Како време пролази, а у питању нису само дани, већ године и деценије изa нас, тако нам се, спонтано и садржајно, намеће, сходно животним догађањима и текућој пракси, питање шта да се ради на плану политичог орагнизовања и деловања.

Живећи овде, конкретно у Београду, Србији и на Балкану, темељно посматрајући и анализирајући све оно што се догађа око нас, сматрам да би било неопходно добро анализирати све значајне чињенице и компоненте, а то су: економски, социјални, правни, материјално-здравстевни и још многи други друштвени системи који заслужују да буду још темељније анализирани од стране истинских левичара, поготово комуниста који, посматрајући живот реално, имају прилику да проуче, науче и другима пренесу све оно што је данашња реалност, ма како ју је ко називао.

Да ли треба поново поменути већ архаични слоган “неоправдане социјалне разлике“, превелике националистичке тензије, суверена доминација сваколике деснице која контролише све медије и уобличава свест ширих слојева становништва. С тим што ова појава није само пример из Србије, већ напротив, још више из свих република бивше Југославије, а у много чему и још шире и даље.

Овај свет у коме живимо није онај исти који је био до децембра 1989. године (Берлински зид, случај Чаушеску), јер многи догађаји који су ишли касније и светска глобална ситуација постају битно измењени.

Да ли се ико сећа када се од 1990. године било где јавно помињала радничка класа као значајан субјекат? Скоро нигде. Једино као потенцијални гласачи. И то свих разноразних десничарских партија.

Како је прошао 14. конгрес СКЈ свима је већ веома добро познато, и шта су нам 90-те године донеле то смо већ преживели и све веома добро схватили.

Шта рећи на чињенице које нам се сликовито приказују сваки дан – препуне пијаце, високо фреквентан саобраћај, банке крцате клијентима, потом жестока стамбена градња у Београду, што говори да извори инвестиција, тј. новца неометано циркулишу. Чији, то се још не зна, јер ширим народним масама то уопште није ни битно.

Незаинтересованост службеника државних администрација, просвета, здравство, биро рада и др. где се само отаљава посао, говоре јасно све сами од себе.

Неки нови субјекти левице, и марксистичке, углавном се баве ИК технологијама и немају много контакта са народним аудиторијумом. Свака част обимном делу Карла Маркса, Лењина и других грандиозних мислиоца, као и револуционарима типа Че Геваре, Фидела, Маоа, Тита и многих других, али ово је 21. век, и по свим дијалектичким параметрима време тече даље и неопходно је изабрати другачију стратегију и поглед на свет.

Веома добро знамо шта је глобализам, ГМО, геостратегија великих сила, концерни светских мултикомпанија и банака, све је то многима већ одавно познати и уместо да се понуди неко решење, застаје се на постојећем.

Треба размислити како се супротставити и чинити у пракси да се пред јавности комунисти и левичари поставе као адекватни борци за социјалну правду и шира грађанска права.

Не треба бити превелики познавалац психологије па сам поставити питање и дати одговор шта је то што вреди поменути за шта се боримо и шта хоћемо.

Какве ли отужне глупости и флегматичне неинтелигенције када неко изговори “Ма шта су ти тамо раније давали, неко бесплатно школовање, лечење, путовањe и безбедност, кaо да ми је то нешто.“. Та, другови комунисти, па зар то није капитално достигнуће које треба бранити жестоко и енергично!

Потом, у држави званој СФРЈ све су републике имале своје границе, главне градове и свој идентитет. Нико Србију није потчинио нити је она престала да постоји!

Данас када чекамо страни свеж новац и инвестиције, лако је одговорити многим неистомишљеницима од кога Србија зависи.

Потребно је очајати властите редове, унети нову енергију и сазнања, јер живот нуди много нових чињеница и непредвидивих ситуација.

Псеудолевица у Србији има само један циљ, а то је партиципирати у власти и ништа више. Уосталом, таква је данас у целом свету десна социјалдемократија. Популистичка и демагошка.

Када се мало боље размисли, увек се све може свести на крају крајева на један суштински значајан фактор, а то је, шта је права левица кроз светску историју створила и дала човечанству. Довољно је читати, прелистати и нешто спознати шта је она све учинила од 1848. године до 1989. Ту је исувише згуснутих и капиталних историјских чињеница које необориво говоре о идејама вредности и позитивне праксе које је она створила. Зар је неопходно подсећати на три Интернационале, радничке штрајкове, антиколонијализам и шира грађанска права.

Више пута је дискутовано о медијима, овде и шире, који комунистима у овом време нису наклоњени.

Више самопоуздања, енергичности, боље организације и рада на себи, уз нова сазнања, требало би да буду путоказ за бољу будућност.

 

Мирослав Никићевић

Dana 09. 05.2019. godine Komunisti Srbije povodom Dana Pobede nad fašizmom položili su cveće na spomenik Oslobodiocima Beograda, zajedno sa drugovima iz KP i NKPJ. Nikada nećemo zaboraviti da je u NOB-u i socijalističkoj revoluciji poginulo 305 000 partizana od čega 50 000 članova KPJ, 70 000 članova SKOJ-a i isto toliko kandidata za partiju. Antikomunistička i pročetnička vlast organizator je šetnje tzv. Besmrtnog puka u kome Komunist Srbije neće učestvovati pošto je organizator zabranio nošenje simbola pobednika u Drugom svetskom ratu i na Dan pobede ubacio i ratnike Prvog svetskog rata kao i ratnike ratova1991 – 1999. Smatramo da od sledeće godine komunisti treba da budu inicijatori šetnje Besmrtnog Partizanskog Odreda gde će se nositi isključivo slike partizana i crvenoarmejaca i gde će se vijoriti crveni barjaci slobode.

Državni udar u Venecueli u režiji neofašističkih SAD i njihovog pajaca Gvaida doživeo je debakl.Pokušaj Donalda Trampa da u jednoj suverenoj državi postavi marionetsku vladu,kako bi stvorio uslove za pljačku njenih bogatstava,završio se propašću.Mašina za stvaranje kriza diljem planete uz podršku oko 50 poslušnih državica,nesposobnih da se odupru njenoj hegemoniji,na sve načine i bez obzira na žrtve pokušava,već nekoliko meseci,da umesto legitimno izabranog predsednika Nikolasa Madura postavi čoveka obučenog u Lengliju,sedištu CIA.Na njihovu žalost,na poziv Gvaida da se silom sruši Maduro odazvala se tek šačica dezertera,te je armija apsolutnom većinom stala uz Madura.
Komunisti Srbije daju punu podršku Nikolasu Maduru i narodu Venecuele u njihovoj pravednoj borbi protiv imperijalističkih i neofašističkih SAD.

Делегација Партије „Комунисти Србије“ је и ове године положила цвеће на гроб Маршала Јосипа Броза Тита. Поред наше делегације присутни су били ЈУ Центар Тито, СКС, КП и борачке огранизације. Такође су били присутни и грађани из свих република СФРЈ. Што више време пролази то наши народи и народности схватају да је социјализам у Југославији био најпрогресивнији и најхуманији друштвени поредак на Свету.

 

Kao i svake godine tako i ovog 1.maja,aktivisti partije”Komunisti Srbije”,pridružili su se protestu radnika na Trgu Marksa i Engelsa.Iako su organizatori protesta potkupljeno sindikalno rukovodstvo,naša partija je pružila podršku obespravljenim radnicima u Srbiji.Pored nas protestu su prisustvovali i aktivisti SKS,NKPJ,Marksističke organizacije”Crveni” i Marks 21.
Položaj radnika u Srbiji je katastrofalan,70% radnika ima platu ispod 300 eura,20% radnika od 300 do 500 eura,7% radnika od 500 do 700 eura a 3% preko 700 eura.Zato su radnici u Srbiji najsiromašniji u Evropi.Skup je organizovan na Trgu Marksa i Engelsa a zatim je organizovana šetnja do spomenika Dimitrija Tucovića.Komunisti su uzvikivali parole “Bando buržujska”, ” Ni Vučić ni DOS,već vlast narodnog fronta”itd.
Komunisti Srbije su poručili radnicima da će njihov položaj biti sve gori,dok se ne uključe u borbu protiv kapitalizma zajedno sa komunistima.

 

Na trgu Žrtava Fašiza aktivisti Komunista Srbije iz Subotice su položili cveće i održali konferenciju za štampu povodom 100 godina od osnivanja KPJ. Posle toga su položili cveće i na spomenik obešenim komunistima 1941.godine. Ovaj događaj je propraćen u lokalnim medijima u Vojvodini.

У организацији Координационог одбора комунистичких и радничких партија са простора Југославије (Комунити Србије, СРП Хрватске, ЈКП Црне Горе, СК Босне и Херцеговине, КП Македоније и КПДК Словеније), у Београду је 19.04.2019. године одржана Свечана конференција поводом стоте годишњице оснивања Комунистичке партије Југославије. Свечана конференција је, као што је и Оснивачки конгрес Социјалистичке радничке партије Југославије (комуниста), одржана у хотелу “Славија”, уз чешће делегата партија чланица Координационог одбора и гостију. Из иностранства су скупу присуствовали представници Комунистичке партије Бугарске: Стефан Груев и Соња Груев, Комунистичке партије Грчке: Елисеос Вагенас и Данаи Челми , Немачке Комунистичке Партије: Гинтер Пол, Комунистичке партије Руске федерације: Марија Дробот, Социјалистичке партије Румуније: Георгита Збагану и ЈУГОКОРД-а из Италије: Надер Мухиодин и Марсела Мaспери. Од домаћих гостију скуп  су увеличали представници Комунистичке партије, удружења Савез комуниста Србије, Загребачког удружења антифашистичких бораца, Удружења за истину о НОБ и Југославији, Народног фронта, ЈУ центра “Тито”, као и многи појединци.

Посебно желимо да истакнемо величанствени наступ хора “Браћа Барух”, који својим извођењем песама из НОР није оставио равнодушним никога од присутних.

Кроз излагања представника партија чланица Координационог одбора, указано је на историјске чињенице везане за развој партије и њен допринос борби радничке класе за своја права и допринос у борби против фашизма, као и улогу коју је одиграла у развоју једног хуманог социјалистичког система, створеног по мери човека. Указано је и на трагичне догађаје који су довели до разбијања Југославије и крвавог грађанског рата, који је потом уследио.

У оквиру скупа, положен је венац на спомен плочу оснивача Социјалистичке радничке партије Југославије (комуниста), испред хотела “Славија”, а 20.04.2019. године делегација учесника Свечане конференције, састављена од домаћих представника и страних гостију, положила је цвеће на гроб друга Тита.

На крају Свечане конференције, која је након скоро пуних 30 година окупила комунисте са читавог простора Југославије у великом броју, донето је заједничко саопштење, које преносимо у целости:

KOORDINACIONI ODBOR

komunističkih i radničkih partija sa prostora Jugoslavije

 na svečanoj konferenciji posvećenoj stogodišnjici formiranja KPJ odlučio je da donese sledeće zajedničko saopštenje:

 Pre tačno sto godina, na ovom mestu u hotelu “Slavija”, najhrabriji i najuporniji borci protiv kapitalizma, vođeni revolucionarnim  idejama marksizma-lenjinizma osnovali su Socijalističku radničku partiju Jugoslavije (komunista). Njihova vizija da samo jedna revolucionarna i čvrsto organizovana partija na celoj teritoriji Jugoslavije može srušiti kapitalizam, već posle 26 godina se u praksi pokazala kao ispravna, jer je Komunistička partija Jugoslavije u Narodnooslobodilačkoj borbi i oružanoj revoluciji srušila kapitalizam, porazila fašiste i njihove sluge i počela izgradnju najhumanijeg socijalizma na planeti.

Koordinacioni odbor komunističkih i radničkih partija sa prostora Jugoslavije,  trajno inspirisan vizionarstvom, hrabrošću i upornošću članova KPJ, a naročito partizanske generacije sa maršalom Titom na čelu, obavezuje svoje organizacije da podignu saradnju na još viši nivo, i da se vođeni revolucionarnom marksističko-lenjinističkom idejom i idejom zajedništva naših naroda i narodnosti beskompromisno bore protiv kapitalizma i nacionalizma, koristeći sva sredstva koja im stoje na raspolaganju.

 

Beograd,

19. 04. 2019. godine.

Са задовољством обавештавамо јавност да је у Власотинцу формирана организација наше партије која је на изборној конферeнцији изабарала своје руководство на челу са другом Небојшом Ђорићем као председником општинског комитета. Ова организација је основана са циљем да се ојача борба радничке класе и свих обесправљених делова Власотиначке оштине у којој је социјална и економска ситуација доведана на руб сиромаштва. Уверни смо да ће Комунисти Србије својом бескомпромисном борбом за Марксистичко-Лењинстичке циљеве успети да мобилишу грађане Власотинца у борби против прљавог неолибералног капитализма!

Svi vojno sposobni članovi Partije „Komunisti Srbije“ učestvovali su u odbrani zemlje od NATO fašista

Dana 24.03.2019.godine delegacija naše partije, zajedno sa aktivistima NKPJ, KP, kao i drugovima iz SRP Hrvatske, KP Grčke, KP Velike Britanije i ostalim progresivnim snagama položili su cveće i vence na spomen obeležje „Večna Vatra“ u Beogradu.

Nikada nećemo zaboraviti zločine koji su počinjeni u tih 78 dana besomučnog bombardovanja. Bili smo napadnuti od strane mnogostruko jačeg neprijatelja kojeg su sačinjavale 19 država NATO pakta predvođenih od strane SAD. Bilo je dana kad je njihova avijacija imala i po 500 naleta.  Poginulo je preko 2000 nevinih ljudi, a materijalna šteta se procenjuje na sumu od oko 100 milijardi dolara. Posledice NATO agresije osećamo i dan danas. Tokom agresije korišćena je municija sa osiromašenim uranijumom, koja jezabranjena Ženevskom konvecijom. Broj obolelih od malignih bolesti je u Srbiji i regionu povećan 2.5. Preko 200 000 naših građana učestvovalo je u ratu protiv NATO fašista, međutim oni najglasniji politički lideri nisu učestvovali u odbrani zemlje: Aleksandar Vučić, Vojislav Koštunica, Boris Tadić, Tomislav Nikolić, Zoran Đinđić, Ivica Dačić, Vojislav Šešelj, Vuk Drašković, Aleksandar Vulin, Velja Ilić i Mlađan Dinkić. Bilo je i pozitvnih primera među kojima su Nenad Čanak i Goran Svilanović koji su učestvovali u odrani naše zemlje.

Za ove zločine počinjene prema našem narodu niko nije odgovarao. Svedoci smo sramnog odnosa naše vlasti  i opozicije koji su obični podanici moćnika koji su nas bombardovali pre 20 godina.

Pred Višim sudom u Valjevu u toku je postupak za rehabilitaciju izdajnika Nikole Kalabića,nekadašnjeg četničkog komandanta Gorske garde Draže Mihailovića.I pored velikog broja svedoka,koji su u periodu posle oslobođenja svedočili o zverstvima pripadnika četničkog pokreta,a posebno su se izdvajali zločini jedinice kojom je komandovao Nikola Kalabić,koji su sprovodili krvavi teror nad patriotama i narodom koji je uključivao najsurovije metode likvidacije i sadizma poput klanja i vezivanja na ražanj iznad vatre,aktuelna vlast pokušava da se još jednom rehabilitacijom osvedočenog zločinca naruga svim žrtvama i patriotama koje su dale život za oslobođenje zemlje.U tom cilju angažovani su kafanski istoričari Veselin Đuretić i Kosta Nikolić koji falsifikovanjem nepobitnih istorijskih činjenica pokušavaju da od najsvirepijeg ratnog zločinca naprave žrtvu.
Među mnogim poznatim podacima o surovim likvidacijama koje su izvršili pripadnici Gorske garde kojom je komandovao Kalabić navešćemo ubistvo narodnog heroja Živana Đurđevića.
Živan Đurđević je bio rodoljub,glavna veza između Okružnog komiteta partije i partizanskih jedinica valjevskog okruga. 25. maja 1943.godine oko 200 četnika Nikole Kalabića opkolilo je Živanovu kuću.Na mestu su ubili Milana Kitanovića,člana Okružnog komiteta KPJ,a Živana,njegova dva sina Radomira i trinaestogodišnjeg Marka i četrnaestogodišnju kćerku Cvetu sproveli u četnički štab.Živan i deca nisu ništa priznali,te su četnici pucali u starijeg sina Radomira i teško ranjenog zverski tukli i mučili dok nije izdahnuo.Iako je gledao kako su mu mučili i ubili sina,Živan nije hteo da oda drugove.
Odveli su ga na Debelo brdo gde su naložili vatru i pekli mu noge na žaru.Onda su raspalili vatru,svukli ga i svezali lancem za ražanj.Okretali su ga pored vatre i nadnosili nad plamen.Živan ništa nije progovorio.Pekli su ga sve dotle dok nije izgubio svest i izdahnuo.Herojski je završio život u najužasnijim mukama.
Nažalost nove ” demokratske ” vlasti izjednačile su partizane i četnike.
Epilog oko rehabilitacije dvostrukog izdajnika i ratnog zločinca Nikole Kalabića mogao bi biti isti kao i u slučaju njegovog komandanta Draže Mihailovića.