Још одавно смо говорили да је овај шоу сам себе исцрпео, пре неколико година чак сам престао да га коментаришем. Али сада, уласком система у стадијум турбулентности, одлучио сам ипак да то урадим. Основни закључак, који се може донети, након гледања данашње „директне линије“ је да власт нема шта да каже народу. Да, одабрали су за разматрање теме, које заиста брину наше суграђане – животни стандард, здравство, тема смећа, корупција, делимично су дотакли и полицијску бруталност (јасно је да „пензиона реформа“ због своје експлозивности није уопше ни била поменута). Али, ево, тешко да су одговори задовољили публику: сводили су се на то да је, такорећи, ситуација уствари у целини одлична (као варијанта – брзо се побољшава), или да је народ сам за све крив. У суштини, сама питања су већ, очигледно, била контраст бодром тону господина Путина.Узмимо, на пример, здравство. Генерално, тамо као да је све добро (чак су направили неколико ефектних сценарија, из којих се може закључити, да, тобоже, у медицинским установама нема редова – истина, приметно је било да и сами дописници у то не верују). Наравно, постоје одређени проблеми и Путин их је чак навео, али захваљујући мудрој политици савезних власти, они се, тобоже, успешно решавају.Нејасно је, заиста, због чега лекари не журе на одмор, ако су њихове плате тако повишене (Путин је чак поменуо да просечна плата лекара износи 77 хиљада рубаља). Можда, због тога, што ова лажна статистика нема никакве везе са стварношћу? Тешко је разумети, због чега су потребне сличне бајке – јер урушавање здравства осећају на себи практично сви, а сами медицински радници одлично знају, колико они стварно зарађују.Или пак да размотримо питање о приходима становништа. С једне стране, Путин је ипак признао, да се теже живи, иако је изјавио да се ситуација сада, тобоже, поправља. С друге странe, из његовог објашњења следи да су становници делимично сами због тога криви, јер, наводно, подижу велике кредите (а шта им преостаје да ураде, ако, према службеним подацима, огромна већина становника није у стању да без тога стекне предмете за дугу употребу?. На ниво реалних прихода такође је због нечега негативно утицао излазак из економије у сенци целих 100 хиљада самофинансирајућих, иако с тачке гледишта елементарне логике ефекат би требало да буде управо супротан.А овако плата све време брзо расте, достигнувши већ просечно 45 хиљада рубаља. О томе, да је то фикција (нису узалуд након смене руководства Ростата економисти збијали шалу да је то главни фактор раста економије), чини се, подозрева чак сам Путин, признавши да такву плату мало ко добија.За проблем смећа опет је умногоме криво становништво (ми имамо „потрошачко друштво“) и локалне власти, због којих никако не успева да се организује сепарационо скупљање смећа. А на жалбе да се за одвожење смећа сада мора платити много више, уследио је одговор, да је то потпуно оправдано, јер раније, наводно, нико није рачунао колико то кошта (то је потпуно нетачно).Резонантну тему – градњу депоније у архангелском Шиесеу – поменули су само успут, и то у контексту одговорности за „вређање власти“. А Путин је већ помињао овај случај у смислу да, могуће, градњу треба обуставити. Према информацији активиста, ујутро на дан „директне линије“ грађевинску технику отуда су одвезли и у суседном насељу направили терем за директно укључење, али оно се ипак није десило. Тако да нису ни објавили да је заустављено грађење, које се претпоставља на „директној линији“. Авај, сада ће требати размотрити и Шиес на митингу „Очистимо Русију од смећа““, који планира да 3. јула изведе Организациони комитет уједињене опозиције (Ваш покорни слуга је његов члан). Што се тиче корупције, она се, према Путиновој верзији, код нас доследно снижава. Иако, наравно, он „осећа одговорност за ту неподопштину“, а када је не би осећао, онда ви и ја не бисмо „ништа знали, као што се дешава у неким земљама до данас, као што је и код нас бивало“. Овде остајемо без коментара.О полицијској бруталности директно се није говорило, али инцидент са подметањем наркотика новинару Голунову (чије презиме Путин због нечег није навео) ипак је био поменут. На том плану, није потребно либерализовати законодавство, а ево појачати контролу над противнаркотичном службом ипак је неопходно. У крајњем случају, има наде, да ће они који су подметнули Голунову наркотике ипак одговарати за свој злочин. Што се тиче заједничке перспективе, она је, као и увек, проблематична.О Путиновој омиљеној спољњој политици ниеј се много говорило. О Украјини – Зеленски треба да начини први корак, о Белорусији – градићемо односе на основу уговора о Савезној држави (која, уствари, и није држава).
А већ о односима са Западом Путин се изјаснио прилично детаљно. Прво је изјавио да се на Западу „ми ни са ким нисмо свађали“, затим, супротно недавној верзији о томе да су данашњи економски проблеми углавном везани са западним санкцијаам, дуго је причао да смо ми од њих само профитирали. Позивајући се на неке експерте, Путин је навео некакве фантастичне податке од томе, да је због санкција Запад тобоже изгубио много више новаца, него Русија, и причао о замени за увоз – која, према мишљењу стручњака, у суштини није остварена. На пример, према речима Путина, извоз аграрне производње у прошлој години износио је више од 25 млрд. долара – док је увоз сличне производње доспео до 30 млрд, настављајући да расте из године у годину.Генерално, службена позиција руског руководства своди се на то да „о примирју се не говори“, иако је, наравно „боље живети у нормалним економским условима“. Како ће то бити у стварности – поживећемо, видећемо. На радост посматрача, „директна линија“ није протекла без неких сензација. Прва је фраза коју је Путин цитирао о „банди патриота из „Јединствене Русије“. Одговарајући на њу, Путин је покушао да заштити „партију власти“, али некако млако, скренувши тему на „злехуде деведесете“, у којима је, наводоно било још горе.Тим пре, ова фраза ће се запамтити и вероватно ће изаћи на нос и једино русима, и самом Путину.Друга сензација је покушај да се огради од либералних економиста и изјава о том да снаге, које се залажу за социјализам, могу некада да дођу на власт. Уосталом, она се донекле уравнотежује сумњом у то да ће то бити добро за земљу, и оптуживањем левице за распад СССР. Све то је допуњено већ потпуно сензационалном темом – расуђивањем о премијерству Грудињина. Аналитичари су се одмах заинтересовали, али ипак заједно са претходном изјавом, ово више личи на пропагандистички покушај да се одигра на левом пољу. Мишљење које је Путин изнео, пре је негативно – нека Грудињин, тобоже, прво затвори наводно постојеће офшорове. Тим пре, у принципу ова варијанта би могла да постане елеменат извикане „транзиције власти“, а и сама мисао о смени премијера се по први пут износи.
Наравно, „директна линија“ није прошла без традиционалних молби за градњу водовода и томе слично. Иако су буџетски пропагандисти журно напабирчили из малопознатих западних издања похвалне коментаре типа да се, при решавању ових проблема, Путин представио као „ефикасни менаџер“, многобројне молбе за помоћ, говоре о нечему сасвим другом. Оне говоре о томе да људи, практично, немају коме да се обрате ради својих проблема – систем управљања је у застоју, и у суштини не функциониште. Ви ћете се, вероватно, зачудити, али овде ћу навести цитат из уста јаросног путиниста господина Толстова, с којом се у потпуности слажем: „Путин једном годишње излази из капетанске кабине и почиње да показује морнарима, шта треба да раде. Али то не сме тако. Капетан треба да верује својим потчињенима. У супротном случају, моранари ће бити искрцани на копно у најближој луци“.Авај, морнари који су се дискредитовали, и даље остају на палуби, а путници су све више разочарани и у самог капетана. Национални пројекти, који се у виду плацеба нуде, лоше су разрађени, а „непоколебљиво снижена“ корупција обећава да ће их негирати. Постоји и потпуно реално негативно искуство. За оне, који нису у току, појаснићу да Путин сада говори већ о другом издању националних пројеката. Први покушај да се реализују, завршио се потпуним крахом. А пошто се систем није изменио, тешко да ће и други покушај бити успешнији.
Генерално, колико год да се говори о „назадрживом развоју“, шансе за исти су једнаке нули. А досадни ритуали неће спасти падајући рејтинг.