PUT U SVEMIR ZADAO JE VELIKI UDARAC RELIGIJI

,,Čovekov let u svemir zadao je simpatičan udarac Crkvi. U pismima koja sam dobio, sa zadovoljstvom čitam ispovest vernika koji su se impresionirani dostignućem nauke, složili da nema Boga i da je sve vezano za njegovo ime fikcija.”
Jurij Gagarin, Put do svemirskih nota kosmonauta SSSR

KOMUNISTIMA POKRADENA POBEDA NA IZBORIMA U RUSIJI

Uprkos neregularnim parlamentarnim izborima, naša bratska Komunistička Partija Ruske Federacije osvojila je 20 posto glasova i ubedljivo je druga, što predstavlja dobar rezultat obzirom na buržoaski ,,demokratski” izborni sistem.
Ako u obzir uzmemo samo glasanje birača i isključimo elektronsko glasanje, kandidati Komunističke Partije Ruske Federacije su pobedili velikom većinom. KPRF je ostvario ubedljivu pobedu u mnogim ruskim entitetima i u samoj Moskvi, ali je elektronsko glasanje iz korena promenilo situaciju u zemlji. Elektronski sistem glasanja omogućio je buržoaziji koja je na vlasti da sama namešta rezultate, te možemo zaključiti da su izbori 2021. godine za Državnu Dumu bili van zone legimiteta.
U Moskvi je ,,Jedinstvenoj Rusiji” pobedu donelo elektronsko glasanje, bez koga bi partija na vlasti zauzela drugo mesto. Krađom vlasti KPRF, vlada je uništila izborni sistem. Zvanični rezultati Centralne izborne komisije ne odražavaju stvarnu volju građana.
Dešavanja u Rusiji potvrđuju surovu istinu da buržoazija neće nikada predati vlast mirnim putem, već da se komunisti i radnička klasa, samo borbom mogu izboriti za pobedu i rušenje kapitalizma.
Našim drugovima iz KPRF, čestitamo na rezultatima ostvarenim na parlamentarnim izborima.

KOMUNISTI SRBIJE OBELEŽILI DAN OSLOBOĐENJA LAJKOVCA

Povodom 17. septembra, Dana oslobođenja Lajkovca, delegacija partije Komunisti Srbije položila je venac na spomen ploču na železničkoj stanici Lajkovac, na mestu gde je Valjevski partizanski odred izvršio svoju prvu veću i uspešnu oružanu akciju. Istovremenim napadom na nemačke snage na železničkoj stanici i žandarmerijsku stanicu, počeo je ustanak naroda ovog kraja.
Komunisti Srbije nikada neće zaboraviti heroje Valjevskog partizanskog odreda koji su predvođeni Stjepanom Filipovićem Kolubarcem ispisali slavnu istoriju antifašističke borbe Valjevskog kraja.

SLOBODAN JOVANOVIĆ IDEJNI TVORAC CRNIH TROJKI I ZLOGLASNOG Z

 

Slobodan Jovanović bio je srpski pravnik, istoričar, književnik i političar, profesor Beogradskog univerziteta, predsednik Srpske kraljevske akademije, potpredsednik Ministarskog saveta Kraljevine Jugoslavije u izbegličkoj vladi generala Simovića i predsednik Ministarskog saveta od januara 1942. godine.

Posle napada na Kraljevinu Jugoslaviju, koristi svoje pozicije u društvu i zajedno sa ostalom buržoazijom i kralje Petrom II Karađorđevićem beži iz zemlje i ostavlja narod na milost i nemilost fašističkom okupatoru, bez upozorenja i obaveštenja Srbima u ostalim krajevima Jugoslavije o opasnosti koja preti od ustaša Ante Pavelića.

Slobodan Jovanović, iako je bio potpredsednik Vlade, delovao je tajno i bez dogovora sa predsednikom Vlade Dušanom Simovićem. Tako je oktobra meseca 1941. godine, poslao jednu od najprljavijih i zločinačkih poruka koja će pokrenuti bratoubilački rat. Poruku o nenapadanju fašističkog okupatora i borbi protiv komunista i Narodnooslobodilačkog pokreta u najtežem trenutku po naš narod , Draži Mihailoviću doneli su Zaharije Ostojić i Mirko Lalatović, koji su se sa britanske podmornice iskrcali na teritioriju Crne Gore. Za ovu poruku nije znao predsednik izbegličke vlade Dušan Simović koji je pozivao na jedinstvo u borbi protiv okupatora, zbog čega je ubrzo bio i smenjen. Nakon ove poruke,  krajem novembra 1941, u Gornjem Milanovcu ravnogorski četnici Draže Mihailovića, su na prevaru zarobili Drugi bataljon Prvog šumadijskog partizanskog odreda i treću četu trećeg bataljona, ukupno oko 365 boraca i predali ih Nemcima u Valjevu, gde su streljani.

Slobodan Jovanović je bio veliki obmanjivač i prevarant, savetovao Dražu Mihailovića da promeni naziv svoje vojske, da ponesu naziv Jugoslovenske vojske u otadžbini ali ta obmana nije uspela jer su ravnogorski  četnici pokazali svoje pravo lice.

Uspešno je obmanjivao svetsku javnost o borbi ravnogorskih četnika Draže Mihailovića sve do 1943 i Teheranske konferencije kada je promenjena politika prema četničkom pokretu, kada su i Britanci koji su ih do tada svesrdno pomagali, saznavši pravu istinu uskratili pomoć četnicima i usmerili je na istinske borce protiv fašizma Titove partizane.

Slobodan Jovanović po stupanju na mesto predednika izbegličke vlade uvodi prvu novinu, imenuje četničkog vođu Dragoljuba Mihailovića za ministra vojske a do kraja svog boravka na mestu predsednika  vlade unapređuje ga u divizijskog, pa u armijskog generala.

Bio je savetnik i pokrovitelj izdajnika Draže Mihailovića, kome je zbog uspeha komunista i partizanskog pokreta dao sraman savet da formira crne trojke koje su tri i po godine vitlali svojom krvavom kamom, klali i vršili svirepa ubistva ne samo pripadnika NOP-a već i njihovih simpatizera, Srba i srpkinja i pripadnike drugih naroda. Iz glave Slobodana Jovanovića proisteklo je i zloglasno slovo ,, Z ” kao tajni naziv za reč zaklati Srbe i Srpkinje koji su aktivno učestvovali u otporu fašistima i domaćim izdajnicima, pod izgovorom da treba zastrašiti simpatizere NOP-a.

Slobodan Jovanović je preko radia BBC objavljivao spisak pripadnika partizanskog pokreta koji su stavljeni pod slovo ,, Z ” a predsedniku vlade Velike Britanije Antoni Idnu je objašnjavao da to slovo znači zastrašiti, zaplašiti. Kada je Idn preko britanskih agenata saznao da to slovo ,, Z ” znači zaklati, zabranio mu je dalje objavljivanje crnih spiskova na BBC.

Slobodan Jovanović je već u jesen 1941. godine savetovao Dražu Mihailovića da stupi u kontakte sa kvislinškim i nemačkim vlastima radi saradnje u borbi protiv partizana što je ovaj bespogovorno poslušao te je svoje jedinice stavio u službu fašista.

Posle ovih obmana Draže Mihailovića se odrekao i kralj ali Slobodan Jovanović nije nikad.

Ne ulazimo u pravna znanja Slobodana Jovanovića ali kao čovek ne poseduje moralna načela i apsolutna je sramota za Pravni fakultet i državu Srbiju da njegov spomenik stoji ispred ove institucije.

Danas postoje oni koji veličaju zločine koje su u Drugom svetskom ratu počinili ravnogorski četnici  Draže Mihailovića a čiji je idejni tvorac bio upravo Slobodan jovanović. Postoje mnoge knjige koje su pisali učesnici ovih događaja a koje svedoče o zločinačkom liku i delu Slobodana Jovanovića. Zbog zločina koje je učinio srpskom marodu i ostalim narodima Jugoslavije osuđen je posle rata u odsustvu na dvadeset godina robije.

Buržoaska vlast ga je rehabilitovala 2007. godine a danas se njegov lik nalazi na novčanici od 5000 dinara, dok su Pošte Srbije štampale njegovu marku a SANU je novembra 2019. Organizovao izložbu i naučni skup u čast ovog obmanjivača.

Srbijo srami se.

НЕМА НАМА ИЗЛАСКА ИЗ МРАКА ДОК НЕ ЗАСЈА ЗВЕЗДА ПЕТОКРАКА

Поводом новог празника истакли смо заставу Социјалистичке републике Србије. Ова застава је симбол свих прогресивних снага у Србији и поред тога што је симбол победе над фашизмом она симболише и период када се у Србији најбоље живело и када су сви Срби живели у истој држави. Такође представља и врхунац цивилизације српског народа. Под звездом петокраком срушена је монархија и проглашена република.

ПРВИ ШУМАДИЈСКИ ПАРТИЗАНСКИ ОДРЕД

Првог јула 1941. године у селу Горња Трешњевица општина Аранђеловац формиран је Први шумадијски народноослободилачки партизански одред. За команданта одреда изабран је Милан Благојевић, радник из Наталинаца и учесник Шпанског грађанског рата из кога се вратио у чину поручника Републиканске војске а за заменика команданта је постављен Милан Илић Чича, земљорадник из Горње Трешњевице. За политичког комесара изабран је Милутин Тодоровић, професор из Рајковца а за заменика комесара Душан Петровић Шане, каменорезац из Крагујевца.
И поред бројних тешкоћа, за десетак дана се окупило преко сто бораца, претежно младих људи.
Углавном, то су били чланови Комунистичке партије Југославије, Савеза комунистичке омладине Југославије, или симпатизери КПЈ и патриоте другачијих политичких опредељења.
16. јула 1941. године пред командантом Главног штаба партизанских одреда за Србију Сретеном Жујовићем и чланом главног штаба Родољубом Чолаковићем одред је положио следећу заклетву:
,, Ја…син српског народа заклињем се својом чашћу да у Први шумадијски одред ступам са чврстом одлуком да се борим против фашистичких окупатора и домаћих издајника. Обавезујем се да ћу извршавати наређења својих претпостављених без поговора, да ћу чувати дисциплину и да ћу сносити последице кршења дисциплине и неизвршавања дужности борца за народна права и слободу”.
Партизани су били нова народна војска са чврстом дисциплином у којој је било забрањено недолично понашање.
Одред је изводио бројне акције и имао сукобе са Немцима и жандармима. Почетком септембра 1941. године у њему је било око 250 бораца, па је формирано три батаљона. Подршка народа партизанима претворила се у Народноослободилачки покрет, а у лето и јесен 1941. године на подручју Шумадије дејствовали су и Други шумадијски, Космајски, Посавски, Крагујевачки, Чачански и Поморавски одред.
Равногорски четници убили су Милана Благојевића: 24. октобра 1941 године командант Првог шумадијског одреда Милан Благојевић кренуо је на чезама из Горње Трешњевице ка Горњем Милановцу да би возом наставио ка Ужицу у Врховни штаб партизанских одреда Југославије, да поднесе извештај о активностима одреда. Кренуо је без пратње иако је пролазио кроз територију коју су држали равногорски четници јер је постојао договор о међусобној сарадњи и ненападању. У Врховни штаб у Ужице је стигао без проблема, поднео извештај врховном команданту Титу од кога је добио нове задатке. У повратку, када је воз стигао у Ужичку Пожегу, воз се дуже задржао. Једна четничка патрола, ушла је у воз и прегледала му исправе. Извели су га из воза и одвели у четнички штаб где је био подвргнут тортурама од стране четничких официра, капетана Вучка Игњатовића, Милоша Марковића и Стојана Глишовића који су га на крају убили. После Милановог убиства, Штаб одреда одлучио је да одред носи његово име.
Немачко квислиншка офанзива:
Са Немцима заједно у општу офанзиву против партизана у Шумадији кренуле су и издајничке формације: Недићева Српска државна стража, фашисти Димитрија Љотића из састава Српског добровољачког корпуса, четници Косте Пећанца и равногорски четници Драже Михаиловића који су у почетку сарађивали са партизанима.
Крајем новембра 1941, после тешких борби око варошице Рудник, Први батаљон Првог шумадијског одреда се повукао преко Златибора у Санџак а затим у Босну где је ушао у састав Прве пролетерске бригаде. Други батаљон и седма чета Трећег батаљона су на превару заробљени од четника Драже Михаиловића у Горњем Милановцу и предати Немцима у Ваљеву а касније стрељани. Трећи батаљон је распуштен у Доњој Трешњевици децембра 1941, а борци су прешли у илегалност. Тада је наступио терор Немаца и домаћих издајника који су у великој хајци на партизане вршили масовна хапшења не само партизана који су се вратили кућама, већ и њихових рођака и сарадника.
Крајем априла 1942. године на Букуљи је обновљен Први шумадијски партизански одред. Одред је против Немаца и нових окупатора Бугара те домаћих издајника недићеваца СДС, љотићеваца СДК, четника Косте Пећанца и равногорских четника Драже Михаиловића дејствовао све до ослобођења Шумадије октобра 1944. године.

KOMUNISTIČKA ZASTAVA U UČIONICAMA DONJECKE NARODNE REPUBLIKE

U školskom obrazovnom sistemu Donjecke Narodne Republike, prvih dana školske godine evociraju se uspomene na početak Drugog svetskog rata. Za razliku od obrazovnog sistema Srbije, veliča se uloga komunista u borbi protiv fašizma. Mladi naraštaji se uče od malih nogu o vrednostima antifašističke borbe i ulozi slavne Crvene armije u slamanju fašizma.
Vlast u Donjecku i dalje je progresivnija nego vlast u Ukrajini koja je duboko zaglibila u neofašizam.
Komunisti Srbije će i u buduće održavati dobre odnose i saradnju sa Komunističkom partijom Donjecka.

IN MEMORIAM: MIKIS THEODORAKIS, 1925. – 2021.

Prenosimo tekst druga Vladimira Kapuralina povodom smrti Mikisa Teodorakisa

 

U četvrtak 2. septembra, u Ateni je, u 97-oj godini, preminuo legendarni grčki kompozitor Mikis Teodorakis. Njegova je popularnost prešla grčke granice 1964. godine kada je napisao muziku za film „Grk Zorba“. Na prostoru Jugoslavije ostao je upamćen kao autor muzike za film „Sutjeska“. O njegovom umjetničkom opusu rečeno je sve od strane onih kojima je to područje blisko.

Muzika nije bila jedina preokupacija ili komponenta njegovog integralnog bića. Taj muzički genije bio je i homo politicus, što je značajno s naše točke gledanja. Već sa 17 godina uključuje se u grčki pokret otpora njemačkom okupatoru, organizirano unutar EAM – ljevičarske oslobodilačke fronte. Ubrzo postaje i član KKE – Komunističke partije Grčke. Učestvovao je u bitci za Atenu 1944. godine. Nakon završetka II. svjetskog rata, dok je još trajao grčki građanski rat 1947. godine, bio je hapšen, zatvaran u logor i mučen zbog podržavanja gerile. Izvjesno je da je to utjecalo na formiranje njegove ličnosti. U vrijeme ilegale KKE, politički djeluje u redovima EDA – Ujedinjena demokratska ljevica.

Nakon državnog udara 1967. godine i vladavine vojne hunte do 1974. godine, ponovno je za Theodorakisa, ali i za ostale grčke rodoljube, razdoblje hapšenja, mučenja, progona i pogibelji. Umjetnički rad prenio je u inozemstvo.

Poslije povratka u zemlju 1978. godine, bio je kandidat KKE za gradonačelnika Atene, 1981. i 1985. izabran je za zastupnika u grčki parlament na listi KKE. 1989. bio je kao nezavisni kandidat na listi Nove Demokratie.

Theodorakis je znao reći da je inspiraciju ili motivaciju za stvaranje političkog stava izvodio iz odnosa između disharmonije i harmonije, što je izraz primjeren umjetničkom intelektualnom sklopu i govori o specifičnosti umjetnikovih senzora.

I nakon povlačenja iz aktivne politike ostaje politički aktivan, vjeran svojim principima. Hrabro je iznosio svoje misli i ideje i onda kad to nije prihvaćano sa simpatijama. 80-ih se godina prošlog stoljeća zalagao za grčko – tursko prijateljstvo, što je u ono vrijeme za buržoasku vlast i društvo bilo skandalozno.

Zapamćen je i njegov govor pred mnoštvom na atenskom trgu Sintagma iz marta 1999. godine u kojoj proziva Washington i NATO zbog bombardiranja SR Jugoslavije.

Kontroverznim se doimlje i njegov govor, također na Sintagmi 2018. godine, kada se u već poodmakloj dobi suprotstavio sporazumu o prihvaćanju imena Sjeverna Makedonija. To može imati nacionalistički prizvuk, ali je činjenica da je sporazum omogućio pristupanje ili, točnije rečeno, uvlačenje Makedonije u imperijalistički NATO savez i on ne pridonosi klasnoj emancipaciji.

Pred godinu dana napisao je „Pred kraj života ostajem Komunista“. U 96 godina života podastro je dovoljno argumenata da mu vjerujemo.

Neka mu je vječna slava i hvala.

Vladimir Kapuralin

http://www.komunistisrbije.rs/3432-2/

73. ГОДИШЊИЦА ОСНИВАЊА ДЕМОКРАТСКЕ НАРОДНЕ РЕПУБЛИКЕ КОРЕЈЕ

ДНРК  једина земља без пореза на свету.

Dana  9. септембра 1948. године основана је ДНРК, прва народна демократска држава на далеком истоку.  Кореја је претворена у колонију јапанских империјалиста (1905-1945). Ким Ил Сунг, херој корејске нације, 15 година је водио напорну борбу против  Јапана да ослободи земљу. У августу 1945. Кореја је ослобођена офанзивом Корејске народне револуционарне армије.  Након ослобођења, Ким Ил Сунг је предводио народ  у изградњи нове социјалистичке  Кореје у којој су укинути експлоатација и угњетавање радника. Такве демократске реформе као што су аграрна реформа, закон о национализацији великих индустрија и закон о равноправности полова су ступили на снагу; то је омогућило сељацима да постану власници земље, радницима да постану господари својих фабрика, а женама да постану пуноправни господари друштва.  Људи, који су били потлачени и експлоатисани хиљадама година, постали су господари земље, многи од њих су изабрани за заменике органа власти. Оснивање ДНРК -а представљало је нову, брилијантну страницу историје борбе корејског народа за изградњу независне и суверене државе. Историја 73 године ДНРК –а, била је испуњена сталним искушењима и потешкоћама; пут до независности који је земља изабрала никада није био миран, типични изазови били су жестоки корејски рат (1950-1953), ратна претња која је трајала дуги низ година и екстремне економске тешкоће у касним 1990-им изазване империјалистичким  маневрима за изолацију и блокаду земље. Ипак, корејски народ  никада није одустао од свог избора, савладао је све изазове са којима се земља суочавала и претворио је земљу у моћну државу, независну у политици, самоодрживу у економији и самосталну у националној одбрани. Кореја, заостала, колонијална аграрна земља у прошлости, остварила је епохални задатак социјалистичке индустријализације у тако кратком распону од  14 година. Такође је изградила самоодрживу националну економију, састављену од моћне тешке индустрије која је способна да производи најсавременију опрему попут вештачких сателита , модерну лаку индустрију и друге гране.

Осми конгрес Радничке партије Кореје, одржан у јануару 2021. године, поставио је петогодишњи план националног економског развоја. Општа оријентација новог петогодишњег  плана је постављање чврстих темеља за поновно покретање укупне националне економије и побољшање животног стандарда људи концентрисањем напора на  главне карике у читавом ланцу економског развоја. У социјалистичкој земљи усредсређеној на људе, у којој су људи господари свега и све им служи, на снагу су ступиле такве националне мере за народ као бесплатна медицинска нега и универзално бесплатно обавезно образовање и изградња кућа о државном трошку. Пре ослобођења није постојао ни један универзитет, а земља је имала само десетак научника и техничара; сада се земља развила у цивилизовану државу са стотинама универзитета и више од милион интелектуалаца, а не постоји неписмена особа. То је једина земља без пореза на свету. Људска права радног народа у потпуности су загарантована, а земља је постала велика складна породица, у којој сви људи помажу и воде једни друге напред. Корејски народ, који је био подвргнут судбини колонијалног ропства, усмерио је своје прве и најважније напоре на јачање својих националних одбрамбених способности. ДНР Кореја је изградила своје одбрамбене способности помоћу којих може одбити све агресивне снаге империјализма.

АНТИФАШИЗАМ ЈЕ ЈЕДИНО РЕШЕЊЕ

Још једном су националисти искористили црквена питања у Црној Гори како би заоштрили политичку ситуацију и међунационалне односе. У томе својим поступцима предњаче клерофашисти окупљени око Андрије Мандића, а постоји озбиљна сумња да има подршку и неких неодговорних кругова из редова Митрополије црногорско-приморске, и Српске православне цркве уопште. Од једног искључиво црквеног догађаја, као што је устоличење митрополита и које треба да се одржи у оквиру црквеног објеката ( манастира или цркве ), Мандић и његови четници желе да на Цетињу организују скуп који за циљ има да покаже присталицама црногорске независности и Мила Ђукановића, да у њиховом центру могу слободно да четникују, што је непримерено и не доприноси међунационалној толеранцији и смиривању тензија. Шта су хтели, то су и постигли. Испровоцирали су присталице Мила Ђукановића и на сцену су ступиле тзв. ,, комите “, који су такође ултранационалистичка организација, која се по сваку цену противи устоличењу митрополита Јоаникија на Цетињу. Ситуација се погоршала и прети озбиљан сукоб.
Наравно, ,,велики вођа” Александар Вучић који је одавно у Србији нарушио уставни принцип одвојености цркве од државе, и овде вуче све конце и здушно подржава Мандићеве клерофашисте. Једини прави губитник ове погубне политике буржоазије је радничка класа Црне Горе, која се поново дели по националној основи и уместо да се бори за своја права, међусобно се сукобљава, а све у интересу крупног капитала.
Овом приликом желимо да пружимо пуну подршку Антифашистима Цетиња у њиховој праведној борби за друштво правих вредности, друштво примерено потребама човека, а против националистичког и фашистичког дивљања и међусобних подела по националној и верској основи.
Драги другови Антифашисти Цетиња, партија Комунисти Србије је уз вас! Храбро напред у вашој праведној борби!
Живела радничка солидарност!
Смрт фашизму – слобода народу!
Извршни секретаријат
Партије Комунисти Србије