СТУДЕНТИ ПОБЕЂУЈУ

СТАВ ПАРТИЈЕ КОМУНИСТИ СРБИЈЕ ПО ПИТАЊУ ПРЕДСТОЈЕЋИХ ПАРЛАМЕНТАРНИХ ИЗБОРА

Партија Комунисти Србије, која je једини идејни и правни следбеник КПЈ и СКЈ у Србији, доследна својих принципијелних ставова, а у вези актуелне политичке ситуације у Републици Србији коју карактерише изузетна поларизација у друштву и која је јасно дефинсала две стране – једну окупљену око владајуће СНС и другу која подржава студентски покрет, јасно и недвосмислено износи свој став да подржава „Студентску листу – Студенти побеђују“.
Овакав свој став засновали смо на чињеници да је криминална и корумпирана власт Александра Вучића нанела непоправљиву штету држави Србији и грађанима Србије и да мора што пре да буде склоњена са власти, као и да у студентском покрету постоји препознатљива антикапиталистичка струја, за разлику од осталих учесника изборног процеса, где то није случај.
Са жаљењем констатујемо да неке организације које у свом називу имају одредницу „комунистичка“ и „радничка“ учествују на изборима на листама буржоаских и десничарских партија, што је неспојиво са основним начелима марксизма-лењинизма.
Још једном морамо да укажемо на погубно деловање Социјалистичке партије Србије и Покрета социјалиста, који ни на који начин не покушавају да се боре за друштво социјалне правде и за заштиту интереса радног народа, што би сходно свом називу требали да раде, већ искључиво раде у интересу појединаца који се налазе у њиховом најужем руководству, у ком циљу одано служе режиму Александра Вучића.
На наш став да подржимо „Студентску листу – ,,Студенти побеђују“, поред антикапиталистичке струје у студентском покрету, пресудно је утицао Студентски план који садржи конкретне мере које ће бити предузете након победе на изборима. Ту посебно указујемо на ставове везане за хапшење и процесуирање свих корумпираних и у криминал огрезлих државних функционера, службеника и осталих лица која су учествовала у пљачки грађана Србије или су се на други начин огрешили о њихова људска права и слободе. Радује да су Студентским планом обухваћена и питања из области социјалне политике, радног права, образовања, бриге о младима и сл.
Такође, наш став је да је једино „Студентска листа – Студенти побеђују“ антирежимска, док су сви остали учесници у изборном процесу прорежимски опредељени, без обзира што за себе тврде да припадају опозицији. Њихов једини циљ је да одузму део гласова студентској листи и на тај начин помогну Александру Вучићу у останку на власти. Овде посебно мислимо на изборне листе „Европска Србија“, „Аутентична десница“, „Руска странка – Србија у БРИКСУ“ и „Избор народа“. Када је у питању Социјалистичка партија Србије, потпуно је јасно да они само pro forma излазе самостално на изборе, а да су у ствари само експозитура СНС. Искрено се надамо да ће грађани Србије препознати суштину њиховог деловања и да ће их кроз изборне резултате жестоко казнити.
Позивамо чланове Партије Комунисти Србије и симпатизере да без изузетка изађу на изборе и гласају за „Студентску листу – Студенти побеђују“.
СМРТ ФАШИЗМУ – СЛОБОДА НАРОДУ
ЖИВЕЛА СЛОБОДНА СРБИЈА
Централни комитет
Комунисти Србије
Filed Under: Актуелно

ЧЕ ГЕВАРИН ОСВЕТНИК

Моника Ертл (17. август 1937 – 12. мај 1973) била је немачко-боливијска комунистичка милитанткиња и герилка. Најпознатија је по погубљењу пуковника Роберта Кинтаниље Переире, човека одговорног за одсецање руку Че Гевари. Ово успешно погубљење јој је у Немачкој донело надимак „Че Геварин осветник“.
Пуковника Роберта Кинтаниљa Переиру убила je 1971. године у Хамбургу, у Немачкој, који је у то време служио у овом граду као боливијски конзул. Порука пронађена на месту погубљења гласила је „Победа или смрт“, слоган ЕЛН-а. Бивши лидер ЕЛН-а Освалдо „Чато“ Передо потврдио је, у интервјуу који је снимио немачки редитељ Кристијан Бодисин 1988. године, да је Кинтаниља био главна мета ЕЛН–а, јер је био одговоран за наређивање да се руке Гевариног тела одсеку и пошаљу у Ла Паз ради даље идентификације.
Наставила је да служи као војник у Националноослободилачкој војсци (ЕЛН), пружајући отпор боливијској влади, све док је нису убиле боливијске безбедносне службе 1973. године. Њено тело никада није враћено породици, а место њеног гроба остаје непознато.
Filed Under: Актуелно

EMANCIPACIJA ŽENA JEDAN OD NAJVEĆIH USPEHA JUGOSLOVENSKIH KOMUNISTA

Jedan od najvećih uspeha jugoslovenskih komunista jeste emancipacija žena. Ono što je započeto u Narodnooslobodilačkoj borbi kroz partizanski pokret nastavilo se korenitim promenama položaja žena u socijalizmu. U kraljevini žene nisu imale politička prava, nisu bili politički subjekat, nisu imale prava niti da se kandiduju, niti da biraju, niti da budu birane. Sve se menja 1945. dolaskom komunista na vlast, na izborima za Ustavotvornu skupštinu, novim Ustavom i zakonom kada žene dobijaju pravo glasa.
U socijalističkom društvu žene doživlavaju promene na svim nivoima kako na privatnom tako i na poslovnom i obrazovnom planu.
Od 1946. brak je građanski a dužnosti, obaveze i prava izjednačena. Zakonom je regulisan i položaj dece u braku. U kraljevini po razvodu muška deca od 4 i ženska deca od 7 godina su pripadala ocu dok su u socijalizmu deca prilikom razvoda pripadala majci u većini slučajeva.
Trudnicama je bilo zagarantovano 90 dana bolovanja nakon porođaja posle čega su imale četvoročasovno radno vreme, zabranjen noćni i prekovremeni rad. Bolovanja je bilo u potpunosti plaćeno a od početka sedamdesetih imamo bolovanje nakon porođaja od godinu dana koje i danas baštine iz tog perioda.
Iz perioda socijalizma je i pravo na abortus.
Pojavio se Pokret za obnovu kraljevine a kako je bilo u kraljevini i šta nudi ženama? Povratak na sledeće:
Kroz ustave i sve zakone kraljevine Jugoslavije, otvoreno se utvrđuje diskriminacija prema ženi: u braku i porodici, u pitanju odnosa prema vlastitoj deci, u položaju vanbračne majke i njenog deteta, u imovinskim odnosima.
Najgori položaj u tom pogledu imalo je područje bivše Kraljevine Srbije, gde je važio srpski građanski zakonik ( iz 1844 godine) čiji je paragraf 920 glasio:
” Maloletnima upodobljavaju se i svi oni, koji ne mogu ili im je zabranjeno sopstvenim imanjem rukovati, takvi su svi uma lišeni, raspikuće, sudom proglašene propalice, prezaduženi, kojih je imanje pod stecište potpalo, udate žene za života muževljeva”.
Žena nije mogla naslediti muža posle njegove smrti, ako je on imao rođaka muškog pola do sedmog kolena srodstva.
Položaj neudate majke i vanbračnog deteta bio je naročito težak. Srpski građanski zakonik nije dopuštao utvrđivanje očinstva i vanbračno dete nije uživalo nikakva prava u odnosu prema ocu.
Zakon o sudijama izričito je isključivao žene iz tog poziva. Samo u krivičnom zakoniku odgovornost žene bila je izjednačena s odgovornošću muškarca. Presudnu reč u životu žene imao je otac, odnosno muž ili brat. U Makedoniji, na Kosovu i Metohiji žene su čak prodavane i kupovane.
Iz tako podređenog položaja žene, kapitalisti su u nastupajućoj industrijalizaciji ostvarivali i posebne profite. Radnice su za isti rad primale prosečno 25 do 50 odsto manju platu nego radnici, koji su, i onako imali mizerne nadnice, zaštita radnica-majki ostala je samo na papiru. Ženska omladina, mlade radnice, učenice i studentkinje, imale su sve manje izglede za zapošljavanje, pa makar i pod najgorim uslovima. U fabrikama su za sramne nadnice iskorišćavana radnička i seljačka deca. Pravo na odmor, takoreći, nije postojao. Socijalno osiguranje za slučaj bolesti, nezgode, starosti i smrti bilo je veoma slabo ili nikakvo. Država je, policijom i vojskom na osnovu protivradničkih zakona, štitila kapitaliste i dosledno sprovodila diskriminaciju žena.
Ženama, državnim činovnicima u slučaju udaje smanjivana je plata za 30 do 50 odsto. Učiteljicama se dopuštala udaja samo za učitelja.
Nesprovedena agrarna reforma, zaostali način obrade zemlje, teški porezi, pljačka od strane domaćeg i stranog kapitala, banaka, veletrgovaca, zelenaša; ogromna razlika između cena industrijskih i poljoprivrednih proizvoda, povlašćeni položaj seoskih gazda, koji su se bogatili na račun siromašnih i srednjih seljaka, bili su uzroci krajnje bede i zaostalosti radnog seljaštva. Žena na selu je bila rob a njen život se često manje cenio nego život stoke.
Opšta zaostalost, nepismenost i predrasude, učinile su život seljanki još težim.
U kraljevini Jugoslaviji 44% stanovništva bilo je nepismeno. U najvećem broju to su bile žene, tako da je u nekim delovima zemlje bilo do 94% nepismenih žena. Stalno su se stvarali novi nepismeni: izvan škole je ostajalo 32% muške, a 65% seoske ženske dece.
Zbog nebrige države za majku i dete na selu, zbog bede, neprosvećenosti, sujeverja i vrlo loših higijenskih uslova, smrtnost majki i dece bila je vanredno visoka.
Žene mnogih radnika, zanatlija i činovnika ostajale su u kući. Međutim, skupoća, nezaposlenost, mnogobrojna slabo ishranjena deca, školarine, bolesti, loše stambene prilike, ekonomska zavisnost žene od muža, činili su i njihov život jako teškim.
Sluškinja je u zemlji bilo na desetine hiljada. Većinom su bile iz seljačkih i radničkih porodica. Te su devojke bile svestrano iskorišćavane. Radile su bez određenog radnog vremena i bez određene plate, prepuštene svakodnevnim šikaniranjima svojih gospođa, često su postajale i žrtve svojih gospodara.
Žena nije imala nikakvih političkih prava a u svom društvenom, ličnom i porodičnom položaju bila je podređena muškarcu. Znatan uticaj na podređeni položaj žene imale su i razne veroispovesti i crkveni propisi. Muslimanke, Turkinje i Albanke morale su nositi tamni veo preko lica- zar i feredžu- na koje su ih osuđivali običaji sa snagom verske dogme, kao spoljni znaci obespravljenosti u društvu i porodici.

 

Filed Under: Актуелно

KOMUNISTI SRBIJE OBELEŽILI DAN BORCA

Dana 04.07.2026. godine delegacija Komunista Srbije položila je cveće na spomenik Poziv na ustanak. Pre 85 godina u kući Ribnikar Centralni komitet Komunističke partije Jugoslavije doneo je odluku o podizanju ustanka naroda Jugoslavije protiv okupatora I domaćih izdajnika. Narodi Jugoslavije odazvali su se pozivu komunista koji su bili jedina istinska snaga koja je ponudila borbu protiv fašističkog okupatora. Uskoro su počeli da se dižu ustanci na teritoriji cele zemlje koji će četiri godine kasnije dovesti do pobede nad fašizmom i proterivanja okupatora i kvislinga iz Jugoslavije ali i socijalističke revolucije i rušenja zla monarhije.
Dan borca nekada se slavio u svim republikama SFRJ sve do kontrarevolucije kada su nove buržoaske vlasti koje baštine poražene kolaboracioniste iz Drugog svetskog rata ukinule ovaj najznačajniji datum iz istorije naroda i narodnosti Jugoslavije.
Kuća Ribnikar, nekada muzej ispomenik kulture od izuzetnog značaja danas je devastirana i prepuštena zubu vremena a pitanje je vremena kada će je neko iz korumpirana pročetničke vlade prepustiti nekom od takozvanih investitora jer se nalazi na primamljivoj lokaciji.
Nažalost današnji vlastodršci, umesto da renoviraju i puste ponovo u rad ovaj muzej, a ministarstvo organizuje posete učenika umesto EXPO-u, muzeju 4.juli zaglupljuju mlade naraštaje i istinu poturaju pod tepih.
Pored Komunista Srbije prisutni su bili I predstavnici SUBNOR-a, Društva za istinu o NOB i Jugoslaviji, drugarice i drugovi koji baštine tekovine Narodnooslobodilačke borbe.

 

Filed Under: Актуелно

TREĆI MEĐUNARODNI ANTIFAŠISTIČKI FORUM

Od 24 do 26.05.2026 godine u Moskvi, u organizaciji Komunističke Partije Ruske Federacije održan je III. Međunarodni antifašistički forum na kojem je učestvovalo 180 delegacija iz 100 zemalja sveta a među njima i partija Komunisti Srbije. Ove organizacije predstavljaju komunističke, levičarske, narodne i patriotske snage sa svih kontinenata.
Okupili smo se da bismo razgovarali o našim zajedničkim ciljevima u borbi za mir i bezbednost, prijateljstvo među narodima i socijalnu pravdu.
Ova višestruka aktivnost progresivnih snaga ne može se sprovoditi izolovano od borbe protiv imperijalizma i državnog terorizma, vojne agresije, neokolonijalizma i neofašizma.
Globalna ekspanzija kapitala se nastavlja. On ostvaruje svoje ciljeve oslanjajući se na dva glavna stuba: fizičku silu i manipulaciju svešću.
Zapadne sile su intezivirale svoje neokolonijalne prakse uz pomoć dolarskog sistema, dužničkog ropstva MMF-a i Svetske banke i kontrolom informacija.
Istorija 20. veka je ubedljivo otkrila agresivnu prirodu krupnog kapitala. Njegovi poslušnici se razbesne kada ljudi osporavaju pretenzije globalne oligarhije da dominira i ugnjetava. Kapitalisti i njihove ideološke sluge smatraju da je njihova glavna pretnja ujedinjenjena radnička klasa, nacionaloslobodilački pokreti i težnje radnika za demokratijom i socijalnom pravdom
Pred našim očima, kapitalizam je u suštini odbacio masku liberalne demagogije. Sve manje govori o slobodi i ljudskim pravima a sve se više okreće diktaturi, šovinizmu i ratu. Razni oblici fašizma se oživljavaju. Naslednici Hitlera i Musolinija, Franka i Salazara dižu glavu. Agresivni vojni blokovi povećavaju svoju agresivnost. Da bi izvršili pritisak na narode, imperijalisti sve ciničnije koriste politički teror, verski ekstremizam, etničku mržnju, omču sankcija i batinu rata.
Učesnici foruma pružili su podršku narodima Venecuele, Kube, Palestine, Irana, Libana koji se nalaze na udaru imperijalističkih SAD i Izraela, a takođe je potpisana zajednička deklaracija, apel narodima kojima se poziva na pravdu i globalni razvoj, a bez fašizma, terorizma i ratova.
U okviru foruma, učesnici su položili cveće na spomenik neznanom junaku ispod Kremaljskih zidina kod Aleksandrovog vrta, dok je u Moskovskom međunarodnom domu muzike održan veličanstveni koncert u čast III Antifašističkog foruma.

 

Filed Under: Актуелно

81 GODIŠNJICA POBEDE NAD FAŠIZMOM

Dan pobede – u Srbiji desničarsko ludovanje
Podsetimo se na početku nekih istorijski činjenica o Drugom svetskom ratu. U borbama protiv fašista u Drugom svetskom ratu poginulo je 8,6 miliona Crvenoarmejaca, 305 000 jugoslovenskih partizana, 300 000 američkih vojnika i 270 000 britanskih vojnika. Dakle najveće žrtve posle boraca Crvene Armije podneli su borci partizanskih jedinica u Jugoslaviji. Ma ko šta danas pričao ili pisao, partizanski pokret je bio jedini antifašistički pokret u Jugoslaviji. Partizanske jedince su formirane u svim delovima Jugoslavije, a komunisti su bili najhrabriji borci i činili su gotovo celokupni komandni kadar. Bez pomoći sa strane nanosili su ozbiljne gubitke fašistima i njihovim slugama. U borbama sa daleko moćnijim i bolje opremljenim neprijateljem partizanski pokret je rastao da bi nakraju rata sa 800 000 vojnika bio četvrta vojna sila na savezničkoj strani. Partizani su jedini u Evropi sami oslobodili zemlju od fašističkog okupatora i domaćih izdajnika. Moramo ipak da pomenemo da je deo jedinica Crvene Armije u pohodu na Berlin u jesen 1944. godine prošao kroz sever Srbije i u sadejstvu sa partizanima ubrzao oslobođenje Beograda i Vojvodine. Zaključak se izvodi sam po sebi – Jugoslaviju, a samim tim i Srbiju, oslobodila je Narodnooslobodilačka vojska Jugoslavije, uz delimičnu i ograničenu pomoć Crvene Armije.
Četnici su bili saradnici okupatora, a nedićevci i ljotićevci su bili kvislinzi. To dokazuju dokumenti, kako iz naših, tako i iz savezničkih i nemačkih arhiva. Oni su se borili na strani okupatora.
Šta se danas dešava u Srbiji? Potpuna zamena teza – oslobodioci su zločinci, a saradnici i sluge okupator su “dobri momci”. Taj narativ forsira izdajnička naprednjačka vlast, a od njih su i gori oni koji pripadaju desničarskoj kobajagi opoziciji – ološ iz POKS i njima slični.
U tom kontekstu se u Srbiji realizuje i manifestacija pod nazivom “Besmrtni puk”. U Rusiji u toj manifestaciji učestvuju potomci pripadnika Crvene Armije koji su se borili protiv fašista. Kod nas je to poprimilo sasvim drugi značaj. Pored dela dobronamernih građana, koji slede iste vrednosti kao što je to u Rusiji, najveći deo učesnika “Besmrtnog puka” u Srbiji čine pripadnici ekstremno desničarskih organizacija, koji nose četnička obeležja, od kokarde do mrtvačke glave sa ukrštenim kostima, i koji nemaju pojma šta Dan pobede označava. Svi su oni poštovaoci “lika i dela” Draže Mihailovića, Milana Nedića i Dimitrija Ljotića, najvećih izdajnika srpskog naroda. U njihovim primitivnim mozgovima, oni vide priliku da prikažu svoju privrženost Putinu i današnjoj Rusiji, što apsolutno nije smisao ovog velikog praznika. Oni se na ovaj način izruguju slobodarskim tradicijama srpskog naroda. Da ne pominjemo da niko iz vrha izdajničke naprednjačke vlasti nije bio prisutan na obeležavanju Dana pobede, što je ogromna sramota, kao i to da niko nije održao prigodan govor. Politički sin četničkog trbuhozborca Šešelja, Aleksandar Vučić za polaganje venaca odredio je četnikušu u vidu ministarke Milice Đurđević Stamenkovski dok je tzv socijaliste Ivice Dačića predstavljao Dušan Bajatović koji je utočište našao u obližnjoj kafani.
Sve to govori da nema određenog ruskog uticaja, da se u Srbiji Dan pobede ne bi ni obeležavao.
Na sreću, pored nas članova partije Komunisti Srbije, polaganju venaca na spomen obeležju oslobodiocima Beograda i odavanju počasti borcima koji su dali svoj život za slobodu, prisustvovali su i pripadnici ostalih komunističkih i njima bliskih organizacija.
Na kraju, jedini koji u obeležavanju Dana pobede treba da učestvuju, ili da prisustvuju, su oni građani Srbije ili naši gosti, koji slede svetle tradicije Narodnooslobodilakog pokreta Jugoslavije. Ostalima tu nije mesto.
SMRT FAŠIZMU – SLOBODA NARODU!

 

Filed Under: Актуелно

46 GODINA OD SMRTI MARŠALA TITA

Dana 04. maja 2026. godine, delegacija Komunista Srbije položila je venac na grob Maršala Josipa Broza Tita. Prošlo je 46 godine od smrti druga Tita ali je on i dalje u srcima mnogih građana Srbije i cele Jugoslavije. Danas u uslovima surovog liberalnog kapitalizma sa setom se sećamo socijalističke Jugoslavije u kojoj su standard i bezbednost građana bili na vrhunskom nivou. Njegove vizionarske zasluge i stvaralački doprinos istorijskim pobedama naroda i narodnosti Jugoslavije od ogromnog su značaja. Pod Titovim rukovodstvom izvojevane su sloboda i nezavisnost i izgrađeno novo humano društvo.
Komunisti Srbije će ubuduće, kao i do sada ostati verni principima na kojima je Maršal Josip Broz Tito insistirao a to su : Socijalizam, Bratstvo i Jedinstvo, Jugoslavija i Nesvrstana spoljna politika.

Filed Under: Актуелно

KOMUNISTI SRBIJE OBELEŽILI MEĐUNARODNI PRAZNIK RADA

Kao i svake godine, i ovog Prvog maja 2026. godine aktivisti Komunista Srbije položili su cveće na spomenik Dimitriju Tucoviću, koji je rođen na današnji dan. Bili smo svedoci da su razjedinjeni sindikati, čija su rukovodstva potkupljena od strane vlasti, na različitim delovima grada održavali skupove. Preneli smo jasnu poruku da se ne borimo samo za poboljšanje uslova rada nego i za vlast radničke klase.
Dok radnici i sindikati u celom svetu koriste ovaj dan za organizovanu borbu protiv buržoazije, naši radnici, uprkos teškim uslovima života i rada i maksimalnoj eksploataciji kojoj su izloženi, izabrali su da prvomajske praznike iskoriste za roštiljanje na izletištima i ispijanje piva.
Pravo na proslavu Prvog maja, imaju samo radnici u zemljama socijalizma dok ostali nemaju alternativu osim borbe za rušenje kapitalizma.
Živeo međunarodni praznik rada!
Živela proleterska solidarnost!

 

Filed Under: Актуелно

106 GODINA OD OSNIVANJA KPJ

Osnovana svega pet meseci posle nastanka prve jugoslovenske države, Komunistička partija Jugoslavije bila je jedna od prvih političkih stranaka s jugoslovenskom platformom, a do kraja je ostala i jedina s takvim usmerenjem. Bila je i prva politička stranka koja je ponela odrednicu „jugoslovenska“ u svom nazivu.
Prošla je kroz različite faze delovanja, od početnog izbornog uspeha po pravilima buržoaskog društva, do njene zabrane 1921. godine, zatim nastavljajući ilegalan rad, predvodeći narode Jugoslavije u Narodnooslobodilačkom ratu i revoluciji, do vodeće uloge u mirnodopskoj izgradnji društva, u drugoj polovini XX veka.
Nakon značajnog uspeha na izborima 1920. godine, kada je bila treća po snazi politička partija, te pobeda u mnogim gradovima uključujući i Beograd, uslijedila je 1921. godine njena zabrana, proganjanje njenih članova i ilegalan rad. U takvim uslovima bila je u stanju proceniti političke prilike, koje su vodile prema II sv. ratu. I bila je jedina politička snaga u zemlji idejno osposobljena, pripremiti i organizovati aktivan otpor neprijatelju i domaćim izdajnicima, povesti narod u oslobodilačku borbu i socijalističku revoluciju i izvojevati pobedu. U tom ratu od 1941-1945 godine partija je vodila najsnažniji partizanski revolucionarni pokret otpora u okupiranoj Evropi, koji je oslobodio svoju zemlju od fašističkih okupatora i njegovih domaćih pomagača, davši pri tome važan doprinos zajedničkoj pobedi antifašističke koalicije u II sv. ratu.
Nakon rata partija postaje vodeća politička snaga društva, 1952. godine menja ime u Savez komunista Jugoslavije i pod njegovim vođstvom narodi Jugoslavije doživljavaju najbrži ekonomski razvoj i do tada neviđen preobražaj društva, na području nauke, obrazovanja, kulture, životnih navika. Ostvarivši nakon dugih vekova tuđinske dominacije istinsku nezavisnost i puni državni suverenitet.
Pod vodstvom partije, uvedeno je prvo radničko samoupravljanje u svetu, kao jedinstveni primer prirodne pozicije rada u društvu, pri čemu radni čovek preuzima odgovornost za svoju sudbinu u svoje ruke. Taj je model postao predmetom zanimanja i izučavanja mnogih teoretičara u svetu iz područja društvenih i ekonomskih nauka.
Na spoljašnjem planu Jugoslavija je bila jedna od osnivača pokreta nesvrstanosti, koji je doprineo očuvanju svetskog mira u razdoblju hladnog rata. Čime su narodi ovih krajeva postigli najveći ugled u međunarodnim relacijama.

 

Filed Under: Актуелно

18 GODINA OD OSNIVANJA PARTIJE KOMUNISTI SRBIJE

Partija Komunisti Srbije nastala je 19.04.2008. godine, ujedinjenjem Jugoslovenskih komunista, većinskog dela SKJ u Srbiji, pojedinaca i delova SKJ koji deluju u Srbiji a nisu u sastavu SKJ u Srbiji i grupe mladih komunista iz Kruševca.
Na kongresu ujedinjenja usvojeni su svi potrebni relevantni dokumenti (Program i Statut), koji Komuniste Srbije definišu kao revolucionarnu marksističku-lenjinističku partiju čvrste jugoslovenske orijentacije koja nastavlja tradicije i pravni je sledbenik KPJ i SKJ.

 

Filed Under: Актуелно