Историја човечанства се може назвати и историјом народних маса које траже истински пут ка својој слободи и еманципацији. Почетком 20. века, потлачени народи у колонијалним земљама у Азији и другим континентима водили су енергичну борбу да окончају колонијалну власт империјалиста и изборе националну независност. Док су догматски приступали претходној теорији да узрок националног ослобођења у колонијалним земљама зависи од победе револуције у земљама сузерена (господара), неке земље су покушавале да освоје независност ослањајући се на револуцију у земљама сузерена или великих сила. Неки други прибегли су безобзирним борбама, верујући да ако демонстрацијама, устанком и побунама задају ударац колонијалној власти, могу постићи своју националну независност. Међутим, њихове борбе су доживеле само неуспехе и фрустрације.
Након што је у тинејџерским годинама кренуо на пут револуционарне борбе за земљу и народ, Ким Ил Сунг је упорно тежио да пронађе нови пут за национално-ослободилачку борбу, у току које је открио истину да земља треба да води своју револуционарну борбу, самостално у складу са својим специфичним условима, не ослањајући се на друге, а господари и креатори револуције су масе њеног народа. На основу ње је створио џуче идеју да су народне масе господари и покретачка снага револуције и изградње. Од тада је национално-ослободилачка борба корејског народа ушла у нову фазу. Заправо, корејска револуција је била оличење узрока људског ослобођења јер је обухватила све задатке за циљ национално-ослободилачке борбе у колонијалним земљама. Изневши идеју да се национално ослобођење може постићи само снагом отпора заснованог на свенародном јединству, он је изнео паролу ’’Да изведемо Корејску револуцију сопственим снагама!’’ и навео корејски народ да сопственим снагама реши све проблеме национално-ослободилачке борбе, да почне са обезбеђивањем услова потребних за оружану борбу. Под његовим вођством, Корејска народна револуционарна армија је водила антијапанску оружану борбу 15 година без икаквог фронта или подршке регуларне војске, и коначно постигла историјски циљ националног ослобођења. Пламен национално-ослободилачке борбе све жешће се разбуктао широм света, што је довело до тога да су многе колонијалне земље у Азији, Африци и Латинској Америци постигле националну независност 1960-их и 1970-их. У немогућности да нађе излаз за национално-ослободилачку борбу своје земље која се суочава са потешкоћама, Самора Машел, председавајући Ослободилачког фронта Мозамбика (Фрелимо) и главни командант Ослободилачке армије Мозамбика, посетио је народ Демократске Републике Кореје у септембру 1971. да се састане са председником Ким Ил Сунгом, који је победио две империјалистичке силе у једној генерацији. Када је упознао Машела, Ким Ил Сунг му је изнео своје мишљење о начинима и средствима за победу у народноослободилачкој борби, рекавши да треба да преузму иницијативу у сваком тренутку иако је непријатељ дивљао и указивао му о стеченим искуствима у данима антијапанске оружане борбе. Машел је, по повратку кући, изградио унутрашње снаге Фрелимоа, поставио тајне герилске базе у шумама и задао ударце непријатељу ослањајући се на њих, чиме је окончао вишестогодишњу колонијалну власт и остварио националну независност . Проглашавајући потпуну независност своје земље, он је на конференцији рекао: ’’Захваљујући помоћи коју нам је пружио председник Ким Ил Сунг, успели смо да пресечемо ланце колонијалног ропства које је оковало нас као и наше претке и поздравимо наше ослобођење; да му захвалимо и у име наших предака’’. Има и других прича. Ким Ил Сунг је извршио велике подвиге и за народноослободилачку борбу у Зимбабвеу, Уганди, Намибији и Анголи. Председник Непалског комитета за афро-азијску солидарност, рекао је зашто би људи требало да придају посебан значај ослобођењу Кореје и да му приступе у односу на свет иако су се многе земље ослободиле колонијалне власти од краја Другог светског рата , истакао je: ’’То је зато што је ослобођење Кореје извршило одлучујући утицај не само на независни развој корејске нације већ и на промене широм света. У центру ове историјске промене увек је био председник Ким Ил Сунг. 20. век је био курс у коме се свет мењао под утицајем његове идеологије.’’
Подвизи председника Ким Ил Сунга, који је дао велики допринос остварењу дела независности човечанства отварајући нову еру у националноослободилачкој борби у колонијалним земљама, сијаће заувек.
Teкст написао амбасадор Ри Пјонг Ду.
