download mobile games for nokia c1 01, download ctet admit card june 2013, i hope he cheats on you, serpent and the rainbow free, swag me out vol.1, free rapid free 0.85, batman arkham asylum setup exe file, htc multi unlocker exe rapidshare, java tm 2 runtime, intel nm10 ich driver download, district 12 and beyond free, lecrae gravity deluxe download zip, turtle odyssey 3 in 1 download, principles of physical chemistry download, aiuto crack fifa 14, crack dfx 11.016, saeed farokhi aircraft propulsion free download, pc power saver software, left 4 dead 1 sdk, real vnc enterprise edition download, the wounds of history cracking india summary, tumi acho eto kache tai free download, never see tomorrow download blogspot, noise and vibration control beranek, oracle client 11g download free

GOVOR NA SAHRANI DRUGARICE IDE SABO

mlada_partizanka

Poštovani tužni skupe,

Nalazimo se pred odrom male, obične žene ali velikog borca i antifašiste, gorostasa radničke borbe. Okupili smo se danas da ispratimo na poslednje putovanje drugaricu Sabo Idu, dugogodišnjeg borca naše nemirne ravnice, revolucionara i pregaoca za razvoj i napredak Vojvodine. Srbije i Jugoslavije. Subotica je tužna već od prijema vesti o smrti drugarice Ide jer smo izgubili jednu vrednicu izgradnje socijalizma i pre svega odanog borca za radnička i prava seljaka, za rešavanje elementarnih prava žena. Za njenih sto i jednu godinu života ne bi bio dovoljan ni sto jedan govornik da iskaže šta i koliko je ona radila i uradila, ali je sama bila protiv tirada i praznih priča – više je volela i cenila dela. U svojoj trinaestoj godini morala je da napusti školu i da se zaposli kao tekstilna radnica. U napredni radnički pokret se uključila vrlo rano jer je već 1933. ispred subotičkih fabrika i radionica čiji vlasnici su pretili radnicima otpuštanjem ako stupe u sindikate – ubeđivala radnike da se organizuju. Te godine postala je i član Ujedinjenih radničkih sindikata, a 1934. članom SKOJ-a, pod uticajem svog starijeg brata (Sabo Geza). Učestvovala je u prikupljanju pomoći za uhapšene drugove, za španske borce, u organizovanju antifašističke organizacije omladine OMPOK, u organizovanju velikog protesta radnika protiv skupoće, protiv nezaposlenosti, skupoće, nadirućeg fašizma (na kome je prvi pit javno nastupila i govorila), u obrazovnim čitalačkim grupama i u sindikatu. U periodu od 1915. do 1937. barem jednom nedeljno išla je pešice u Tavankut odnosno Staru Moravicu gde je politički radila sa siromašnim seljacima i nadničarima, što je doprinelo uspehu većeg broja štrajkova u poljoprivredi, od kojih je najveći bio onaj iz 1936. godine, čiji je glavni organizator bio Matko Vuković. Zbog svoje političke aktivnosti ostala je bez posla, a zbog opasnosti da bude uhapšena 1937. morala je da ode u Sloveniju, u Ljubljanu. Tu se odmah povezala sa sindikatom i SKOJ-em i tek u proleće 1938. se zaposlila u tekstilnoj fabrici u kojoj je januara 1939. godine primljena za člana KP.

Učestvovala je u organizovanju brojnih štrajkova u Ljubljani. Bila je sekretar Okružnog komiteta SKOJ-a za Ljubljanu, član Okružnog komiteta Partije, a kasnije i član Pokrajinskog komiteta SKOJ-a za Sloveniju. U noči između 29. i 30. juna 1940. godine učestvovala je u radu III konferencije KP Slovenije (na brdu iznad sela Vinja kod Ljubljane‚ na kojoj je bio i drug Tito i na kojoj je izabran CK KP Slovenije i delegati za V zemaljsku konferenciju KPJ. Svi znamo značaj ove konferencije za odbranu zemlje, za jačanje antifašizma i da je tu zauzet ispravan stav za razvoj međunacionalnih odnosa u Jugoslaviji.

Omladina i SKOJ Ljubljane izveli su nakon okupacije, uoči 1. maja 1941, paljenje velikih vatri na okolnim brdima, a potom su usledile sabotaže, rasturanje letaka, razoružavanje izdajnika, itd. Kao aktivista delovala je  pored Ljubljane i u Novom Mestu i  Velikom Lašću, sve do marta 1942. kada je bila izdana i uhapšena. Radila je u Glavnom štabu NOP-a za Sloveniju.

Nakon oslobođenja, od januara 1946. godine, na zahtev PK KPJ za Vojvodinu radila je prvo u Subotici, kao član sreskog komiteta KPJ, potom na mnogim odgovornim dužnostima u partijskim, sindikalnim i državnim organima Vojvodine, Srbije i Jugoslavije. Moramo reći da na svim tim dužnostima nije bila zbog karijere ili fotelje, nego je znala odakle potiče i za koga se mora boriti – bila je funkcioner poreklom iz naroda i za narod. Bila je vedrog lika, druželjubiva, spremna za naporan rad, za drugarski savet, pa i za šalu. Svi mi njeni drugovi i prijatelji smo se radovali da se nađemo sa njom, da bi od nje nešto naučili, primili poruku i savet kako bi ona nešto uradila – “vi vidite kako ćete, a ja bih to ovako: Ti – to”.

Naša drugarica Ida je do kraja života bila aktivan član organizacije Komunista Srbije, Gradskog komiteta u Subotici. Bila je komunista tipa pravog Titovog masovika. Nije bila “preletač” da bi profitirala, argumentovano je verovala u program ujedinjene komunističke organizacije. Kao takva, Sabo Ida je i nakon NOB-a i u miru bila istinski borac za izgradnju i negovanje bratstva i jedinstva, radničkog samoupravljanja, nezavisnosti i svih vrednosti Titove Jugoslavije. Ona je osećala, živela i radila na jačanju bratstva i jedinstva, reči i značenja koje nose – jer danas je “in” samo za svoju naciju u onom smislu najotrovnijeg šovinizma koji je doveo do razbijanja Jugoslavije – sa čime se Ida nikada nije pomirila niti je to prihvatila..

U ime Partije „Komunisti Srbije” i svih onih građana koji su voleli, poštovali i cenili Sabo Idu (nosim njihovu poruku saučešća vama), njenim ćerkama Uraniji i Aniti i celoj porodici izražavamo naše najiskrenije saučešće povodom smrti naše Ide. Ponosni smo što smo imali takvog čoveka za druga.

Draga naša Ida, uradila si pošteno, onako ljudski, višestruku normu – sada je na nama da to nadograđujemo. Ostaješ večno u našim srcima i tvoje delo je naš putokaz.

Opraštam se od tebe rečima pesnika-proletera. Jožefa Atile (József Attila):

“Dölgozni csak pontosan és szépen, ahogy a csillagok mennek az égen, csak így érdemes.”

“Raditi samo tačno i lepo, onako kako zvezde idu po nebu, samo tako vredi.”

Hvala  i slava Sabo Idi!

 

Novi Sad, 26.11.2016.                                                    Olajoš Nađ Mikloš

iz Subotice

ДЕЛЕГАЦИЈА ПАРТИЈЕ КОМУНИСТИ СРБИЈЕ УПИСАЛА СЕ У КЊИГУ ЖАЛОСТИ

20161202_105539

Дана 02.12.2016. године делегација ЦК КС посетила је Кубанску амбасаду и том приликом се уписала у књигу жалости поводом смрти друга Фидела Кастра. Такође је изражено саучешће амбасадорки и свим службеницима Амбасаде Кубе у Београду. Комунисти Србије.

Continue reading...

ЧЕСТИТКА ПОВОДОМ 29.НОВЕМБРА ДАНА РЕПУБЛИКЕ

avnojf

Свим Комунистима и грађанима са територије СРФЈ честитамо Дан Републике 29.Новембар. Тог датума 1943.године ударени су темељи будуће социјалистичке државе, а истог датума 1945.године, након свенародних избора, Савезна Народна Скупштина Југославије прогласила је укидање монархије и увођење Републике Југославије. За жаљењем констатујемо да ни једна од садашњих марионетских државица, насталих разбијањем СФРЈ не обележава овај […]

Continue reading...

OTIŠAO JE POSLEDNJI VELIKI REVOLUCIONAR I BORAC ZA LJUDSKA PRAVA DRUG FIDEL KASTRO

fidel_kastro_vikipedija_max-dai-yang

Centralnom Komitetu Komunističke Partije Kube Sa neizmernim bolom i tugom primili smo vest o smrti vašeg i našeg druga Fidela Kastra. Tim povodom primite naše naiskrenije saučešće. Drug Fidel je bio poslednji veliki revolucionar i borac protiv kapitalizma, a naročito protiv Američkog imperijalizma. Za sve članove Partije Komunisti Srbije on će zauvek ostati uzor kao […]

Continue reading...

IN MEMORIAM

10-ida-sabo-1

4.novembra 2016. Godine preminula je u 102. godini naš istaknuti član drugarica Ida Sabo. Rođena je 6. jula 1915. godine u Pečuju u Austrougarskoj. U Savez komunističke omladine Jugoslavije primljena je 1934, a pet godina docnije otišla je u Ljubljanu, gde je pripadala grupi komunista koji su 1941. godine organizovali ustanak i NOB. Posle rata […]

Continue reading...

СЕЛО БУЉКЕС – бивша екстериторијална комуна грчких партизана

СЕЛО БУЉКЕС – бивша екстериторијална комуна грчких партизана

У Атини 10. и 11. Новембра 2016.године у оквиру семинара о посебностима рада комунистичких и радничких партија међу женама, отворена је изложба о солидарности социјалистичких држава које су прихватиле Грчке партизане са породицама. На тој изложби Југославија уопште није споменута на шта је указала предствница СРП Хрватске. У вези са тим Комунисти Србије приказују истину […]

Continue reading...

ПРЕКРАЈАЊЕ ИСТОРИЈЕ СЕ НАСТАВЉА…

trgdimitrijatucovica

Рушење  споменика Димитрија Туцовића Дана 13.11.2016.године у недељу срушен је споменик Димитрија Туцовића. Димитрије “Мита” Туцовић  рођен је1881.године, а   погинуо је 1914.године  као официр српске војске у Првом светском рату. Био је истакнути теоретичар и вођа социјалистичког  покрета у Kраљевини Србији, оснивач Српске социјалдемократске партије, новинар и уредник Радничких новина и Борбе. Српска социјалдемократска партија  […]

Continue reading...

ОБЕЛЕЖАВАЊА ОКТОБАРСКЕ РЕВОЛУЦИЈЕ

slikalenjin

На Свечаној седници Председништва, Комунисти Србије, поводом 99 година од Велике Октобарске Социјалистичке Револуције евоцирали су успомене на дане који су значајно променили историју човечанства. Наиме, тада је по први пут укинута експлоатација човека по човеку, а држава је постала инструмент свих људи и служила је за задовољење опште-друштвених потреба. Комунисти Србије ће се увек […]

Continue reading...

КОМУНИСТИ СРБИЈЕ НА ПРОТЕСТУ СИНДИКАТА ПЕНЗИОНЕРА

slike2

Активисти Партије Комунисти Србије 01.11.2016. године учествовали су на протесту Синдиката Пензионера Србије преносећи им поруку: Пензионери укључите се у борбу против капитализма! Протест је одржан на тргу Маркса и Енгелса (Николе Пашића), а после су учествовали у протестној шетњи до Уставног суда  и Владе Србије. Иначе, Комунисти Србије подржавају оправдане социјалне захтеве пензионера Србије […]

Continue reading...

КОМУНИСТИ СРБИЈЕ ОБЕЛЕЖИЛИ 20.ОКТОБАР ДАН ОСЛОБОЂЕЊА БЕОГРАДА

14731196_1502326126447870_1318258414911165065_n

Као и претходних година, тако и ове 2016.године Комунисти Србије су на достојанствен начин обележили Дан ослобођења Београда у Другом Светском рату од фашиста и њихових поданика. Том приликом је делегација КС положила венце на споменик Ослободиоцима Београда заједно са  ученицима ОШ. Десанка Максимовић и на споменик Црвеноармејцу. Никада нећемо заборавити да су у операцији […]

Continue reading...