Ким Ил Сунг, оснивач социјалистичке Кореје, током свог живота поштовао је људе и стављао их у први план. Од првих дана када је кренуо на пут револуције да ослободи земљеу од јапанске војне окупације (1905-1945), он је оштро осетио величину народа много пута.
То се догодило када је водио антијапанску оружану борбу у герилској бази дуж реке Туман на североистоку Кине.
Јапански империјалисти су 1934. ангажовали 5 000 војника, пушака, па чак и авионе у нападу на герилску базу Сјаовангкинг. Међутим, број герилаца који су бранили базу био је мања од један одсто броја непријатеља и, штавише, били су оскудно наоружани пушкама и лаким митраљезима. У овом критичном времену, људи у бази помогли су Ким Ил Сунгу да пронађе начин да одбрани базу. Испоставило се у “одбрани или умри“ борби против јапанских трупа. Охрабрени њиховом вољом отпора, мобилисао је све герилце и народ у битку у одбрану база. Заједнички отпор војске и народа донела је чудо и победу.
Како је чврсто веровао у велику снагу организованих људи, Ким Ил Сунг је направио план за укључивање целог народа у завршну офанзиву за уништење јапанског империјализма који се хвалио да је „вођа Азије“. По плану, свенародни отпор је требало да се води у складу са општом офанзивом корејског народа и Револуционарне армије.
Победа у Корејском рату (1950-1953) у којем је ДНРК одбила агресију империјалистичких савезничких снага могу се назвати чудом које је створио мобилизацијом снага народа. Неисцрпна снага народа једнодушно уједињена око Ким Ил Сунг је у кратком периоду реализовала историјски задатак социјалистичке индустријализације и претворио ДНРК у моћну социјалистичку државу, независну, самосталну и сигурну у одбрани.