Na savetovanju sa stručnim osobljem i rudarima rudnika Breza koji je održan u julu 1949.godine, rudar Alija Sirotanović je predložio da se njegovoj brigadi omogući rad na tri radilišta i dao obavezu da će premašiti rekord čuvenog sovjetskog rudara Alekseja Stahanova, koji je imao  svetski rekord od 102 tone iskopanog uglja u toku sedmočasovnog radnog dana. Predlog je jednoglasno prihvaćen, a Alijina brigada je već sutradan, 24. jula 1949. godine oborila svetski rekord. Predsednik komisije koja je kontrolisala rad objavio je:Alija Sirotanović je sa svojih osam komorata za osam sati rada iskopao 152 tone uglja ( 253-ja kolica), prebacio normu za 215 % srušio dotadašnji rekord Stahanova za 50 tona i postigao svoj svetski rekord u iskopu uglja.Jama 1. u kojoj je srušen svetski rekord bila je poznata kao Rov vojvode Putnika.Snažni Alija Sirotanović nije radio sa lopatom već sa pneumatskom bušilicom, često u isto vreme u svakoj ruci držeći po jednu bušilicu bušeći ugalj bez vidnog naprezanja čime je zadivio sve oko sebe.Slika Alije Sirotanovića postavljena je 1987. godine na novčanicu od 20000 dinara ( slična je  slika Arifa Herlića na novčanici od 10 din )Sve vlasti na jugoslovenskom prostoru u svojoj patološkoj mržnji prema komunizmu i jugoslovenstvu bezuspešno pokušavaju da izbrišu iz istorije velikane kao što je bio Alija Sirotanović.

Partija Komunisti Srbije nikada neće zaboraviti udarnika i junaka socijalističkog rada rudara Aliju Sirotanovića.

 

Socijalistička partija Srbije danas slavi 29 godina od osnivanja.Partija čiji su osnivači i rukovodioci izdali komunističku ideju i stavili se u službu buržoazije.Tih 29 godina nije samo period uništavanja Saveza Komunista Srbije,već i period velikih turbulencija,bede i ratova.Dvadesetosam godina je prošlo od razbijanja najlepše države na svetu Socijalističke Jugoslavije,u kojem su pored Slobodana Miloševića i SPS-a učestvovale i druge nacionalističke partije i političari sa prostora eks Jugoslavije.
SPS je nosilac kontrarevolucije u Srbiji.Od 800.000 članova Saveza Komunista Srbije 200.000 je prešlo u SPS a ostali su se pasivizirali ili otišli u druge stranke čime je razbijen SKS.
Period vlasti SPS tokom devedesetih godina karakteriše velika nemaština, nezaposlenost,hiper inflacija te pojava kriminalnih klanova i njihova sprega sa službama bezbednosti i političarima.Porušene su sve društvene i moralne vrednosti iz doba socijalizma.Na ulicama gradova širom Srbije svakodnevna su ubistva.Na političkom planu tesna saradnja sa četničkim strankama poput SPO i SRS te pojava i takvih političkih šarlatana poput Vuka Draškovića,Vojislava Šešelja i njegovog čeda Aleksandra Vučića koji u vreme SFRJ ne bi mogli da vode ni neku ruralnu opštinu u unutrašnjosti Srbije.U isto vreme Srbiju potresaju pljačkaške privatizacije i formiranje nove kaste-tajkuna.
U post Miloševićevom periodu “reformisana” SPS postaje partija prikolica buržoaskih partija koja ulazi u skoro svaku vladu.Ne gade se,kada je vlast u pitanju ,da uđu u vladu sa demokratama izdajući na taj način i svog prvog predsednika Slobodana Miloševića koga su isti isporučili u Hag.Njihov sadašnji predsednik Ivica Dačić već sedam godina je u vladi pročetničke SNS sa kojom zajedno pljačkaju građane Srbije.
Prave Komunističke partije ne treba da kontaktiraju a kamoli sarađuju sa partijama kao što je SPS.

Partija Komunisti Srbije čestitala je drugovima iz Kulturno Političnog Društva Komunist 22. Jul Dan ustanka naroda Slovenije protiv fašizma. Na proširenoj sednici Politbiroa CK KPJ 4. jula 1941. godine kada je donet Proglas o opštenarodnom ustanku, ujedno je zadužen Edvard Kardelj da izvrši pripreme za podizanje ustanka u Sloveniji. Tako je 22. jula 1941. godine Rašicka partizanska četa izvela oružanu akciju protiv fašističkog okupatora kod mesta Tacin blizu Ljubljane, čime je otpočeo ustanak u Sloveniji. Ustanak se brzo širio, pa je za samo nedelju dana u Gorenjskoj formirano 7 partizanskin četa, u Štajerskoj 4 čete, u Notranjskoj i Dolenjskoj 12 četa a u Prekomurju su formirane oružane grupe.

Komunisti Srbije nikada neće zaboraviti heroizam slovenačkih komunista i partizana, koji su zajedno sa drugim narodima i narodnostima učestvovali u NOB-u i socijalističkoj revoluciji.

Partija Komunisti Srbije čestitala je drugovima iz bratske Jugoslovenske Komunističke Partije Crne Gore 13. Jul Dan Ustanka. Tog dana 1941. godine pod rukovodstvom KPJ otpočeo je opštenarodni ustanak naroda Crne Gore u kome je učestvovalo preko 30 000 ustanika. Pripreme za ustanak počele su još u maju 1941. godine tako da je KPJ formirala 290 oružanih grupa sa preko 6000 ljudi sastavljenih od članova partije, skojevaca i simpatizera. Na sastanku Politbiroa CK KPJ kada je donet Proglas o Ustanku, Milovan Đilas je zadužen da ode u Crnu Goru i izvrši sve potrebne pripreme za podizanje ustanka. Pokrajinski Komitet KPJ za Crnu Goru je jedmoglasno doneo odluku o podizanju ustanka a oružane grupe postaju gerilski odredi. Ustanak u Crnoj Gori je bio najmasovniji ustanak u porobljenoj Evropi. Takođe prvi put u Evropi je razbijen i zarobljen italijanski garnizon sa preko 1000 starešina i vojnika. Komunisti Srbije nikada neće zaborviti herojstvo komunista i ustanika Crne gore.

Nepoznati vandali su pre nekoliko dana oborili sa postolja bronzanu skulpturu “Partizanski kurir” ispred SC Šumice  u beogradskoj opštini Voždovac.Incident se dogodio u noći između četvrtka i petka.Inače,”Partizanski kurir” je delo vajara Stevana Bodnarova i napravljen je u nekoliko primeraka.Kip koji predstavlja partizanskog borca-kurira sa kačketom i puškom na leđima postavljen je 1954. godine u Stolicama kod Krupnja,pored kuće gde je 1941. godine održano savetovanje Vrhovnog štaba,u krugu Muzeja Jugoslavije kod Kuće cveća na Dedinju i ispred SC “Šumice” na Voždovcu.Pošto ispred SC Šumice postoji video nadzor,nadamo se da će nadležni organi bezbednosti privesti pravdi počinioce ovog vandalskog čina.Već 29 godina se u Srbiji afirmišu poražene kolaboracionističke snage iz Drugog svetskog rata pa nije ni čudo što su mladi zadojeni antikomunizmom i antijugoslovenstvom.Ovakvi incidenti su sve češći u Srbiji i zato je odgovorna isključivo vlast koja kreira atmosferu mržnje prema tekovinama NOB-a i Socijalističke revolucije.

Delegacija partije Komunisti Srbije i ove godine kao i svake godine u Beloj Crkvi, obeležila je ovaj slavni datum iz naše istorije.Tog dana je Žikica Jovanović Španac na osnovu proglasa Politbiroa CK KPJ ispalio prvi ustanički hitac na sluge okupatora nakon čega se ustanak proširio celom Srbijom.Iako danas neki pokušavaju da ovaj herojski čin predstave kao pucanj Srbina na Srbina jedina je istina da je to bila legitimna likvidacija dva domaća izdajnika.Ovoj manifestaciji pored komunističkih i boračkih organizacija prisutvovali su  i pripadnici Vojske Srbije.Održan je i prigodan kulturno umetnički program.Nažalost već dugi niz godina 7.Jul se ne slavi kao državni praznik što predstavlja sramotu i za državu i za narod.

Opšinski Komitet Komunista Srbije iz Vlasotinaca obeležio Dan Borca 4.Jul.Tom prilikom delegacija OK KS položila je cveće na spomenik narodnom heroju Siniši Janjiću.Komunisti Srbije su jedina politička organizacija iz Vlasotinaca koja je dostojanstveno obeležila ovaj veliki praznik.

Dana 4. Jula 2019. godine aktivisti partije Komunisti Srbije položili su cveće na spomenik Borcu, pored kuće Ribnikara, gde je pre 78 godina doneta odluka o podizanju ustanka protiv fašističkog okupatora i njegovih sluga.Odluku su doneli članovi Politbiroa CK KPJ i to: Josip Broz Tito,Aleksandar Ranković,Ivo Lola Ribar,Svetozar Vukmanović Tempo,Milovan Đilas i Sreten Žujović.Stražu ispred kuće su čuvali Vladimir Dedijer i porodica Ribnikar.Tom prilikom izdat je proglas CK KPJ narodima Jugoslavije o pozivu na ustanak koji je napisao Ivo Lola Ribar.Radnici,seljaci i građani Jugoslavije pozvani su na borbu protiv fašističkih ugnjetača i domaćih izdajnika a na čelo ustanka stalo je oko 12000 članova KPJ i preko 30000 članova SKOJ-a.Posle samo tri dana počeo je ustanak u Srbiji a ubrzo zatim duž cele Jugoslavije.Samo šest meseci kasnije formirana je Prva proleterska udarna brigada.Ustanak je ujedno bio i početak Socijalističke revolucije.

Današnja pročetnička podanička vlast i njihovi mediji koji su u službi krupnog kapitala nisu obeležili ni ove godine ovaj značajan datum iz naše istorije.

Polaganju venaca prisustvovali su pored aktivista partije Komunista Srbije članovi SKS,KP,SUBNOR Savski venac,sekcija Prve proleterske,Šeste Ličke i ostali poštovaoci NOB-a.

Још одавно смо говорили да је овај шоу сам себе исцрпео, пре неколико година чак сам престао да га коментаришем. Али сада, уласком система у стадијум турбулентности, одлучио сам ипак да то урадим. Основни закључак, који се може донети, након гледања данашње „директне линије“ је да власт нема шта да каже народу. Да, одабрали су за разматрање теме, које заиста брину наше суграђане – животни стандард, здравство, тема смећа, корупција, делимично су дотакли и полицијску бруталност (јасно је да „пензиона реформа“ због своје експлозивности није уопше ни била поменута). Али, ево, тешко да су одговори задовољили публику: сводили су се на то да је, такорећи, ситуација уствари у целини одлична (као варијанта – брзо се побољшава), или да је народ сам за све крив. У суштини, сама питања су већ, очигледно, била контраст бодром тону господина Путина.Узмимо, на пример, здравство. Генерално, тамо као да је све добро (чак су направили неколико ефектних сценарија, из којих се може закључити, да, тобоже, у медицинским установама нема редова – истина, приметно је било да и сами дописници у то не верују). Наравно, постоје одређени проблеми и Путин их је чак навео, али захваљујући мудрој политици савезних власти, они се, тобоже, успешно решавају.Нејасно је, заиста, због чега лекари не журе на одмор, ако су њихове плате тако повишене (Путин је чак поменуо да просечна плата лекара износи 77 хиљада рубаља). Можда, због тога, што ова лажна статистика нема никакве везе са стварношћу? Тешко је разумети, због чега су потребне сличне бајке – јер урушавање здравства осећају на себи практично сви, а сами медицински радници одлично знају, колико они стварно зарађују.Или пак да размотримо питање о приходима становништа. С једне стране, Путин је ипак признао, да се теже живи, иако је изјавио да се ситуација сада, тобоже, поправља. С друге странe, из његовог објашњења следи да су становници делимично сами због тога криви, јер, наводно, подижу велике кредите (а шта им преостаје да ураде, ако, према службеним подацима, огромна већина становника није у стању да без тога стекне предмете за дугу употребу?. На ниво реалних прихода такође је због нечега негативно утицао излазак из економије у сенци целих 100 хиљада самофинансирајућих, иако с тачке гледишта елементарне логике ефекат би требало да буде управо супротан.А овако плата све време брзо расте, достигнувши већ просечно 45 хиљада рубаља. О томе, да је то фикција (нису узалуд након смене руководства Ростата економисти збијали шалу да је то главни фактор раста економије), чини се, подозрева чак сам Путин, признавши да такву плату мало ко добија.За проблем смећа опет је умногоме криво становништво (ми имамо „потрошачко друштво“) и локалне власти, због којих никако не успева да се организује сепарационо скупљање смећа. А на жалбе да се за одвожење смећа сада мора платити много више, уследио је одговор, да је то потпуно оправдано, јер раније, наводно, нико није рачунао колико то кошта (то је потпуно нетачно).Резонантну тему – градњу депоније у архангелском Шиесеу – поменули су само успут, и то у контексту одговорности за „вређање власти“. А Путин је већ помињао овај случај у смислу да, могуће, градњу треба обуставити. Према информацији активиста, ујутро на дан „директне линије“ грађевинску технику отуда су одвезли и у суседном насељу направили терем за директно укључење, али оно се ипак није десило. Тако да нису ни објавили да је заустављено грађење, које се претпоставља на „директној линији“. Авај, сада ће требати размотрити и Шиес на митингу „Очистимо Русију од смећа““, који планира да 3. јула изведе Организациони комитет уједињене опозиције (Ваш покорни слуга је његов члан). Што се тиче корупције, она се, према Путиновој верзији, код нас доследно снижава. Иако, наравно, он „осећа одговорност за ту неподопштину“, а када је не би осећао, онда ви и ја не бисмо „ништа знали, као што се дешава у неким земљама до данас, као што је и код нас бивало“. Овде остајемо без коментара.О полицијској бруталности директно се није говорило, али инцидент са подметањем наркотика новинару Голунову (чије презиме Путин због нечег није навео) ипак је био поменут. На том плану, није потребно либерализовати законодавство, а ево појачати контролу над противнаркотичном службом ипак је неопходно. У крајњем случају, има наде, да ће они који су подметнули Голунову наркотике ипак одговарати за свој злочин. Што се тиче заједничке перспективе, она је, као и увек, проблематична.О Путиновој омиљеној спољњој политици ниеј се много говорило. О Украјини – Зеленски треба да начини први корак, о Белорусији – градићемо односе на основу уговора о Савезној држави (која, уствари, и није држава).

А већ о односима са Западом Путин се изјаснио прилично детаљно. Прво је изјавио да се на Западу „ми ни са ким нисмо свађали“, затим, супротно недавној верзији о томе да су данашњи економски проблеми углавном везани са западним санкцијаам, дуго је причао да смо ми од њих само профитирали. Позивајући се на неке експерте, Путин је навео некакве фантастичне податке од томе, да је због санкција Запад тобоже изгубио много више новаца, него Русија, и причао о замени за увоз – која, према мишљењу стручњака, у суштини није остварена. На пример, према речима Путина, извоз аграрне производње у прошлој години износио је више од 25 млрд. долара – док је увоз сличне производње доспео до 30 млрд, настављајући да расте из године у годину.Генерално, службена позиција руског руководства своди се на то да „о примирју се не говори“, иако је, наравно „боље живети у нормалним економским условима“. Како ће то бити у стварности – поживећемо, видећемо. На радост посматрача, „директна линија“ није протекла без неких сензација. Прва је фраза коју је Путин цитирао о „банди патриота из „Јединствене Русије“. Одговарајући на њу, Путин је покушао да заштити „партију власти“, али некако млако, скренувши тему на „злехуде деведесете“, у којима је, наводоно било још горе.Тим пре, ова фраза ће се запамтити и вероватно ће изаћи на нос и једино русима, и самом Путину.Друга сензација је покушај да се огради од либералних економиста и изјава о том да снаге, које се залажу за социјализам, могу некада да дођу на власт. Уосталом, она се донекле уравнотежује сумњом у то да ће то бити добро за земљу, и оптуживањем левице за распад СССР. Све то је допуњено већ потпуно сензационалном темом – расуђивањем о премијерству Грудињина. Аналитичари су се одмах заинтересовали, али ипак заједно са претходном изјавом, ово више личи на пропагандистички покушај да се одигра на левом пољу. Мишљење које је Путин изнео, пре је негативно – нека Грудињин, тобоже, прво затвори наводно постојеће офшорове. Тим пре, у принципу ова варијанта би могла да постане елеменат извикане „транзиције власти“, а и сама мисао о смени премијера се по први пут износи.

Наравно, „директна линија“ није прошла без традиционалних молби за градњу водовода и томе слично. Иако су буџетски пропагандисти журно напабирчили из малопознатих западних издања похвалне коментаре типа да се, при решавању ових проблема, Путин представио као „ефикасни менаџер“, многобројне молбе за помоћ, говоре о нечему сасвим другом. Оне говоре о томе да људи, практично, немају коме да се обрате ради својих проблема – систем управљања је у застоју, и у суштини не функциониште. Ви ћете се, вероватно, зачудити, али овде ћу навести цитат из уста јаросног путиниста господина Толстова, с којом се у потпуности слажем: „Путин једном годишње излази из капетанске кабине и почиње да показује морнарима, шта треба да раде. Али то не сме тако. Капетан треба да верује својим потчињенима. У супротном случају, моранари ће бити искрцани на копно у најближој луци“.Авај, морнари који су се дискредитовали, и даље остају на палуби, а путници су све више разочарани и у самог капетана. Национални пројекти, који се у виду плацеба нуде, лоше су разрађени, а „непоколебљиво снижена“ корупција обећава да ће их негирати. Постоји и потпуно реално негативно искуство. За оне, који нису у току, појаснићу да Путин сада говори већ о другом издању националних пројеката. Први покушај да се реализују, завршио се потпуним крахом. А пошто се систем није изменио, тешко да ће и други покушај бити успешнији.

Генерално, колико год да се говори о „назадрживом развоју“, шансе за исти су једнаке нули. А досадни ритуали неће спасти падајући рејтинг.

 

 

 

Partija Komunisti Srbije je sa pažnjom pratila sastanak radne grupe IMCWP čiji je član ( sa jugoslovenskog prostora članovi su takođe NKPJ-Srbija, SRP; Hrvatska i KPM- Makedonija ) za pripremu 21. Međunarodnog Sastanka Komunističkih i Radničkih Partija koji je prošlog meseca održan u Izmiru u Turskoj.

Na sasatanku su učestvovale delegacije sledećih partija radne grupe: Komunistička partija Brazila, Komunistička partija Kine, . Komunistička partija Kube, AKEL Cipar, Komunistička partija Češke i Moravske, Komunistička partija Grčke, Radnička partija Mađarske , Komunistička partija Indije, Komunistička partija Indije marksista, Tudeh partija Irana, Radnička partija Koreje, Komunistička partija Libanona, Komunistička partija Nepala, Palestinska komunistička partija, Komunistička partija Portugala, Komunistička partija Ruske Federacije, Komunistička partija Španjolske, Komunistička partija Južne Afrike, Komunistička partija Turske, Komunistička partija Ukrajine, Komunistička partija Vijetnama, Komunistička partija španjolskog naroda, Komunistička partija Sirije- ujedinjena, Komunistička partija Italija, Komunistička partija Francuske.

Odlučeno je da će se sledeći 21. Međunarodni Sastanak Komunističkih i Radničkih partija IMCWP održati u Izmiru, od 18. – 20. oktobra, u suorganizaciji Komunističke partije Turske i Komunističke partije Grčke. Tema 21. IMCWP bit će: “100. godišnjica osnivanja Komunističke internacionale. Borba za mir i socijalizam se nastavlja!”.