NIŠKA ŠKOLA RETKA U SRBIJI: ODOLELA NACIONALIZMU I ANTIKOMUNIZMA I PONOSNO ZADRŽALA SVOJE IME

Osnovna škola „Ratko Vukićević“ iz Niša uspela je da zadrži naziv po komunisti i španskom borcu i tako postane jedina škola u Nišu i među retkim u Srbiji, koje nisu promenile ime u najezdi spskog nacionalizma i antikomunizma.Nastavnici ove niške osnovne škole su ponosni što su 2004. godine na nastavničkom veću uspeli da preglasaju one kolege koji su se zalagali da se školi promeni naziv.
“Većina nastavnika je smatrala da nema potrebe da menjamo naziv koji smo ponosno nosili od osnivanja, 1958 godine. Ratko Vukićević je bio mlad čovek, koji je sa 23 godine izgubio život u Španskom građanskom ratu. On je bio borac protiv fašizma u Španiji i to mora da se poštuje“, kaže direktorka OŠ „Ratko Vukićević“ Divna Stevanović.
Ona dodaje da je ova škola među retkima u Nišu i Srbiji koja je to uspela.Gotovo sve škole u Nišu koje su nosile nazive po komustima i partizanima su promenile ime. Škola „Sveti Sava“ se ranije zvala po Edvardu Kardelju, „Stefan Nemanja“ je imala naziv po Dobrosavu Jovanoviću Stanku, „Maršal Tito“ je sada Radoje Domanović, „Kralj Petar Prvi“ je bila Moše Pijade… Mi se čak nalazimo i u Ulici Ratka Vukićevića, nisu promenili ni ime ulici, kad mi nismo izmenili ime školi“, ponosno priča direktorka.
Đokica Jovanović, penzionisani profesor sociologije Filozofskog fakulteta u Beogradu, kaže da se u Srbiji dogodio revizionizam, koji se odnosi na antisocijalizam ili antikomunizam (mada komunizma nikada nije bilo, osim kao utopijske nade i ideološke projekcije budućnosti).
“Temelji ideološke revizije su antijugoslovenstvo, sa jedne strane, i nacionalizam sa druge. U tom pogledu je na delu afirmacija antisocijalističkih političkih formacija, naročito iz Drugo svetskog rata. Naravno, reafirmacija nacizma/ fašizma je nemoguća, pa se pribegava reafirmaciji kolaboracije kao prinudne, sa jedne strane, a sa druge, kao oslobodilačke. Prinudna je onda kada se prihvataju okupacija i kolaboracija zarad „očuvanja“ naroda (pa se, čak, ne protestuje ni prilikom velikih zločina u Kragujevcu i Kraljevu ili prilikom potpunog istrebljenja Jevreja i zločina u konclogorima). Oslobodilačka je kada se evociraju i glorifikuju borbe protiv partizanskih formacija (a prikriva otvorena kolaboracija sa okupatorom)“, objašnjava profesor sociologije.
Jovanović kaže da je, međutim, običnom čoveku tranzicija donela nevolje – ukidanje socijalne države, demokratije, normalizaciju kriminala i korupcije, duboki pad standarda, materijalnog i kulturnog. „Da bi se istorijski tranzicijski pad opravdao vrši se organizovani zaborav tekovina antifašizma i antifašističke borbe. Brišu se iz sećanja praznici, sećanje na odsudnu borbu i pobedu nad nacifašizmnom, rast standarda stanovništva. Sa druge strane, akteri tranzicije čuvaju i „unapređuju“ nergativne karaktreritike implodiranog socijalizma (autokratiju, centralizaciju moći, komandnu javnu politiku, prinudu, proizvodnju straha i teskobe)“, precizira sociolog.
On istilče da se na veoma važnom, simboličkom planu, naš kapitalizam (kao delić globalizovanog kapitalizma) ideološki briše sećanje na emancipatorsku prošlost.
„Bezbroj komisija, tih savremenih ideološki podobnih komisija brišu nazive ulica, škola, fabrika (kojih, doduše, više i nema) uvodeći u simbolički promet podobna imena i nazive. Bez obzira na njihov stvarni značaj i njihovu prirodu. Jedna ulica u Nišu, posle niza decenija, ne nosi više ime narodnog heroja Božidara Adžije, koga su pogubile ustaše 1941. Da li je time opravdan, ideološki normalizovan, i ovaj zločin ustaške soldateske u nepeglednoim mnoštvu njenih zločinstava nad Srbima, Jevrejima, Romima i Hrvatima antifašistima? Ta se ulica danas zove po Dragiši Cvetkoviću“, kaže Jovanović.
On smatra da su to razlozi zašto se u kolektivno pamćenje instalira Prvi svetski rat, pod arhaičnim nazivom, koji posle Drugog svetskog rata gubi smisao.
Taj naziv je Veliki rat, kojim se želi pokazati da je to bio veći, značajniji, teži, odsudniji od Drugog svetskog rata. A Drugi svetski rat se svodi na međunacionalni sukob (građanski rat), dok se potire oslobodilački, antifašistički karaker partizanske borbe“, konstatuje sociolog.
Ko je bio Ratko Vukićević
Ratko Vukićević(1915-1938), rođen u selu Pretežane kod Prokuplja, bio je student Pravnog fakulteta u Beogradu, komunista i borac u Španskom građanskom ratu.
Vukićević je često boravio u Nišu, stanovao je u Šumatovačkoj ulici, jer je širio komunističke ideja, i naravno, da ga je niška policija pratila.
„Saznao sam da je student Ratko Vukićević“ otputovao na Svetsku izložbu u Pariz, odakle je iskoristio priliku da pređe u Španiju“, naveo je u svojoj dostavi policijski agent.Vukićević je u Španiju otišao da brani demokratski izraženu volju španskog naroda, kao i dobrovoljci iz više od 50 zemalja na svetu.
U Španiji je bilo oko 1.700 Jugoslovena, a Vukićević je bio raspoređen u četu Matija Gubec 15 interenacionalne brigade.
Roditeljima je često pisao, tražio od njih da ga razumeju i da se ne ljute na njega.
„Dragi oče, ovo je samo produžetak tvoje borbe. Treba da razumeš da borba pred Saragosom nije ništa manje značajna za tvoj narod od borbe na Kumanovu, Ceru, Topličkom ustanku…“, pisao je Vukićević.
Poginuo je 1938. godine, kao poručnik Španske republikaske armije.Republikance u Španskom građanskom ratu podržala su najveća imena španske i svetske kulture tog doba Federiko Garsija Lorka, Pablo Pikaso, Luis Bunjuel, Ernest Hemigvej, Džordž Orvel, Pol Elijar, Luj Aragon…
Tekst smo preuzeli iz dnevnog lista Danas, autor Vesna Torović.
Filed Under: Актуелно

KOMUNISTI SRBIJE SVEČANO OBELEŽILI MEĐUNARODNI DAN ŽENA U SUBOTICI

Dana 8. marta 2022. godine Opštinski komitet Komunista Srbije Subotica svečano je obeležio međunarodni praznik Dan žena.
Komunisti i antifašisti moraju odlučno povećati uticaj žena u borbi protiv kapitalizma i neofašizma što većim uključivanjem žena u klasnu borbu.
Neprocenjiv je doprinos koji su milioni žena svih uzrasta dale u narodnooslobodilačkoj borbi Jugoslavije: radnice, seljanke, domaćice, studentkinje, intelektualke bile su uključene na razne načine u veliku borbu za slobodu i ravnopravnost.
Statistički podaci govore da je tokom NOB-a oko 100.000 žena prošlo kroz redove NOVJ: kao borci, bolničarke, komandiri i komesari. Oko 25.000 žena poginulo je u oružanoj borbi s okupatorom i domaćim izdajnicima, 40.000 žena je bilo ranjeno, 1171 žena nosioci su Partizanske spomenice od 1941. godine. Za narodne heroje proglašena je 91 žena, a 2000 postale su oficiri Narodnooslobodilačke vojske. Više od 600.000 žena, često zajedno sa malom decom, okupatori i domaći izdajnici su odveli u logore i tamnice, gde su masovno ubijane.
Problem ravnopravnosti žena u Srbiji nakon kontrarevolucije nastao je kao problem ekonomskog propadanja društva u pljačkaškom kapitalističkom društvu, primitivizmu, religioznim shvatanjima i drugih konzervativnih predrasuda, privatnosvojinskih odnosa koji sve pogubnije deluju na život porodice.
U tom smislu borba za ostvarivanje pune emancipacije žena postaje sastavni deo sveukupne borbe za oslobođenje čoveka i njegovog rada te potpunog rušenja kapitalizma.
Filed Under: Актуелно

SASTANAK RADNE GRUPE SOLIDNETA

Dana 05.03.2022. godine u Lisabonu, u organizaciji Portugalske komunističke partije održan je sastanak Radne grupe komunističkih i radničkih partija iz celog sveta okupljenih u SolidNetu. Sastanku je pristvovalo 22 partije iz 20 zemalja. U ime partije Komunisti Srbije i Koordinacionog odbora komunističkih i radničkih partija sa prostora Jugoslavije skupu se obratio sekretar za internacionalnu saradnju Komunista Srbije drug Dejan Jovanović.
Na sastanku su sve prisutne partije informisale o situaciji u svojim zemljama i dale predloge za zajedničke akcije.
Razmatrano je i preispitivanje sastava Radne grupe kao i prijem novih članova.
Na predlog KP Kube odlučeno je da se 22-i sastanak Komunističkih i radničkih partija iz sastava SolidNeta održi u oktobru na Kubi.
U kontekstu složene situacije u svetu svaka partija je iznela svoj stav o situaciji u Ukrajini, Kubi, Bliskom istoku. Nažalost, zbog sankcija uvedenih Rusiji sastanku nisu mogli da prisustvuju predstavnici Komunističke partije Ruske federacije.
Učesnicima se obratio i Generalni sekretar PCP Žeronimo de Souza.
Tokom sastanka održali smo mnoge razgovore sa predstavnicima bratskih partija, između ostalog sa Portugalskom komunističkom partijom, Nemačkom komunističkom partijom, Komunistima Katalonije, Komunističkom partijom Italije, Komunističkom partijom Bohemije i Moravske, Libanskom komunističkom partijom, Radničkom partijom Irske i Mađarskom radničkom partijom.
Sastanak se završio veličanstvenom proslavom 101 godine Portugalske komunističke partije – PCP.
Filed Under: Актуелно

KOMUNISTI SRBIJE NA PROSLAVI 101 GODINE PCP

Dana 06. marta 2022. godine u Lisabonu, Portugalska komunistička partija proslavila je 101 godinu velikim jubilarnim mitingom. Ovoj svečanosti bratske PCP, pored 24 partije iz 20 zemalja, prisustvovao je i sekretar za internacionalnu saradnju Komunista Srbije Dejan Jovanović.
Portugalska komunistička partija opstala je tokom skoro pola veka fašizma, delujući i boreći se neprekidno revolucionarnom posvećenošću i zalaganjem uprkos progonima, hapšenjima, mučenjima i ubistvima nije kapitulirala niti se odrekla borbe ukazujući put nacionalnom ustanku do rušenja diktature. PCP je partija koja je na čelu borbe protiv desničarskih stranaka u svojoj zemlji. Uz bogat kulturno umetnički program, u prepunoj hali govor je održao Generalni sekretar PCP Žeronimo de Souza.
Komunisti Srbije čestitaju bratskoj PCP veliki jubilej.
Filed Under: Актуелно

80 GODINA OD FORMIRANJA DRUGE PROLETERSKE UDARNE BRIGADE

Slavna Druga proleterska udarna brigada formirana je u Čajniču 1. marta 1942. godine od Užičkog, Čačanskog i Drugog šumadijskog Narodnooslobodilačkog odreda. Na dan formiranja imala je četiri bataljona sa oko 1000 boraca. Devetnaestog juna 1942. popunjena je borcima rasformiranog 5. šumadijsko-užičkog bataljona Prve proleterske NOU brigade. U julu 1944. u njen sastav ušao je Kombinovani kosovsko-metohijski bataljon, kao 5. bataljon.
Prvi narodni heroj Jugoslavije, Petar Leković bio je zamenik komandanta Prvog bataljona Druge proleterske brigade . Pored njega Druga proleterska brigada dala je još 47 narodnih heroja a među njima su Boško Buha, Miodrag Milovanović Lune, Slobodan Penezić Krcun, Spasenija Cana Babović, Sava Jovanović Sirogojno, Anđa Ranković, Petar Gračanin i drugi.
Na svom borbenom putu Druga NOU brigada je prešla oko 24.000 km, izvršila preko 120 većih i 180 manjih napada na gradove, varošice, jaka neprijateljeva uporišta i vodila nekoliko stotina odbrambenih borbi. U njenim redovima borilo se oko 15.000 boraca iz svih krajeva Jugoslavije. Nanela je neprijatelju velike gubitke: izbacila je iz stroja preko 62.000 neprijateljevih vojnika, od kojih 24.000 poginulih, oko 15.000 ranjenih i oko 23.000 zarobljenih. Zaplenila je u toku rata: oko 200 topova, 400 kamiona, 60 tenkova, 10 oklopnih automobila, 170 motocikala, 180 radio stanica, preko 350 minobacača, 1300 mitraljeza, 1000 automata, 1400 pištolja, 20.000 pušaka i velike količine ostalog ratnog materijala. Ali i njeni gubici bili su osetni: poginulo je oko 70% boraca koji su u brigadi bili na dan njenog formiranja.
Posebno se isticala svojim bombašima, čije su smele, vešto izvedene i uspešne akcije postale jedna od njenih najlepših tradicija.
Istakla se u bitkama na Neretvi i Sutjesci, Borbama na Kopaoniku 1944. godine, Beogradskoj operaciji i borbama na Sremskom frontu.
Bila je i riznica vojno-političkih kadrova. Pored više pohvala i priznanja od Vrhovnog komandanta, brigada je odlikovana Ordenom narodnog heroja, Ordenom narodnog oslobođenja, Ordenom partizanske zvezde, Ordenom bratstva i jedinstva i Ordenom za hrabrost.
Neka je večna slava borcima Druge NOU brigade!
Filed Under: Актуелно

SPOMENIK DRAŽI MIHAILOVIĆU ALI SA KAMOM U USTIMA

Partija Komunisti Srbije oštro osuđuje izjavu fašističkog lidera iz pokreta Dveri Boška Obradovića, koja se koristi u dnevno političke svrhe a u susret predstojećim buržoaskim izborima. Veliki je broj žrtava koje je kvislinški četnički pokret tokom Drugog svetskog rata izazvao u srpskom narodu i ostalim narodima na prostoru Jugoslavije. Na čelu četničkih koljaša bio je upravo pukovnik Dragoljub Mihailović koji je zbog tih zločina osuđen u ime naroda. Nikada nećemo zaboraviti nevine žrtve iz Vranića, Darinku Radović i njene maloletne ćerke koje su stradale od četničke kame, Živana Đurđevića koga su četnici Draže Mihailovića pekli na ražnju kao i sve žrtve ove fašističke pomahnitale horde.
U nastavku prenosimo intervju poznatog karikaturiste Predraga Koraksića- Koraksa koju smo preuzeli od dnevnog lista Danas.
Povodom najave Boška Obradovića da u Beogradu treba podići spomenik četničkom generalu
Koraks: Može spomenik Draži Mihailoviću, ali sa kamom u ustima.
Ja sam za to da se Draži Mihailoviću podigne spomenik u Beogradu, ali da mu se stavi kama ili bajonet da drži u zubima, kaže za Danas poznati karikaturista Predrag Koraksić Koraks, ironično komentarišući ideju lidera Dveri Boška Obradovića da bi „generalu Jugoslovenske vojske u otadžbini Dragoljubu Draži Mihailoviću trebalo podići spomenik u Beogradu“.
Koraksu su četnici ubili oca 1941. a on je sa bratom i majkom ceo Drugi svetski rat proveo bežeći od njih.
– Moju majku, mlađeg brata i mene, četnici su osudili na klanje. Mi smo to saznali i pobegli smo. Četiri godine smo bežali od njih. Pošto mi je majka bila Hrvatica, pobegli smo u Zemun i tu smo se prijavili da smo kaobajagi Hrvati, uzevši majčino prezime Božić. Četnici su preko Gestapoa poslali poternicu za mojom majkom – priseća se Koraks, koji je tada imao osam godina.
Nemci su, dodaje, uhapsili njegovu majku i odveli je u Glavnjaču u Beograd.
– Bila je tamo 10 dana, trebalo je da dođe jedan četnik da je identifikuje ali nije jer se verovatno napio. Ili su ga ubili. Onda su je Nemci pustili. Odmah smo pobegli iz Zemuna u Batajnicu, iz Batajnice u Ugrinovce, gde smo dočekali oslobođenje. Imao sam osam godina kada sam video šta su četnici radili u mom selu. Kada se Draža razišao sa Titom, prva akcija je bila da se opkoli partizanska bolnica sa ranjenicima u selu Gornja Gorevica, gde je moj otac bio partizanski komesar i takođe ležao u bolnici. Četnici su obeležavali ranjenike, pobili one koji nisu mogli da hodaju, a njih 17, uključujući i mog oca, odveli su na Ravnu goru i streljali – navodi Koraks.
On dodaje da tačno zna ko su bili koljaši i kako su izgledali, te kakve su masakre u njegovom selu uradili.
Međutim, Boško Obradović ne odustaje od svoje ideje.
„Beograd ima mnogo partizanskih spomenika, šta mi ne sporimo ako su bili oslobodioci, ali nema spomenik ‘đeneralu’ Draži. Pre toga, potrebno je otkrivanje njegovog grobnog mesta i sahranjivanje njegovih posmrtnih ostataka“, rekao je prošle sedmice lider Dveri na okruglom stolu „Novi srpski patriotizam – politika sećanja i politika budućnosti“ u Pres centru Udruženja novinara Srbije.
Obradović je naveo da srpski narod ima brojne traume iz Drugog svetskog rata, da još postoje podele na četnike i partizane i naglasio da potrebno to prevazići a šta je moguće tek nakon „obračuna“ sa posledicama komunizma.
SF-SN
Filed Under: Актуелно

86 GODINA OD ROĐENJA STIPE ŠUVARA

Prije 86 godina, 17.februara1936. u malom selu Zagvozd pokraj Imotskog rodio se Stipe Šuvar, istaknuti jugoslavenski i hrvatski političar, sveučilišni profesor i priznati demograf, urednik lista „Hrvatska ljevica“ – list za demokraciju i socijalnu pravdu, osnivač i prvi predsjednik Socijalističke radničke partije Hrvatske i vođa socijalističke opcije.
Stipe Šuvar je bio jedan od istaknutih funkcionera SKJ i član Predsjedništva Jugoslavije u zadnjem sazivu. Tokom svog političkog djelovanja Stipe Šuvar imao je brojne pristaše, ali i protivnike. Preferirao je borbu argumentima, zastupao je tezu „knjigom na knjigu“ što su mu priznavali i najžešći oponenti koji se nikada nisu slagali s njegovim socijalističkim idejama.
Umro je ostavši do kraja dosljedan borbi za samoupravni socijalizam i zajedništvo južnoslavenskih naroda na ovim prostorima, bio je posljednji aktivni graditelj društva u kojem je većina ljudi živjela bolje i sretnije. S njim je otišla i jedna cijela epoha.
TAKO JE GOVORIO STIPE ŠUVAR …
O TITU Tito je bio jedini Hrvat, južni Slaven, koji je ušao u svjetsku povijest i u njoj ostao. Bio je najslavniji vođa antifašističkog ustanka u samome srcu Europe.
Titovi partizani bili su pravi anđeli prema onome što su u Drugome svjetskome ratu činili ustaše, četnici i bjelogardijci koji danas partizane optužuju za zločine.
Titovo ime i djelo najviše dovode u pitanje njegovi narodi – Hrvati i Srbi, dok je njegovo ime u svjetskoj povijesti zauvijek upisano zlatnim slovima.
Zanimljivo je da se nekih navodnih velikana, a koji su umrli prije godinu dvije, nitko više ni ne sjeća. Mislim da to dovoljno govori o Titovoj veličini.
O TITU Po današnjim četnicima, iza odluka AVNOJ-a stoji “nekoliko protuva”. Sve bi tobože bilo u redu da je pobijedio Draža Mihailović, “prvi gerilac u Evropi”. Po današnjim ustašama, boljševik Tito ništa nije učinio za svoj narod, naprotiv, trpao ga je u novu ‘velikosrpsku tamnicu’. Premda je Tito odgovoran za neke evidentne greške i propuste u prošlosti, on ostaje i u našoj i u svjetskoj historiji velikan, prvi predsjednik jugoslavenske socijalističke republike pod kojim se ona tri i pol desetljeća uspješno razvijala i živjela u miru. .(“Nedjeljna Borba“, Beograd, 1990.)
O RASPADU JUGOSLAVIJE Nakon što se raspao socijalistički blok, a onda i Sovjetski Savez, i kad se Zapad osjetio pobjednikom hladnog rata, više nije imao interesa da održava Jugoslaviju kao zemlju koja čini neku sivu zonu između dva bloka. Osim toga, Zapadu nije odgovaralo da u Evropi opstane bilo koja socijalistička zemlja, a pogotovo jedna socijalistička federacija čiji je socijalizam ipak bio najbolji od svih postojećih socijalizama. (“Feral Tribune“, Split, 1999.) .
Hrvati su bježali iz Jugoslavije, jer je tobože bila tvorevina srpskog hegemonizma, a Hrvatska, Slovenija i druge republike mogle su u Beogradu staviti veto na svaku saveznu odluku. Kada uđu u Europsku uniju, neka od njih neka pokuša staviti veto na nešto. (“Ekonomist“, Beograd, 2004.)
O BIVŠIM VOĐAMA SFRJ Bilo je i u SFRJ pojedinih funkcionera koji su voljeli raskoš, pa i grabili za sebe i svoje. A bilo je i pravih siromaha, poput na primjer Vidoja Žarkovića koji je umro kao vlasnik Vartburga. Da kažem i za sebe, da sam uvijek živio samo od jedne plaće, da nisam imao nekretnina, da sa suprugom još i danas otplaćujem društveni stan koji smo dobili pred tri decenije. Ni jedan funkcioner iz bivše SFRJ, pa ni Tito, nije potomcima ostavio u vlasništvo ni tvornice, ni dvorce, ni jahte. (“Index“, Podgorica, 2003.)
O EVROPI Jer, za Evropu će sve zemlje od Triglava do Vardara, pa i one druge na Balkanu i na istoku Evrope, biti tek njezina nerazvijena periferija, uveliko diskriminirana, pa i prezrena, a jedino isplativa za korporacijski kapital, za eksploataciju jeftinije radne snage i plasman onih proizvoda koji nisu kurentni tamo gdje se proizvode ili nabavljaju. (Dr. Stipe Šuvar, Hrvatski karusel)
O SEBI Na istoj sam strani na kojoj sam i bio. To ne znači da i sam ne uviđam da neke ideje, do kojih je i meni bilo stalo, bespovratno pripadaju prošlosti. No, čovječanstvo i dalje ostaje suočeno s izborom između vječnog kapitalizma i mogućeg socijalizma, u okviru zrenja epohe moderne. Za mene osobno nije bilo i nema kolebanja: ili biti ljevičar u smislu opredjeljenja za socijalističkiuniverzum, koji ipak nailazi, ili – ne biti! (“Puls“, Skopje, 1992.)
Filed Under: Актуелно

СИН ПЛАНИНЕ ПАЕКТУ

Планина Паекту је родни дом председника Ким Џонг Ила (1942-2011). Названа планином предака корејске нације и светом планином корејске револуције, то је највиша планина у Кореји и од памтивека је била ненасељена због неравног  терена и лошег времена. „Први становници“ појавили су се у прашумама касних 1930-их, када је Кореја била под војном окупацијом Јапана (1905-1945). Како је лидерска база антијапанске оружане борбе, која се жестоко водила у пространој манџуријској равници под вођством Ким Ил Сунга, требало да се пресели на планину Паекту, изграђени су тајни логори и штабови Корејске народне револуционарне армије, у долини Собаексу. На овом безименом месту, које је било окружено високим планинама и густим шумама и где вијуга поток Собаек, била је постављена брвнара . У овој малој брвнари 16. фебруара 1942. рођен је председник Ким Џонг Ил. Рођен међу  герилцима, његов живот је од почетка био изванредан; одрастао је носећи одећу прожету димом праха, једући војне оброке и слушајући звук јуриша. Први човек који се огледао у његовим очима била је његова мајка у војној униформи, а он је одрастао међу герилцима. Његово прво игралиште је била планина Паекту. Присећајући се свог необичног рођења и раста са дубоким емоцијама, председник Ким Ил Сунг је написао: То што је Ким Џонг Ил син планине Паекту значи да је рођен у антијапанској револуцији као син нације. Он је син Кореје који је започео свој живот и уздигао се као звезда наше револуције у загрљају антијапанских револуционарних бораца. У данима када се градило ново демократско друштво у земљи, у којој су владали заосталост, сиромаштво и колонијални опстанак након њеног ослобођења  15. августа 1945. године, у данима Корејског рата између 1950. и 1953. године, када је учио на таблама Врховног штаба мистериозне тактике пораза савезничких империјалистичких снага, а у данима када су се многе фабрике и прелепе улице градиле од рушевина после рата под вођством председника Ким Ил Сунга, Ким Џонг Ил је гајио велику амбицију, да одведе Кореју у светлу будућност наслеђујући ствар Ким Ил Сунга.

Период од преко пола века од јуна 1964. године, када је почео да ради у Централном комитету Радничке партије Кореје након дипломирања на универзитету, били су дани када је остварио амбицију. Развио је идеју џучеа, чији је аутор Ким Ил Сунг, као водећу идеологију корејског народа и ере независности, и применио је на све области своје земље, претварајући је у земљу уједињену,у  моћну социјалистичку земљу.

Крајем прошлог века ДНРК је морала да доживи невиђене економске тешкоће и искушења због оштрих економских санкција и блокаде савезничких империјалистичких снага које су јој наметнуте искориштавањем распада неколико социјалистичких земаља и узастопних природних катастрофа. Током периода, који би друге бацио на колена више од сто пута, председавајући Ким Џонг Ил је увек био са људима и војницима. На својим теренским обиласцима он их је охрабривао. Захваљујући његовој оригиналној политици Сонгун, ДНРК је постала војни гигант, опремљен не само најсавременијим средствима за напад и одбрану, већ и ратним одвраћањем које ниједан моћни непријатељ није могао омаловажити, бранио је сопствени стил социјализма и направио чврсту одскочну даску за изградњу моћне социјалистичке земље.

Filed Under: Актуелно

SEKRETAR ZA INFORMISANJE KS NA NIŠKOJ TV BELLE AMIE

Sekretar za informisanje partije Komunisti Srbije, drug Dragan Ivić gostovao je 11.02.2022. godine na niškoj TV Belle Amie.

Filed Under: Актуелно

КОМУНИЗАМ НИЈЕ ДОКТРИНА, ВЕЋ ПОКРЕТ

„Господин Хајнцен замишља да је комунизам доктрина која произилази из централног теоријског принципа и извлачи закључке из овога. Господин Хајнцен веома греши. Комунизам није доктрина, већ покрет; он не произилази из принципа, већ из чињеница.
Комунизам произилази из велике индустрије и последица које произилазе из ње, из успостављања светског тржишта, из његове одговарајуће ослобођене конкуренције, из све насилнијих и универзалнијих комерцијалних криза, које су већ постале пуноправне кризе светског тржишта, из стварања пролетаријата и концентрације капитала код појединаца. Комунизам произилази из класне борбе између пролетаријата и буржоазије.
Комунизам је, као теорија, теоријски израз положаја пролетаријата у овој борби и теоријска синтеза услова за ослобођење пролетаријата“.
(Ф. Енгелс, Комунисти и Карл Хајнцен, 1847)
Filed Under: Актуелно