Nakon perioda mraka tokom Kraljevine Jugoslavije gde žene nisu imale pravo glasa a kamoli mogućnost obavljanja značajnijih funkcija u društvu, nakon oslobođenja i pobedom socijalističke revolucije dolazi do korenitih promena u jugoslovenskom a samim tim i srpskom društvu. Na čelu Ministarstva prosvete od 1945. do 1953. biila je Požežanka Mitra Mitrović.
Mitra Mitrović prva žena ministar u Srbiji je rođena u Požegi 1912 godine u siromašnoj porodici, a ipak je uspela da završi užičku gimnaziju kao jedna od najboljih u toj školi, nakon čega je 1934. godine diplomirala na Filozofskom fakultetu u Beogradu. U studentskim danima privukle su je komunističke ideje, u kojima je, uz ostalo, prepoznala novi horizont tumačenja borbe za ženska prava i slobode. Po završetku studija zaposlila se u Biblioteci Skupštine Kraljevine Jugoslavije, ali su je ubrzo otpustili iz službe. Razlog je što se udala za Milovana Đilasa, strastvenog zanesenjaka komunističkom idejom koga je upoznala tokom studija, a koji je bio pod prismotrom specijalne policije.
Mitra je kao aktivistkinja Komunističke partije Jugoslavije učestvovala u organizovanju štrajkova u nekoliko beogradskih fabrika. S drugim komunistkinjama osnovala je 1936. časopis za žensku emancipaciju ” Žena danas” koji su buržoaske vlasti zabranile cenzurom 1940. godine. Kad su Nemci okupirali Jugoslaviju, Mitru su uhapsili i odveli u Banjički logor. Krajem leta 1941. godine uspela je sa još dve zatvorenice da pobegne iz zatvorske bolnice, pa se u jesen te godine priključila partizanima. U doba Užičke republike bila je u Agitpropu, kasnije jedan od delegata Drugog zasedanja AVNOJ-a, aktivna u Antifašističkom pokretu žena.
Posle rata učestvovala je u radu Međunarodne demokratske federacije žena, na prvoj konferenciji 1945. u Parizu gde je izabrana za člana Izvršnog odbora.
Po oslobođenju zauzimala je najviše partijske i državne funkcije. Na izborima krajem 1945. izabrana je za narodnog poslanika u Skupštini SR Srbije. U Narodnoj vladi SR Srbije bila je ministar prosvete, prva žena na toj funkciji još od nastanka srpske državnosti ( u dva navrata: od 1945 do 1949. i od 1951 do 1953).
Podržala je i pomogla grupu mladih novinara da 1951. ponovo pokrenu časopis NIN. Podržala je i Zakon o zabrani nošenja zara i feredže.
Poljski filmski režiser Andžej Vajda primetio je da je jedna od najmudrijih žena koju je u životu sreo.
Bila je komunista, revolucionar, partizanka, narodni poslanik, ministar, rezervni pukovnik JNA, prevodilac, pisac, novinar, borac za ženska prava..