Aktivisti partije Komunisti Srbije i pored zabrane okupljanja i policijskog časa obeležili su Međunarodni praznik rada 1. Maj. Srećan Praznik rada želimo svim članovima naše partije, radničkoj klasi i svim građanima Srbije i eks SFRJ.
Prvi maj i Kovid – 19
U Srbiji je 1. maja na snazi policijski čas zbog epidemije Kovida 19 tako da radničkih protesta neće biti. Protest a ne roštiljanje je poziv koji je partija Komunisti Srbije svake godine upućivala radnicima. Odziv radnika je bio katastrofalan. Dok su stotine hiljada radnika roštiljali na izletištima, u centru Beograda je protestovalo par hiljada radnika, a bilo je godina kad se skupilo samo nekoliko stotina radnika. Pozivom na protest smo samo ponavljali odluku koju je na Engelsovu inicijativu 1889. godine doneo Prvi Kongres Druge Internacionale da se svakog 1. maja održavaju demonstracije dok god radnici ne izbore pravo na dostojanstven život i rad. Takođe na svim međunarodnim skupovima, Komunisti Srbije afirmišu stav da datume iz revolucionarne prošlosti imaju pravo da proslavljaju samo komunisti iz zemalja socijalizma, dok komunisti iz kapitalističkih država imaju obavezu da te datume obeleže protestima. Nikada nećemo zaboraviti 40 000 hrabrih radnika Čikaga koji su u maju 1886. godine demonsrtrirali revoltirani malim nadnicama, smenama od 12 do čak 18 sati i životom na ivici egzistencije.
Neverovatno je da je svest radničke klase pre 130 godina bila na daleko višem nivou nego danas. Radnička klasa je bila revolucionarna. Razlog je jednostavan, iako su radnici bili neobrazovani imali su revolucionarnu avangardu. Samo 31 godinu posle demonstracija u Čikagu boljševici su u Rusiji izvojevali Veliku Socijalističku Oktobarsku Revoluciju. Danas u Srbiji 30 godina posle rušenja Samoupravnog socijalizma radnička klasa je integrisana u kapitalistički sistem. Radnici su podlegli antikomunističkoj histeriji i propagandi, uplašeni za svoju egzistenciju, bespogovorno izvršavaju naloge svojih gazda.Ipak budimo samokritični glavni razlog što radnička klasa nije revolucionarna je nepostojanje snažne revolucionarne avangarde. Komunistički pokret nije masovan i karakteriše ga nejedinstvo. Sve je više organizacija sa komunističkim predznakom, koje postoje samo na društvenim mrežama čime se stvara konfuzija među radnicima i ostalima građanima. Neke su čak napustile revolucionarni Marksizam- Lenjinizam i zagovaraju pravoslavlje i saradnju sa buržoaskim partijama, dok su neke oportunističke i žele da učestvuju na buržoaskim izborima iako je Lenjin govorio da pravi komunisti moraju da se oslobode parlamentarnih iluzija. Komunisti Srbije kao sledbenici KPJ, koja je sa Maršalom Titom na čelu oružanom revolucijom srušila kapitalizam, afirmisaće kod radničke klase kao i do sada, pozivajući se na Marksa i Lenjina, revolucionarni metod kao jedini način za rušenje kapitalizma.
Danas u jeku epidemije Kovida – 19, svedoci smo da su radnici najugroženiji. Ugroženo je njihovo zdravlje, uslovi rada, njihove plate. Svedoci smo kako su kvalitetno i besplatno zaštićeni poslanici u Skupštini Srbije, dok običan narod opremu za zaštitu teško i veoma skupo plaća. Kako li je bilo na početku epidemije lekarima i medicinskim sestrama koji su lečili zaražene kada nisu imali adekvatnu opremu. U riziku su bili i prodavci u marketima, policija, vojska i svi koji su bili na poslu u protekla dva meseca. Država je demonstrirala svoju nesposobnost pošto je imala vremena da se kvalitetno pripremi. Istina je da su samo socijalističke države bile dobro pripremljene i da su adekvatno zaštitile stanovništvo. Danas je u Srbiji oko 120 000 radnika na prinudnom odmoru a hiljade radnika je ostalo bez posla. Tačan broj se ne zna zbog ogromnog broja radnika koji rade na crno i onih kojima je istekao ugovor o radu. Komunisti ne smeju da ćute, moraju da budu glasni i da reaguju na svaku nepravdu prema radnicima.
Partija Komunisti Srbije kao pripadnik Svetskog komunističkog pokreta na Međunarodni Praznik Rada solidariše se sa radničkom klasom celog sveta ne zaboravljajući sećanja na dostignuća a naročito žrtve koji su pripadnici komunističkog i radničkog pokreta podneli u borbi za vlast radničke klase.
КОМУНИСТИ СРБИЈЕ ПОТПИСАЛИ ЗАЈЕДНИЧКУ ИЗЈАВУ КОМУНИСТИЧКИХ И РАДНИЧКИХ ПАРТИЈА СВЕТА ПОВОДОМ 150. ГОДИШЊИЦЕ РОЂЕЊА ЛЕЊИНА
Заједничка изјава комунистичких и радничких партија
поводом 150. годишњице рођења В.И. Лењина
Поштујемо великог револуционарног вођу В.И. Лењин, ми смо му посвећени, настављамо његово дело!
Комунистичке и радничке партије, које су потписале ову Заједничку изјаву, желе да на овај начин одају почаст великом револуционару и теоретичару научног социјализма, Владимиру Иљичу Лењину, 22. априла обележава се 150 година од његовог рођења.
Нарочито у тренутним условима, док се пандемија COVID-19 шири, трагично показујући велики недостатак здравствених система у капиталистичким земљама као и антисоцијалну и паразитску природу капиталистичког система, пред новом кризом, чији ће се терет поново свалити на рамена радника, агресивна природа капитализма и ескалација империјалистичких такмичења, представља нову опасности за мир и народе, осећамо још већу потребу да се упућујемо на историјску физиономију В.И. Лењин. Личности која је свој живот посветила радничкој класи и другим обесправљеним слојевима, у борби за укидање експлоатације и изградњу социјалистичког друштва.
Поштујемо В.И. Лењин као оснивача савремене партије радничке класе, „партије “ новог типа “, која је била чврсто одвојена од опортунизма и отпадништва старе социјалдемократске странке. Таква је била бољшевичка партија, која је била на челу класне борбе пролетаријата и других потиснутих слојева Русије. Лењинова партија је водила Руску радничку класу до победе свргавањем класе експлоататора и успостављањем диктатуре пролетаријата, радничке и сељачке владе, у служби интересе многих, експлоатисаних и потлачених. Лењин је дефинисао и потврђивао водећу улогу Комунистичке партије, не само у успостављању моћи радника, већ и у изградњи социјализма.
Поштујемо В.И. Лењин као теоретичара који је, водећи рачуна о конкретној стварности, даље развио саставне делове марксизма, тј. филозофију, политичку економију, и научни комунизам. Био је противник било каквог опортунистичког и ревизионистичког скретања револуционарне теорије и праксе, догматизма, секташтва и парламентарне илузије. Његови радови, попут “Ко су пријатељи народа и како се борити против Социјал-Демократије “,„ Развој капитализма у Русији “,„ Шта треба учинити “,„ Две тактике социјалдемократије у демократској револуцији”, “Материјализам и емпиријска критика”,„Марксизам и ревизионизам“, „Колапс друге интернационале“, „социјализам и рат“,”На слогану за Сједињене Државе Европе”, “Империјализам, највиша фаза капитализма “, “Држава и револуција”, “Априлски тезе”, “Левичарски комунизам: Анинфантилни поремећај “,” Непосредни задаци совјетске владе ” и ” Велика иницијатива ” је прекретница у ширењу и развоју марксизма и револуционарне борбе. Лењиново драгоцено теоријско дело је још увек актуелно и служи као светиња за идеолошко-политичко образовања и акције сваке нове генерације револуционара широм света.
Поштујемо В.И. Лењин као вођу Велике октобарске социјалистичке револуције, која је пре једног века потресла свет. Победничка револуција осветлила је снагу класне борбе, снагу искориштаваних и потлачених – кад се заузму за своје интересе и преузму ствари у своје руке и окрену точак историје напред у правцу социјалног ослобођења. Октобарски пламен водио је и убрзао оснивање великог броја комунистичких и револуционарних радничких партија. Лењин је имао увид у стратешке способности и вешто руковање савезима, способностима које је посветио социјалистичкој револуцији.
Поштујемо В.И. Лењин као вођу прве социјалистичке државе на свету, која је на почетку успостављања радничке моћи заснована на новим револуционарним институцијама, попут Совјета, који су омогућили економско функционисање друштва на новој основи, основи задовољења потреба савремених људи и вишеструки слободни развој свих људи, а не профитабилност неколицине. СССР, прва социјалистичка држава на свету, која је створена уз посебан допринос В.И. Лењина, ставила је у први план нова невиђена економска, социјална, политичка и културна достигнућа радничке класе и шире слојеве који су имали дубок утицај на историјска прогресивна дешавања широм света. Била је то подршка народима у борби за социјализам и мир.
Поштујемо В.И. Лењин као великог интернационалисту, вођу који је подигао заставу пролетерског интернационализма против издајничког става Друге интернационале, током империјалистичког светског рата супротстављао се буржоаском национализму и другим буржоаским погледима као што је космополитизам престонице што је довело до формирања Треће Комунистичке Интернационале, која је дала велики допринос међународној радничкој снази и Комунистичком покрету и данас је основни извор извлачења корисних поука из искуства које се нагомилало њеним деловањем. Лењинове ставове о колонијализму следили су Комунисти који су схватили питање колонија и инспирисали их да предводе антиколонијалну борбу, како у колонијалним земљама, тако и у колонијама.
Поштујемо В.И. Лењин као неуморног и доследног противника империјалистичких ратова, бранитеља борбе народа за национално и социјално ослобођење, социјалну правду, мир и социјализам. Контрареволуција и капиталистичка обнова не могу прикрити достигнућа Социјализма. Катастрофе и неправде које доживљавамо, акутни проблеми и патње радничке класе, малих и средњих слојева, сељаштва и народа свеукупно узрокованих капиталистичком експлоатацијом и угњетавањем, наглашавају нужност и благовременост социјализма широм света. Комунистичке и радничке партије осуђују талас ћутања, као и реакционарна и антикомунистичка изобличења која су широм света ослободиле политичке снаге које служе интересима капитала против В.И. Лењин, радника и омладине. Боримо се за наставак његовог дела, посвећени смо томе да наставимо бранећи и пропагирајући његово наслеђе и позивамо раднике и људе да уче од њега.
22/04/2020
SolidNet Партије које су потписале заједничку изјаву
- Communist Party of Albania
- PADS, Algeria
- Communist Party of Argentina
- Communist Party of Armenia
- Communist Party of Australia
- Party of Labour of Austria
- Communist Party of Azerbaijan
- Democratic Progressive Tribune of Bahrain
- Communist Party of Bangladesh
- Communist Party of Belarus
- Communist Party of Belgium
- Brazilian Communist Party
- Communist Party of Britain
- New Communist Party of Britain
- Communist Party of Bulgaria
- Party of Bulgarian Communists
- Communist Party of Canada
- Communist Party of Chile
- Socialist Workers’ Party of Croatia
- AKEL, Cyprus
- Communist Party of Bohemia-Moravia
- Communist Party of Denmark
- Communist Party in Denmark
- Force of the Revolution, Dominican Republic
- Communist Party Ecuador
- Communist Party of El Salvador
- Communist Party of Finland
- United Communist Party of Georgia
- German Communist Party
- Communist Party of Greece
- Hungarian Workers Party
- Communist Party of India
- Communist Party of India (Marxist)
- Communist Party of Kurdistan – Iraq
- Tudeh Party of Iran
- Workers’ Party of Ireland
- Communist Party of Ireland
- Communist Party of Israel
- Communist Party, Italy
- Italian Communist Party
- Jordanian Communist Party
- Socialist Movement of Kazakhstan
- Workers’ Party of Korea
- Party of the Communists of Kyrgyzstan
- Lebanese Communist Party
- Socialist Party of Latvia
- Socialist Party, Lithuania
- Communist Party of Luxembourg
- Communist Party of Malta
- Communist Party of Mexico
- Communist Party of Norway
- New Communist Party of the Netherlands
- Communist Party of Pakistan
- Palestinian Communist Party
- Palestinian People’s Party
- Paraguayan Communist Party
- Peruan Communist Party
- Communist Party of Poland
- Portuguese Communist Party
- Philippine Communist Party (PKP-1930)
- Communist Party of Ukraine
- Union of Communists of Ukraine
- Communist Party of the Russian Federation
- Communist Workers’ Party of Russia
- Communist Party of the Soviet Union
- Union of Communist Parties – CPSU
- New Communist Party of Yugoslavia
- Communists of Serbia
- Communist Party of Slovakia
- South African Communist Party
- Communist Party of Spain
- Communist Party of the Workers of Spain
- Communist Party of the Peoples of Spain
- Communists of Catalonia
- Communist Party of Sri Lanka
- Communist Party of Swaziland
- Communist Party of Sweden
- Sudanese Communist Party
- Syrian Communist Party
- Communist Party of Turkey
- Communist Party of Venezuela
Друге партије које су потписале заједничку изјаву
- Union of Communists in Bulgaria
- Communist Revolutionary Party of France
- Pole of Communist Revival in France
- Shiso-Undo, Japan
- Communist Party of Puerto Rico
- Galizan People’s Union
- Communist Party, Switzerland
- Party of Communists, USA
PROBOJ LOGORAŠA IZ USTAŠKOG LOGORA JASENOVAC
Vladimir Jagar – Proboj logoraša iz zloglasnog ustaškog logora Jasenovac izvršen je 22.04.1945. godine, Ova objava posvećena je svim učesnicima herojskog proboja i žrtvama ustaškog terora u Jasenovcu. Strahotama zločina Jasenovca se manipuliše, Jednima je “mnogo”, a drugima je “malo”…fujjjj sramota-bruka. Trebate vi novokomponovani historičari imati bar malo poštovanja i pijeteta prema žrtvama, preživelima kao i njihovim članovima porodica. Svi logori po NDH sačinjavali su fabriku smrti zvanu Jasenovac, a njima je zajednički imenitelj bila ta GENOCIDNA tvorevina NDH. Često se prisećam razgovora sa ocem kada mi je prićao o tim stradanjima i šta je sve video svojim očima od hapšenja, ulaska, pa sve do tog čuvenog proboja logoraša 22.aprila 1945. Samo dan pre ustaše su pobili oko 700 žena, a pre toga jedan dan decu otimali majkama iz naručja i poklali jedan deo ispred barake i u Gradini pobacali na lomaču. Zatim kako su imali u logoru oko 50 komunista i da se nisu medjusobno poznavali jer im je najbolji saveznik bila konspirativnost zbog ustaških doušnika koji si bili ubačeni medju logoraše. Sam proboj opisao mi je više puta detaljno pošto je i sam bio u organizaciji. Bila je to jedna mešavina straha, bezizlazne situacije i posle svega što su prošli u Jasenovcu večita želja za slobodom. Otac je bio ubedjen da se prava istina o Jasenovcu nikada nebi saznala da nisu komunisti (njih 50-ak) na čelu sa Antom Bakotićem organizovali pripreme i izvršili sam proboj. Jedan deo oko organizovanja proboja dao sam u prilozima u sklopu ove objave.
SF/SN!
PANDEMIJA I TEHNOLOGIJA
Decembra prošle godine, kada je u Kini zvanično proglašena epidemija koronavirusa, čitav se svet suočio sa svim skrivenim manama kapitalizma, koji se transparentno pokazao u svom destruktivnom i autodestruktivnom obliku, počevši od sistematskog uništavanja malih i srednjih preduzetnika uvođenjem niza mera koje upravo njih pogađaju, a u korist velikih kapitalističkih korporacija, pa sve do potpunog urušavanja sistema zdravstvene zaštite u nekim zemljama.
Virus se brzo proširio i ubrzo je postalo i više nego jasno da određeni broj zemalja ne poseduje dovoljan broj bolničkih kreveta, respiratora i medicinske opreme, te da su se zdravstveni radnici našli prvi na udaru. Kako smo i sami imali prilike da vidimo, sve pogođene zemlje su imale makar nekakav odgovor na stanje koje ih je zadesilo i u odnosu na vlastitu situaciju, kreirale metode odbrane od malo poznate bolesti.
U svakom scenariju prisutnom u svetu, tehnologija je maksimalno korišćena, kako bi se do krajnjih granica pojačala efikasnost u sprovođenju mera kriznih štabova. Može se reći da je dar tehnologije u novom veku, za koji su se naučnici toliko borili decenijama, zaista našao svoju primenu u direktnom obračunu sa pretnjom koja se nadvila nad čovečanstvom. Međutim, teško je ne primetiti na koji se način tehnologija koristila u Srbiji, od samog početka i proglašenja epidemije i vanrednog stanja, a tome se još uvek ne nazire kraj.
Da se ne bi previše bavili prošlošću, samo ću podsetiti da smo svi svesni da je trenutno vladajuća partija u srpskom parlamentu, koja je iz svojih redova dala i ljude poput aktuelnog predsednika, premijerke i manje-više suverene vladaoce svih ključnih pozicija u zemlji, jedino telo u zemlji koje se zaista pita za sve. Bukvalno za sve. Budući da je njihova infrastruktura razgranata i zahtevna, neminovno su izuzetni stručnjaci iz njihovih redova morali da se pozabave i tehnološkim aspektima pomoći stanovništvu za vreme trajanja vanrednog stanja.
Tako se neko mudro dosetio da je moguće komunicirati preko platformi koje inače služe za komunikaciju, pa je po hitnom postupku stigao ukaz vlade o odobravanju korišćenja aplikacije „Skajp“ u svrhe obezbeđivanja uslova za suđenje u vanrednom stanju. Dakle, uspostavi se grupni poziv, optuženi je kući, ili bilo gde odakle je u mogućnosti da uspostavi vezu, a na drugim linijama su članovi suda i ostali službenici. Deluje kao prilično zgodno rešenje, ne mora da se ide iz kuće, a i brzo se završi i svi budu zadovoljni. Osim što je to najgrublje moguće kršenje ustavnih odredbi, koje se direktno odnose na prava okrivljenog na pravično suđenje. Svaka odluka vlade koja se odnosi na kršenje ljudskih i manjinskih prava za vreme trajanja vanrednog stanja prestaje da važi već posle prvog zasedanja Narodne skupštine. Šta to tačno znači? Jasno je da su lica sumnjivih diploma i upitnih namera ponovo umešala prste u struku o kojoj baš i ne znaju mnogo i pokušala da na brzinu sažvaću materiju koju ljudi studiraju godinama i usavršavaju decenijama. Krajnji ishod, osim potpunog gubitka kredibiliteta našeg pravnog sistema pred kolegama iz sveta može biti i masovno tuženje oštećenih u nelegitimnom postupcima i traženje odštete od države, već nakon prvog zasedanja Narodne skupštine, nakon prestanka vanrednog stanja.
Zašto je ovo bilo potrebno? Razlog je jako jednostavan. Pre nego što su uopšte proglasilil vanredno stanje (kasno, dosta vremena nakon registrovanog nultog pacijenta, zbog predizborne kampanje vladajuće partije), članovi vlade su uspostavili cenovnik kaznenih mera u doba trajanja policijskog časa. Puno je opasnih ljudi na ulicama, koji od samog početka grubo krše sve mere propisane od strane vlade, a uz potpis i svesrdnu podršku predsednika. Drakonske kazne nisu tu samo da bi zastrašile građane, već i da bi se beskrupulozno napunila državna kasa. Na primer preduzeća poput Parking servisa rade i pišu kazne punom parom, iako je saobraćaj maksimalno redukovan, ali se stiče utisak da su oni tu kako bi jurili i ono malo ljudi koji koriste sopstveni prevoz, ne bi stigli do prodavnice ili apoteke. Situacija na terenu govori o tome da i ovom slučaju građani maksimalno poštuju odredbe vlade.
Da to nije dovoljno, pokazano nam je već nekoliko dana kasnije. Naime, svi korisnici MTS mreže su u toku jednog dana dobili sms poruku krajnje uznemirujuće sadržine, koja se može višestruko protumačiti, ali je najčešće tumačenja kao širenje panike, čak i pretnja. Beskrupulozno pominjanje scenarija zemalja koje su u tom trenutku bile najžešće pogođene pandemijom je nemoralno i prema tim zemljama, koje i dalje sve rade da suzbiju širenje zaraze i teško da se pravljenje bauka od njih može shvatiti gestom dobre volje, kao i prema samim korisnicima MTS mreže. U momentu kada su se ljudi sami zatvorili u svoje domove i u najvećoj mogućoj meri poštovali sve preporuke kriznog štaba, kao i pravila kretanja i ponašanja pre i za vreme policijskog časa, su dodatno opterećeni pritiskom od strane vladajuće partije.
Sporni sms je prvo pravdan izjavama kako vladajuća partija nema ništa s tim, da bi se na kraju i otvoreno i nonšalantno priznalo da to upozorenje jeste došlo iz kriznog štaba, tako nesrećno i provokativno sročeno, da je izazvalo više panike nego bilo šta u tom trenutku. Kao što smo u stanju da vidimo, nekih petnaest dana nakon toga, još uvek nemamo niti približan scenario koji bi podsećao na katastrofu, ako ne računamo katastrofu kao posledicu donošenja krajnje pogrešnih odluka od strane nestručnih pripadnika vladajuće partije.
Nakon toliko pogrešnih odluka i transparentno pokazanog diletantizma u korišćenju tehnologije, te krajnje malicioznih namera koje se kriju iza toga, vladajuća partija nije stala. Naprotiv, stiče se utisak da pokušavaju bukvalno sve što bilo kome padne na pamet, a predsednik odobri, ne bi li ostali u kampanji. Tako imamo i skorašnji presedan u vezi odluke o zabrani prisutva predstavnika medija za vreme redovnih konferencija za štampu kriznog štaba, svakoga dana u 15h. Rečeno je da se prisustvo predstavnicima medija ukida, zbog formata konferencije, a obrazloženo je time da je mnog lakše ako se pitanja pošalju putem email-a, pa će se na njih odgovoriti. Zapravo, daće sve od sebe da na svako pitanje koje stigne u dogledno vreme odgovore u toku konferencije pred praznom salom. Ne bih komentarisao očigledne mogućnosti manipulacije koje se ovakvim tretmanom bitnog događaja otvaraju, kao ni više nego provokativno vređanje inteligencije građana i predstavnika medija, od strane kriznog štaba.
Po receptu predsednika, koji vodi duele sa političkim neistomišljenicima u emisijama u kojima je jedini gost, na prorežimskim televizijama i struka je odlučila da se posluži oprobanim receptom i maksimalno smanji prisustvo provokatora, a takvim se može smatrati svako ko je politički neistomišljenik.
Iz svega priloženog se može mnogo toga zaključiti, ali pre svega da je jasno na koji će se način koristiti čak i najmodernija tehnologija u vreme takozvane borbe protiv epidemije, koja se sve transparentnije pretvara u beskompromisnu i brutalnu kampanju vladajuće partije pred predstojeće izbore. Ipak, pomalo teši činjenica da je većina njihovih kadrova u potpunosti nesposobna za korišćenje i najprostijih aplikacija i načina komunikacije, ali verujem da nije daleko vreme kada će platiti nekoga da odradi posao i u vladajuću partiju uvede tehnologiju koja je na višem nivou od goluba pismonoše i da ih nauči da se u komunikaciji odavno odmaklo od dimnih signala i da je tehnološka revolucija još u prošlom veku dala značajne plodove.
Do tada, ostajte zdravi i čuvajte se oba virusa. Onoga koji je obuzeo svet, ali i onog koji hara našom zemljom već dugo.
Smrt fašizmu – sloboda narodu!
Kajzer Soze.
Deklaracija komunističkih i radničkih partija
SOLIDARNOST DA – BLOKADA NE. ZAHTEVAMO MOMENTALNO UKIDANJE KRIMINALNE BLOKADE KUBE OD STRANE SAD
Kako se pandemija Covid – 19 nastavlja duž cele planete nanoseći ogromnu ljudsku patnju i gubitke, tragično potvrđujući postojanje dva različita pristupa: jednog koji insistira na ostvarivanju profita i nametanju globalne kontrole nad javnim zdravljem i blagostanjem sopstvenog naroda, i drugog koji stavlja ljude, njihovo zdravlje i blagostanje iznad svih drugih interesa.
Usred pandemije Covid- 19, na različitim kontinentima čovečanstvo postaje svedok internacionalizma i solidarnosti Kube koja se odazvala na pozive za pomoć slanjem medicinskih timova u mnoge zemlje. Ovaj humanitarni odgovor je nastavak više decenijske prakse kada su Kubanski doktori i medicinske sestre pomagale zemljama koje su pogođene prirodnim katastrofama i epidemijama.
Dok reč ” Solidarnost” odjekuje sa različitih strana kao neophodnost na celoj planeti u borbi protiv pandemije, SAD su ojačale nezakonitu ekonomsku nadmoć, komercijalnu i finansijsku blokadu nametnutu Kubi. U ovom kritičnom momentu, kada su u pitanju ljudski životi, SAD , nametanjem klauzule o ekstrateritorijalnosti od strane Helms- Barton zakona, sprečavaju nabavku lične zaštitne opreme, respiratora i testova za Covid-19 koji dolaze na Kubu. Ovo je najstrašnija manifestacija zločinačke 60 godina duge blokade koja ima posledice na život i ekonomski razvoj Kube i kubanskog naroda.
Uslovljene ovim Komunističke i Radničke partije su potpisale zajedničku deklaraciju:
• Osuđujemo kriminalnu ekonomsku, trgovinsku i finansijsku blokadu Kube od strane SAD
• Zahtevamo momentalno ukidanje nezakonite blokade Kube od strane SAD
• Izražavamo našu zahvalnost Kubanskoj solidarnosti proširenu na sve narode koji su dobili potrebnu medicinsku pomoć
• Solidarišemo se sa Komunističkom Partijom Kube, Kubanskom Vladom i Narodom u njihovoj borbi u odbrani socijalističkog puta razvoja.
Deklaraciju sastavila Progresivna Partija Radnog Naroda – AKEL Kipar.
IN MEMORIAM – Prof. Aldo Bernardini ( 1935.-2020.)
U Rimu je 07. aprila u 85- oj godini preminuo univerzitetski profesor i komunista Aldo Bernardini, veliki italijanski i evropski autoritet na području međunarodnog prava.
Rođen je u Rimu 20. maja 1935. godine.Nakon završenih studija prava na rimskoj La Saplenzi, specijalizirao je međunarodno pravo u Hagu. Predavao je u svojstvu redovnog profesora na fakultetu u Teranu, a bio je i rektor na univerzitetu u Chieti. Kao gostujući profesor predavao je na mnogim fakultetima , između ostalog u Parizu, Istočnom Berlinu, Pjongjangu, Beogradu, Moskvi, Tripoliju, Bagdadu. Bio je član naučnog odbora italijanske nevladine organizacije Coordinamento Nazionale per la Jugoslavia i član grupe svetskih intelektualaca koja je formirala Međunarodni komitet za odbranu Slobodana Miloševića.
Kao odličan poznavalac jugoslovenskih prilika i kao iskreni sledbenik marksističko-lenjinistički
U mnogim međunarodnim stručnim publikacijama objavio je široki opus radova na temu jugoslovenske krize. Najznačajnije delo iz tog područja svakako je knjiga ” Kako je ubijena Jugoslavija” , koja je bila obavezna literatura za studente iz predmeta međunarodnog prava.
Slava profesoru Aldu Bernardiniju.
КАКО СЕ ЧУВА ДОСТОЈАНСТВО ДРЖАВЕ?
Демократска Народна Република Кореја – је земља која је по површини своје територије и броју становника мала. Али у међународној арени с правом брани свој суверенитет, своје достојанство. Упркос десетинама година оштрих санкција и блокада непријатељских снага, ова држава је позната као неуништива и моћна држава. Реалност ДПРК убедљиво показује шта тачно штити достојанство државе.
Чврсто је вођена Џуче идејом, чија суштина је да сте ви сами господар своје судбине, снага да одлучите о својој судбини је у вама. И она се не устручава ни у каквом притиску и искушењу спољног света, утрла је пут својим убеђењима, својом стратегијом. Због чињенице да су дуготрајне санкције непријатељских снага усмерене на потпуно кршење права ДНРК на постојање и развој, децембра прошле године, на V пленуму Централног комитета РПК-а 7. сазива, изнео је стратешки слоган – превазићи све препреке и потешкоће у кретању напред. Овом изјавом, ДНРК је нанела снажан фронтални ударац непријатељским снагама.И у економском погледу гарантује његов развој и очување достојанства солидним потенцијалом независне економије. Тако су крајем прошле године oдржане свечане церемоније за многе објекте у северном, средњем и североисточном делу земље – модерни град Самчжион, Јандокска балнеолошка зона културне рекреације, пољопривредне економије и пољопривредни производи,Чхунгпиунг са стакленицима и расадницима за узгој поврћа и други, који су изненадили људе широм света. Нико није веровао да ће ДНРК ове гигантске креације самостално подићи. И у тако тешким условима због санкција које ДНР Кореји намеће империјалистички свет, које многе земље нису могле да издрже, ДНРК ствара предивне креације које људима омогућавају да спознају размере огромних сила непобедиве моћне земље са њиховом невероватном ширином и дубином. Сада је у многим местима у ДНРК у току изградња таквих објеката који би поново изненадили и задивили људе широм света. Међу њима – и обални туристички округ Вонсан-Калма. У свим секторима привреде евидентан је тренд значајног раста. Упркос пооштравању тестова и изазова, земља пружа динамику производног ритма ослањајући се на сопствене сировинске ресурсе, опрему и научно-технички потенцијал.Самоодбрамбена моћ ДНРК поуздано гарантује политички суверенитет државе и њен економски развој. Њене војне снаге,на које се нико не усуђује да подигне руку, такође су солидна гаранција за одлучно ометање војног изазова непријатељских снага које покушавају да погоршају ситуацију на Корејском полуострву, да одржавају мир и безбедност у овом региону, у Аѕији,и широм света. Да су крхки, Корејски полуоток би већ био у понору војних катастрофа, као у Ираку и Афганистану.Руски лидери Виталиј Лебедев и Андреј Жердев, главни уредници телевизијског канала „Краснаја звезда“, нагласили су у заједничком интервјуу: „достојанство државе мора да се штити државном снагом.“ Ову истину доказује реалност у Демократској Народној Републици Кореји.
ЛУДИЛУ НЕМА КРАЈА
Првобитно је било предвиђено да овај текст буде наша реакција и став по питању срамног и неодговорног захтева Синода Српске православне цркве (у даљем тексту СПЦ) да се одобри верницима СПЦ да у недељу, на Ускрс, могу у времену од 05:00 до 10:00 часова присуствовати литургијама у црквама СПЦ. Међутим, да тема буде комплекснија, побринуо се Александар Вучић својим арогантним наступом у јучерашњем Дневнику РТС у 19:30 часова, који је за тему, такође, имао напред наведени захтев СПЦ.
Захтев СПЦ сматрамо срамним јер су ванредним стањем ограничене многе слободе, пре свега слобода кретања, а не само могућност одласка у цркву. Зашто су остале слободе мање вредне и зашто се другим групама грађана (нпр. старији од 65 година, родитељи који имају малу децу, власници кућних љубимаца и сл) не би дале одређене олакшице? Из једноставног разлога, зато што би се тиме угрозиле мере на спречавању ширења коронавируса, које су предузете на савет најстручнијих лица из области епидемиологије у нашој земљи. Исте верске слободе, које имају верници СПЦ, имају и верници других признатих религија у Србији, али се њихови великодостојници повинују одлукама државе и у складу са њима понашају. Само Синод СПЦ сматра да је изнад државних органа и да може да ради шта хоће и како хоће. Поред тога што је сраман, овај захтев је и неодговоран, јер окупљање великог броја људи на малом простору (као што је то случај у црквама) и те како погодује ширењу вируса, а тиме и разбољевању већег броја лица. Прича за себе је причешће истом кашичицом, од чега СПЦ не одустаје. Тек је то изузетан начин за ширење заразе. Не понашају се тако све православне цркве. Румунска православна црква је донела одлуку да се причешће врши пластичним кашичицама за једнократну употребу, чиме се спречава могућност ширења заразе овим путем. Све напред изнето и те како указује на изузетну небригу за здравље људи, како оних који би присуствовали литургијама, тако и оних који би накнадним контактом са њима били заражени.
Овакво понашање Синода СПЦ није случајно. То је последица дугогодишње политике свих буржоаских власти у Србији, од контрареволуције на овамо. Свесно је гажено једно од основних уставних начела, начело о секуларности државе. Када је СПЦ у питању, супротно члану 11 Устава Републике Србије, црква није одвојена од државе. Напротив. Актуелни председник Републике, а то је радио и Коштуница пре њега, се о политичким питањима саветује са поглаваром СПЦ, иако је то у супротности са Уставом. Зато и не чуди овакво понашање.
Свакако, треба поменути да на присуство верника СПЦ литургијама позива и осведочени фашиста, Бошко Обрадовић. Лепо друштво, мора се признати.
Оно што посебно треба да забрине све нас је понашање и ставови председника Републике Србије, Александра Вучића, по овом питању. Он је гостујући у јучерашњем дневнику РТС у 19:30 часова, изјавио (парафразираћемо) да држава остаје при ставу да се мере које су прописане за спречавање ширења коронавируса морају у потпуности поштовати, али да му не пада на памет да хапси свештенике и владике СПЦ, већ да ће он да моли поглавара СПЦ да промене одлуку.
Оваквом својом изјавом, он је прекршио четири члана Устава Републике Србије. Чланом 112 су дефинисане надлежности председника Републике Србије. Одлука о томе ко ће бити ухапшен, а ко не није обухваћена овим чланом. Напротив, чланом 122 је дефинисано да је Влада носилац извршне власти у Републици Србији. Такође, прекршен је и члан 21 којим је прописано да су сви једнаки пред Уставом и законом. Ако се за непоштовање одређене законске одредбе неко кажњава, а неко не, ако се неко хапси, а неко не, то значи да нема једнакости. Ако се због кршења забране кретања од стране лица које има преко 65 година, а које је изашло да купи неопходне намирнице, исто приводи и изриче му се казна у висини од 50.000 до 150.000 динара, због чега се не би изрицала мера и свештеницима и владикама који крше меру забране окупљања? Којим чланом Устава или неког од закона је то прописано? Такође, прекршен је и члан 44 којим је прописано да су цркве и верске заједнице равноправне и одвојене од државе. Остале цркве и верске заједнице су сигурно одвојене од државе, али СПЦ није. Такође, друге цркве и верске заједнице нису равноправне са СПЦ, јер да јесу не бисмо имали ситуацију у којој председник Републике моли поглавара СПЦ да поштује законе, док су остали обавезни да то чине, без икакве молбе.
Све ово, а и многи други случајеви везани за актуелну ситуацију, говоре о самовољи једног човека, о његовој тежњи да уведе своју личну власт, мимо Устава и закона Републике Србије. То је оно што треба озбиљно да нас забрине и да нас покрене. То се не сме дозволити. Демократске слободе (праве, а не буржoacкe) и људска права су оно за шта ћемо се свим силама борити, како кроз институције система, тако и протестима.
Живела радничка класа и радни људи Србије!
Заједно до победе!
Извршни секретаријат
партије Комунисти Србије