Пише Сергеј Скворцов, генерални секретар КПСС.
После контрареволуционарних удара у социјалистичким земљама крајем 1980-их и почетком 1990-их, започело је демонтирање социјалних добитака постигнутих током година социјализма. Све се ово догодило у приближно истом сценарију, тако да су наши тренутни проблеми врло слични.
Ако говоримо о правима пензионера, то се пре свега тиче величине пензије и старосне границе за одлазак у пензију. У поређењу са временима социјализма, у већини земаља просечна пензија се значајно смањила и по правилу је на нивоу егзистенцијалног минимума или чак испод њега. Тако многи наши пензионери живе у стварном сиромаштву.
Поред тога, као резултат пензијских „реформи“, старосна граница за одлазак у пензију нагло је порасла. У доба социјализма у већини земаља било је 55 година за жене и 60 за мушкарце, сада је постало веће за 5-7 година или више. То је званично оправдано наводно повећаним животним веком, који узимајући у обзир „оптимизацију“ здравственог система, тј. смањење броја јавних медицинских установа и здравствених радника је апсолутно нетачно. Поменута „оптимизација здравствене заштите“ и курс ка њеној комерцијализацији знатно погоршавају услове живота наших пензионера и скраћују јој трајање, упркос свим манипулацијама са статистиком.Значајну дестабилизацију социјално-економске ситуације у нашим земљама изазвала је пандемија коронавируса, која је довела до пада производње, па чак и до заустављања у многим индустријама, смањења дохотка радника и масовне незапослености. То такође доводи до стварне претње по здравље и сам живот пензионера, који су најрањивија група у овој болести, која је озбиљно погоршана кризом у здравственом систему. Упркос значајној разноликости социјално-економских и политичких услова у наших скоро 30 земаља, могу се издвојити следећи захтеви за борбу пензионера:1. Отказивање подизања старосне границе за пензионисање и враћања на параметре који су постојали у социјализму.2. Подизање минималне пензије на 1,5 пута већи од нивоа егзистенције пензионера.3. Подизање просечне пензије на ниво не мањи од 50% просечне зараде.4. Индексација пензија за све пензионере, укључујући и пензионере који раде, у складу са показатељима инфлације.5. Исплата субвенција пензионерима за плаћање стамбених и комуналних услуга у износу од најмање 50% од њиховог износа.6. Стварно, а не само декларисано пружање бесплатне медицинске заштите свим пензионерима. Драги другови!Пре три деценије, социјализам у нашим земљама поражен је – као што смо сви сигурни, привремено у историјском смислу. Нисмо се предали без борбе, али снаге су биле превише неједнаке. Много година смо водили неравноправну борбу, понекад постижући тактичке успехе. А да се нисмо опирали, људи би сада живели много горе. Савест нам је чиста – учинили смо све што смо могли, а понекад и много више. Али смисао наше борбе ипак није у томе да спречимо кајање сопствене савести.Смисао наше борбе је да вратимо социјалну правду и истинску демократију у нашим земљама, како бисмо осигурали да наши суграђани, и старији и млади, живе достојанствено.У неким местима је буржоаска влада успела да постигне лажну стабилизацију, али у већини бивших социјалистичких земаља систем власти је у трајној кризи и често не може да постоји без спољне подршке. С друге стране, многи суграђани су се сопственим искуством уверили у лажни сјај капитализма и схватили шта су изгубили.Довољно за повлачење, време је да комунистичке и радничке снаге у нашим земљама пређу у офанзиву. И овде ми ветерани можемо много тога да урадимо. Имамо богато политичко и животно искуство, још увек имамо снаге. На посао, другови!
