20 GODINA OD SMRTI NOSIOCA KONTRAREVOLUCIJE U SRBIJI

Prošlo je 20 godina od smrt Slobodana Miloševića, jednog od glavnih aktera rušenja SFRJ (uz predsednike ostalih republika).
Izdao je komunističku ideju, uništio Savez komunista Srbije, formirao sopstvenu partiju a srp i čekić zamenio ružom. Rehabilitovao je domaće izdajnike i za njegovo vreme promenjeni su nazivi ulica i trgova koji su nosili imena pripadnika revolucionarnog pokreta i učesnika NOB-a. Započeo je pljačkaške privatizacije i uveo ,,višestranačje”.
Tokom agresije NATO pakta, u saradnji sa radikalima, povukao je vojsku sa Kosova i omogućio okupaciju južne pokrajine.
Ostaće upamćen i kao neposredni nalogodavac za ubistva Ivana Stambolića i Slavka Ćuruvije.
I danas je situacija identična, isti političari i dalje su na vlasti, samo su se uloge promenile. Naslednik Slobodana Miloševića, Ivica Dačić, danas je potrčko Aleksandra Vučića koji rukovodi Socijalističkom partijom Srbije.

 

Filed Under: Актуелно

Milovan Đilas o četnicima – iz teksta “Plemenita mržnja”

Đilas je još 1942 zapisao: Četnici su na mostovima na Drini klali jednog po jednog, po stotine i hiljade žicom povezanih Muslimana – ljudi, žena i djece. Pod vođstvom londonske izbjegličke vlade i Draže Mihailovića u zemlji, oni su se u zločinima takmičili sa ustašama, a u izdaji su ih prevazišli. Oni su u Srbiji pošli na partizane kao u lov na divljač, oni su klali, ubijali najmilije sinove srpskog naroda i predavali ih u ruke Nijemaca. Oni su Bati Jankoviću u Čačku kidali živo meso i trpali mu u usta. Oni su u Crnoj Gori i Hercegovini pobili stotine, hiljade boraca za slobodu. Oni su prešli na posao da unište čitave mlade borbene generacije srpskog naroda i najbolje narodne borce, srčiku narodne borbe.
Djecu boraca za slobodu iz Crne Gore predavali su u ruke italijanskim fašistima da skrnave i unakazuju njihove mlade duše. Oni po Hercegovini siluju partizanke, lome staračke kosti partizanskih očeva i majki, sravnjuju sa zemljom čitava sela koja su se digla u borbu za slobodu. Nema izdaje, nema podlosti, nema zločina pred kojim bi prezao četnik, nema izdaje i zločina koje četnička izbjeglička “vlada” ne bi nagradila i okovala u zvijezde. U njoj se probudila velikosrpska zvijer koja nema mjere ni kraja u izdaji i zločinu, koja u moru krvi guši – iz klasnih pobuda – borbu vlastitog naroda ne bi li obezbijedila za budućnost svoju krvavu hegemonističku vladavinu.
Četnik – to je najpodmukliji, najprljaviji izdajnik i zločinac, to je grobar srpskog naroda i svih naroda Jugoslavije. Četnici i ustaše, to nijesu ni Srbi, ni Hrvati, ni ljudi.
Borba, 8.10.1942
Filed Under: Актуелно

ПРЕМИНУО ЈЕ ДРУГ РЕНАТО РАБЕЛ

Са жаљењем смо примили вест да je преминуо Ренато Рабел jедан од најважнијих лидера Комунистичке партије Бразила (PCdoB), један од најважнијих лидера у њеној стогодишњој историји, чији је председник био од 2001. до 2015. године. У последње три године, Ренато се посветио бризи о свом здрављу, не престајући да доприноси PCdoB-у. У последњем периоду, упорно се борио против прогресије рака. Његово срце је престало да куца у недељу ујутру, 15. фебруара 2026. године.
Истовремено, изражавамо саучешће PCdoB и породици друга Рената.
Био је више од шездесет година револуционарно активан. Ренато је био потпредседник Националне уније студената (UNE), суочавајући се са жестоком репресијом у раним годинама војне диктатуре 1964. године. Био jе активиста Народне акције (AP) и био је део руководства које је предводило интеграцију те организације у PCdoB 1973. године.
Од тада је акумулирао више од пола века као истакнути вођа националног лидерског језгра PCdoB-а, поштована личност на демократском, патриотском и народном политичком пољу и целе левице. На овом дугом путовању, имао је водећу улогу у борбама и сукобима које су водили нација и радничка класа.
Прогнан у Француској, у контексту масакра у Лапи, 1976. године, када су лидери PCdoB-а убијени, ухапшени и мучени, вратио се у Бразил након амнестије 1979. године. Током овог периода, радио је са Жоаом Амазонасом, историјским идеологом и градитељем PCdoB-а, и другим комунистичким лидерима. Затим је започео свој пут као теоријски формулатор, организатор и вођа Партије.
Његов углед је учвршћен и на међународној сцени. Активно је учествовао у дебатама и разматрањима, посећивао комунистичке, револуционарне и патриотске организације у разним земљама и примао је у Бразилу разне лидере, јачајући везе пријатељства и сарадње, са антиимперијалистичком борбом као водиљом. Посебно се посветио јачању односа PCdoB са социјалистичким земљама, посебно Кином, Вијетнамом и Кубом.
Његово највеће дело је допринос идеја и формулација теоријском, политичком и идеолошком наслеђу партије, важни теоријски и политички доприноси који су обогатили њено тактичко, стратешко и програмско размишљање, као и праксу њене изградње и деловања у арени класне борбе. Овоме се додаје списак комунистичких кадрова у односу на које је Ренатова улога била истакнута у њиховој обуци, било у Националној школи Жоао Амазонас, у структури партије или на фронтовима акције, посебно у студентском покрету.
Ренато се истакао у политичкој борби – био је један од артикулатора, од стране PCdoB-а, заједно са Жоаом Амазонасом, Народног бразилског фронта (PT, PSB, PCdoB) који је 1989. године покренуо прву и прекретничку кандидатуру Луиза Инасија Луле да Силве за председника Републике, пут који ће се завршити победом Лулиним избором 2002. године.
Већ на челу PCdoB-а, наследивши Жоаа Амазонаса, Ренато је разрадио смернице за комунистичко учешће у коалиционим владама у капитализму, с обзиром на позив да први пут учествује у Министарству владе Републике.
Тај почетни сценарио представљао је огроман изазов, задатак који је он преузео са својом уобичајеном посвећеношћу, са политичком мудрошћу, способношћу за дијалог и окупљање, демократским и прогресивним уверењем. Био је један од архитеката политичке тактике влада Луле и Дилме Русеф, квалитет који су препознали лидери политичких снага које су чиниле широке савезе тог периода.
На крају свог последњег мандата као председник партије, када је 2013. године предложио име Лусијане Сантос за своју наследницу, суочен са ескалацијом пучева неолибералне деснице, изашао је на терен да изгради широки демократски фронт.
Ренато је 1. априла 2016. године преузео председништво Фондације Маурисио Грабоа, у којој је водио и учествовао у важним иницијативама у проучавању и суочавању са феноменима који су се појавили у том турбулентном периоду земље. Увек са праксом ширине и окупљања широких снага око демократског отпора, оставио је и драгоцене теоријске и програмске доприносе Фондацији. Године 2025. одликован је као почасни председник Фондације, као признање за његова достигнућа.
Председник Лула је, представљајући Ренатову биографију „Живот, идеје и правци“, написао да је он био изузетан човек, „једна од најрелевантнијих личности у политичкој историји Бразила“. „Човек који је посветио свој живот борби за социјалну правду, једнакост и национални суверенитет, принципе који су драги свима нама који верујемо у инклузивнију и демократскију земљу“.
Бивша председница Дилма Русеф је такође изјавила, у истој књизи, да је Ренато био „слатки Баијанац са револуционарном душом, који следи најбоље од комунистичке традиције, комбинујући акцију и мисао, теорију и борбу, посвећен националном развоју, еманципацији бразилског народа и изградњи социјализма“.
Ренато оставља богато политичко, теоријско и идеолошко наслеђе, величанствен пример живота и политичког активизма, наслеђе заслужно за унапређење PCdoB-а, за његов углед и за његову снагу као организације-протагонисте у националној и међународној политичкој борби.
Ренатово наслеђе јача суштину Комунистичког програма, борбе за суверени, демократски и социјалистички Бразил, којој је он дао огроман допринос.
Колико је само достигнућа Ренатовог плодног живота, који ће наставити да покреће револуционарни пут и инспирише нове генерације комуниста!
Нека je вечна слава другу Ренату Рабелу!
Filed Under: Актуелно

RADNI SASTANAK SA NOVIM AMBASADOROM KUBE

Dana 09.02.2026.godine, u zgradi ambasade Republike Kube u Beogradu, održan je radni sastanak sa ambasadorom Republike Kube drugom Pavelom Orensio Dias Hernandesom.
Na sastanku su razmatrane dve teme:
– Informacija o trenutnoj društveno političkoj situaciji na Kubi uzrokovanoj brutalnim pritiscima i pretnjama imperijalističke vlade SAD-a i
– Dogovor o zajedničkim aktivnostima i izražavanju solidarnosti i podrške narodu i državnom rukovodstvu prijateljske Kube u borbi za očuvanje nacionalnog suvereniteta i tekovina socijalističke revolucije.
Bez sumnje, Kuba je sledeća suverena država koja će se naći na udaru imperijalističke vlade Donalda Trampa, mada kubanski narod je navikao na pritiske i pretnje severnog suseda još od 1961. godine. Takođe i Trampu je jasno da su Kubanci snažan i jedinstven narod koji je spreman za odbranu svoje domovine.
Ovo je bio naš prvi sastanak sa novoimenovanim ambasadorom Kube u Srbiji. Pored Komunista Srbije sastanku su prisustvovali i predstavnici 11 organizacija prijatelja Kuba
!Un abrazo revolucionario!
!Živelo srpsko-kubansko prijateljstvo!
Filed Under: Актуелно

SPS POD VOĐSTVOM VUČIĆA

SPS se toliko udaljila od svake socijalističke misli i politike da se komotno može reći da se radi o ostatku buržoaske partije pod vođstvom hedoniste. Bedno je završila jedna partija koja se kitila socijalističkim idejama takvih velikana kao što su Svetozar Marković i Dimitrije Tucović i najboljim tradicijama levice između dva svetska rata, u ratu i posleratnoj izgradnji. Njihov lider i ekipa oko njega prikačili su se za brod koji tone i kojem nema spasa, pretvarajući se u tešku desnicu, štiteći svoje interese. SPS nema ni ideologiju ni program zašta je odgovoran Ivica Dačić. Sve što je bilo od socijalističkih ideala je pokopao. Rehabilitovao je četnike i ostale domaće izdajnike, a prijatelje je nagradio bogatim privatizacijama. Pokazao je vrhunac političkog nemorala i licemerja i sada traži mesto na političkom groblju teške ekstremne desnice. Stvatni vođa socijalista danas je Aleksandar Vučić.

Filed Under: Актуелно

NO PASARAN!

Dana 04.02.2026. antifašisti nisu dozvolili neonacistima da zapale sveće ispred nekadašnjeg zgrade OZNE u centru Beograda, gde je izdajnik srpskog naroda i predsednik kolaboracionističke vlade Milan Nedić izvršio samoubistvo.
Vlast Republike Srbije, ostaje nema povodom skupa koji zagovara fašističke ideje i ne samo da ne reaguje na ovaj skup, već koristi pristalice ovakvih ideja kao sopstvene batinaške grupe.
U kontra skupu i otporu fašistima učestvovali su pored Komunista Srbije i nekoliko levičarskih organizacija i Zborovi Stari grad, Zvezdara i Slavujev potok, kao i studenata sa Filološkog ,Hemijskog i Fakulteta za fizičku hemiju i Studentskog kulturnog centra.
Svake godine, 4. februara, neonacisti organizuju skup povodom godišnjice smrti kolaboracioniste Milana Nedića, na mestu na kome je sam sebi kukavički oduzeo život, kako bi izbegao pravdu.
Nedićev kvislinški režim sprovodioje rasnu politiku okupatora i saučestvovao u jezivim zločinima nad Jevrejima, Romima, Srbima, antifašistima, komunistima i svima koji su odstupali od nacističke ideologije, a Beograd je postao jedan od prvih “Judenfrei” gradova u Evropi.
Večeras nacisti nisu prošli.
Smrt fašizmu-sloboda narodu!
Filed Under: Актуелно

JOŠ JEDAN ZLOČIN AMERIČKIH FAŠISTA

Neofašistička Američka vojska i policija u vojnoj operaciji kidnapovanja predsednika Nikolasa Madura na teritoriji Venecuele, izvršili su ratni zločin po međunarodnom pravu pod komandom fašističkog firera SAD Donalda Trampa i njegovog prvog pomoćnika Marka Rubia . Ubijeno je više desetina ljudi, načinjena velika materijalna šteta i pogaženi članovi 1. i 2. Povelje Organizacije Ujedinjenih nacija. Još jedan u nizu američkih ratnih zločina koji će ostati nekažnjen. Nakon agresija na Koreju, Zaliv svinja, Grenadu,Vijetnam, Panamu, Irak, SR Jugoslaviju, Somaliju,Avganistan, Libiju, Siriju..američki imperijalistu spustili su svoje kandže i na Venecuelu.,Povodom ovog događaja međunarodna zajednica osim jalove deklarativno osude ništa neće učiniti tako da SAD neće osetiti nikakve posledice. Velike države Kina, Rusija, Indija, Iran na ovom primeru pokazale su da niti žele niti mogu da zaštite bilo koji malu državu od američkog imperijalizma. Istorija je pokazala da su američki imperijalisti bitke gubili samo protiv dobro organizovanih komunista. Svi ostali nisu bili kadri da se odupru američkom neofašizmu. SSSR je bio kao prva vojna i druga ekonomska sila zaštitnik država u svojoj interesnoj sveri. To je bila i SFRJ koja je vojno pomagala mnoge male države da se oslobode kolonijalnog ropstva. Danas jedini pravi slobodni suverenitet imaju socijalističke države, dok su sve ostale samo sluge krupnog kapitala u prvom redu američkog.

Partija Komunisti Srbije, najoštrije osuđuje ovaj kriminalni i varvarski čin, pre svega zbog toga što je njime narušeno međunarodno pravo, i što ono predstavlja akt državnog terorizma. Time se u međunarodne odnose uvodi zakon džungle, tj. da jači može da sprovodi nasilje nad slabijim bez straha od sankcija. Neprihvatljivo je da se u 21 veku odnosi među ljudima, narodima i državama zasnivaju na svim principima. Sramotno je mlako i skoro nikakvo reagovanje međunarodne zajednice na jedan ovakav teroristički akt. Samo jedinstveno delovanje progresivnog dela čovečanstva može dovesti do pobede nad američkim i bilo kojim drugim fašizmom.

 

Smrt fašizmu!

Živela slobodna Venecuela!

Filed Under: Актуелно

82 GODINE OD POKOLJA U VRANIĆU

Dana 20.12.2025. godine, u Vraniću održan je komemorativni skup povodom 82 godine od zločina četničkog odreda Avalskog korpusa, kada je za jednu noć, na najsvirepiji način, uz sadizam karakterističan za četnike Draže Mihailovića ubijeno 68 osoba, mahom žena i dece a među ubijenima bile su trudnica i petomesečna beba.
Te noći u crno je zavijeno 14 porodica: Mitrović, Pantić, dve kuće Đorića, Ilić, Radosavljević, Matić, Popović, Savić, dve kuće Đoinčevića, Stepanovići i dve kuće Todorovića.
Od broja ubijenih gotovo polovina su bile žene, stradalo je i 11 dece starosti do 15 godina- jedno od dece imalo je godinu dana, a drugo pet meseci.
Četnički Prvi bataljon Posavske brigade Avalskog korpusa pod komandom ozloglašenog zlikovca Spasoja Drenjanina Zeke počinio je ovaj zločin u noći između 20 i 21. decembra 1943. oko mesec i po dana posle naređenja Draže Mihailovića da se deo od Kosmaja do Beograda ,,očisti ” od komunista. Ostrašćena rulja i krvavi dželati su upadali u kuće podeljeni u tri grupe po već utvrđenom planu, ubijali, klali i silovali žene i devojke. U tom masakru ubili su Ljubomira Pantića od godinu dana i petomesečnu Katarinu Ilić koja je bila u kolevci. Najstariji meštanin bio je Joksim Pantić, koji je imao 87 godina, a ubijena je i trudnica Milojka Pantić.
Nažalost, danas su u Srbiji, pripadnici četničkih bandi izjednačeni kao antifašisti sa jedinim borcima protiv fašizma, Narodnooslobodilačkom vojskom Jugoslavije. Tendencija među pojedinim nepoštenim istoričarima je pravdanje ovog zločina na različite načine.
Pored potomaka žrtava ovog zločina i brojnih delegacija na spomen dom u Vraniću, cveće je položila i delegacija Komunista Srbije.
“Svaka vojska ratuje na bojnome polju
A oni su došli narod svoj da kolju.
Uzalud su bili svi naši krici
Oni su klali po navici.”
Filed Under: Актуелно

GODIŠNJICA BITKE NA KADINJAČI

Dana 29. novembra 2025. godine delegacija Komunista Srbije položila je cveće i odala poštu herojima Kadinjače.
Svečanosti povodom 84 godine Bitke na Kadinjači, u organizaciji Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja prisustvovali su pored Komunista Srbije i SUBNOR-a Srbije, Gradonačelnik opštine Užice i građani Užica.
Pre 84 godine 274 borca radničkog bataljona položila je živote u borbi protiv višestruko nadmoćnijeg neprijatelja. Poginuli su i komandant bataljona Andrija Đurović i komandant odreda Dušan Jerković.
Kadinjača je postala oltar junaka koji su znali da sloboda nema cenu. Njihova hrabrost nije samo istorija ona je partizanski karakter i obraz.
Jedan korak nazad bio bi spas al ne dadoste brdu da se postidi vas.
U okviru ceremonije u Spomem domu na Kadinjači, održana je izložba žene užickog kraja u Narodnooslobodilačkoj borbi.
Slava herojima sa Kadinjače!
Filed Under: Актуелно

SRBIJA JE IMALA SVOJU DELEGACIJU

Povodom neistinitih i zlonamernih izvrtanja istorijskih činjenica u vezi sa neprisustvovanjem srpske delegacije na Drugom zasedanju AVNOJ-a 29-30. novembra 1943. godine u Jajcu, objavljujemo spisak prisutnih delegata iz Srbije. Ovog puta nećemo uzeti u obzir i delegate Srbe koji su bili u sastavu delegacija Bosne i Hercegovine ( prisutno 30 delegata Srba) i Hrvatske.
Naime, brojni ,,istoričari”, nepoštena inteligencija i revizionisti poštovaoci lika i dela poraženih saradnika okupatora i domaćih izdajnika, iz neznanja a ponajviše zloćudno iznose lažne podatke da na ovom zasedanju, kada se odlučivalo o budućnosti nove Jugoslavije, nije bilo prisutnih delegata iz Srbije. Određeni broj delegata nije uspeo da se probije na oslobođenu teritoriju zbog dejstava fašističkog neprijatelja, ali 27 delegata jeste i bili su prisutni.
U tim lažima, posebno se ističe ,,veliki ” akademik Matija Bećković i monarhistička stranka POKS ( pod kontrolom vlasti Aleksandra Vučića) čiji su poslanici među kojima je i unuk domaćeg izdajnika Dragoljuba Mihailovića, Vojislav, podneli predlog skupštini Republike Srbije da se ponište odluke AVNOJ-a.
A da ukinu lepo celu istoriju.
Takođe pokušavaju se pripadnici NOB-a predstaviti kao nepismeni što je velika laž, jer u redovima NOVJ, pored radnika i seljaka, bilo je mnogo inženjera, profesora, naučnika, pisaca, studenata. Samo na Drugom zasedanju AVNOJ-a u srpskoj delegaciji bilo je troje delegata koji su završili Sorbonu.
Drugo zasedanje AVNOJ-a
Delegati iz Srbije:
1. Đorđe Andrejević Kun slikar i grafičar
2. Milan Belovuković Deva Ravnje kod Bogatića bio je zemljoradnik, učesnik Prvog svetskog rata i Narodnooslobodilačke borbe i većnik AVNO Jugoslavije.
3. Spasenija Cana Babović iz Lazarevca tekstilna radnica
4. Nikola Božović iz Ljubovije
5. Radovan Grković Gornji Milanovac student
6. Živadin Đorđević Živa arhitekta Kragujevac
7. Vlado Zečević sveštenik Krupanj
8. Pavle Ilić Brusnik kod Negotina oficir vojske Kraljevine Jugoslavije
9. Radivoje Jovanović Bradonja, Zarube kod Valjeva oficir vojske Kraljevine Jugoslavije potporučnik artiljerije
10. Srboljub Josipović Komanice kod Mionice, zemljoradnik
11. Miloje Milojević Ursule kod Rekovca, podoficir Vojske Kraljevine Jugoslavije
12. Herbert Kraus Bačinci kod Šida, bio je lekar, kasnije sanitetski general JNA,
13. Mitra Mitrović Požega, filozof i književnica i prva žena ministar ( prosvete).
14. Dragoslav Mutapović, Prislonice kod Čačka, inženjer agroekonomije
15. Dušan Nedeljković, Isakovo kod Ćuprije, filozof, doktor filozofije i profesor univerziteta u Skoplju i Beogradu. Doktorirao je na Sorboni.
16. Moša Pijade Beograd, slikar, novinar i likovni kritičar
17. Koča Popović Beograd, filozof, doktorirao na Sorboni, pesnik
18. Voja Radić Donje Konjuvce kod Leskovca, metalski radnik
19. Aleksandar Ranković, Draževac kod Obrenovca, zanatlija
20. Vladislav Ribnikar Beograd, završio arhitekturu na Sorboni, novinar, medijski magnat, vlasnik lista Politika. Sa Mošom Pijade osnovao TANJUG.
21. Pavle Savić Beograd, naučnik, nuklearni fizičar, svetski renome stekao kada je sa Irenom Žolio Kiri 1937. и 1938. u Parizu otkrio izotope poznatih elemenata bombardovanjem atoma urana sporim neutronima.Predložen za Nobelovu nagradu.
22. Ratko Sofijanić krojački radnik Ivanjica
23. Luka Stević zemljoradnik Mojković kod Krupnja
24. Mijalko Todorović Kragujevac, elektromašinski inženjer
25. Sredoje Urošević Donja Trepča kod Čačka, učitelj
26. Judita Alargić Novi Sad, radnik.
27. Srećko Petrović Draževac kod Obrenovca, zemljoradnik
Filed Under: Актуелно