U Drugom svetskom ratu na tlu Jugoslavije poginuo je svaki deveti građanin. Naši revolucionari Tito, Ranković, Kardelj, Đilas i drugi nisu se sklanjali već su delili dobro i zlo sa narodom. Svoje porodice nisu pokušavali da zaklone, poput Karađorđevića i ostale buržoazije dok je ostali narod ginuo. Naši revolucionari su postupili kao i svi komunisti koji su poveli oružanu borbu protiv okupatora.
Aleksandru Rankoviću četnici su zaklali nožem rođenog brata. Staru majku su mu odvukli u logor na Banjici i tamo mučili. Njegova supruga Anđa (na slici), s puškom u ruci bila je borac Druge proleterske brigade. Poginula je u stroju pozivajući borce na juriš protiv četničkih bandi.
Milovanu Đilasu četnici su ubili oca. Jedne noći, zakucali su na vrata, neko je iz mraka rekao starcu da izađe napolje i streljali ga na kućnom pragu pred očima majke Vaje. Ubili su mu i mlađu sestru. Bila je opkoljena sa svojim mužem, pucali su dok su imali municije, a onda su ih ubili. Bila je u drugom stanju. Ubili su i Đilasovog brata Aleksu, mučki s leđa. Ubili su mu i brata Milivoja, zarobili su ga kao partizanskog komesara, odveli ga na Banjicu, pa ga tu danima i noćima neprekidno tukli, sipali mu so u rane da oda drugove. U zapisniku koji su partizani posle rata pronašli stoje samo ove reči: ” Tačno je da se zovem Milivoje Đilas, da sam bio komesar, ali svoje drugove neću odati, jer želim pošteno da umrem.” Sam Đilas se stotinu puta hvatao u koštac sa neprijateljem. Tokom Pete ofanzive, svojom rukom, u borbi prsa u prsa, nožem je ubio Nemca.
I Edvard Kardelj je pokazao istu takvu postojanost i hrabrost više puta pod neprijateljskom vatrom. U italijanskoj ofanzivi, u Rogu 1942. godine poginuo mu je rođeni brat. Supruga mu je bila uhapšena i mučena da izda Kardelja i ostale drugove, pa posle osuđena na 30 godina robije. OVRA je tragala na sve strane za njihovim sinom, dvogodišnjim Borutom, jer su hteli da uhvate dete, da ga muče pred majkom, ne bi li tako od nje izmamili priznanje.
Moša Pijade je ostao bez igde ikoga svoga u ratu. Nemci su mu ubili brata Davida, sve sestre, svu braću, njihovu decu, neke u Nišu na strelištu, neke u dušegupkama na Sajmištu kraj Beograda, sve zajedno trideset života.
I ostali naši revolucionari i borci iz redova NOV i POJ imali su lične, porodične tragedije ali ih one ni jednog momenta nisu pokolebale već su nastavili borbu za oslobođenje zemlje i socijalističku revoluciju.
Smrt fašizmu – sloboda narodu!