Поштовани,

Обрадовала нас је вест да је Скупштина града Београда донела одлуку да две улице у Београду добију називе по именима легендарних чланова Комунистичке партије Југославије, чувених шпанских бораца и команданата југословенских партизанских јединица, Коче Поповића и Пеке Дапчевића.

Надамо се да ова одлука представља само почетак процеса супротног оном који траје више од 20 година, у коме је испољавана мржња према истакнутим херојима НОБ и победницима Другог светског рата, а афирмисан издајнички и квислиншки четнички покрет који је, на срамоту српског народа, изједначен са партизанским покретом. Само као пример да подсетимо да ни ове године владајући режим није дозволио да се врати споменик Маршала Тита у Ужицу. Са друге стране, нашим властима не смета што већ 20 година у Србији постоји споменик, једини у Европи, ратном злочинцу, квислингу и издајнику Дражи Михаиловићу.

Пошто се приближава дан посете Председника Руске Федерације Владимиа Путина који не признаје ревизију и фалсификате Другог светског рата, а која је, на жалост, у Србији најдрастичније и најсрамније извршена, очекујемо од Председника Путина да челницима српске државе упути најоштрији протест, као што је то учинио пред целокупном српском јавношћу бивши председник Димитриј Медведев. Имена народних хероја из Другог светског рата су избрисана из назива градских улица, а имена совјетских маршала и генерала срамно и потценјивачки протерани из центра града, па стога и овим градским властима упућујемо

 ЗАХТЕВ

ДА СЕ ВРАТИ НАЗИВ „МАРШАЛА ТИТА“

УЛИЦИ ОД СЛАВИЈЕ ДО ТЕРАЗИЈА, КАО И ИМЕНА ДРУГИХ СЛАВНИХ ЈУГОСЛОВЕНСКИХ И СОВЈЕТСКИХ ХЕРОЈА ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА!

 У нади да ће наш захтев бити позитивно решен, примите наше поздраве и изразе уважавања.

 У Београду, 1. октобра 2014.
УДРУЖЕЊЕ КОМУНИСТА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

Председник

Светозар Маркановић

Уважени посетиоци сајта Комуниста Србије обавештавамо Вас да су након више од четири месеца застоја у раду нашег сајта, до кога је дошло из техничких узрока које смо у међувремену отклонили, поново су створени услови да наш сајт настави са радом.

Сви раније објављени текстови биће ускоро пребачени и доступни јавности, као и нови текстови који су управо у припреми.

КОМУНИСТИ СРБИЈИ

Драги другови,

Захваљујемо се на Вашем позиву да присуствујемо 30 конвенцији Комунистичке Партије САД. С обзиром да нисмо у могућности да присуствујемо Конвенцији, желимо Вам успешан рад и плодоносне резултате у остваривању задатака које ћете поставити.

Знамо да Комунистичка партија САД делује у водећој држави светског иперијалистичког поретка, па је ваша борба за остварење хуманијег и социјално праведнијег друштва од изузетног значаја за светски комунистички и раднички покрет, и коначну победу идеја за које се ми комунисти залажемо.

У име Комуниста Србије, Председник

Светозар Маркановић

Драги другови,

Примили смо Вашу информацију о активностима Комунистичке партије Грчке у оквиру избора за Парламент Европске Уније.

У потпуности подржавамо ваше критичке оцене о испољеним грешкама у раду блока левице и злоупотребама од стране псеудо левичарских организација, што се дало и очекивати. Мислимо да се и на примеру деловања блока левице још једном јасно показује колико је важно направити јасну линију разграничења комунистичко – радничке левице са свим модалитетима деснице и нарочито псеудо левице.

Изузетно ценимо Ваш принципијелни и доследни став у одбрани чистоте комунистичких идеја и револуционарног марксизма – лењинизма. Мислимо да ту принципијелну позицију треба да бране и примењују у пракси све комунистичке и радничке партије.

У нашим наредним сусретима на регионалном, европском и светском нивоу такву позицију треба упорно заступати и она би морала коначно да добије превагу у деловању међународног комунистичког и радничког покета.

Примите наше другарске поздраве,

У име Комуниста Србије,

Председник

Светозар Маркановић

И ове године, 4. маја, Комунисти Србије, полагањем цвећа на гроб друга Тита, обележили су годишњицу његове смрти.
У делегацији Комуниста Србије, био је и друг Слободан Петровић, члан Централног комитета Југословенске комунистичке партије Црне Горе.
Овом приликом, цвеће је положено и на гроб другарице Јованке Броз.
Време пролази, али и потврђује да је Титово дело бесмртно. Све већи број посетилаца Кући цвећа, из године у годину, то непобитно илуструје и ако је од Титове смрти прошло пуних 34 године.
Информативна служба КС

Поводом 1. маја – Дан радничке солидарности, Комунисти Србије су учествовали на протестном митингу код споменика Димитрију Туцовићу на Тргу Славија у Београду. На митингу су још учествовали НКПЈ/СКОЈ, Комунистичка партија и Синдикат здравства.
Положени су венци на споменик Димитрију Туцовићу, а друг Александар Ђенић, секретар СКОЈ-а одржао је пригодан говор у коме је подсетио на историјске догађаје везане за овај значајан датум. Певане су радничке и партизанске песме.

Једномесечи прекид активности на нашем сајту проузрокован је катастрофалном поплавом која је захватила Србију, а посебно Обреновац у ком живи уредник сајта Комуниста Србије друг Слободан Јанковић.
Овом приликом извештавамо јавност да су чланови Комуниста Србије били веома активни и дали значајан допринос у заједничким акцијама спашавања угрожених грађана на поплављеним подручјима, па и пружања помоћу у границама могућности у виду метеријалних и финанцијских донација. Нажалост нисмо били у могућности да посредством нашег сајта упутимо апеле за солидарност и помоћ широј јавности.

КОМУНИСТИ СРБИЈЕ

U subotu 19. IV navršava se 95 godina od osnivanja Komunističke partije Jugoslavije, prvotno nazvana Socijalistička radnička partija Jugoslavije-komunista.

Partija je osnovana u Beogradu na Slaviji 19. Aprila 1919. godine i do svog raspada na XIV kongresu 22. Januara 1990. godine, tada pod imenom Savez komunista Jugoslavije, prošla je kroz različite faze djelovanja, od početnog izbornog uspjeha po pravilima buržoaskog društva, do njene zabrane 1921. godine, zatim nastavljajući ilegalan rad, predvodeći narode Jugoslavije u Narodno oslobodilačkom ratu i revoluciji, do vodeće uloge u mirnodopskoj izgradnji društva, u drugoj polovici XX stoljeća.

Nakon značajnog uspjeha na izborima 1920. godine, kada je bila treća po snazi politička stranka, uslijedila je 1921. godine njena zabrana, proganjanje njenih članova i ilegalan rad. U takvim uvjetima bila je u stanju procijeniti političke prilike, koje su vodile prema sv. ratu. I bila je jedina politička snaga u zemlji idejno osposobljena, pripremit i organizirat aktivan otpor neprijatelju i njegovim pomagačima, povesti narod u oslobodilačku borbu i socijalističku revoluciju i izvojevat pobjedu. U tom ratu od 1941-1945 godine partija je vodila najsnažniji partizanski revolucionarni pokret otpora u okupiranoj Evropi, koji je oslobodio svoju zemlju od fašističkih okupatora i njegovih domaćih pomagača, davši pri tome važan doprinos zajedničkoj pobjedi antifašističke koalicije u II sv. ratu.

Nakon rata partija postaje vodeća politička snaga društva, 1952. godine mijenja ime u Savez komunista Jugoslavije i pod njegovim vodstvom narodi Jugoslavije doživljavaju najbrži ekonomski razvoj i do tada neviđenu preobrazbu društva, na području znanosti, obrazovanja, kulture, životnih navika. Ostvarivši nakon dugih stoljeća tuđinske dominacije istinsku nezavisnost i puni državni suverenitet.

Pod vodstvom partije, koja je i dalje tako kolokvijalno nazivana uvedeno je prvo radničko samoupravljanje u svijetu, kao jedinstveni primjer prirodne pozicije rada u društvu, pri čemu radni čovjek preuzima odgovornost za svoju sudbinu u svoje ruke. Taj je model postao predmetom zanimanja i izučavanja mnogih teoretičara u svijetu iz područja društvenih i ekonomskih znanosti.

Na vanjskom planu Jugoslavija je bila jedna od osnivača pokreta nesvrstanosti, koji je doprinesao očuvanju svjetskog mira u razdoblju hladnog rata. Čime su narodi ovih krajeva postigli najveći ugled u međunarodnim relacijama.

80-ih godina prošlog stoljeća zahvaljujući otvorenosti i neselektivnom prilivu članstva, partija nije mogla ostat imuna na birokratizaciju i nacionalno raslojavanje, te se pod utjecajem tektonskih geopolitičkih procesa 90-ih neslavno raspala, pred početak secesijskih ratova u Jugoslaviji.

Danas gotovo četvrt stoljeća nakon tih događaja nekadašnja država je rascjepkana na sedam nebitnih jedinica, narodi Jugoslavije ostali su bez svih stečenih radnih prava i oduzeto im je vlasništvo nad sredstvima proizvodnje. Na međunarodnom planu oligarhije vode vazalnu i podaničku politiku  po diktatima iz svjetskih centara moći suprotnu interesima vlastitih naroda, a uključivanjem u imperijalističke projekte poput EU i NATO, nekad slobodni narodi gube i posljednje atome svoje nekadašnje suverenosti.

Iako su odnosi između izrabljivanih i njihovih izrabljivača danas na nivou kakvi su bili u vrijeme kad je KPJ osnovana, nijedan pokušaj osnivanja klasno determinirane radničke partije na cijelom nekadašnjem jugoslavenskom prostoru  nije zabilježio relevantan uspjeh, niti obespravljeni i dezorijentirani građani daju znakove da im je takav politički subjekt potreban.

Za Koordinaciju komunističkih i radničkih partija sa jugoslavenskog prostora

Socijalistička radnička partija Hrvatske

Vladimir Kapuralin