RAFAEL CORREA, EKVADOR
Prenosimo tekst iz slovenačkog komunističkog časopisa “RDEČI VETER”
“Najvažniji je život ,a tek onda otplata dugova”! To su reči ekvadorskog predsednika Rafaela Corree. Ali ne radi se samo o rečima, već o zvaničnoj politici države. Rafael Correa, 51-godišnji doktor ekonomije, koji se školovao u Ekvadoru, Belgiji i SAD, je odmah nakon preuzimanja vlasti, januara 2007.,je proglasio ekvadorski nacionalni dug za nezakonit. U medjunarodnom pravu postoji doktrina “nezakonitog duga” (odious debt, rec odious znaci gnusan, omrazen, dosadan, odvratan),što znači, da državni dug, koji je od strane vlasti upotrebljen za namene koje ne služe interesima gradjana, gradjani nisu dužni da otplačuju. Radi se o sličnom pravnom konceptu, kao što je ništavnost ugovora što znači, da ugovor nije važeći , ako ga bar jedna od strana nije dobrovoljno potpisala. Doktrinu nezakonitog duga je već godine 1927. osnovao pravni teoretičar, ruski emigrant Alexander Nahum Sack. Kao osnova su mu služili konkretni primeri iz 19. veka: Meksiko je odbio da plaća dugove, koji su nastali za vreme cara Maksimilijana, a SAD su zahtevali od Kubanaca da vraćaju dugove još iz vremena španskog kolonijalnog režima. Predsednik Correa je odmah po preuzimanju svog mandata, prekinuo svaku saradnju sa Svetskom bankom i Medjunarodnim monetarnim fondom, finansijskim organizacijama, koje su samo orudja globalnih finansijskih tržišta i koji pod izgovorom pomoći, države guraju u dužničko ropstvo. Ekvador je na lukav način otplatio sve svoje medjunarodne dugove, tako da ih je tajno otkupio, kada je njihova vrednost pala na samo 20 % nominalne vrednosti. Umesto otplate dugova medjunarodnim finansijskim organizacijama, koje se suštinski nikada ne završavaju, Ekvador sada ulaže u obrazovanje, zdravstvo i socijalnu zaštitu. Nezaposlenost je niža nego ikada ranije. Država cveta. Uzgred da pomenemo, da je Slovenija medjunarodnim finansijskim organizacijama u toku 2014. otplatila oko milijardu evra kamate i 3,5 milijarde glavnice. Kako ? Večinom sa novim zaduživanjem, privatizacijom i osiguranjem, odnosno kresanjem javnog sektora. I ove godine situacija će biti slična takodje i sledeće kao i kroz sto godina. Radi se o začaranom dužničkom krugu, koji uništava društvo i stvara trajnu robovsku zavisnost stanovništva i omogučava prodaju preduzeća po niskim cenama i isto tako iskorišćavanja prirodnih resursa. Naravno, problem je moguće rešiti, ali potrebna je velika hrabrost kakvu poseduje ekvadorski predsednik Rafael Carrea.(Da li bi neko od naših političara to uopšte mogao).