Петнаести август је дан од посебног значаја у историји Кореје. На данашњи дан пре 76 година престала је јапанска војна окупација Кореје, што је резултирало њеним ослобођењем. Другим речима, ово је био дан када је Корејска народна револуционарна армија КНРА однела победу у рату против јапанског империјализма. Који су фактори утицали да корејски народ оствари победу?

Први разлог је идеолошка и ментална супериорност Корејске народне револуционарне Армије КНРА и њена вешта стратегија и тактика. Када је започео оружану борбу против Јапана под заставом идеје Џуче, генерал Ким Ил Сунг, командант КНРА-е, веровао је да ће идеолошка и ментална надмоћ војске бити одлучујућа за победу или пораз у рату. Од првих дана рата он је примарну пажњу обраћао на то да своју војску учини групом људи јаке идеологије и вере и навео их је да дају све од себе и да искажу херојску  храброст у великом народноослободилачком рату. Оружана борба против Јапана дала је многе примере који илуструју колико су војници КНРА били јаки у идеологији и вери. Један од бораца је својим телом блокирао непријатељску кутију са експлозивом да отвори пут својој  јединици, а други је себи пресекао језик током непријатељског мучења како би одржао своје револуционарне принципе. Постојала је и једна жена борац која је, иако су јој Јапанци ископали очи током непријатељског мучења, непосредно пре њеног погубљења повикала „Видим победу у револуцији!“ .

Генерал Ким Ил Сунг уложио је велике напоре да ојача КНРА у војску која је била супериорна у погледу стратегије и тактике. Током оружане борбе против Јапана створио је различите герилске тактике-операције узнемиравања иза непријатељских линија, тактику изазивања на истоку и напад на западу, ‘тактику телескопа’ навођења непријатељских јединица на међусобну борбу, концентрацију и расипање снага, концентрисани напад велике јединице и изненадни напад малих јединица, брзи маневар, тактику намамљивања и тактику заседе. Непрестано узнемираван суптилном тактиком корејске герилске војске, непријатељ се жалио да таквих примера борбе  нема у књигама њихове војске о војним вештинама или тактикама.

Други разлог је јединство гериле и народа и дух самопоуздања.  Ким Ил Сунг је слоган „Како рибе не могу без воде, тако ни герилци не могу без народа“ дефинисао као начин постојања и принцип деловања герилске војске. Кад је његова војска ушла у једно село, увек је делила муку и горчину са сељацима, говорећи да је и он син народа – понекад  је цепао  дрво за огрев, а други пут доносио воду за сељане. Сви официри и борци КНРА -е вредност свог постојања повезивали су с народом. Особина јединства војске и народа била је фактор који је омогућио корејским герилцима да изађу као победници у борби чак и без икакве подршке из иностранства. Заповедник Ким Ил Сунг охрабрио је своје људе да сами реше све проблеме настале у герилском рату, подржавајући слоган остваривања корејске револуције властитим напорима. Корејски герилци поправљали су различите врсте оружја и сами су производили бомбу Јонгил и дрвене пушке за арсенале наоружања у шуми.

Дух самопоуздања увео је ново доба стварања нечега из ничега у историји борбе корејског народа за националну независност и представљао је главни духовни фактор у великој победи у њиховом рату против Јапана.

Подвизи Ким Ил Сунга и његових борацау победи над  јаким јапанским империјализмом у тешким условима у 15-годишњем крвавом герилском рату и испуњење циља националног ослобођења Кореје сијаће вечно у историји.

Prenosimo tekst druga Vladimira Kapuralina iz Socijalističke radničke partije Hrvatske, preuzet sa portala Tačno.net

U Hrvatskoj se opetovano patetično obilježava, slavi, uzdiže događaj od 5. augusta 2000. godine, službeno zvani Oluja, koji iza sebe povlači krvave tragove i tragična događanja. Sa druge strane oni koji su bijegom uspjeli sačuvati žive glave, napuštajući vjekovna ognjišta oplakuju svoju sudbinu i svoje najmilije, kojima to nije uspjelo, daleko od svojih domova. Stavovi jedne i druge strane idu u prilog izjavi jednog poznatog političara iz Srbije, koji je pred koju godinu izjavio, da o građanskom ratu postoji onoliko istina, koliko je strana u njemu učestvovalo. I oni koji slave i oni koji oplakuju nekad su bili susjedi, doduše različite nacionalne i konfesionalne pripadnosti, koja je stoljećima bila prisutna. Kontrarevolucija i secesija 90-ih narušila je nacionalnu i konfesionalnu ravnotežu i bila „inicijalna kapisla“, za pokretanje građanskog sukoba, obje strane su se odlično razumjele i bez prevodioca.

Pobjednička strana pobjedu tretira kao čistu i bez mrlje, ali počinjeni su teški zločini, ubistva civilnog stanovništva, pljačke, palež, iseljavanja potrajali su još dugo nakon akcije. Konvoji opljačkanih dobara kretali su se prema hrvatskim gradovima, a na tržištima antikviteta i dan danas nudi se široka lepeza opljačkanih predmeta koji potiču iz tih krajeva. Civilno stanovništvo, pripadnici srpske nacionalnosti, obmanuti su iz najvišeg državnog vrha, od strane Franje Tuđmana, koji ih je putem radija pozivao da ne napuštaju svoje domove, garantirajući im tobože sigurnost. Nažalost neki su mu povjerovali, zaboravljajući pritom da mu je jedan od ciljeva pri pokretanju sukoba 90-ih bio upravo etničko čišćenje područja naseljenog većinski pripadnicima srpske nacionalnosti. Notorno je da Hrvatska nastoji relativizirati počinjene zločine, oni nisu istraženi niti počinioci osuđeni.

Sa vremenske distance postavlja se pitanje, dali je „pobjednička“ strana pobjednik. Ne bi se moglo reći. Iako službena nacionalistička Hrvatska ne žali za pobijenim i protjeranim pripadnicima svojih građana srpske nacionalnosti, počinjena je velika materijalna šteta, popaljen je ili porušen veliki broj stambenih i gospodarskih objekata na njenom teritoriju, opustošeni su i veliki dijelovi njenog teritorija, opljačkani su i podijeljeni privredni objekti podobnima. Iseljavanje mlađih generacija, kao posljedica prisutne besperspektivnosti je trajno prisutan proces, koji zajedno sa protjeranim stanovništvom vodi ka demografskom slomu. Tome treba dodati i visoku stopu razočaranja ali i suicidnosti među pripadnicima koji su učestvovali u sukobima 90-ih. Dakle realno, prisutni su elementi koji pozivaju na kritičko preispitivanje tog dijela nedavne prošlosti, umjesto euforičnog i patetičnog slavljenja, nečega što se nema što slaviti.

Komunisti Srbije čestitaju 27. jul Dan ustanka drugovima iz Saveza komunista Bosne i Hercegovine i Socijalističke radničke partije Hrvatske kao i svim progresivnim građanima BiH i Hrvatske.

Pre tačno osamdeset godina narodi BiH i Hrvatske odazvali su se pozivu Politbiroa CK Komunističke partije Jugoslavije na ustanak protiv fašističkog okupatora i domaćih izdajnika. Time je počela Narodnooslobodilačka borba i socijalistička revolucija na prostorima Hrvatske i BiH koja je rezultirala epohalnom pobedom nad fašizmom kojoj se i danas divi ceo svet. U SFRJ ovaj praznik se proslavljao na čitavoj teritoriji Hrvatske i BiH. Posle razbijanja SFRJ i kontrarevolucije ovaj veliki praznik je ukinut od strane kapitalističkih vlasti koje su sledbenici poraženih snaga iz Drugog svetskog rata.

U borbama za oslobođenje Jugoslavije najveće žrtve su podneli komunisti. Oko 70 % poginulih partizana bili su članovi partije, skojevci i kandidati za partiju.

Komunisti Srbije nikada neće zaboraviti herojsku borbu naroda BiH i Hrvatske koji su zajedno sa ostalim jugoslovenskim narodima oslobodili zemlju, srušili kapitalizam i monarhiju.

SMRT FAŠIZMU – SLOBODA NARODU !

Dana 24. 07. 2021. godine Sergej Skvorcov Prvi sekretar bratske Komunističke Partije Sovjetskog Saveza posetio je partiju Komunisti Srbije. U drugarskom i srdačnom razgovoru konstatovali smo identičnost principijelnih revolucionarnih marksističko-lenjinističkih stavova. U komunističkom pokretu Rusije, KP SSSR je najdoslednija revolucionarna partija. Kao što Komunisti Srbije  ne priznaju razbijanje SFRJ tako i KP SSSR ne priznaje razbijanje SSSR-a.Već više godina KP SSSR je kost u grlu ruskih kapitalističkih vlasti. Pre mnogo godina KP SSSR je predala potrebnih 500 potpis za registraciju partije ali državna antikomunistička birokratija to ne dozvoljava.

Drugovi iz KP SSSR ne prihvataju nikakav kompromis a kamoli saradnju sa ruskim vlastima. To je osnovni razlog zašto nisu registrovana partija. Rušenje kapitalizma i borba protiv buržoazije je njihov od osnivanja zacrtani cilj. Drug Sergej nas je detaljno upoznao sa društveno političkom situacijom u Rusiji. Naglasio je da je narod nezadovoljan teškom socijalnom situacijom navodeći da su plate u provinciji često ispod 200 dolara. Osvrnuo se i na epidemiju Kovida -19 gde je rusko zdravstvo palo na ispitu iako je predsednik Putin već tri puta proglasio pobedu nad virusom. Vakcinisano je oko 20 % populacije a u državnim institucijama oko 60 %. Veliko je nepoverenje u vakcine i zdravstvo.

Inače drug Skvorcov je izuzetno aktivan na međunarodnom planu i visoki je funkcioner u međunarodnom sindikalnom pokretu WFTU, koordinator je za bivše zemlje socijalizma. Dogovorili smo se da unapređujemo saradnju naše dve partije i da ostanemo dosledni na revolucionarnom marksističko-lenjinističkom putu.