У организацији Координационог одбора комунистичких и радничких партија са простора Југославије (Комунити Србије, СРП Хрватске, ЈКП Црне Горе, СК Босне и Херцеговине, КП Македоније и КПДК Словеније), у Београду је 19.04.2019. године одржана Свечана конференција поводом стоте годишњице оснивања Комунистичке партије Југославије. Свечана конференција је, као што је и Оснивачки конгрес Социјалистичке радничке партије Југославије (комуниста), одржана у хотелу “Славија”, уз чешће делегата партија чланица Координационог одбора и гостију. Из иностранства су скупу присуствовали представници Комунистичке партије Бугарске: Стефан Груев и Соња Груев, Комунистичке партије Грчке: Елисеос Вагенас и Данаи Челми , Немачке Комунистичке Партије: Гинтер Пол, Комунистичке партије Руске федерације: Марија Дробот, Социјалистичке партије Румуније: Георгита Збагану и ЈУГОКОРД-а из Италије: Надер Мухиодин и Марсела Мaспери. Од домаћих гостију скуп  су увеличали представници Комунистичке партије, удружења Савез комуниста Србије, Загребачког удружења антифашистичких бораца, Удружења за истину о НОБ и Југославији, Народног фронта, ЈУ центра “Тито”, као и многи појединци.

Посебно желимо да истакнемо величанствени наступ хора “Браћа Барух”, који својим извођењем песама из НОР није оставио равнодушним никога од присутних.

Кроз излагања представника партија чланица Координационог одбора, указано је на историјске чињенице везане за развој партије и њен допринос борби радничке класе за своја права и допринос у борби против фашизма, као и улогу коју је одиграла у развоју једног хуманог социјалистичког система, створеног по мери човека. Указано је и на трагичне догађаје који су довели до разбијања Југославије и крвавог грађанског рата, који је потом уследио.

У оквиру скупа, положен је венац на спомен плочу оснивача Социјалистичке радничке партије Југославије (комуниста), испред хотела “Славија”, а 20.04.2019. године делегација учесника Свечане конференције, састављена од домаћих представника и страних гостију, положила је цвеће на гроб друга Тита.

На крају Свечане конференције, која је након скоро пуних 30 година окупила комунисте са читавог простора Југославије у великом броју, донето је заједничко саопштење, које преносимо у целости:

KOORDINACIONI ODBOR

komunističkih i radničkih partija sa prostora Jugoslavije

 na svečanoj konferenciji posvećenoj stogodišnjici formiranja KPJ odlučio je da donese sledeće zajedničko saopštenje:

 Pre tačno sto godina, na ovom mestu u hotelu “Slavija”, najhrabriji i najuporniji borci protiv kapitalizma, vođeni revolucionarnim  idejama marksizma-lenjinizma osnovali su Socijalističku radničku partiju Jugoslavije (komunista). Njihova vizija da samo jedna revolucionarna i čvrsto organizovana partija na celoj teritoriji Jugoslavije može srušiti kapitalizam, već posle 26 godina se u praksi pokazala kao ispravna, jer je Komunistička partija Jugoslavije u Narodnooslobodilačkoj borbi i oružanoj revoluciji srušila kapitalizam, porazila fašiste i njihove sluge i počela izgradnju najhumanijeg socijalizma na planeti.

Koordinacioni odbor komunističkih i radničkih partija sa prostora Jugoslavije,  trajno inspirisan vizionarstvom, hrabrošću i upornošću članova KPJ, a naročito partizanske generacije sa maršalom Titom na čelu, obavezuje svoje organizacije da podignu saradnju na još viši nivo, i da se vođeni revolucionarnom marksističko-lenjinističkom idejom i idejom zajedništva naših naroda i narodnosti beskompromisno bore protiv kapitalizma i nacionalizma, koristeći sva sredstva koja im stoje na raspolaganju.

 

Beograd,

19. 04. 2019. godine.

Са задовољством обавештавамо јавност да је у Власотинцу формирана организација наше партије која је на изборној конферeнцији изабарала своје руководство на челу са другом Небојшом Ђорићем као председником општинског комитета. Ова организација је основана са циљем да се ојача борба радничке класе и свих обесправљених делова Власотиначке оштине у којој је социјална и економска ситуација доведана на руб сиромаштва. Уверни смо да ће Комунисти Србије својом бескомпромисном борбом за Марксистичко-Лењинстичке циљеве успети да мобилишу грађане Власотинца у борби против прљавог неолибералног капитализма!

Svi vojno sposobni članovi Partije „Komunisti Srbije“ učestvovali su u odbrani zemlje od NATO fašista

Dana 24.03.2019.godine delegacija naše partije, zajedno sa aktivistima NKPJ, KP, kao i drugovima iz SRP Hrvatske, KP Grčke, KP Velike Britanije i ostalim progresivnim snagama položili su cveće i vence na spomen obeležje „Večna Vatra“ u Beogradu.

Nikada nećemo zaboraviti zločine koji su počinjeni u tih 78 dana besomučnog bombardovanja. Bili smo napadnuti od strane mnogostruko jačeg neprijatelja kojeg su sačinjavale 19 država NATO pakta predvođenih od strane SAD. Bilo je dana kad je njihova avijacija imala i po 500 naleta.  Poginulo je preko 2000 nevinih ljudi, a materijalna šteta se procenjuje na sumu od oko 100 milijardi dolara. Posledice NATO agresije osećamo i dan danas. Tokom agresije korišćena je municija sa osiromašenim uranijumom, koja jezabranjena Ženevskom konvecijom. Broj obolelih od malignih bolesti je u Srbiji i regionu povećan 2.5. Preko 200 000 naših građana učestvovalo je u ratu protiv NATO fašista, međutim oni najglasniji politički lideri nisu učestvovali u odbrani zemlje: Aleksandar Vučić, Vojislav Koštunica, Boris Tadić, Tomislav Nikolić, Zoran Đinđić, Ivica Dačić, Vojislav Šešelj, Vuk Drašković, Aleksandar Vulin, Velja Ilić i Mlađan Dinkić. Bilo je i pozitvnih primera među kojima su Nenad Čanak i Goran Svilanović koji su učestvovali u odrani naše zemlje.

Za ove zločine počinjene prema našem narodu niko nije odgovarao. Svedoci smo sramnog odnosa naše vlasti  i opozicije koji su obični podanici moćnika koji su nas bombardovali pre 20 godina.

Pred Višim sudom u Valjevu u toku je postupak za rehabilitaciju izdajnika Nikole Kalabića,nekadašnjeg četničkog komandanta Gorske garde Draže Mihailovića.I pored velikog broja svedoka,koji su u periodu posle oslobođenja svedočili o zverstvima pripadnika četničkog pokreta,a posebno su se izdvajali zločini jedinice kojom je komandovao Nikola Kalabić,koji su sprovodili krvavi teror nad patriotama i narodom koji je uključivao najsurovije metode likvidacije i sadizma poput klanja i vezivanja na ražanj iznad vatre,aktuelna vlast pokušava da se još jednom rehabilitacijom osvedočenog zločinca naruga svim žrtvama i patriotama koje su dale život za oslobođenje zemlje.U tom cilju angažovani su kafanski istoričari Veselin Đuretić i Kosta Nikolić koji falsifikovanjem nepobitnih istorijskih činjenica pokušavaju da od najsvirepijeg ratnog zločinca naprave žrtvu.
Među mnogim poznatim podacima o surovim likvidacijama koje su izvršili pripadnici Gorske garde kojom je komandovao Kalabić navešćemo ubistvo narodnog heroja Živana Đurđevića.
Živan Đurđević je bio rodoljub,glavna veza između Okružnog komiteta partije i partizanskih jedinica valjevskog okruga. 25. maja 1943.godine oko 200 četnika Nikole Kalabića opkolilo je Živanovu kuću.Na mestu su ubili Milana Kitanovića,člana Okružnog komiteta KPJ,a Živana,njegova dva sina Radomira i trinaestogodišnjeg Marka i četrnaestogodišnju kćerku Cvetu sproveli u četnički štab.Živan i deca nisu ništa priznali,te su četnici pucali u starijeg sina Radomira i teško ranjenog zverski tukli i mučili dok nije izdahnuo.Iako je gledao kako su mu mučili i ubili sina,Živan nije hteo da oda drugove.
Odveli su ga na Debelo brdo gde su naložili vatru i pekli mu noge na žaru.Onda su raspalili vatru,svukli ga i svezali lancem za ražanj.Okretali su ga pored vatre i nadnosili nad plamen.Živan ništa nije progovorio.Pekli su ga sve dotle dok nije izgubio svest i izdahnuo.Herojski je završio život u najužasnijim mukama.
Nažalost nove ” demokratske ” vlasti izjednačile su partizane i četnike.
Epilog oko rehabilitacije dvostrukog izdajnika i ratnog zločinca Nikole Kalabića mogao bi biti isti kao i u slučaju njegovog komandanta Draže Mihailovića.

MIOMIR ANĐIĆ

1937. – 2019.

Obaveštavamo sve naše članove i prijatelje da je 03.03.2019. godine Potpredsednik CK KS, drug Miomir Anđić posle kratke bolesti preminuo.

Drug Miomir Anđić je rođen 20.02.1937.godine u Banatskoj Beloj Crkvi. Osnovnu školu je završio u Beloj Crkvi, a gimnaziju u Pančevu. Diplomirao je na pravnom fakultetu u Beogradu 1959.godine. Na početku svoje karijere radio je kao sudija za prekršaje u Pančevu. Nakon toga imao je niz funkcija u Južnobanatskom srezu: sekretar opštine Pančevo, rukovodioc u SIZ-u za stambeno-komunalnu izgradnju. Nakon toga bio je direktor GIK “Konstruktor” u Pančevu. Najznačajnija funkcija koju je obavljao bila je pomoćnik saveznog sekretara unutrašnjih poslova u SFRJ. Inače, bio je oženjen suprugom Bobanom sa kojom je bio u braku 60 godina i sa njom ima sina Mirka.

Član Saveza Komunista Jugoslavije postao je još u mladosti i ostao veran komunističkoj ideji do kraja svog života. U našoj Partiji od početka je bio član CK “Komuista Srbije” kao i član predsedništva Partije. Poslednja funkcija koju je obavljao u Partiji bila je Potpresednik CK KS.

Drug Miomir je bio blage i tihe naravi i uvek se trudio da mirnim tonom doprinese konstruktivnom radu naše Partije. Naročito se zalagao za ideju za prodor naše Partije u medije i davao je veliki doprinos borbi protiv kapitalizma svojim teoretskim tekstovima u našem časopisu “Komunist”.

NEKA MU JE VEČNA SLAVA I HVALA!

Након слома Централних сила у Првом светском рату и револуционарних побуна у земљама некадашњег империјалног блока, створена је база за обједињавање комунистичких (радничких) партија у Трећу Комунистичку Интернационалу (Коминтерну).

4. марта 1919. у Москви, на Првом конгресу комунистичких партија разних земаља на иницијативу Лењина и бољшевика основана је Трећа Комунистичка Интернационала (Коминтерна).

На конгресу је присуствовало 310 делегата, а конгрес је Лењин отворио, након чега је усвојен нови програм партије. Конгрес је формирао Извршни комитет Коминтерне (ИККИ). На тај начин створена је међународна револуционарна пролетерска организација новог типа.

За председника Коминтерне изабран је Григориј Зиновјев, а за секретара Георги Димитров. До Лењинове смрти активност Коминтерне је била велика и значајна, јер је у њој већ било укључено 65 чланица

Комунисти Србије се на свим међународним скуповима Радничких и Комунистичких партија залажу за формирање Нове Комунистичке Интернационале која би консолидовала и ојачала светски комунистички покрет.

Драге другарице, честитамо вам велики празник 8. март, Дан жена и желимо вам срећу, успех и напредак, како на личном, тако и на породичном и пословном плану!

Женама у Србији, као и у целој Југославији, њихова природна људска права нису поклоњена, оне су се за њих храбро и истрајно бориле и избориле. Међу првим државама у свету, у Југославији је уставом загарантовано изборно право жена, као и њихова пуна равноправност у свим областима друштвеног и економског живота.

Народноослободилачка борба богата је искуствима и практичним политичким порукама. Треба им се враћати, истицати и осмишљавати, не само због славне прошлости, већ и због садашњости и будућности. Зато, када говоримо о том значајном периоду наше историје, не сме се заборављати велики допринос и значај учешћа жена Југославије у борби против фашистичких завојевача. О томе сведоче броjна документа, наша и непријатељска. Најчешће се ту говори језиком бројки, иако онe не могу да кажу баш све. У рату је, с пушком у руци, учествовало преко 100.000 жена, од којих је погинуло 25.000 а рањено 40.000. Инвалида је остало преко 3.000. Преко 2.000 њих је добило официрске чинове, од чега једна и чин генерала. Носиоци “Партизанске споменице 1941. године” су 3.344 жене, а 90 их је одликовано Орденом народног хероја.

Према непотпуним подацима Комисије за утврђивање ратних злочинa, око 282.000 жена Југославије је убијено у концентрационим логорима. Од 1.700.000 Југословена, колико их jе погинуло и страдало у току Другог светског рата, 620.000 су биле жене.

О масовности и учешћу жена у НОР-у говори и податак да, када је 1941. године наш народ једини у поробљеној Европи устао на устанак и отворио самостално ратиште против окупатора и њихових  домаћих помагача, од укупног броја бораца 49.996 су чиниле жене, а 111.337 мушкарци.  У току 1942. године, у НОБ је ступило 47.698 жена и 91.884 мушкараца, а 1943. године 42.739 жена и 121.958 мушкараца. То су биле најтеже године НОП-а, јер су наши борци били сами, без значајније помоћи савезника.

Таквим масовним учешћем, жене су први пут у историји народа Југославије, па и Европе и шире, са пушком у руци избориле себи не само изборно право и уставом загарантовану равноправност, већ и друга социјална, економска и политичка права. То је био велики искорак у односу на стечени и наслеђени традиционални конзервативизам, који се као ретроградан облик свести и праксе задржао и до данашњих дана. Са поносом се може рећи да су жене Југославије у Другом светском рату заузеле челно место међу женама света, а наш НОР оплемениле хуманошћу и правдом. Такође, не смемо заборавити и оне храбре жене, које нису биле борци, али су својим активностима на прикупљању и слању помоћи у храни, лековима и одећи, неговањем рањених бораца у својим кућама, дале велики допринос победи над фашизмом.

Нажалост, без обзира на прокламовану уставну равноправност, и овај Дан жена дочекујемо у ситуацији у којој положај жене у садшњем социјалном, политичком и економском окружењу, када је либерално капиталистички концепт  преовлађујући у економији, није ни приближно сличан положају за који су се жене још давне 1945. године избориле. Наша стварност показује да су жене веома често за исти посао који обављају, мање плаћене од мушкараца. Сексуално узнемиравање на послу, а и ван њега, је у порасту, а прибегавају му и бахати државни и локални функционери, као што је случај председника општине Брус. Оно што највише забрињава је пораст породичног насиља, посебно оног са трагичним последицама. Мере које власт предузима, ни приближно нису довољне нити су ефикасне. Оне “лече” последице, а не узроке. Узроци оваквог стања у друштву леже, пре свега, у тешкој економској ситуацију широких слојева друштва, у страху запослених од послодаваца, у непостојању перспективе. Ако се томе дода и искривљена слика улоге жене у друштву, коју пласирају конзервативне, десничарске организације, као и поједини припадници клера, добија се јасна слика друштвеног окружења које је погодовало незавидном положају жена код нас.

Поред сталне едукације, која поред свог институционалног облика треба да буде заступљена и у медијима (уместо ријалити програма), промена друштвено-политичког уређења и успостављање стварне власти радних људи, уместо “тајкунског” уређења које сада имамо, је једини пут ка остваривању пуних људских слобода, а у оквиру тога и остваривању поптуних права жена.

Уз пуно убеђење да ће се наведено остварити, још једном свим женама са простора наше некадашње заједниче државе честитамо 8. март, Дан жена!

Partija “Komunisti Srbije” je poslala telegram podrške Korejskom predsedniku Kim Jong Unu na hrabrosti  tokom sastanka sa  Donaldom Trampom

Partija „Komunisti Srbije“ čestita vašem Vrhovnom komandantu  Kim Jong Unu na komunističkom i principijelnom držanju prilikom razgovora sa predsednikom impreijalističke i neofašističke države Donaldom Trampom. Tom prilikom nas je podsetio na hrabrost i veličinu svoga dede Kim Il Sunga koji je takođe izašao kao pobednik u sukobu sa SAD. Uvereni smo da neće podleći pritisku imperijalističke SAD u vezi denuklearizacije Korejskog poluostrva, a takođe je ostao dosledan u zahtevima DNR Koreje da se ukinu sve sankcije prema bastionu komunizma.

Internacionalni sekretar,

Dejan Jovanović

Prilikom posete predsednika Aleksandra Vučića,ministra zdravlja dr. Zlatibora Lončara i gradonačelnika dr. Zorana Radojičića te pratećih televizijskih ekipa Odeljenju dečije hematoonkologije Instituta za zdravstvenu zaštitu majka i dete ” dr. Vukan Čupić”,videli smo kako izgleda grubo kršenje prava deteta,posebno osetljive grupe dece,i šta je klasična zloupotreba dece u političke svrhe.I pored upozorenja lekara sa klinike,predsednik je bez zaštitne maske na licu ušao u bolesničku sobu deteta,seo pored njega,zagrlio ga i poljubio sve u jeku epidemije gripa tokom koje je umrlo 30 osoba.
Sve u vezi sa posetom predsednika Institutu za majku i dete bilo je pogrešno,prekršene su bolničke procedure,ugrožena su prava deteta(na zdravstvenu zaštitu,na privatnost),pogaženo je dostojanstvo lekara koji je apelovao da se ne ulazi u sobu kako bi zaštitio dete.Ali ne,valjalo je sve to snimiti i pokazati “veliko” srce predsednika.Delegaciju su pratili i novinari i fotoreporteri.
Inače,posete svim odeljenjima u svim bolnicama su zabranjene već nekoliko nedelja tako da u posetu ne može otići najbliža porodica,psiholozi,dakle osobe čija je uloga važna u procesu lečenja.Razlozi za ovo su više nego opravdani,s obzirom da su deca obolela od raka veoma oslabljenog imuniteta.Država i nosioci državnih funkcija ne bi smeli nikada i ni na koji način da dovode u opasnost živote dece.Uprkos tome,predsednik Vučić zbog fotografisanja i lične promocije ušao je u bolesničku sobu i to bez zaštitne maske umesto da zaštiti prava pacijenata i da obezbedi najadekvatnije uslove za lečenje.
Postavljamo pitanje da li su bilo čiji interesi vredni bilo čijeg a pogotovo dečjeg života.

Snimak slavlja fudbalera zagrebačkog Dinama u njihovoj svlačionici zbog plasmana u osminu finala Lige Evrope u najmanju ruku zaprepastio je srpsku mržnjom zadojenu javnost jer srpska zastava stoji u svlačionici pored hrvatske, španske, makedonske slovenačke.. kao podsećanje na to koje sve nacije nastupaju u dresu popularnih *modrih*. Srpska trobojka je postavljena u svlačionici zbog poštovanja prema Komnenu Andriću koji je nedavno prešao u redove najpopularnijeg hrvatskog kluba. Ovaj civilizacijski i kosmopolitski stav uprave Dinama prema stranim fudbalerima je tek ponegde i stidljivo zabeležen u našim medijima, pošto je to vest kojom se stvara  i produbljuje prijateljstvo i poverenje između hrvatskog i srpskog naroda, što je protivno interesima srpske nacionalističke i pročetničke vlasti. Negativne vesti imaju za cilj da se skrene pažnja običnog čoveka sa bede i poniženja kome nema kraja u kome živi. Skoro svi naši mediji imaju zadatak da raspiruju mržnju prema drugim narodima stavljajući akcenat na negativne vesti iz okruženja kao što je bio slučaj sa našim vaterpolistima u Splitu koji je nedeljama punio stranice naših novina, a vest o prebijanju afričkih fudbalera Napretka u Kruševcu je bila marginalizovana. Sport je na Jjugoslovenskom prostoru pod patronatom političara odavno udarna kapisla šovinizma svih boja, pa tim više scenografija Dinamove svlačionice predstavlja osveženje i nadu da se sport mora vratiti svom cilju a to je da zbližava i oplemenjuje mlade premda je nama komunistima jasno da će se to u praksi ostvariti tek sa rušenjem kapitalističkog društvenog poretka.