НАЈДРАГОЦЕНИЈЕ НАСЛЕЂЕ КИМ ИЛ СУНГА

Идеја џучеа је идеологија водиља социјалистичке Кореје која је имала и има велики утицај на развојну еру и обликовање судбине корејског народа. Ово идеолошко и практично богатство може се назвати најдрагоценијим наслеђем Ким Ил Сунга (1912-1994), вечног председника Демократске Народне Републике Кореје, завештаног корејском народу и прогресивним народима света. Идеја џучеа, на основу научног разјашњења да је човек господар света и да игра одлучујућу улогу у преображавању света, показује пут масама људи, покретачкој сили историје, да обликују своју судбину, сопственим напорима. Председник Ким Ил Сунг је аутор идеје џучеа у току практичне борбе за победу корејске револуције, а не у току чистог академског истраживања за стварање идеолошког и теоријског система. Средином 1920-их, када је Кореја била под јапанском војном окупацијом (1905-1945), Ким Ил Сунг, који је у тинејџерским годинама кренуо на пут револуционарне борбе за своју земљу и суграђане, аутор је идеје џучеа у курсу напипавајући пут корејске револуције. И он је ову идеју у потпуности применио на корејску револуцију на темељан начин у дуготрајном току револуције. Под заставом идеје џучеа, корејски народ је изашао као господар независне земље из колонијалног ропства и изградио социјалистичку државу која је независна у политици, самоодржива у економији и самостална у националној одбрани. Суштинска компонента идеје џучеа је теорија и метод руковођења које би масе требало да подржавају у револуционарној борби и изградњи земље како би се створила сопствена судбина. До сада су дела председника Ким Ил Сунга, библиотека идеје џучеа, преведена на преко 60 језика и дистрибуирана у преко сто земаља света. Бројне истакнуте личности капиталистичких земаља, фасциниране енциклопедијским размишљањима садржаним у његовим делима, постали су ватрени заговорници идеје џучеа. Шухачи Иноу, бивши генерални директор Међународног института за идеју џучеа и добитник Међународне награде Ким Ил Сунг, посветио се давању публицитета идеји џучеа и стварности ДНРК. Када су га неки људи критиковали да проучава само ДНРК, а не Јапан, рекао је: ,,Ти људи нису забринути за Јапан и његову судбину. Зашто мисле да је идеја џучеа ограничена на ДНРК? Идеја џучеа је идеја коју би сви, без изузетка, требало да науче и идеологија човечанства и света, иако је настала у ДНРК.” Заговорници идеје џуче сматрају да је идеја енциклопедијска идеологија, применљива на све узрасте са вечним животом.

У лето 1985. у Француској је објављена књига под називом Речник филозофске критике. Ова књига анализира и процењује идеологије које преовладавају у неколико земаља света у складу са мишљењем писца. Међутим, само запис који се односи на џуче идеју не садржи ништа што критикује ову идеологију. У ствари, свет је дуго саосећао са идејом џучеа. На Дан сунца (15. априла) 2012. године, поводом стогодишњице рођења председника Ким Ил Сунга, одржан је Светски конгрес о идеји џучеа у Пјонгјангу, главном граду Демократске Народне Републике Кореје, домовини идеје џуче.  Групе за проучавање идеје џучеа спроводе своје активности проактивније у оквиру добро повезаног система, у распону од националних група до континенталних организација, у чијем центру је Међународни институт идеје џуче, а број заговорника идеје расте.

Идеја џучеа, најдрагоценијеје  наслеђе председника Ким Ил Сунга, заувек ће сијати заједно са победничким напредовањем у циљу глобалне независности.

Filed Under: Актуелно

БАЛ ЧЕТНИЧКИХ ВАМПИРА

Лоша времена представљају погодан моменат да на површину испливају лоши људи, или боље речено нељуди, који су носиоци лоших, погубних идеја. Лоша времена у Србији трају већ дуго и на друштвеној сцени се стално појављују нови нељуди, који су већином само настављачи погубних идеја. Сведоци смо чињенице да је ових дана повампирена Шешељева идеја са почетка деведесетих година прошлог века о исељењу Титових посмртних остатака из Куће цвећа. Носиоци ове повампирене идеје, тзв. вампири, су нико други него два осведочена четника – краљев четник и унук осуђеног ратног злочинца и крвника Драже Михаиловића, Војислав Михаиловић и СНС четник Александар Шапић. За разлику од Шешеља, који је приликом исељења Титових посмртних остатака хтео да користи и глогов колац, ова два вампира то не помињу, вероватно јер је према нашој народној традицији глогов колац најбољи лек против вампира, па су се уплашили да евентуално не буде примењен на њима.
Сматрамо за важно да се подсетимо ко су ова два вампира. Иако се представљају као Срби и православци, то сигурно нису. Српској и православној традицији ( и хришћанској уопште) није својствено прекопавање било чијих гробова. То је одлика дивљаштва и примитивизма, што нас опет доводи до чињенице да су ипак у питању два четничка вампира.
Војислав Михаиловић је унук ратног злочинца и крвика српског и других југословенских народа и народности, Драже Михаиловића. Без обзира на ту чињеницу, он се у СФРЈ без икаквих проблема школовао, стекао факултетско образовање и живео као и сви други грађани. Можемо само замислити како би прошла деца и унуци партизанских руководиоца, као и партизана уопште, да су којим случајем у Другом светском рату у Југославији победили четници. Били би срећни да их оставе живе, јер бих највероватније четнички монструми поклали.
Без обзира на наведено, а пошто ивер не пада далеко од кладе, Војислав Михаиловић је своје право, четничко зликовачко лице показао након разбијања Југославије. Прво је био са Вуком Драшковићем, о коме стварно нема потребе било шта писати, а од скоро је у покрету за обнову краљевине Србије (мала почетна слова су израз нашег односа према њима, а не наше неписмености). Њему свакако одговара да посмртни остаци друга Тита буду измештени из Куће цвећа и Србије уопште, јер вероватно сматра да ће тиме истина о томе ко су стварно били борци за слободу (партизани на челу са КПЈ у Титом), а ко издајници и злотвори свог народа (четници) бити заборављена, а лаж која се у Србији упорно пласира о четницима као борцима за слободу, временом постати прихваћена као истина.
Нема сумње да би Војислав Михаиловић, само када би био у прилици, чинио исто што и његов деда. Ако толико жуди за тиме, предлажемо му да почне од нас. Гарантујемо му да би у том случају завршио исто као и његов деда.
Александар Шапић? Шешељ у купаћим гаћама или нешто слично? Контраверзна личност. Због чега? Ако условно узмемо да једна личност има свој умни (у конкретном случају то је веома упитно) и физички сегмент, ми код Шапића видимо сушту супротност између ова два сегмента. Умно, тј. малоумно, он припада оној групи људи која примитивно не верује у научно засновану теорију еволуције, а са друге, физичке стране, он је један од крунских доказа да је наведена теорија потпуно тачна, посебно део о настанку човека.
Политичар који своја политичка уверења мења у складу са потребама, тј. окреће се како ветар дува. Недоследан, непоштен, необразован (само до петог разреда основне школе је имао редовно школовање, све остало је завршавао под сумњивим околностима, користећи се ауторитетом успешног спортисте. Докторат је стекао на „престижном“ Универзитету Унион. Какав универзитет, такав и доктор наука). Као такав испунио све услове да буде у врху СНС и Градоначелника Београда, као и њихов кандидат за исту функцију на изборима расписаним за 02.06.2024. године.
Као и Михаиловић, и он жели да исели посмртне остатке друга Тита из Куће цвећа и да их пошаље у Кумровец. Истакао је да му је идеја да уместо Музеја Југославије направи музеј српске историје, у који би били пренети посмртни остаци војвода Путника, Степе и Мишића и других, мада није навео ко су ти други. Пошто је веома образован, није имао у виду да у скоро свим музејима у Србији (изузев и природњачких и њима сличних) постоје историјске поставке које говоре управо о историји Србије, тако да није јасно како би требао да изгледа музеј који би он основао. Такође, велике српске војводе Путник, Степа и Мишић су сахрањени на местима на којима су они желели, па се поставља питање ко има право да их одатле премешта и сахрањује тамо где један необразовани умишљени политичар сматра да треба. Ако је и од Шапића, много је.
Можда иза свега стоји и чињеница да је Шапић спустио шапу на Кућу цвећа и због чињенице да се налази на изузетној локацији за зидање и махинације у којима је и те како вешт.
На крају, поручујемо њиховим нискостима, четничким вампирима, да у Србији има доста нас који поштујемо тековине Народноослободилачке борбе и праве борце за слободу – партизане и да им неће успети њихова сулуда идеја о измештању посмртних остатака друга Тита из Куће цвећа. Нека покушају, видећемо какав ће бити исход.
СМРТ ФАШИСТИМА И ЊИХОВИМ СЛУГАМА – СЛОБОДА НАРОДУ
ЖИВЕЛА СОЦИЈАЛИСТИЧКА РЕПУБЛИКА СРБИЈА
Карикатура преузета из недељника НИН.
Filed Under: Актуелно

САСТАНАК У АМБАСАДИ КУБЕ


Наша двочлана делегација је 24. марта 2024. године, на позив амбасадора Републике Кубе у Србији Његове екселенције друга Лејда Ернеста Родригеса Ернадеса, учествовала на састанку уприличеном поводом боравка у Србији Хероја Кубе, друга Фернанда Гонзалеса Љорте. Састанак је протекао у отвореној и другарској атмосфери, којом приликом је друг Фернандо Гонзалеса Љорта информисао учеснике састанка са актуелном ситуацијом на Куби, пре свега са потешкоћама изазваним злочиначком блокадом до стране империјалистичке власти у САД. Такође, упознао нас је и са напорима које кубанска влада, на челу са КП Кубе, предузима како би се грађанима Кубе обезбедило све што је потребно за живот достојан човека.
Наша делегација је указала да Партија Комунисти Србије пружа пуну подршку Комунистичкој партији Кубе и кубанском народу у борби за изградњу социјалистичког друштвеног уређења и развој Кубе у складу са потребама њених грађана. Такође, истакли смо да ће наша партија узети учешће у свим активностима којима се изражава солидарност и пружа помоћ Куби.
Овом приликом је друг Лејде Ернесто Родригес Ернадес упознао друга Љорту са до сада оствареним нивоом и резултатима сарадње наше партије са амбасадом Републике Кубе у Србији и са Комунистичком партијом Кубе.
Фернандо Гонзалес Љорт је један од „кубанске петорке“, револуционарних хероја, неправедно затворених у Сједињеним Државама због борбе против терористичких организација које су деловале са територије САД против Кубе. Одслужио је 16 година затвора пре него што је пуштен на слободу.Године 2017. именован је за председника Кубанског института за пријатељство са народима (ICAP). Фернандо је дипломирао међународне односе, а служио је као интернационалистички борац у јужној Анголи између 1987-89.
Друг Фернандо Гонзалеса Љорта, Херој Кубе и директор Института за пријатељство међу народима, је посетио Србију у склопу обележавања 25 година од НАТО агресије на Савезну републику Југославију.
Користимо прилику да још једном захвалимо друговима Лејду Ернесту Родригесу Ернадесу и Фернанду Гонзалесу Љорти на изузетном гостопримству и на жељи да се наша сарадња настави и подигне на још виши ниво.

Filed Under: Актуелно

ВАНДАЛИЗОВАН СПОМЕНИК СТЕВАНА ФИЛИПОВИЋА

Дични бранитељи Србског рода и чувари Србског имена су починили још један храбри чин, достојан само њих. Они су, наиме, вандализовали споменик борцима народноослободилачког рата на брду Видрак код Ваљева, којим доминира статуа Стевана Филиповића. Споменик који је симбол не само наше борбе против фашизма, већ је и међународни симбол борбе за слободу, о чему сведочи чињеница да се његова фотографија налази у згради Уједињених нација на Ист Риверу, вандалзовала је група потомака четничких кољача и зликоваца, који су политички следбеници највећег отпада српског народа оличених у Вуку Драшковићу, Војиславу Шешељу, Милошу Јовановићу, Војиславу Михаиловићу, Бошку Обрадовићу и … Списак је, на срамоту нас Срба , подугачак.
Ова вандалска банда је, поред крстова са четири оцила (мада они вероватно, имајући у виду њихов примитивизам, мисле да је у питању слово С), на споменику на више места исцртала и мушки полни орган. То уопште не чуди, имајући у виду да њихов интелект (ако се уопште може тако назвати) не иде даље од тога. Њихово размишљање се завршава баш на том нивоу, истоветно као и код њихових претходника, четничких кољача Николе Калабића, Боже Јаворца, Јована Шкаве, Спасоја Дрењанина „Зеке“, Предрага Раковића, Филип Ајдачић и многих других зликоваца. Да не би било грешке ко је у питању, потписали су се као „војводе“. Како је то лепо написао новинар из Ваљева Небојша Бојанић на свом Фејсбук профилу, Нисте ви војводе, ви сте ја*аре.
Ово јо ко зна који случај вандализовања споменика борцима НОР-а, борцима којима се цео свет диви, а код нас је на сцени ревизија историје, којом жели да се прикаже како су четници били за борци за слободу (тако што су клали, убијали и силовали свој народ), а да су се партизани борили против српства. Колико је ова теза лажна и неодржива говори чињеница да су августа 1944. године преко 50% бораца Народноослободилачке војске Југославије чинили Срби, док су до негде краја 1943. године скоро две трећине бораца чинили Срби. Интересантно је да неко упорно покушава да докаже да смо се ми Срби борили сами против себе. Не, српски партизани су се, као и сви остали партизани, борили за истинску слободу свих југословенских народа, борили су се за највише људске идеале, а против фашистичких освајача и домаћих издајника, који су своју политику заснивали на мржњи и злочинима према другим југословенским народима.
За овакво стање у Србији одговорност сносе сва три сегмента власти – законодавна, извршна и судска. Законодавна јер је 2004. године донела закон о изједначавању партизана и четника (за разлику од четника, нисмо неписмени, него смо намерно написало мало слово з у речи закон), извршна јер својим нечињењем и чињењем охрабрује четничку банду да спроводи своје вандалске поступке и судска, јер не кажњава оваква дела, већ доноси пресуде о рехабилитацији доказаних четничких кољача и зликоваца.
Наш народ има изреку: Можеш како хоћеш, али не можеш докле хоћеш. Надамо се да ће преставници власти схватити поенту ове изреке, а да бисмо им у томе помогли, предлажемо да прочитају песнички опус Косте Абрашевића. Јако је поучно.
На крају, да не би дошло до недоумице, у чланству партије Комунисти Србије се налазе припадници скоро свих народа и народности СФРЈ (осим Словенаца), али текст су писали чланови партије Срби, због моралне одговорности да осудимо неприхватљиво дивљачко понашање дела припадника српског народа.
СМРТ ФАШИСТИМА И ЊИХОВИМ СЛУГАМА – СЛОБОДА НАРОДУ
Filed Under: Актуелно

KO JE STJEPAN STEVAN FILIPOVIĆ?

Novinarka Blic televizije Milana Pejić pre dve godine postavila je to pitanje ljudima na ulicama. Od 15 pitanih samo su dvoje znali, otprilike, odgovor.
Znate li vi ko je Stjepan Stevan Filipović? I otkud da mu je ime i Stjepan i Stevan?
Ne znate? Ne, nije iz Farme, Zadruge, Parova.. Pa znali biste. Fudbaler, glumac, kontroverzni biznismen, pevač, vladika, političar.. Ne. Pa znali biste. Ne prave se o njemu filmovi, serije, kao što se nagoveštava da će se snimati o Arkanu, Slobi i Miri, tajkunima, knjazu ovom ili onom, kriminalcima… Za pomenuta imena danas ne treba objašnjavati ko su. To i deca znaju. Ali možda pitanje koje liči na zagonetku i nije neka zagonetka kada vidite fotografije koje vam otkrivaju o kome je reč. Ali ima znatan broj onih koji ni po fotografiji ne bi prepoznali o kome se radi. Pretežno su to mlađi ljudi. Ali ne može im se to zameriti. Zameriti se može samo onima koji odlučuju kakvo će potomcima biti znanje, i sećanje.
Na naslovnim stranama novina nema ni pomena godišnjice njegove smrti.
Ko je zaboravio Stjepana Stevana Filipovića?
Iako je fotografija Stjepana Stevana Filipovića u holu Ujedinjenih nacija. I, kažu, poznata širom sveta. Nismo sigurni. Poznata je retkima, ogromnoj većini ne. Jer više nisu u modi junaci koji život daju za ideale. Isplivala su bića iz podzemlja, na visoko se popeli sutereni.
Zato i neznatan broj ljudi zna ko je i šta simboliše mladić koji je obešen u 26 godini. I ko ga je obesio, zbog čega?
22. maja 1942. godine, u 11 sati, na pijaci, u Valjevu, obešen je Stjepan Stevan Filipović. Prošlo je 78 godina.
Rođen je u Opuzenu 27. januara 1916. godine, bio je partizanski komandant i politički komesar i tokom Drugog svetskog rata pripadnik NOV i POJ. Zbog izuzetne hrabrosti za narodnog heroja Stevo Filipović proglašen je 14. decembra 1949. godine.
Sada postaje jasno dvojstvo njegovog imena. Kršten je kao Stjepan, a drugovi u Srbiji prekrstili su ga u Stevan, iliti Stevo Kolubarac.
Stjepan Stevan Filipović izdat je u decembru 1941. Nije poznato ko ga je izdao. Njega i još dvojicu zarobili su četnici. Kad je počelo mučenje njegovog kurira, rekao je: Ja sam taj Steva Kolubarac!
Onda su u Šapcu i njega mučili, natenane. Pa kad nisu ništa izvukli, predali su ga školovanim majstorima, gestapovcima, na intezivno saslušavanje, kako su to fašisti službeno nazivali. I oni ga mučiše koji mesec, da otkrije saradnike, veze, planove…
Na kraju preko njegovog dosijea glavni gestapovac crvenom olovkom( postoji faksimil) napisao je: Nemoguć slučaj.
Na smrt vešanjem osuđen je početkom maja. U zatvoru, potom, govorio je drugovima: ,, Nemojte se ničemu nadati. Ovde neće zalutati dobro. Budite hrabri kad vas budu streljali. Nemojte pokazati da naša smrt znači njihovu pobedu!”
Dan pred vešanje pitali su ga za poslednju želju. Njegova želja ne liči na neku koja bi se očekivala od nekog heroja iz filmova i legendi. Poželeo je porciju pasulja.
Sutradan, Srpska državna straža (nedićevci) sprovela ga je na vešanje ulicama Valjeva, od zatvora, do pijace. Zapisano je da je na pijaci bilo oko tri hiljade ljudi. I deca su iz škola dovedena. Pod vešalima, pre nego mu se izvuče klupa ispod nogu, imao je pravo na sveštenika, cigaretu i da kaže ako šta ima.
Prema svedočenju naroda kazao je šta ima:
,, Nemojte samo gledati, ubijte gadove! Vadite zarđale puške! Ako budete samo posmatrali, gadovi će nas jednog po jednog ubijati! Dole Hitler! Dole fašizam! Živeo SSSR! Živela Crvena armija!”
Podignutih pesnica vikao je ,, Živela Komunistička partija Jugoslavije! Proleteri svih zemalja, ujedinite se!”
Stjepan Stevan Filipović borio se za radnike zlopaćene u kapitalizmu, za viziju da će doći vreme kad će radnici odlučivati o svom radu. I protiv okupatora.
Nisu ga obesili Nemci. Oni su presudili. Stevu Kolubarca obesili su Srbi. Jer sada je moderno govoriti šta je ko po naciji. Tada – nazivali su se slugama okupatora. Nije zapisano ko mu je izmakao klupicu, ko mu je stavio omču oko vrata. Imena su nevažna. Na fotografiji, samo jedan Nemac stoji sa strane. Svi drugi su Valjevci. Preciznije, pripadnici Srpske državne straže, iliti Nedićevci. Nije nemoguće, danas, da će i neko od potomaka tih Nedićevaca, ako se odvaži, podstaknuti novonastalom praksom, zatražiti da se i ulica nazove po izvršiocu vešanja komunističkog rodoljuba.
U Beogradu ima nekoliko, istina obodnih, ulica nazvanih po Stjepanu Stevanu Filipoviću. Da li je slučaj ili ne, ne znamo, ali prošle godine jedna od njih, u Beogradu, prekrštena je u Emila Perška, jednog od pripadnika ustaškog pokreta. Pa je posle povika to ispravljeno. Zasad.
U Hrvatskoj, u rodnom Opuzenu, hrvatski nacionalisti su mu srušili spomenik, škola se više ne zove po njemu. U Valjevu, veličanstveni spomenik Vojina Bakića nije srušen ali je tokom devedesetih godina prošlog veka skrnavljen raznim grafitima i gadostima.
Ne zna se gde mu je grob. Niti ga neko traži. Niti pravi novinske serije i feljtone koji vode do otkrivanja gde je zakopan, jedne noći, u potaji.
Tri dana visio je na omči, na valjevskoj pijaci, glave ukošene, ne mogavši išta da kaže, osim što je obešenim, mrtvim telom kazivao. A dok je bio živ, pred smrt, rekao je: ,, Nemojte samo gledati, ubijte gadove, vadite zarđale puške, a ako budete samo posmatrali, gadovi će nas jednog po jednog ubijati. Dole Hitler! Dole fašizam! Živeo SSSR i Komunistička partija Jugoslavije!
Od tada, Nemci, fašisti, nisu dozvoljavali poslednje reči na smrt osuđenog.
Pored njega i dva Stevina rođena brata poginula su tokom NOB-a. Stariji Šimun, streljan je zajedno sa 2700 građana Kragujevca, oktobra 1941. godine iako je mogao da se izvuče posle poziva okupatora da građani druge nacionalnosti izađu iz mase. Mlađi brat Nikola, kao borac Kragujevačkog bataljona a kasnije proleterskih brigada poginuo je na Zelengori, tokom bitke na Sutjesci.
Danas je teško mladima ( u godinama koje je imao Stevan u trenutku smrti ) prikazati, objasniti da su postojali ljudi koji su se borili za ideju bratstva i jedinstva, jednakosti i da su, verujući u pobedu za to ginuli.
Pročitao sam ovo devojci koja baš ima 26 godina. Uz smeh, rekla je: Budala! Šta je time postigao?
Tekst preuzet od dnevnog lista ,, Danas “
Autor: Slobodan Stojićević
Filed Under: Актуелно

ДРУГА МЕЂУНАРОДНА КОНФЕРЕНЦИЈА ТЕОРЕТИЧАРА И ИДЕОЛОГА ЛЕВИЧАРСКИХ ПАРТИЈА И ПОКРЕТА

Партија Комунисти Србије једина са простора бивших република екс Југославије, те једина уз КП Грчке и Албаније са простора Балкана, учествовала је на II Међународном скупу теоретичара и идеолога левичарских партија и покрета, који је одржан у Хавани од 12-14. фебруара 2024. године. Састанку су присуствовале делегације из 37 земаља.
Првог дана панел 1 сублимирана је тема Јединство левог крила: Како превазићи замке доктрине без напуштања теорије? Како да се артикулишемо, а да не изгубимо свој идентитет или се изгубимо у разликама?
Током другог дана одржане су радионице – прва о акционом плану под називом Шта радити у сусрет изазовима који намеће медијски рат империјализма и друга на тему – Уређивачке акције у одбрани историјског памћења и револуционарне теорије, националног суверенитета и социјалне правде наших народа, те Како се супроставити културном национализму?
Током догађаја другог дана присутним делегатима се лично обратио председник Кубе Мигел Дијаз Канел Бермудез, а између осталих током Сусрета, смењивали су се и министар спољних послова Бруно Родригез Париља; Емилио Лосада Гарсија, шеф Одељења за међународне односе Централног комитета КПК; Ејлин Алварез Гарсија, први секретар ОЈЦ; Алпидио Алонсо Грау, министар културе; Фернандо Гонзалез Љорт, председник Кубанског института за пријатељство са народима; Енрике Убијета Гомез, координатор догађаја; Абел Прието Хименез, председник Коморе Америке; и Едуардо Торес Куевас, председник Академије кубанске историје.
Трећег, завршног дана, у оквиру панела 2 присутни делегати бавили су се следећим темама: Бити млад левичар у временима неофашизма и ратова различитих мишљења и ставова. Стратегије за победу
На основу иступања различитих представника са различитих континената може се закључити да ситуација на нашој Планети постаје све опасније и приближава се критичној тачци, свуда вребају и угрожавају нормалног, радног човека различитији –изми – као што су империјализам, повампирени национализам, шовинизам, бирократизам, нарастајући конзумеризам, који поништава хуману црту човекове личности и своди је на неумереног потрошача, и томе слично.
Задатак присутних и осталих левичарских снага је да користећи искуства XX века и нова технолошка и свекукупна сазнања из XXl века, предузму све расположиве ресурсе и алгоритме да би живот на Земљи (п)остао безбедан, стабилан, предвидљив, да се непрестано не покрећу нови и нови погубни и агресивно-разарајући ратови.
Доста нам је доминације једне војно-политичке силе, једне идеологије, агресивног поробљавајуће капитализма, који је већ одавно прерастао у марширајући империјализам,
Зато је и овај форум, одржан у Хавани, био од великог значаја ради консолидације и усаглашености деловања левичарских партија и покрета, који немају већих диференцијалних разлика . На њему је вођен продуктиван дијалог, који нас оснажује и обједињује, повезује кроз интеграционе процесе, независно од искључујућих алијанси као што су НАТО или ЕУ, и у догледно време би могли да им равноправно парирају и остваре одавно нарушену равнотежу.
Filed Under: Актуелно

ДАН СЈАЈНЕ ЗВЕЗДЕ У ДНРК

Дан блиставе звезде проглашен је 2012. године, када се обележава 70 година од његовог рођења. Квангмионгсонг (Сјајна звезда) је надимак Ким Џонг Ила из детињства.
У периоду оружане борбе за ослобођење земље од јапанске војне окупације (1905-1945), Ким Џонг Ил је рођен у Светом логору Паектусан, бази оружане борбе, 16. фебруара 1942. године.
Од својих раних дана имао је велику амбицију да прослави Кореју како би постала просперитетна народна земља.
Његова изузетна лидерска способност показала се у потпуности у тешким данима када је земља пролазила кроз суморна искушења крајем прошлог века.
У то време тешкоће и искушења са којима се суочавао корејски народ били су неописиви – смрт председника Ким Ил Сунга, колапс социјализма у источноевропским земљама, интензивне шеме изолације и гушења од стране САД и њихових вазалних снага које су имале за циљ да истребе социјализам, природне непогоде које су погађале земљу неколико година узастопно и потешкоће у привреди и озбиљне несташице хране.
У тим тренуцима, Ким Џонг Ил се борио са својим народом да савладају потешкоће са подигнутом заставом Сонгуна.
Максимално је ојачао одбрамбене капацитете државе тако што је редом проверавао јединице Корејске народне армије и обилазећи различите секторе чврсто учврстио темеље независне националне привреде.
У тим данима, војна и техничка моћ Корејске народне армије је значајно ојачана и поседовала је моћно средство одвраћања од рата, разбијајући планове непријатељских снага да угуше ДНРК на комаде. Под његовим мудрим вођством, ДНРК је превазишла искушења у економији и обезбедила одскочну даску за изградњу напредне социјалистичке земље; традиционално јединство корејског народа подигнуто је на виши ниво.
Улазећи у нови век, енергично је водио спољне активности, посећујући Русију и Кину неколико пута. Ово је задало озбиљан ударац дрскости и самовољи империјалистичких снага, што се показало важном приликом за стављање светског политичког тренда на путању независности.
Захваљујући његовом вођству у Сонгуну, ДНРК је однела победу за победом у дуготрајној конфронтацији са непријатељским снагама, а многе земље, које су биле непријатељски расположене према ДНРК, успоставиле су дипломатске односе са њом .
Изванредни подвиг Ким Џонг Ила је у томе што је водио своју земљу не само да постигне статус нуклеарне државе, већ и да направи и лансира сателите.
Његова каријера и подвизи ће заувек сијати у срцима корејског народа и светских прогресивних народа заједно са Даном сјајне звезде
Filed Under: Актуелно

POČELO SUĐENJE KOMUNISTIMA SRBIJE

U svetlu svih dogadja koji se smjenjuju velikom brzinom dešava se nešto što vlasti i mediji koji im služe sakrivaju od očiju javnosti. Brojne afere , rasprodaja zemlje i njenih prirodnih bogatstava su već više od tri decenije svakodnevna pojava u našem društvu. O tome se obično piše kad je već sve završeno i kad se već broje pare dobijene od provizije za izvršen prljavi posao, izdaje zemlje i naroda . U tom izdajničkom poduhvatu učestvuju zajedno aktuelna vlast i njen protiv teg opzicija . Jedni koji su ostali verni narodu i antifašizmu su komunisti u ovom društvu. To već uveliko počinje da smeta vlastima te su iskoristili jedan datum bitan za sve antifašiste i da Komuniste Srbije izvedu pred sud.Prigodom proslave Dana oslobođenja Beograda održan je veličanstven koncert sa nazivom Bez dileme antifašizam. Koncert je održan u velikoj sali Doma omladine u Beogradu u organizaciji Socijal demokratske partije . Izvodjači programa su bili Kic pop hir iz Crne Gore, Žarko Dančuo , Dado Topić i mnogi drugi naši poznati umetnici. Velika sala Doma omladine bila je pretesna da primi sve zainteresovane Beogradjane i njihove goste koji su želeli da pokažu kako je antifašistički i slobodarski duh još uvek jak u narodu.
Članovi partije Komunisti Srbije također su bili pozvani da prisustvuju koncertu od strane organizatora. Isto veče 20. oktobra jedna delegacija Partije Komunisti Srbije, koju su činili drugovi Predrag Jovanović i Dejan Jovanović, bila je na medjunarodnom kongresu komunističkih i radničkih partija u gradu Izmiru. Takodje isto veče 20. oktobra naš član drug Zlatoje Krčedinac bio je na svečanom prijemu u ambasadi Narodne republike Kube.
Ovo pišemo da bi čitaoci stekli uvid o tome koliko je jaka aktivnost naše partije.
Pred sam početak koncerta u Domu omladine aktivisti naše partije primetili su grupu od desetak mladjih ljudi koji su se približavali ulazu u Dom omladine noseći jedan transparent i pokušavajući da pridju što bliže ulazu. Prošli su neometano pored pridnika policije JRM ( jedinica Javni red i mir ) i popeli su se na plato ispred ulaza . Podigli su transparent na kome je pisalo: Josip Broz je ratni zločinac
Član naše partije je reagovao i strgnuo im transparent na dole. U tom trenutku bio je odgurnut od strane provokatora i pao niz stepenice. Provokatori su pokušali i da ga udare ali su tad reagovali drugi naši članovi i došlo je do sukoba izmedju dve strane. Sa jedne članovi Partije Komunisti Srbije a sa druge pripadnici neofašističke , ljotićevske organizacije.
Tek kad je došlo do direktnog sukoba umešala se policija koja je mogla sve to da spreči zaustavljanjem provokatora, jer su po rečima jednog prisutnog inspektora policije imali i dojavu da će se provokatori pojaviti.
Razvoj događaja bio je sledeći.
Uzeti su podaci od aktera dogadjaja i članovi naše partije su mirno ušli na koncert.
Dva meseca posle toga član naše partije, drug Dragan Ivić dobio je poziv od prekršajnog suda u Beogradu da se kao okrivljeni pojavi 31. 01. 2024. godine.
Na teret mu se stavlja nasilničko ponašanje i učešće u tuči.
Kako se vidi iz svega navedenog vlasti u Srbiji štite pripadnike neofašističkih organizacija koje su inače zakonom zabranjene u našoj zemlji i pokušava da krivicu prebaci na komuniste . Nije prvi put da su komunisti u Srbiji izloženi represiji od strane kapitalističkih vlasti u Srbiji. Srpske neokolonijalne vlasti pokušavaju da na svaki način suzbiju delovanje Partije Komunisti Srbije.
Možemo im samo poručiti da ni mnogo jači od njih to nisu uspeli pa tako neće ni oni . Komunisti Srbije ostaju na prvoj liniji borbe protiv kapitalizma i nema odstupanja!
Izvršni sekreterijat Partije Komunisti Srbije.
Filed Under: Актуелно

SARADNICI FAŠISTA NA KALENDARU MUP-a REPUBLIKE SRBIJE

Na kalendaru za 2024. godinu koji je izdao MUP Republike Srbije nalaze i slike sa pripadnicima Srpske državne straže Milana Nedića kvinsliške formacije za vreme Drugog svetskog rata. Šta li nam to srpska policija poručuje tim slikama? Možda poručuju da su naslednici onih koji su se za redovnu platu stavili u službu okupatora, onih istih koji su hapsili svoje sugrađane Rome,Jevreje i antifašiste i predavali ih gestapou na ispitivanje i streljanje. Srpska državna straža, formacija koja je čuvala stražu oko koncentracionih logora Banjica, Niš, Kraljevo revnosno pazeći da neko ne pobegne. To su izgleda uzori današnjoj policiji koja za istinu i ne odstupa mnogo od metoda koje su koristili njihovi idoli sa pomenute slike. Odavno oni nisu više u službi naroda kako su nekad ponosno otpozdravljali komandantu na smotri. Oni su u službi novoformirane kapitalističke elite u Srbiji i služe za disciplinovanje slobodoumnih ljudi. Služe da asistiraju izvršiteljima dok izbacuju na ulicu samohrane majke ili porodice sa malom decom iz stanova koji su im na prevaru oduzeti. Poslednjih trideset godina jedna časna profesija je ukaljana i svedoci smo da je pošteni pojednci iz njenog sastava napuštaju. Takodje vidimo da je sve više pripadnika policije umešano u protivpravne radnje, od zaštite teških kriminalaca do direktnog učešća u vršenju krivičnih dela.
Sad je opet državna straža Srbije i služe vlastima a mi, to jest narod se sećamo naše Narodne milicije koja je sa ponosom uzvikivala SLUŽIMO NARODU!
Filed Under: Актуелно

KOMUNISTI SRBIJE U POSETI AMBASADORU KUBE

Dana 02. februara 2024. godine delegacija Komunista Srbije posetila je ambasadu republike Kube. U prijatnoj atmosferi naša delegacija je provela nekoliko časova u razgovoru sa ambasadorom republike Kube drugom Leyde Ernestom Rodrigezom Hernandezom.
Naša partija imaće predstavnika na Drugom međunarodnom skupu teorijskih publikacija levice koji će biti održan u Havani od 12-14 februara 2024. godine.
Tim povodom održane su konsultacije sa ambasadorom republike Kube.
Komunisti Srbije nastavljaju jačanje saradnje sa ambasadorom republike Kube i Komunističkom partijom Kube.
Filed Under: Актуелно