OSNOVNA ULOGA IDEOLOGIJE NEOLIBERALIZMA U POROBLJAVANJU EKONOMIJA MANJE RAZVIJENIH ZEMALJA

Koja je osnovna uloga neoliberalne ideologije i na koji način štiti kapitalizam od njegovog postepenog odlaska na smetlište istorije? Odnosno, kako ta ideologija nastoji usporiti ovaj proces koji se sastoji istovremeno, i od elemenata truljenja kapitalizma i od elemenata njegovog jačanja i učvršćivanja?
S obzirom na konzervativnu ulogu koju igra, neoliberalizam se može smatrati neokonzervativizmom. Zašto? Da bismo našli odgovor na ovo, kao i na prethodna pitanja potrebno je da se vratimo pojmu liberalizma i njegovoj povezanosti sa konzervativizmom. Ne bi trebalo smetnuti sa uma da sam liberalizam u sebi sadrži znatne konzervativne elemente. Primer tačnosti navedenih tvrdnji nisu samo SAD, gde liberalizam nije mogao da se bori protiv feudalne aristokratije, već je i sam bio narav koju je valjalo sačuvati, nego to isto važi i za prvobitne liberalne teoretičare i njihovo shvatanje čovečanstva, gde su isti nastupali protiv parlamentarne demokratije onog trenutka kada je ista u datim okolnostima počela ugrožavati opstanak kapitalističkih društvenih odnosa. Mnogo ljudi je tražilo odgovor na pitanje – zašto liberalno društvo deluje protivliberalno, tj.zašto odbija da se prilagodi svojim načelima? Neokonzervativci su kao zadatak postavili sebi odbranu liberalizma od napada radikala, no završili su kao njegovi kritičari do izvesnog stepena. Na koji način neoliberali, tj. neokonzervativci iako na rečima branioci liberalnih dogmi ispadaju praktični kritičari liberalizma do izvesnog stepena? Kada se uđe u dubinu procesa koji se odigravaju u savremenom svetu još uvek opterećenom kapitalističkom ljušturom, otkrivamo bitan raskorak između proklamovanih neoliberalnih dogmi o „slobodnom tržištu“, „parlamentarnoj demokratiji“, „civilnom društvom“ i neoliberalne stvarnosti u kojoj uloga države u ekonomiji ne opada, već, naprotiv, raste. Dobar primer toga jesu kretanja u američkoj ekonomiji 80tih godina XX veka. U skladu sa tim, navešćemo izvod iz knjige Država u savremenom razvijenom kapitalizmu Žarka Bulajića:
„U slučaju SAD rezultati „neoliberalne kritike“ kejnezijanske države, dakle, tog tobožnjeg antietatizma su sljedeći:
a) rast trgovinskog deficita od 42,7 milijardi dolara u 1982.godini na 100 milijardi u 1984. Do 147,7 milijardi u 1986.godini. Desio se i paradoks da je 1986.godine prvi put posle 1965. ostvaren deficit u trgovini sa socijalističkim zemljama u iznosu od 1,6 milijardi dolara;
b) budžetski deficit je u vreme L.. Johnsona u pet godina (1964-1968) iznosio 42 milijarde dolara (i to u vreme vijetnamskog rata i socijalne države), u vreme R. Niksona za šest godina (1969-1974) 70 milijardi dolara, a za samo četiri Reganove godine 547 milijardi dolara;
c) porast uvoznih barijera u SAD od 1980. do danas iznosio je 12% i to se neprestano povećava;
d) nacionalni dug povećava se dva puta brže od rasta nacionalnog bruto proizvoda, a dug federalne vlade početkom 1985. Iznosio je 1.573 milijarde dolara, što je gotovo dvostruko više od zaduženosti zemalja u razvoju (810 milijardi dolara);
e) uloga države u istraživanju i razvoju narasla je na 80%, a državni sektor je i „odlučujući činilac u razvoju industrijskih sektora budućnosti“(industrija aviona i raketa 90%, elektroindustrija i elektronika 65%, industrija naučnih instrumenata 42%, itd.);
f) vojni budžet 1985.godine iznosio je 259 milijardi, a 1987.očekuje se biće 325 milijardi dolara.“
Iako su predstavnici najrazvijenijih kapitalističkih zemalja insistirali na tome da vlade zemalja kapitalističke periferije, odnosno bivših socijalističkih zemalja potpuno usvoje politiku slobodne trgovine i odbacivanje državnog intervencionizma i protekcionizma, što je započelo još za vremena postojanja nekih od tih zemalja, dotle su na terenu sopstvenih zemalja radili, a i danas rade upravo suprotno. Oni su potisnuli činjenicu da je većina kapitalističkih ekonomija postala najrazvijenijim upravo politikama državnog intervencionizma, protekcije, poticanja strateških ekonomskih sektora i politikom dampinga, a što jeste politika velikih javnih ulaganja u istraživanja i razvoj, kao i kršenja patenata i ilegalnog prenošenja tehnologije, uključujući tu i indikativna ekonomska planiranja, te nacionalizacije strateških industrija. Primer takve politike jesu politike državnih vlasti SAD, Velike Britanije, Japana, Francuske, Austrije, Švedske i td, gde su iste pomagale vlastitim industrijama u razvoju dok nisu postale globalno konkurentne i dominantne. S druge strane, činjenica je da sve one nerazvijene ili manje razvijene zemlje koje su usvojile neoliberalni paket ekonomskih reformi beleže niže stope rasta nego pre usvajanja istog. Nameće se pitanje čemu sve to? Možemo zaključiti da smo bitno na tragu odgovora na to pitanje. S obzirom na postojanje jaza između neoliberalnih dogmi i praktične neoliberalne politike na tlu zapadnih zemalja, iz date analize možemo zaključiti da jednako postoji jaz između politika zemalja kapitalističkog centra (razvijenih i najrazvijenijih zemalja) i zemalja kapitalističke periferije (nerazvijenih ili manje razvijenih zemalja). Dakle, osnovni razlog ovakve politike jeste eliminisanje konkurencije s jedne strane, te globalno zadobijanje dominatne pozicije najrazvijenijih kapitalističkih zemalja s druge strane.Zbog toga kritika uloge države u neoliberalizmu zaslužuje jednaku pažnju kao i kritika države u etatističko-birokratskom (državnom) socijalizmu, dok priče o „slobodnom tržištu“ i „prosperitetu koji sledi nakon povlačenja države iz ekonomije i privatizacije“ ostaju samo bajka za one narode koje se namerava ubediti da nisu sposobni voditi nezavisnu ekonomsku razvojnu politiku sopstvenih zemalja koja bi išla u korist radničke klase i ostalih radnih slojeva.
V.P.

KRITIKA SVEŠTENSTVA I RELIGIJE

Markovićev savremenik i saborac Vaso Pelagić ( 1838-1899 ), iako nije uspeo da oformi svoje vlastito učenje i svoju filozofiju, ima veliki značaj u ateističkom buđenju i revolucionisanju širokih narodnih masa koje su zahvaljujući njegovoj delatnosti u jednom drukčijem vremenu mnogo lakše prihvatili socijalističku revoluciju kao svoje oslobođenje. Delujući u raznim krajevima Jugoslavije, Pelagić je […]

Continue reading...

DAN CRVENE ARMIJE

Pre 103 godine, 23. februara 1918. godine rođena je legendarna i nepobediva Crvena armija koja je u teškim vremenima uspešno odbranila SSSR, sovjetske narode i suverenitet mlade države Sovjeta. Na današnji dan 1918 godine izvojevana je i prva pobeda mlade vojske prve zemlje radnika i seljaka nad nemačkim osvajačem. Nakon što je stara Carska vojska […]

Continue reading...

СЛОБОДА ЗА ПАБЛА ХАСЕЛА

Шпанска држава је годинама прогањала и малтретирала друга Пабла Хасела, често га тужила, оптуживала и хапсила. Оптужбе против њега укључују подстицање тероризма и добро познате „увреде круне“. Међутим, знамо да га држава гони због његовог рада као доследног комунисте, због његове подршке политичким затвореницима и због извештавања о систематском уништавању који трпе у шпанским затворима. […]

Continue reading...

BITKA NA NERETVI

Narodnooslobodilačka borba u Jugoslaviji bila je teška i dramatična, naročito za vreme sedam velikih okupatorskih ofanziva koje su imale za cilj da uguše ustanak. Ali su sve završene neuspehom, razbijene pod naletima proleterskih i udarnih divizija i brigada. Jedinice Narodnooslobodilačke vojske i partizanskih odreda Jugoslavije izlazile su iz svake neprijateljske ofanzive još borbenije i jače, […]

Continue reading...

BEKSTVO U SUNOVRAT

Vojnik sa fotografije Hans Konrad Šuman bio je pripadnik istočnonemačkih oružanih snaga. Godine 1961 dok je nadgledao izgradnju zida odlučio je da preskoči bodljikavu žicu kako bi stigao do zapadnog sektora. Slika je objavljena širom sveta i danas se nalazi u školskim udžbenicima, kao ” ikona slobode “. Ono što se desilo nakon njegovog gesta, […]

Continue reading...

KARDELJEVI DOPRINOSI NA POLJU BORBE ZA SOCIJALISTIČKE SAMOUPRAVNE ODNOSE I NJEGOV STVARALAČKI ODNOS PREMA MARKSIZMU

Povodom 42.godišnjice smrti druga Edvarda Kardelja: Pre svega, valja nam znati šta je ono osnovno što se smatra Kardeljevim doprinosom na polju marksizma? Treba istaći da niti jedna socijalistička revolucija prije jugoslovenske nije imala prilike da na duže staze razvija samoupravljanje kao bitnu i neodvojivu komponentu socijalizma.Primera radi, Pariska komuna je trajala kratko (72 dana) […]

Continue reading...

RAZVOJ MARKSIZMA U SRBIJI

Marksizam se relativno rano počeo da razvija na prostoru Jugoslavije, naročito u Srbiji. Već u drugoj polovini XIX i početkom XX veka bila su prevedena na srpskohrvatski gotovo sva glavna dela Marksa, Engelsa i drugih teoretičara naučnog socijalizma – ”Manifest komunističke partije” (1871), Engelsov ” Anti-Diring ” ( treće izdanje 1894 ), Marksov ” Kapital […]

Continue reading...

СОЛИДАРНОСТ СА КОМУНИСТИЧКОМ ПАРТИЈОМ ВЕНЕЦУЕЛЕ

  Клевете и претње против Комунистичке партије Венецуеле су неприхватљиве Солидарност са народом, радничким покретом и КП Венецуеле   Партије које потписују ову заједничку изјаву чврсто су стале на страну народа Венецуеле и више пута су осудиле  империјалистичку агресију Сједињених Држава, Европске уније и њихових савезника у Латинској Америци против Венецуеле и покушаја пуча да […]

Continue reading...

FRIDRIH ENGELS O EKSPLOATACIJI

” KADA  KAPITALISTI SVESNO PRISILJAVAJU RADNIKE NA RAD U USLOVIMA KOJI VODE U SMRT, TO TREBA NAZVATI ONIM ŠTO  I JESTE: UBISTVO.   .”

Continue reading...