– Ким Џонг Ун, генерални секретар Радничке партије Кореје (ВПК) и председник Државних послова Демократске Народне Републике Кореје, одржао је историјски говор о политици “О оријентацији садашњe  борба за нови развој социјалистичке изградње ” на другом дану заседања  5. седнице 14. Врховне народне скупштине ДНРК . У говору је Ким Џонг Ун честитао  десетинама милиона људи који воде неуморну радну борбу за нову велику победу са чврстим поверењем у социјализам . Затим је поставио административну политику републичке владе за снажно покретање новог развоја социјалистичке изградње у стално променљивим субјективним и објективним ситуацијама. Рекавши да је изградња корејског  социјализма  напредоваола са великим Кимилсунгизмом-Кимџонгилизмом као смерницама ушао у фазу епохалног развоја свеобухватног отелотворења корејског  државног принципа са  8. конгресом РПК као повод, прегледао и анализирао позитивне промене  у свим областима, укључујући политику, економију, културу, националну одбрану и спољне односе. Упркос неповољном окружењу и потешкоћама, моћ јединственства  Партије и народних маса, покретача социјалистичке изградње, додатно је повећана захваљујући доследној, дубинској и динамичној борби Радничке  Партије Кореје и државе за повећање покретачке и унутрашње снаге. У току темељног отелотворења принципа  наше партије  као основног политичког модуса у социјализму, приврженост народу се очигледно показала у државним пословима, а начин рада и стил службеника су значајно побољшани, што је резултирало продубљивањем поверења људи у Партију и државу и у јачање њиховог патриотског ентузијазма и активности, рекао је он и наставио: Посебно се вредна традиција јединства армије и народа непрестано настављала и консолидовала се као непобедива  јер  Народна армија брани народ нештедимице проливајући зној патриотизма и остајући верна својој револуционарној обавези пружања  помоћи људима под вођством Партије. Наша омладина, наследници револуције, ојачала је у свом духу и међу њима влада врели ветар волонтирања у тешким и напорним областима. Ово је веома важно достигнуће које је социјалистичкој изградњи додало велику виталност. Таква политичка достигнућа која обећавају трајну побједу и светлу будућност социјалистичке изградње постају огромно охрабрење и велики понос за нашу Партију и државу.  У области економске изградње велике операције снажно су промовисане да драстично ојачају металну и хемијску индустрију, кључни стубови самоодрживе економије, велики грађевински пројекти великих размера динамички су померани напред и продубљени су напори да се доведу до иновативног побољшања  у различитим областима попут пољопривреде, изградње земљишта, управљања градом, науке, образовања и јавног здравља. Као резултат  тога, постигнута су достигнућа која представљају корак напред у подржавању просперитета и развоја земље.

На пољу националне одбране дао се подстицај да се обезбеди стабилна контрола нестабилне војне ситуације на подручју Корејског полуострва и да се развије моћан нови систем наоружања способан да темељно обузда војне потезе непријатељских снага. Можемо бити сигурни у моћ наше Партије и државе која снажно отвара пут за победу социјализма из нашег ултрамодерног оружја које се развија изузетно великом брзином и из одбрамбених карактеристика  Народне армије и снаге безбедности које расту из дана у дан. Независна спољна политика наше Републике која заступа правду и истину и имплицира темељите практичне способности има пресудан утицај на међународну политичку арену, а наша држава ужива све већи спољни углед. Све у свему, можемо бити поносни на наш  социјализам који је динамично напредовао у орбити свог развоја са новом већом виталношћу ослањајући се на покретачку снагу која се стално консолидује. Ким Џонг Ун је прецизирао политичке задатке са којима се сада суочава републичка влада. Најважнији задатак који стоји пред републичком владом, како је свечано проглашено на  8. конгресу наше странке, је доказати нови развој наше стилске социјалистичке конструкције са значајним достигнућима и практичним променама које су људи чекали и поздрављали од прве године спровођења петогодишњег плана, рекао је он, позивајући на даље јачање народне природе на свим пољима државних послова, уклањање свих ствари које нису револуционарне, не милитантне и заостале и доносећи свеже иновације, смело стварање и сталан напредак на свим пољима социјалистичке изградње. Важан задатак за који би републичка влада требало да се чврсто придржава је да настави да улаже напоре у јачање политичке и идеолошке моћи нашег социјализма у стилу, рекао је он. Наша политичка и идеолошка моћ која има језгровито јединство Партије и народа представља вишу силу својствену Џуче Кореји и постаје одлучујући фактор који промовише нови развој социјалистичке конструкције, рекао је он, наглашавајући потребу да се разоткрије рад учвршћивање принципа „људи на првом месту“ као политичке климе и друштвених обичаја наше државе на садржајнији и сврсисходнији начин.

Он је рекао да је при организовању и извршавању свих послова важно темељно одржати принцип давања приоритета интересима обичних радних људи и решавање питања ослањајући се на добровољни ентузијазам и активну креативност народних маса. Пажњу на неговање популарног стила рада својственог РПК -у међу званичницима који руководе спровођењем политике Партије и државе и на сталном спровођењу образовања, контроле и бескомпромисне борбе како би се спречило упражњавање било каквих непопуларних радњи. Позивајући на добро обављање посла којим се потиче наше начело прве државе и свеобухватно га утеловљује у целом друштву, појаснио је питања за даље јачање политичког и идеолошког положаја социјализма, укључујући пружање одговарајућих смерница за све грађане да покажу племенитост и личност како доликује људима  моћне земље у свим аспектима свог обичног рада и живота.

Он је разрадио политичке задатке за снажно промовисање независног и свеукупног развоја државне економије.  Подвукао  је потребу да се створи прилика за епохални заокрет у социјалистичкој изградњи постављајући је као хитан задатак пре времена како би се осигурало да државна економија пређе на независни и свеукупни развој и организовањем моћне борбе. Републичка влада треба правилно поставити државне планове за независни и свеукупни развој националне економије и снажно их промовисати, стварајући зреле услове за њихово остваривање на сопствену иницијативу и пружити одговарајуће смернице пољима и јединицама које остају за њима могу јасно поставити дугорочне циљеве и фазне планове да своја поља поставе на светски ниво и да их истрајно спроводе, рекао је он. Питање које тренутно захтева приоритетно решавање у економском раду је да се обезбеди задовољавајућа производња и снабдевање сировинама и другим материјалима, снагом и опремом, рекао је он, истичући потребу да се чврсто одржи принцип давања предности развоју металске индустрије и хемијску индустрију, које представљају основна производна поља у снабдевању сировина главним областима националне привреде, над укупним економским развојем. Он је подвукао потребу да се опрезно предузму економске и техничке мере како би се производња наставила на високим стопама у великим железарама, челичанама и рудницима гвожђа и истовремено и динамично напредовати у проширењу капацитета и модернизацији у сектору металуршке индустрије за подмиривање државне потражње за гвожђем и челиком у блиској будућности. Он је указао на детаљне задатке за хемијски индустријски сектор који би требало да динамички покрене рад на успостављању хемијске индустрије Ц1 који се води усред великог интересовања и очекивања целе земље под научно-техничком гаранцијом, да развије основну хемикалију на бази глауберита индустрији, остварити производњу папира и влакана са трском и убрзати рад на коришћењу мрког угља као главне сировине хемијске индустрије и посао на реализацији домаће производње катализатора.

Он је анализирао тренутну међународну политичку ситуацију и подвукао потребу да се област задужена за спољне послове проактивније и позитивније носи са догађајима који се стално мењају. Рекавши да сада не постоји неколико озбиљних криза и изазова са којима се свет суочава, али темељна опасност долази од високих и произвољних пракси САД-а и њихових вазалних снага које уништавају темеље међународног мира и стабилности, напоменуо је да тренутна међународна ситуацију углавном карактерише чињеница да се закомпликовала јер се структура међународних односа свела на структуру “неохладног рата” због једностране спољне политике Сједињених Држава која је обликовала блок. Истичући да САД остају потпуно непромењене у изношењу војних претњи и вођењу непријатељске политике према ДЛРК -у, али при томе користе лукавије начине и методе, што доказују дела која је учинила у протеклих осам месеци од настанка своје нове администрације , рекао је да САД рекламирају “дипломатски ангажман” и “дијалог без предуслова”, али то није ништа више од ситног трика за превару међународне заједнице и скривање њених непријатељских поступака и продужење непријатељске политике коју су водиле сукцесивне америчке администрације . Он је задужио област задужену за спољне послове да се концентрише на пружање тактичких мера за темељито спровођење стратешке политике владе ДЛРК према САД на основу строгог проучавања и анализе става садашње америчке администрације према ДЛРК, перспективама САД политичку ситуацију и стално променљиву међународну равнотежу снага у оквиру њихових корелација. Он је позвао област задужену за спољне послове да уложи примарне напоре у рад на чврстој заштити суверенитета земље и њених независних развојних интереса, док се проактивно носи са међународном политичком ситуацијом и окружењем које постаје све нестабилније. Он је потврдио да ће влада ДЛРК -а као и увек развијати добросусједске односе са свим земљама у свету које поштују њен суверенитет и према њему су пријатељски настројене, те ће испунити своју одговорност и улогу у борби за очување мира и стабилности Корејског полуострва. Рекавши да сви људи у земљи своју судбину у потпуности поверавају Републици, сматрајући је као ону која осигурава њихов вредан живот, приметио је да је тако велико поверење најдража и највреднија имовина коју поседују ВПК и влада ДЛРК. је најсветија и најславнија обавеза коју смо преузели пред десетинама милиона грађана земље да оправдамо поверење. Свечано убеђујући гвоздену вољу ВПК -а и владе ДПРК -а да остану безгранично лојални великом народу и учине све што је у њиховој моћи да испуне своју важну мисију и одговорност, он је ватрено апеловао на све да се труде за просперитет велике земље ДЛРК, за срећа и благостање великих људи и за нови развој социјалистичке изградње у корејском стилу под уздигнутим слоганом “Народ је Бог”, јединственим јединством и самопоуздањем. Важан говор о политици који је одржао на седници је непролазни програм који снажно убрзава развој социјалистичке конструкције у корејском стилу уносећи велику виталност и храброст у свенародну борбу за постизање циљева за победу постављених на 8. конгресу ВПК и побољшање борбене ефикасности државних органа власти на свеобухватан начин. Пуни текст историјског говора о политици биће објављен и дистрибуиран међу партијским организацијама и организацијама радних људи, органима народне моћи, органима оружаних снага, судским и тужилачким органима и органима јавне безбједности на свим нивоима и органима надлежним за јужнокорејске и спољне послове .

Dana 28. septembra 2021. godine Komunisti Srbije su učestvovali na onlajn konferenciji posvećenoj položaju penzionera u bivšim socijalističkim zemljama. Sastanka je predsedavao drug Sergej Skvorcov iz KP SSSR inače i koordinator za bivše socijalističke zemlje Međunarodnog sindikata penzionera i siromašnih ljudi u sastavu VFP, a učestvovali su još i drugovi i drugarice iz Rusije, Ukrajine, Kazahstana i Uzbekistana kao i naš delegat.

Delegat partije Komunisti Srbije, izneo je naš stav da se ogromna većina penzionera suočava sa teškom materijalnom situacijom i da im je život sveden na puko preživljavanje. Sav trud i rad koji su uložili u izgradnju države i ekonomije kao i dugogodišnje ulaganje u penzioni fond je obezvređenoi visina njihovih penzija zavisi od dobre volje političara i tajkuna koji su u međusobnoj sprezi.

Komunisti Srbije će uvek biti uz ponižene i potlačene građane Srbije, samim tim i uz našu najstariju populaciju.

Partija Komunisti Srbije poziva, opet, sve penzionere da nam se priključe i da kroz zajedničku borbu ponovo uspostavimo društvo dostojno čoveka, kakvo samo može biti u socijalizmu.

U nastavku objavljujemo referat naše partije:

DRUGARICE I DRUGOVI
Pozdravljam vas u ime revolucionarne marksističko-lenjinističke partije Komunisti Srbije. Pitanje položaja penzionera u društvu za nas nije socijalno pitanje već je političko pitanje. U savremenom kapitalizmu koji je destruktivan i nehuman položaj penzionera je neprihvatljiv i vremenom biće sve gori. Profesori studentima otvoreno i bez srama govore da kad dođu u starost penzije neće postojati. Jedino rešenje za penzionersku populaciju kao i za sve društveno ugrožene grupe je rušenje kapitalizma i izgradnja socijalizma u kome je jedino moguće da se penzionerima na dostojanstven i pravedan način legalizuje status. Danas u Srbiji živi 1700000 penzionera. Neki su članovi naše partije. Svi oni imaju ratno iskustvo pošto su učestvovali 1999. godine u ratu protiv NATO agresora. Samo penzioneri u Srbiji su ratovali protiv NATO pakta. Minimalna penzija u Srbiji iznosi 50 evra a maksimalna 1300 evra što je još jedan pokazatelj dubokih socijalnih razlika u društvu. Milion penzionera ima penzije ispod 300 evra. Oni su sirotinja i prinuđeni su da štede na hrani, lekovima, odeći a najsitnija životna zadovoljstva su im nedostupna. Moramo napomenuti da u Srbiji postoji oko 250 000 građana koji su stariji od 65 godina koji nisu ispunili uslove za dobijanje penzije i ono predstavljaju najugroženiji deo starije populacije. Buržoaska nenarodna, podanička vlast u Srbiji najčešće zbog neplaćenih računa izbacuje starije građane iz svojih domova. Epidemija Kovida 19 još je višeoežala život penzionerima. Zbog oslabljenog imuniteta oni su zdravstveno najugroženiji. Pošto su mnoge bolnice postale kovid bolnice naše zdravstvo prima samo hitne i teške slučajeve. Preventiva i redovni pregledi se čekaju mesecima tako da je smrtnost drastično povećana. Naša partija se priključuje protestima koje organizuju penzionerski sindikati. Rukovodstva tih sindikata kao i drugih penziunerskih organizacija su podanička i nejedinstvena, tako da je rezultat njihovih aktivnosti skroman.
Komunisti Srbije na međunarodnim skupovima već godinama apeluju da se formira Nova Komunistička Intrenacionala čime bi ojačao komunistički pokret a samim tim i ojačala borba za prava penzionera. Da bi borba penzionera bila efikasnija sa naše tačke gledišta vidimo dva načina. Prvi: Da se penzioneri uključe u komunističke partije i daju doprinos klasnoj borbi. Drugi: Da komunisti uđu u penzionerske organizacije i tako ih ojačaju. Mislimo da je prvi način pravi put pošto jedino rušenje kapitalizma poprvlja položaj penzionerima i celokupnom stanovništvu.

ŽIVELA BORBA ZA PRAVA PENZIONERA!

Na današnji dan, 29. septembra 1991. godine, braneći svoje skladište ubojnih sredstava od Tuđmanovih ustaša i ostavši veran zakletvi koju je dao svojoj otadžbini Socijalističkoj federativnoj republici Jugoslaviji, herojski je poginuo major JNA Milan Tepić. On je tada skladištedigao u vazduh, čime je sprečio da 170 tona municije padne u ruke ustaša. Zajedno sa njim, ne želeći da napusti svog pretpostavljenog, poginuo je i vojnik Stojadin Mirković iz Gornjih Leskovica kod Valjeva. Ovim herojskim činom Milan Tepić i Stojadin Mirković stali su rame uz rame sa Sinđelićem i herojima sa Cera, Kolubare, Kajmakčalana, Kadinjače, Vilića gumna, Ljubinog groba i svim ostalim znanim i neznanim junacima koji su život junački položili braneći svoj narod i otadžbinu.

Do kraja života bio je veran komunističkim idealima a u momemtu pogibije bio je član Saveza komunista pokreta za Jugoslaviju. Bio je častan oficir i častan komunista.

Za ovaj herojski podvig, majoru Milanu Tepiću je posthumno dodeljen orden Narodnog heroja, a kasarna Vojske Srbije u Jakovu nosi njegovo ime.

Neka je večna slava i hvala herojima Milanu Tepiću i Stojadinu Mirkoviću!

Izvršni sekretarijat CK

partije Komunisti Srbije

Двадесетчетвртог септембра 1941. године основана је Ужичка република која је обухватала  ослобођену територију  западне Србије и Шумадије, која се све до 29. новембра 1941. године, за време Другог светског рата, налазила под контролом Народноослободилачког партизанског покрета. Центар територије, по којем је и добила назив било је Ужице.

Назив Ужичка република сами партизани нису користили као назив за своју ослобођену територију, јер руководство КПЈ није дозвољавало никакво проглашавање и помињање републике, да то не би будило нежељене асоцијације у народу да комунисти теже да преузму власт, поготову стога што је то навелико експлоатисала четничка пропаганда.

Тек када су окупатори и квислинзи заузели Ужице и целу слободну територију у западној Србији, у квислиншкој штампи појавило се име Ужичка комунистичка република, а потом и у штампи Совјетског Савеза, у пролеће 1942. само као Ужичка република. Ово име је после завршеног народноослободилачког рата и револуције прихваћено и у историографији.

Ужичка Република није имала сталне границе, већ су се оне мењале готово свакодневно са сваком офанзивом партизана на једној и окупатора на другој страни, а, према једном од тумачења, отприлике су заузимале подручје од река Дрине на западу, Западне Мораве на истоку и од река Скрапежа на северу до Увца на југу.

У стварању слободне територије у западној Србији учествовало је 13 партизанских одреда: Ваљевски, Мачвански, Посавски, Космајски, Први и Други Шумадијски, Поморавски, Крагујевачки, Врњачко-трстенички, Копаонички, Краљевачки, Чачански и Ужички партизански одред. Уз њих, у стварању слободне територије учествовало је и неколико четничких јединица: Церски четнички одред под командом капетана Драгослава Рачића, Одред потпуковника Веселина Мисите, Одред поручника Ратка Мартиновића и Одред попа Влада Зечевића (неки су касније приступили НОП-у). Ови четници нису ступили у борбу против Немаца по наређењу четничког вође Драже Михаиловића већ самоиницијативно.Због ступања у борбу против Немаца, Дража Михаиловић је осудио на смрт Ратка Мартиновића и Владу Зечевића. Сукоб одреда Веселина Мисите против Немаца био је уједно и последњи сукоб четника и Немаца.

На тлу Ужичке републике изграђена је мрежа народноослободилачких одбора: у Крупњу, Чајетини, Косјерићу, Ариљу, Бајиној Башти, Ужицу, Чачку. Градски народноослободилачки одбор у Ужицу изабран је 7. октобра 1941. године. Његов програм био је садржан у три речи: „Слобода, хлеб, огрев“. Главни народноослободилачки одбор за Србију именован је 17. новембра 1941, с Драгојлом Дудићем као председником и Петром Стамболићем као секретаром.У бити, једина веза Ужичке републике с државношћу била је организована власт на привремено ослобођеном подручју.

По уласку партизанских снага у Ужице, 24. септембра 1941. године организована је производња у предратној Фабрици оружја и муниције у Крчагову. Пошто су честа немачка бомбардовања онемогућавала производњу, по наређењу Врховног штаба фабрика је расељена на више места у граду. Машине једног дела муницијског одељења и алатница смештене су у подземне просторије изграђене пред почетак рата за потребе трезора Народне банке. Производња је била организована у три смене. Од радника фабрике оружја формирана је партизанска чета која је била у саставу Радничког батаљона Ужичког одреда. Подземни тунели су по замислима инжењера Владимира Смирнова адаптирани за потребе фабрике и као цивилно склониште. Простор попречног тунела коришћен је за смештај материјала и производа фабрике. Партизанска фабрика оружја и муниције радила је до 22. новембра 1941. када се догодила трагична експлозија у којој је изгинула читава смена радника и цивили затечени у склоништу.

Ужичка република је за окупационе снаге била велико изненађење, јер окупатор није могао да верује да, у држави која је била тако лако сломљена и распарчана, може да се јави добро организовани отпор. Са друге стране, очекивања покрета отпора у Србији су била да ће напад Немачке на СССР бити велика прекретница у дотадашњем рату и да ће за неколико месеци совјетска армија потући Вермахт.

Народноослободилачки покрет на територији Ужичке републике суочио се са издајом четника који су почели отворено да сарђују са окупатором. Пуковник Дража Михаиловић доноси одлуку да нападне партизанске јединице након што је преко својих изасланика пуковника Пантића и капетана Ненада Митровића успоставио контакте и добио помоћ од Немаца и Милана Недића. Ускоро долази до битке на Трешњици која је вођена 2.новембра 1941. године између партизанских и четничких одреда и била је прва већа борба између четника и партизана. Ова битка представља отпочињање отвореног сукоба између формација под командом Јосипа Броза Тита и пуковника Драгољуба Михаиловића и подразумева престанак двомесечне делимичне сарадње између партизанског и равногорског четничког покрета на подручју западне и централне Србије. Неуспех општег четничког напада на Ужице, односно претрпљени војни пораз у првој фази отпочињања четничко-партизанских борби новембра 1941, приморао је четнике да се повуку у Пожегу. Партизанске снаге, пошто су одбиле напад четника на Ужице и Чачак, продужиле су дејства против четничких снага које су се повлачиле ка Равној гори, и стезале обруч око Михаиловићевог штаба. На Михаиловићеву молбу, Врховни штаб НОПОЈ је обуставио партизанске акције против четника, што је онемогућило извесни тешки пораз четничких снага.

Данас поједини историчари сматрају да је то био почетак грађанског рата, али овде се ради о отвореној издаји равногорских четника Драже Михаиловића који су стали на страну фашистичког окупатора и до краја рата се борили против НОВ и ПОЈ који су били једини истински борци против фашизма.

Ужичка Република је трајала 67 дана, а потом је пала у руке Вермахта, док су се партизани повукли ка Санџаку. Ужичка република престала је да постоји 29. новембра 1941. великом офанзивом снага Осовине потпомогнутом четничким одредима. Врховни штаб НОВ и ПОЈ наредио је 28. новембра 1941. Радничком батаљону Ужичког НОП одреда, ојачаном са две чете Посавског НОПО-а и топом Артиљеријске батерије, да на Кадињачи затвори правац Бајина Башта–Ужице, успори напредовање десне колоне немачке 342. дивизије и тиме омогући евакуацију рањеника и ратног материјала из Ужица ка Златибору, а затим да се јединице са Кадињаче оријентишу за заштиту према Кремнима.

Врховни штаб знао је да Немци продиру у правцу Ужица, али није знао да се радило о оклопној, већ је био уверен да се ради о пешадијској дивизији. Због тога су остављене трупе биле само лако наоружане, које нису могле да се одупру тенковима које су поседовали Немци.

Раднички батаљон, састава три чете (Пекарска, Кројачко-обућарска и Ткачка – укупно око 270 бораца), стигао је ноћу са 28. на 29. новембар на превој Кадињачу. Неравноправна борба на Кадињачи трајала је до око 14 часова 29. новембра када је почела да јењава, а око 14,30 часова сасвим је престала. Тек када је изгинуо скоро читав раднички батаљон са командантом Андријом Ђуровићем, командантом Ужичког НОПО-а Душаном Јерковићем и политичким комесаром Посавског НОПО-а Бором Марковићем, немачке јединице су успеле да приеђу преко Кадињаче и истог дана увече да уђу у Ужице.

Борба неколико стотина партизана на Кадињачи против око 3.000 добро наоружаних немачких војника забележена је у историји НОБ-а у Србији као један од највећих подвига српских партизана и партизански Термопил.

Приликом повлачења преко Златибора, у новембру и децембру 1941. године, пратиле су их немачке јединице, које су тада, чинећи ужасан злочин над рањеницима и златиборским цивилним становништвом, стрељале осам бораца Друге чачанске партизанске чете, пет бораца Шесте ибарске партизанске чете, осамнаест бораца Тамнавског партизанског батаљона, као и 41 цивилна мештанина Златибора. У партизанској болници која се налазила на Златибору Немци су стрељали седамнаест рањеника, бораца Ужичког НОП одреда, шест цивила из ужичког краја, четрнаест рањеника из Чачанског НОП одреда и једног цивила из чачанског краја, једног рањеника из Посавског НОП одреда, три рањеника из Ваљевског НОП одреда, по једног рањеника из Копаоничког и Мачванског НОП одреда, два рањеника из Шумадијског НОП одреда, два из Космајског НОП одреда, једног из Крагујевачког НОП одреда.

За тај подвиг, ужички Раднички батаљон је поводом десетогодишњице НОР-а и револуције одликован Орденом заслуга за народ 1. реда. Ехо епопеје јунака Кадињаче овековечен је стиховима песника Славка Вукосављевића: Пао је четрнаести километар, Ал’ никад неће Кадињача…, који су уклесани на споменику у славу палих.

Историјске чињенице су непобитне а велика је срамота за државу Србију која преко квази историчара врши ревизију историје из периода Другог светског рата и на тај начин обмањују српски народ а посебно младе нараштаје.

СМРТ ФАШИЗМУ – СЛОБОДА НАРОДУ