REVIZIJA ISTORIJSKIH DOGAĐAJA IZ PERIODA DRUGOG SVETSKOG RATA

Lako je napadati ratne zločince iz redova drugih naroda jer te činjenice niko neće osporavati dok sa druge strane u toku je rehabilitacija i veličanje ratnih zlikovaca iz sopstvenih redova. Kao primer nedavno je u Srbiji, rehabilitovan dokazani ratni zločinac Nikola Kalabić a pre njega još dve hiljade ratnih zločinaca na čelu sa komadantom izdajničkih četničkih snaga Dražom Mihailovićem.

Tvorca izreka ’’ Jevrejsko, ni malo ni veliko ne zaslužuje samilost’’, “ Molimo se bogu, da Hitler uništi crvenu neman“ Nikolaja Velimirovića, antinarodna vlast u Srbiji proglasilla je za sveca. Ovim činom obmanjuje se srpski narod i javnost. Ove izreke dokaz su da Nikolaj Velimirović nije nikakva sveta ličnost, već poštovalac lika i dela Adolfa Hitlera. U isto vreme Nikolaj Velimirović je bio duhovni otac Dimitrija Ljotića fašističkog ideologa i vođe srpskih fašista iz redova Srpskog dobrovoljačkog korpusa. Nad grobom izdajnika Dimitrija Ljotića, Nikolaj Velimirović je izvršio opelo nazvavši ga najvećim Srbinom i evropejcem. Zbog ovih činjenica, jasno je da je Srpska pravoslavna crkva napravila ogromnu grešku proglašavanjem ovakve ličnosti za sveca.

Nažalost, Srbija je danas sekularna država samo na papiru. Kao dokaz je zloupotreba Vojske Srbije u religiozne svrhe. Državni i vojni vrh iskoristili su i ujedno ponizili vojsku koja je učestvovala u ceremoniji prenošenja posmrtnih ostataka ovog nečoveka. Žalosna je da je Vojska Srbije upotrebljena kao kakva krstaška vojska da drži stražu ispred truleži ovakve ličnosti.

Ističemo da je Nikolaj Velimirović, danas, uzor mnogim „velikosrbima“ a među njima i onima koji rukovode Srbijom posle 2000 godine.

Danas je Srbiju zapljusnuo veliki talas revizije istorije iz perioda Drugog svetskog rata koji u suštni sramoti srpski narod i obmanjuje javnost a naročito generacije koje dolaze. Obmanom i lažima, veličanjem saradnika okupatora prećutkuje se istina ko su bili jedini, pravi borci protiv fašizma.

Svedoci smo da se istinskim borcima protiv fašizma oduzimaju nazivi ulica a da se ista preimenuju na one koji to nikako nisu bili.

Nažalost, danas je na vlasti grupa ljudi, sledbenika i potomaka saradnika okupatora bez ikakvog morala koja samo ponižava srpski narod.

Samo istina i istina može da pomire srpski narod, nikako laži i obmane.

Jedina istina je da su istinski i jedini borci protiv fašističkog okupatora u Drugom svetskom ratu na teritoriji Jugoslavije a samim tim i u Srbiji, bili pripadnici Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije na čelu sa Josipom Brozom Titom i Komunističkom partijom Jugoslavije.

Podsećamo na čuvenu rečenicu Josipa Broza Tita: „ Sve ovo što smo postigli u Narodnooslobodilačkoj borbi, nismo mogli postići bez srpskog naroda“.

PONOVNI SUSRET SA PREDSEDNIKOM KUBE

Dana 21. juna 2023. godine, delegacija Komunista Srbije prisustvovala je sastanku sa predsednikom Republike Kube, Migel Diaz Kanelom koji je održan u ambasadi Republike Kube u Beogradu. Ovo je drugi put da se predstavnici naše partije sastanu sa predsednikom Republike Kube i Prvim sekretarom Komunističke partije Kube, nakon prošlogodišnjeg susreta u Havani.
Sastanak je upriličen za predstavnike svih organizacija prijatelja Republike Kube u Srbiji i građanima Republike Kube koji žive i rade u Srbiji.
Naša delegacija upoznala se i sa Dr. Anabely Estévez García jednom od najpoznatijih lekara onkologa sa Kube.
Ovom prilikom, naša delegacija je za druga Migela Diaza-Kanela predala prigodan poklon – mini pirotski ćilim, A-3 formata, za koji se nadamo da će ga podsećati na boravak u Srbiji.
Komunisti Srbije će uvek podržavati hrabri kubanski narod i njegovu pravednu borbu za odbranu tekovina kubanske revolucije.

СЈАШИ КУРТА ДА УЗЈАШЕ МУРТА

Након стравичних злочина који су почетком маја потресли Србију, почели су оправдани протести грађана незадовољних стањем у земљи, пре свега незадовољних бахатим и безобразним понашањем власти на челу са „великим вођом“, Александром Вучићем.
Нажалост, протести нису усмерени ка правом циљу, тј. рушењу нечовечног и антинародног друштвеног уређења, оличеног у либерално-капиталистичком моделу организације државе и друштва. Уместо тога, испостављени су захтеви ограниченог дејства, који не могу ништа посебно да промене. Ако се укине национална фреквенција двема телевизијама, власт ће наћи друге преко којих ће пласирати своје ретроградне идеје, ако се смене садашњи чланови РЕМ-а, поставиће друге који ће служити њиховим интересима, ако смените једног или два министра, поставиће друге, који ће можда бити још лошији од садашњих.
Не, суштина није у парцијалним захтевима и потезима, суштина је у коренитим променама, које ће као резултат имати стварну владавину народа. То се не може постићи пуким променама буржоаских структура на власти. Сада је на власти СНС, која суштински представља „пресвучене“ Шешељеве радикале и која је у периоду иза нас показала да је потпуно неспособна да влада. Ослања се искључиво на Вучићеве манипулације широким народним масама, које он вешто користи за спровођење партикуларних интереса релативно уског круга људи. Они се богате спровођењем махинација и отворених криминалних радњи. Пошто је покрадено све што је могло да се покраде, на ред су дошла јавна предузећа, а прва на реду је ЕПС. На сцени је приватизација наведеног јавног предузећа, чији епилог ће бити његов прелазак у власништво династије Вучић. То је само почетак. Уследиће сличне приватизације јавних предузећа, за које се процени да ће донети профит садашњој владајућој гарнитури.
Са друге стране, већ су на сцени захтеви да пуно и отворено руковођење протестима преузме у своје руке тзв. „проевропска“ опозиција, што ће се сигурно и десити. Шта можемо да очекујемо у том случају? Мишљења смо, ништа суштински добро. Доћи ће друга буржоаска гарнитура, која ће наставити да се, као и СНС, бори за своје партикуларне интересе. Извршиће одређене козметичке промене, чисто да би „замазали очи“ народу, а уствари ће се наставити пљачка. Подсетимо се чињенице да СНС на власт није дошао због тога што је претходна власт, на челу са Демократском странком, ваљала. Напротив. Такође, сведоци смо да се део те опозиције назива „зелено-лева коалиција“. Ко су међу њима ти тзв. „зелени“ ми не знамо, али одлично знамо да левих сигурно нема. И то је само једна од манипулација којом се служе буржоаске партије. Једину праву леву снагу у Србији представљају партије и организације комунистичке орјентације, а оне нису нити ће икад бити у савезу са партијама и организацијама које заступају интересе либералног капитализма.
Да закључимо. Ако садашња власт буде замењена влашћу тзв. „проевропске“ опозиције, имаћемо на сцени сутуацију коју најбоље описује народна изрека „Сјаши Курта, да узјаше Мурта“. То значи да широким радним слојевима неће бити ништа боље. Окористиће се само мали круг, који ће слепо спроводити интересе крупног капитала. Неће се ништа променити ни када је у питању вршњачко насиље, као и насиље у друштву уопште, јер капитализам је сам по себи насилан. Само збацивање капитализма, система заснованог на профиту и поновно успостављање социјалистичког уређења може донети праве разултате – стварање хуманог друштва по мери човека и за човека. Дрштва у коме је човек врховна вредност, а не новац.
СМРТ ФАШИЗМУ – СЛОБОДА НАРОДУ
ЖИВЕЛА СОЦИЈАЛИСТИЧКА РЕПУБЛИКА СРБИЈА
Извршни секретаријат
Партије Комунисти Србије

KOMUNISTI SRBIJE NA GROBU SAVE KOVAČEVIĆA

Povodom 80 godina od pogibije slavnog komandanta delegacija Komunista Srbije položila je venac na grob Save Kovačevića.
Predvodeći svoje brigade ovde je u poslednjem jurišu za proboj neprijateljskog obruča na Sutjesci 13. juna.1943. godine poginuo komandant Treće udarne divizije, narodni heroj Sava Kovačević Mizera.
Komunisti Srbije nikada neće zaboraviti znamenitog komandanta, komunistu, revolucionara i narodnog heroja Savu Kovačevića.

80 GODINA BITKE NA SUTJESCI

Dana 11.06.2023. godine delegacija Komunista Srbije posetila je Memorijalni kompleks “Tjentište” u Dolini heroja.
Prošlo je 80 godina od odlučujuće bitke pete neprijateljske ofanzive u kojoj su borci Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije izvršili proboj iz fašističkog obruča, rasturivši nemačke snage u blizini reke Sutjeske u jugoistočnoj Bosni.
Protiv oko 16.000 boraca NOVJ i 3500 ranjenih i bolesnih borilo se 127.000 vojnika fašističke Nemačke, Italije, Bugarske i domćih izdajnika (ustaša, domobrana, četnika). Neprijatelj je imao oko 5300 vojnika izbačenih iz stroja.
Ukupno je stradalo oko 7,500 partizana, više od trećine koji su ušli u borbe. Među palim borcima je bilo 597 partizanki, što je “nezabeženi primer gubitaka žena-boraca u istoriji ratovanja”.I pored gladi, teških gubitaka, ekstremnih fizičkih napora i neprekidnih borbi snage NOVJ zadržale su visok moral i borbenost, što im je priznao i neprijatelj. Njemački glavnokomandujući general Rudolf Lüters je u svom izveštaju opisao “komunističke pobunjenike” kao “dobro organizirane, vešto vođene i s borbenim moralom koji izaziva divljenje”.
Danas je Memorijalni kompleks Tjentište dosta zapušten zbog zanemarivanja od strane vlasti što je prouzrokovalo i štrajk zaposlenih. Žalosno je i da boračke organizacije Republike Srpske i Bosne i Hercegovine slave odvojeno ovaj veliki datum iz istorije jugoslovenskih naroda.
Tokom obilaska Memorijalnog kompleksa Tjentište sreli smo veliki broj potomaka pripadnika Druge dalmatinske brigade.
Naša delegacija je položila cveće na grob u kojem se nalaze ostaci 3301 poginulog borca sa Sutjeske.
Slava i hvala hrabrim herojima što na Sutjesci položiše živote za slobodu naroda i narodnosti Jugoslavije.

13 SEDNICA KOORDINACIONOG ODBORA KOMUNISTIČKIH I RADNIČKIH PARTIJA

Dana 28.05.2023. godine u Nikšiću je održana 13. sednica Koordinacionog odbora komunističkih i radničkih partija sa prostora SFRJ.
Predsedavajući Koordinacionog odbora i domaćin sednice bila je Jugoslovenska komunistička partija Crne Gore. Pored domaćina JKPCG u radu su učestvovali i delegati Komunističke partije Makedonije, Socijalističke radničke partije Hrvatske, Saveza komunista Bosne i Hercegovine i Komunisti Srbije.
Nakon pozdravne reči predsednika CK JKPCG Radislava Stanišića i pozdravnih reči gostiju upućenih članovima Koordinacionog odbora položen je venac na bistu narodnog heroja Čedomira Ljube Čupića.
Tokom radnog dela sednice razmatrane su informacije o ostvarivanju izrade predloga političkog programa članica Koordinacionog odbora kao i utvrđivanje prioritetnih zadataka Koordinacionog odbora.
Sednici je prisustvovala i ekipa TV Nikšić.

НАСИЉЕ КАО НАЧИН ЖИВОТА

Објављујемо текст дугогодишњег члана Комуниста Србије Љубодрага Дуција Симоновића
У току два дана догодила су се два монструозна злочина. Убијена су деца. Србија се дигла на ноге. Траже се кривци и нуде “решења” која се баве последицама и која, у коначном, само доприносе да се прикрију друштвени узроци који условљавају да млади постају убице, дрогераши, криминалци… Све је то подвала која служи зато да се скине одговорност са владајућег поретка. Малограђани не желе да се сучеље са владајућим поретком. Капитализам је неприкосновен. Шта се то, заправо, дешава са нашим друштвом?
Налазимо се у све дубљој капиталистичкој мочвари. Капитализам узима све крвавији данак. Насиље је свеприсутно. Живимо у друштву које се заснива на принципима “Човек је човеку вук!”, “Рат свих против свих!”, “Уништи конкуренцију!”, “Паре не смрде!”, “Рат је најбољи посао!”…
Живимо у страху. Некада смо остављали кључ од стана испод отирача… Данас живимо иза металних врата, безбедносних система, “специјалних брава”, камера и рефлектора… Више не смемо децу да пустимо на улицу, у школу, у продавницу… Данас живимо у “демократији”. Постали смо део капиталистичке цивилизације. Насиље је постало начин живота. Свакодневно се дешавају стравична убиства и самоубиства; криминал буја; продавци дроге су свуда; политичари, полицајци и судије постали су слуге и заштитници криминалних банди; радници су изложени све беспоштеднијој пљачки и самовољи капиталиста; све већи број деце буде отето. Србија је постала део светског ланца трговине децом и органима; породично насиље узима маха – деца су његове најгоре жртве; све је већи број силовања; проституција цвета; затварају се школе и отварају коцкарнице у којима криминалци претварају младе у коцкарске протуве; стадиони и спортске хале постали су концентрациони логори у којима мафијашке банде стварају од наше омладине насилнике и дрогераше; лекари и фармацеути све беспоштедније пљачкају људе којима је потребна њихова помоћ; трговци су постали преваранти који се богате пљачкајући сиротињу… Црква се увукла у све поре живота. Попови су свуда. “Биће пропаст света!”. И попови владају страхом. Зашто “свеприсутни, свемоћни и милосрдни Бог” није заштитио ту јадну децу?
Читава јавна сфера промовише насиље. Оно је добило спектакуларну димензију. Насиље је постало највиши егзистенцијални и тиме највиши вредносни изазов. Спремност убити постао је најважнији животни и вредносни принцип. Убилачко насиље је највиши облик самопотврде у друштву које се заснива на насиљу. Млади су највише подложни утицају владајућег духа. Они су најгоре жртве духа насиља. Убице, криминалци, “жестоки момци” продавци дроге, макрои… постали су идоли младих.
Неће нам бити боље докле год не укинемо капитализам и створимо друштво које ће се заснивати на друштвеној својини над средствима за производњу; на привреди која ће настојати да задовољи истинске људске потребе и која ће имати разумни однос према природи; друштво у коме ће свако живети од свога рада; у коме ће свако имати одговарајуће животне услове; у коме ће образовање и здравство бити бесплатни и доступни свима; у коме ће развој међуљудских односа бити основни критеријум напретка; у коме ће рађање и одгајање деце у здравом породичном окриљу чинити смисао живота…

80 ГОДИНА ОД ЗЛОЧИНА У РАЈКОВЦУ

Пре тачно 80 година, 23. маја 1943. године су четнички злочинци, највећи изроди српског народа, припадници тзв. Горске гарде којом је командовао ратни злочинац и крвник Никола Калабић, у селу Рајковцу заклали Даринку Радовић и њене две ћерке, 14-годишњу Станку и 18-годишњу Радмилу.
Ти “храбри синови српског народа” како их данас називају они који су много гори од њих, јер величају злочин и злочинце, су их заклали због тога што нису хтеле да одају где је сакривен рањени партизански борац. Пред мајком су прво заклали млађу Станку, затим Радмилу и на крају и саму Даринку.
Ова тужна годишњица је још тужнија због чињенице да су нељуди у судским одорама, судије Апелационог суда у Београду, потврдиле одлуку Вишег суда у Ваљеву о рехабилитацији ратног злочинца Николе Калабића. Сада, то слободно
можемо рећи, крв невиних жртава из Рајковца – Станке, Радмиле и Даринке, није више само на рукама непосредних извршилаца злочина и њиховог команданта Николе Калабића. Овом одлуком су том крвљу своје руке окрвавиле и судије из Вишег суда у Ваљеву и судије Апелационог суда у Београду. Они су “у име народа” злочинца ослободиле одговорности за почињене злочине, што значи да су и они саучесници у злочину.
Оно што имамо да кажемо је да није још све готово. Ово је тек прво полувреме.
Непобитна чињеница је да се друго полувреме приближава, а какав ће бити крајњи резултат, показаће време. Ми смо уверени да се никако неће свидети горе поменутима.
Никада нећемо заборавити злочине четничких бандита над невиним српским жртвама, као и над жртвама свих народа и народности Југославије.
СМРТ ФАШИЗМУ – СЛОБОДА НАРОДУ

FAŠISTIČKA NEMAN JE UNIŠTENA

Devetog maja 1945. godine, tačno 49 meseci i tri dana od fašističkog napada na Jugoslaviju, Maršal Tito je preko beogradskog radija narodima Jugoslavije saopštio radosnu vest: ” Osvanuo je dugo željeni dan koji ste vi s tako velikom čežnjom očekivali. Došao je praznik i na naše ulice…Sinuo je veliki dan mira i slobode… Nekada strašna i naoko nepobediva sila, danas je skršena. Pobedila je pravedna stvar Ujedinjenih naroda nad onim razornim silama koje su htele nametnuti čovečanstvu takozvani novi poredak, poredak ropstva i patnji…”
Tito je posebno zahvalio vojnicima i oficirima Jugoslovenske armije, partizanima i partizankama, koje su svojim heroizmom od 1941. godine bili primer za sve porobljene narode sveta: ” Vi ste časno izvršili svoj dug prema svojoj domovini. Vaša besmrtna dela večito će živeti u srcima naših naroda i njihovih budućih pokolenja. Poprišta slavnih bitaka na Sutjesci, Zelengori, Kozari, Neretvi i drugim mestima ostaće večiti spomenici heroizma vašeg i vašiih palih drugova. Oni će nadahnjivati buduća pokolenja naših naroda i učiti ih kako se voli otadžbina i kako se umire za nju. Oni će biti spomenici našeg narodnog ponosa u borbi za slobodu i nezavisnost “.
Samo u završnim operacijama Jugoslovenska armija je nanela neprijatelju gubitke od 99.907 mrtvih i zarobila 309.639 vojnika, te zaplenila preko 180.000 pušaka, 24.000 automatskog oružja, 1500 topova i drugog ratnog materijala. Ali, velikih ljudskih gubitaka bilo je i na našoj strani. Samo u poslednjim borbama za oslobođenje bilo je oko 30.000 poginulih i 70.000 ranjenih boraca, dok je u toku celog rata poginulo 305.000, a ranjeno 425.000 boraca Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije. Ogromne žrtve je podnelo i civilno stanovništvo, tako da je u Drugom svetskom ratu naša zemlja ukupno imala 1.700.000 mrtvih na bojnom polju i u koncetracionim logorima. Svaki deveti Jugosloven dao je svoj život u ovom ratu.
Mesec dana po završetku rata, 18. juna 1945. godine, Maršal Tito je na veličanstvenom narodnom zboru u Mladenovcu odao posebno priznanje srpskom narodu za sve ono što je učinio da zemlja bude slobodna: “Najbolji sinovi srpskog naroda ginuli su od 1941. godine na bojnim poljima u Srbiji, Bosni, Vojvodini, Dalmaciji, Hrvatskoj i drugim krajevima naše zemlje, svuda gde je bilo borbe “. Tito je istakao da su srpski sinovi učinili herojsko delo koje je za večita vremena osvetlalo lice srpskog naroda:” Tek sada su oni koji su zamenili borce što su ginuli u ratovima od 1915. do 1918. godine, tek sada su njihovi novi ratni drugovi dovršili delo za koje su se borili ratnici na solunskom frontu, na Kajmakčalanu i gde god se vodila bitka za slobodu i bolju budućnost srpskog naroda i svih naroda Jugoslavije “.

SASTANAK SA NOVIM AMBASADOROM KUBE

Dana 05. maja 2023. godine, na poziv novog ambasadora Republike Kube u Srbiji druga Leyde Ernesta Rodrigeza Hermandeza,delegacija Komunista Srbije posetila je ambasadu Kube u Beogradu.
U tročasovnom razgovoru upoznali smo novog ambasadora sa aktivnostima naše partije i preneli naše impresije sa nedavne posete Republici Kubi.
Od strane ambasadora dobili smo informacije o situaciji na Kubi i ogromnim poteškoćama sa kojima se suočavaju zbog kriminalnih sankcija nametnutih od strane imperijalističkih SAD.
Ambasador nam se zahvalio jer smo mu među prvima poželeli dobrodošlicu i puno uspeha u radu.
Dogovorili smo se da ojačamo saradnju i da je podignemo na još viši nivo.