Nova gradonačelnica Graza u zadnjih 16 godina zbrinula je ili barem pomogla 80 000 ljudi.
Graz je, naime, postao jedini evropski grad koji će imati komunističku vlast.
I to sve zbog nje. Ona daje 2/3 svoje plate siromašnima. Svako je može dobiti na telefon, i to ne smartfon, nego staru ciglu. Ona je Elke Kahr, nova gradonačelnica. Komunistkinja koja je, na kraju svoje karijere, doslovno pomela konkurenciju. Poput komunista iz starih filmova, u uredu puši, na stolu drži sliku Tita i Jovanke i ozbiljno veruje u Marksove ideale. Nije samo idealist – pomogla je 80 hiljada ljudi.
,, Ovih ću dana napuniti 60 godina i za Tita znam još od detinjstva, nekoliko sam puta još kao dete bila u Jugoslaviji. Za mene se ta država raspala na najtužniji mogući način. Jasno da nije bilo sve savršeno, ali Tito je bio okvir koji je sve to povezao, meni se čini da za vreme Jugoslavije nije bilo toliko bitno jesi li Bosanac, Crnogorac, Hrvat, Slovenac, Srbin, postojao je okvir koji je povezao različite kulture, različite religije i to je napravio upravo Tito. Za mene je od svih bivših socijalističkih država u ovom delu Evrope, za mene je Jugoslavija bila najbliže tom mom idealu”, rekla je buduća gradonačelnica Graza.
U politiku je ušla sa 17 godina. Komunistička partija Austrije tada je imala 1,6% podrške, danas Elke ima 59, a njena stranka je sa gotovo 30 posto glasova potpuno pomela konkurenciju. Na sledećim se izborima, kaže, neće kandidovati, smatra da je to mesto za nekog mlađeg.
Elke Kahr, naime, smatra da kao političarka zarađuje previše, pa od svoje plate koja iznosi 6100 eura sebi ostavlja 1950, ostalo svaki mesec daje siromašnima, manjinama, invalidima, beskućnicima i svima kojima treba pomoć oko stambenog pitanja. U 16 godina, samo iz njenog džepa stiglo im je 900,000 eura!
Na plakatima nećete videti njeno lice, nego nešto što političari inače kriju puno, puno pomnije. Na plakatima je objavljen njen broj mobitela da je građani mogu nazvati. Plakata nema puno po gradu, nalaze se samo ispred njihove centrale, u kojoj se nalazi i kulturni centar, nekoliko komunističkih udruženje, ali i dečji vrtić.
Do nje se lako dolazi. Samo zakažete sastanak i uđete u ured u kojoj sekretarica, ne prestaje dogovarati termine za sastanke s Elke Kahr – lično.
“Ja sam uvek tako radila, moj je broj od 2005 isti, imam staru Nokiju sa tastaturom, ne smart phone, ali već 16 godina to radim, na svaki poziv odgovaram, ako ne mogu sada, onda ih nazovem, odgovaram na svaki sms. Naravno ne mogu svakome pomoći, ali barem ih poslušam, možda im malo podignem moral, da znaju da je nekome stalo. Mislim da je to jako važno“, rekla je Elke u ekskluzivnom razgovoru za RTL Direkt.
Nema kaže ništa zajedničko sa Staljinom, ali bliske su joj Marksove ideje.
“Postoji jedna pesma od Johna Lenona – ‘Working class hero’, to je meni bila glavna motivacija, da ljudi, nezavisno odakle su, jesu li muškarac ili žena imaju jednake mogućnosti, trebamo izbegavati nepravednost, jer postoje ljudi koji već od rođenja imaju ograničene šanse u životu, njihove šanse nisu jednake”, pojasnila je svoja stajališta.
Tako je to u komunističkom Grazu, samo pet sati vožnje udaljenom od demokratskog Beograda.