Војислав Мишић (Ваљево, 30. јун 1902 — Београд, 29. јул 1974), био је трећи, најмлађи син војводе Живојина Мишића. Учесник је Народноослободилачког рата, .Био је агроном, инжењер хортикултуре.
У Панчеву су до Војислава дошле вести о партизанском покрету. Иако се његов старији брат Александар тада већ налазио у Штабу Драгољуба Драже Михаиловића, Војислав се, сходно својим комунистичким опредељењим, приклонио партизанском покрету и придружио се једној чети у околини Љига. Убрзо потом постао је члан Комунистичке партије Југославије (КПЈ). Повремено се среће са братом Александром, који не бира средства да га привуче монархистима. Александар Војислава на превару доводи у Струганик, у њихову породичну кућу где тада живи са породицом, мајком и сестром Анђелијом. У њиховој кући се у то време налазио Штаб Драже Михаиловића. Чим је пристигао, четници га разоружавају и закључавају у кућу, где брат Александар и сам Дража покушавају да га убеде да приђе четницима. Упркос тортурама и претњама које је трпео од Дражиних четника остао је доследан комунистичким идејама и са гађењем је одбио да стане под команду Драже Михаиловића. У време када је Војислав био у притвору немачки војници су напали кућу Мишића и успевају да ухапсе Александра Мишића и самог Војислава док је Дража по обичају успешно побегао. Војислав је успео да побегне и да се пребаци за Београд, али га је тамо одмах ухапсио Гестапо и спровео у логор на Бањици. Од сигурне смрти спасила га је његова мајка Лујза, пореклом Немица. Она је интервенисала тада код генерала Бадера, немачког команданта у Србији. Позвала се на мемоаре Аугуста фон Макензена, команданта свих непријатељских снага које су 1915. године напале Србију, у којима он велича храброст српских војника и војничку вештину, стратегију и човечност војводе Мишића и описује са колико човечности се њен муж, војвода Живојин Мишић, понео према њему и његовим генералима, заробљеним 1918. године. Бадер јој је изашао у сусрет и после неколико дана послао по Лујзу аутомобил. У његовом кабинету чекао ју је син.
Војислав је 1943. године поново отишао у партизане, одакле се вратио као капетан НОВЈ.
Био је један од сведока на суђењу генералу Дражи Михаиловићу пошто је био упознат са зверствима четника над српским народом.
По повратку из Народноослободилачке борбе Војислав Мишић радио је као повереник за пољопривреду а касније у Градском зеленилу (данас ЈКП Зеленило-Београд), где је пројектовао београдске паркове. Писао је и за стручне часописе и сарађивао са професорима Шумарског факултета у Београду. Преминуо је у Београду, 29. јула 1974. године

Narodima Bosne i Hercegovine i Hrvatske čestitamo Dan ustanka protiv fašističkog okupatora!

Ким Ил Сунг поразио две империјалистичке силе

Ким Ил Сунг (1912-1994), председник Демократске Народне Републике Кореје, створио је модел национално-ослободилачке борбе у колонијама победивши две империјалистичке силе.

Кореја је била под јапанском војном окупацијом од 1905. до 1945. године.

Након што је објавио свеобухватни рат против Јапана, новонастале војне силе која је била  склона прекоокеанској експанзији, Ким Ил Сунг је унапредио линију оружане борбе усредсређене на герилски рат.

Првобитна војна стратешка идеја покретања антијапанске оружане борбе са герилским ратом као главном тактиком изнета је на састанку одржаном у Мингиуегоу, североисточна Кина, децембра 1931.

До тада су редовно ратовање и герилско ратовање били познати као два облика оружане борбе; први је био препознат као главни модус, а други као привремени и помоћни начин.

Полазећи од конкретне стварности своје земље, у којој није могао очекивати никакву државну подршку нити помоћ од регуларних оружаних снага, Ким Ил Сунг је дефинисао герилско ратовање сталне револуционарне војске као главни облик оружане борбе и организовао Корејску народну револуционарну армију, прву револуционарну оружану силу Корејског народа.

Главна гаранција коју је сматрао у постизању победе у герилском рату била је вешта примена герилске тактике.

Да би уништили корејске герилце, јапански империјалисти су ангажовали огромне оружане снаге и применили сва искуства и тактике, као што су насилни напади и упорна потера, чешљање терена, распоређивање на видиковцима, опкољавање и уништавање.

Ким Ил Сунг је, са своје стране, вешто користио разне тактике и вештине командовања, које се нису могле наћи ни у једном војном приручнику, нити су се користиле у било ком претходним ратовима, увек стављајући непријатеља, који се хвалио својом бројчаном и техничком надмоћи, увек у дефанзиву и задајући им фаталне ударце.

Коначно, Кореја је ослобођена 15. августа 1945. године.

Сећајући се тих дана, полицајац полицијске станице Лонгјинг у округу Јанђи, провинција Ђиандао тадашњег Манџукуа, написао је: „У то време смо герилце називали ’кап у океану‘, али они су били свуда, било на планини или равници. Није то било зато што су били велики, већ зато што је генерал Ким Ил Сунг користио тако мистериозне тактике.

Стварање чуда у историји модерних ратова

Корејски рат (1950-1953) био је највећи по обиму и најжешћи јер се модерни рат водио први пут после Другог светског рата.

У овом рату је направљено чудо, чудо вредно пажње у људској историји рата – Сједињене Државе, које никада нису биле поражене у својој 100-годишњој историји агресије и које су се хвалиле да су „најјаче“ на свету, претрпеле су срамотан пораз, док је ДНРК, која је била на власти, само пет година пре тога, ослободила своју регуларну војску од јапанског колонизатора  уништибши савезничке империјалистичке снаге, које су напале земљу као снаге УН по први пут у историји.

Да се мала, тек независна земља може супротставити савезничким империјалистичким снагама предвођеним Сједињеним Државама, победницом у Другом светском рату, било је нешто што се никада није могло замислити. Зато су, када је објављена вест о избијању корејског рата, многи људи у свету предвиђали „јасан крај” рата јер су веровали охолим опаскама Сједињених Држава да ће се судбина Северне Кореје „окончати за 72 сата”.

Међутим, изнад свих њихових очекивања, корејски народ их је победио, а њихова земља је постала херојска Кореја.

Ким Ил Сунг је био тај који је водио ову херојску Кореју. Бриљантном војничком мудрошћу, невиђеном снагом и изванредном вештином војног командовања, водио је све операције и битке на целокупном фронту.

Рат је завршен победом корејског народа 27. јула 1953. године.

Ким Ил Сунга је у тинејџерским годинама објавио рат против агресора, и победио две империјалистичке силе у својим тридесетим, а затим у раним четрдесетим.

Svim progresivnim građanima Republike Srbije čestitamo Dan ustanka u Drugom svetskom ratu, jedan od najznačajnih datuma u srpskoj istoriji.

Поводом 29 година од смрти Ким Ил Сунга 08. јул 1994 године.

Председник Ким Ил Сунг (1912-1994), вечити вођа корејског народа, био је неупоредиво велики човек који је привукао свет својом оплемењујућом наклоношћу према човечанству и врлинама. Током живота упознао је преко 70 000 странаца, укључујући политичке и друштвене личности. Привукао је све оне који су га упознали без обзира на њихове идеологије, политичке ставове, националност и верска уверења. Бивши министар правде Аустрије је рекао: Председник Ким Ил Сунг поседује топлу наклоност према човеку и хумана осећања због којих га корејски народ следи. Великодушно се Ким Ил Сунг сусрео са личностима из свих друштвених слојева широм света, укључујући америчког јеванђелисту Билија Грејама, немачку књижевницу Луиз Ринзер и тако даље. Његова хумана осећања изазвала су многе анегдоте: Када је Емил Томпапа, генерални директор радио-дифузне станице у Гвинеји, био на ивици смрти током посете ДНРК, обезбедио је да се организује хитан медицински третман како би га вратили у живот ; када је Бруно Крајски, бивши аустријски премијер, доживео проблеме у ногама, послао је групу ефикасних лекара ДНРК у земљу да излече његову болест. Много је људи које је његова велика великодушност вратила у живот. На основу принципа да је човек најдрагоценије и најмоћније биће на свету, председник Ким Ил Сунг је аутор идеје џучеа која осветљава пут независном човеку да обликује своју судбину и назначио је пут који предстоји напредним људима. Привучен својом идеологијом и хуманим осећањима, Такаги Такео, познати јапански новинар, Канемару Шин, бивши потпредседник јапанске владе, и многи други људи направили су драматичан преокрет у свом животу. Његов оплемењујући осећај обавезе досезао је ван националних граница. Бринуо се о породици Џанга Вејхуа, свог кинеског саборца, и његовом потомству чак и након што је прошло десетине година откако је Џанг умро; када је Џоу Енлаи, бивши кинески премијер, преминуо, обезбедио је да се у ДНРК по први пут постави бронзана статуа Џоа као статуа странца. У данима антијапанског рата за ослобођење своје домовине, Ким Ил Сунг је предводио корејске револуционаре да бране кинеску револуцију и Совјетски Савез по цену своје крви. Током операција ослобађања североисточне Кине, старао се да велике количине ратних залиха буду послате у Кину иако је његова земља била у тешкој ситуацији јер је недавно ослобођена од јапанске колонијалне власти. Кинески лидери као што су Мао Цедунг и Џој Енлаи рекли су да је црвена застава Народне Републике Кине са пет звездица повезана са црвеном крвљу коју су пролили корејски револуционари. Многи људи широм света успоставили су јединствено пријатељство са њим, а ова веза је произвела многе анегдоте о његовој љубави према човечанству. Међу тим људима били су Хо Ши Мин из Вијетнама, краљ Нородом Сиханук из Камбоџе, Че Гевара, чилеански председник Салвадор Аљенде, председник Међународне светске групе Италије Ђанкарло Елија Валори и Новиченко, бивши војни официр СССР-а. Дао је изузетан допринос самосталном развоју земаља у њиховој изградњи новог друштва. Када су Вијетнам, Камбоџа, Лаос, Алжир, Ангола, Мозамбик, Зимбабве, Намибија и друге земље доживљавале тешкоће у изградњи новог друштва, обезбедио је да се у ове земље пошаљу ефикасни стручњаци и техничари, како би пружили искрену помоћ развоју разних сектора, од изградње партије, државе и оружаних снага до развоја индустрије, пољопривреде, образовања, јавног здравства, спорта и тако даље. Због свог оплемењујућег осећаја интернационалистичке обавезе, уживао је велико поштовање и поверење многих политичких лидера широм света, укључујући Тита, Стаљина, Мао Цедунга, Сукарна и других познатих личности 20. века. Привлачност према његовим личностима и хуманим осећањима срушила су чак и баријере непријатељских односа. Бивши амерички председник Џими Картер рекао је да је председник Ким Ил Сунг већи од тројице америчких председника, који су представљали изградњу нације и судбину Сједињених Држава – Џорџа Вашингтона, Томаса Џеферсона и Абрахама Линколна заједно. Бивши заменик премијера Јапана Канемару Шин рекао је да на свету не постоји друга оплемењујућа личност равна председнику Ким Ил Сунгу и да ће остатак живота посветити испуњавању својих очекивања. Како је рекао бивши португалски председник Гомеш, Ким Ил Сунг је био велики човек који је својом хуманошћу покренуо свет.