13. marta navršava se 80 godina od hapšenja jednog od najvećih izdajnika srpskog naroda Dragoljuba Draže Mihailovića. Operaciju hapšenja su organizovali i izveli pripadnici Odeljenja za zaštitu naroda ( OZNA ) u selu Dobrunska Rijeka u okolini Višegrada gde se krio zločinac Draža.
Ovo hapšenje osporava i tvrdnje revizionista da je pukovnik Mihailović bio odličan oficir obaveštajac jer je vrlo lako upao u zamku koju mu je pripremila OZNA koja je tada bila još mlada bezbednosna služba. Bilo je dovoljno da samo jedan Dražin čovek od ,,poverenja”, Nikola Kalabić pristane na saradnju i da se cela Srbija očisti od četničkih bandi.
I sam Draža je priznao svojim braniocima Dragiću Joksimoviću i Nikoli Đonoviću
– ” Ja sam stari obaveštajac, ali su to izveli majstorski…Zaista majstorski. Prvo su se uvukli kod Kalabića, a onda su nas poveli u Srbiju i mene uhvatili.”
Organizacijom hapšenja izdajnika Draže Mihailovića rukovodio je lično Aleksandar Leka Ranković, ministar unutrašnjih poslova FNRJ, dok je neposrednom realizacijom rukovodio Slobodan Penezić Krcun, načelnik OZNE za Srbiju, koji je i sam učestvovao u prve dve potraga za zločincem. Neposredni učesnici akcije hapšenja krvnika Draže bili su :
1. Dragoljub Vasović, major
2. Janko Dimić, poručnik
3. Slobodan Krstić Uča, major
4. Svetolik Lazarević, potpukovnik
5. Radenko Mandić, major
6. Đorđe Nešić, major
7. Raša Nešovanović, zastavnik
8. Milovan Pejanović Bata, major
9. Zvonko Sitarić, vodnik
10. Mane Trkulja, stariji vodnik
11. Živa Čiklovan, major
Tokom akcije hapšenja Radenko Mandić je oborio Dražu na zemlju a lisice na ruke mu je stavio Svetolik Lazarević šef Četvrtog odseka OZNE.
Pored planiranih,organizovanih i odobrenih zločina protiv srpskog naroda, jugoslovenskih partizana i drugih naroda Jugoslavije, Draža Mihailović je odbio da se stavi pod komandu Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije iako mu je to naredila izbeglička vlada kojoj je služio tokom rata. On je suprotno tom naređenju vršio prisilnu mobilizaciju golobradih srpskih mladića i gurao ih u borbu protiv svojih sunarodnika, prekaljenih boraca iz redova NOV i POJ. To je radio u dogovoru sa okupatorskim fašističkim snagama kako bi obezbedio povlačenje nemačke grupe armije E iz Grčke preko teritorije Srbije.
U službi okupatora izdajnik Mihailović ostao je do kraja rata, nekad prikriveno uglavnom otvoreno.
Sporne su i vojničke sposobnosti pukovnika Dragoljuba Mihailovića pošto nije zabeležena ni jedna borba u Drugom svetskom ratu u kojoj je učestvovao.
Revizionistička istorija je čista laž a između ostalog i zabluda da je Draža Mihailović ,,prvi” gerilac u Evropi. Da li revizionisti smatraju gerilom njegovo skrivanje na Ravnoj Gori pre nego što će se u septembru staviti otvoreno na stranu Nemaca? Tvrdnju o Draži “prvom” gerilcu Evrope može da obori i osnovac obzirom da je Drugi svetski rat počeo 1939 godine a ne 06.04.1941. godine. Nakon nemačke okupacije Čehoslovačke koja se dogodila pre zvaničnog početka Drugog svetskog rata delovala su u ovoj državi dva pokreta otpora: Pokret Komunističke partije i Pokret demokratske struje. U Poljskoj je 27. septembra 1939 osnovan Savez za oružanu borbu. Pokret otpora u Albaniji nastaje još sredinom 1939 godine nakon okupacije fašističke Italije. Tokom 1940 godine pokreti otpora nastaju u Norveškoj, Francuskoj, Holandiji. Sve to pre 1941 i početka rata u Jugoslaviji.
Jedini istinski borci protiv fašizma u Srbiji i Jugoslaviji bili su pripadnici Narodnooslobodilačke vojske i Partizanskih odreda Jugoslavije predvođeni slavnom KPJ i Maršalom Titom. Sve ostalo su teške laži, kafanska naklapanja i revizija istorije bez relevantnih argumenata.
Slava svim učesnicima hapšenja zločinca i izdajnika Dragoljuba Draže Mihailovića.
