Osnivači i članovi prve uprave Partizana bili su Koča Popović, Peko Dapčević, Svetozar Vukmanović Tempo, Ratko Vujović i drugi visoki oficiri JNA. Partizan je osnovan u Beogradu 4. oktobra 1945. godine kao deo Jugoslovenskog sportskog društva Partizan koje danas broji 27 klubova u različitim sportovima. Klub je ime dobio u čast jugoslovenskih partizana, pobedničke vojne formacije koja se u Drugom svetskom ratu jedina borila protiv fašizma. Dva dana nakon osnivanja Partizan je odigrao svoju prvu utakmicu protiv Zemuna ( 4 : 2 ) i prvi strelac u njegovoj bogatoj istoriji bio je Florijan Matekalo. Već 30 godina sve vlasti u Srbiji ( a sve su pročetničke ) su bezuspešno pokušavale da sakriju od javnosti komunističku i partizansku tradiciju fudbalskog kluba Partizan iz prostog razloga što je nemoguće izvršiti reviziju jugoslovenske i  međunarodne istorije fudbala.

Major Milan Tepić je ostao veran svojoj vojničkoj zakletvi i državi SFRJ za koju je dao svoj život.

Milan Tepić je bio častan komunista i sposoban oficir, pa je zato u čin majora vanredno unapređen povodom Dana armije 22 decembra 1990. godine, kada je postao jedan od najmlađih oficira sa činom majora u JNA. Dana 29. septembra 1991. godine sa samo 10 vojnika branio je  skladište Barutana u šumi Bedenik kod Bjelovara od hrvatskih paravojnih snaga. Naredio je vojnicima da se sklone na bezbedno mesto kako bi mogao da aktivira detonator i uništi 170 tona eksploziva. Ovu Tepićevu naredbu odbio je jedino vojnik Stojadin Mirković, koji nije hteo da se preda i poginuo je dejstvujući sa svog tranportera. Major Tepić je digao skladište u vazduh i pored njega je poginulo 11 hrvatskih ustaša.

Mogao je da pobegne, da se povuče ili da se preda, kao što se u Bjelovaru predalo 60 oficira i podoficira i 360 vojnika. Predsedništvo SFRJ ga je 19 novembra 1991. godine odlikovalo Ordenom Narodnog Heroja i to ga čini poslednjim Narodnim Herojem u Jugoslaviji. Novinar Miroslav Lazanski je 08.10.2017.g u Politici u tekstu “ Šta to beše zakletva “ pored ostalog napisao : “ Major Milan Tepić i vojnik Stojadin Mirković branili su objekat JNA u Hrvatskoj, u SFRJ. Branili su tadašnju državu, branili su svoju vojničku i oficirsku čast. Koju su mnogi 1991. izdali. Kao i 1941. i svi ti koji su je izdali završavali su civilne škole i vojne akademije u Jugoslaviji “.Porodica Milana Tepića ni danas ne zna gde su njegovi posmrtni ostaci, nagađa se da su u jednoj  zajedničkoj grobnici u okolini Zagreba.  Interesantno je da je Sinod Srpske pravoslavne crkve posthumno odlikovao vojnika Stojadina Mirkovića, ali ne i majora Tepića.

Sećanje na herojski i ljudski čin majora Tepića će večno živeti u srcima svih patriota, kao primer na kome treba vaspitavati generacije koje dolaze. Takođe, nasuprot Narodnom Heroju Milanu Tepiću uvek će stajati oni pripadnici JNA koji su sramno izdali svoju zakletvu i svoju državu.

Neka je večna slava Narodnom Heroju majoru Milanu Tepiću!

Ужичка република је назив за ослобођену територију западне Србије и Шумадије, која се од 24. септембра до 29. новембра 1941. године, за време Другог светског рата, налазила под контролом Народноослободилачког партизанског покрета. Центар територије, по којем је и добила назив било је Ужице..

Иако је трајала веома кратко, свега два и по месеца, била је веома значајна јер је на њој Народноослободилачки покрет успео да формира своју прву слободну територију и изврши организацију живота и позадине. У ослобођеном Ужицу је био центар устанка у Југославији и у њему се налазило војно и политичко руководство НОП-а — Врховни штаб и Централни комитет КПЈ, као и друге војно-политичке организације; функционисала је партизанска фабрика оружја и излазио лист „Борба“. Партизанска фабрика оружја и муниције је 1941. била једина фабрика у окупираном делу Европе где се производило оружје за борбу против фашизма.^[2] Ужичка република је уједно била и прва већа ослобођена територија у окупираној Европи.

 

Prenosimo izveštaj  Međunarodnog odeljenja CK  bratske KPRF

Dana 8. septembra održani su lokalni izbori u 85 federalnih jedinica Rusije, šesnaest regija biralo je guvernere, a ostatali su birali svoje opštinske i gradske parlamente.

Izbori su se odvijali usred teške socijalno-ekonomske situacije u zemlji kao i znatnih promena opšteg raspoloženja među građanima, koje sociolozi već dugo beleže.

Nezadovoljstvo javnosti zbog više od pet godina pada prihoda građana i nepopularno povećanje penzionog doba zajedno sa drugim hanibalističkim reformama koje je tvrdoglavo sprovodila vlada, izazvala je veliko nepoverenje u aktuelnu vlast i što je rezultiralo padom podrške stranci Jedinstvena Rusija. Zapravo rezultati ove kampanje živo su pokazali nove političke trendove nastale izborima 2018.  u Haksiji, oblasti Vladimira, teritoriji Habrovska I Primorju sa šokantnim rezultatima za lokalne vlasti.

Kako bi se sprečilo ponavljanje prošlogodišnje protestne situacije glasanja ( gde su građani u nekoliko regiona glasali protiv zvaničnih kandidata vlade, pa nisu mogli falsifikovati glasanje ), ovog puta potencijalni konkurenti ( naročito KPRF ) bili su sprečeni da se pridruže izbornoj trci i nije im dozvoljeno da se registruju kao kandidati pod birokratskim izgovorima.

Umesto da se vrše promene u svakodnevnoj politici prednost su imale zlonamerne tehnologije poput “ opštinskih filtera “, “ spoiler partija “, “ imenjaka kandidata “, “ elektronskog glasanja “ itd.

Nakon izbora, JR je požurila da se trijumfalno proglasi pobednikom u izbornoj kampanji, ali uprkos velikoj retorici koju je vodio njihov izborni štab, mi to ocenjujemo samo kao pokušaj izobličenja stvarnosti.

Naši kandidati bili su drugi u 10 od 12 regiona sa poboljšanim rezultatom u odnosu na prethodne izbore. Povećali smo ukupan broj mesta u opštinskim parlamentima trinaest regiona, ostavljajući iz sebe Liberalne demokrate I strnku Pravedna Rusija. Dakle ukupno nakon izbora 2019. godine KPRF je značajno povećala svoje prisustvo u parlamentima svih nivoa.

Ovog puta, svi naši kandidati iz Moskve su morali biti nezavisni u očiglednom nastojanju da se formalno distanciraju od svoje stranke, čija popularnost raste poslednjih decenija. To je rezultiralo da smo dobili 13 ( bilo je 5 ) mesta od 45, i ovo je naš najbolji rezultat poslednjih godina.

Možemo zaključiti da su izbori 2019. godine, ponovo pokazali opadanje popularnosti stranke Jedinstvena Rusija, kao i socijalno-ekonomske politike koju vodi vlada. Naprotiv, u Rusiji je u porastu nacionalna podrška KPRF i levim snagama.

CK KPRF Međunarodno odeljenje

 

 

Удружење Савез Комуниста Србије и партија Комунисти Србије су одлучили да се уједине у јединствену политичку организацију под именом партија Комунисти Србије. Овај чин сматрамо веома значајним за јачање комунстичке идеје на територији Републике Србије и уверени смо да је то само први корак на путу ка потпуном обједињавању свих комунистичких партија и организација у земљи и заједничкој политичкој борби за стварање бољег и праведнијег друштва у чијем центру интересовања би био човек и његове потребе, а не профит заснован на експлоатацији радника, што је сада случај.

Уједињење Савеза Комуниста Србије и партије Комунисти Србије су подржали YU Centar Tito, Друштво за истину о НОБ и Југославији, Авнојевски форум, Секција бораца Прве пролетерске НОУ бригаде и Секција бораца и потомака шесте личке пролетерске дивизије “Никола Тесла”.

Још једном желимо да укажемо на нашу спремност за пуну сарадњу са свим комунистима у земљи и позивамо на акционо јединство у борби против капитализма.

 

Живело јединство комуниста у Републици Србији!

Заједно до победе!

Udruženje građana za borbu protiv raka u Pančevu ima 2500 članova, najveće je u Srbiji i u njemu su aktivni članovi Komunista Srbije. U Južnom Banatu, Pančevu i okolini i dan danas, dvadeset godina posle Nato bombardovanja osećamo njihovo zdravstveno razaranje. Nije samo osiromašeni uranijum, nisu samo kasetne bombe štetne po zdravlje. Pančevo je za vreme SFRJ imalo veliku industrijsku zonu i jaku hemijsku industriju. Nemoguće je nabrojati koliko su puta avioni Nato alijanse gađali Petro-hemijski kompleks i koliko štetnih materija je otišlo u vazduh zemljište i vodu.

Broj obolelih od kancera u Pančevu i okolini se drastično povećao posle bombardovanja a tendecija rasta je prisutna i danas. To je razlog da u Pančevu postoji udruženje građana za borbu protiv raka, koje ima veliki broj mesnih odbora. Pančevačko udruženje za borbu protiv raka je najveće u Srbiji ima 2500 članova i to su uglavnom pacijenti, među kojima su i članovi Komunista Srbije, koji su lečeni na razne načine protiv kancera ( operacije, hemoterapija, zračenja… ). Članovi su takođe i ljudi dobre volje koji nas pomažu na razne načine a najčešće novčano. Naše aktivnosti su organizovanje tribina, predavanja o prevenciji o načinu lečenja kancera i u tome nam pomažu doktori raznih profila ( onkolozi, urolozi, hirurzi itd ).

Tačan broj naših članova na našem prostoru ne možemo da znamo pošto nam se učlani 200-300 novih članova ali i premine od kancera približan broj članova godišnje.

Zlatoje Krčadinac

 

Španija ove godine obeležava 80. godišnjicu kraja građanskog rata (1936-1939) i egzila republikanaca koji je usledio nakon toga.Tada je oko pola miliona Španaca pobeglo od odmazde,zatvora i strahota fašističke diktature i spas pokušalo da pronađe u Francuskoj,Latinskoj Americi ili Severnoj Africi.U odbranu Španske
Republike stale su i takve veličine poput Federika Garsija Lorke,Rafaela Albertija,Migela Ernandeza i drugih.Poznato je da je preko 1800 jugoslovenskih dobrovoljaca(komunista) učestvovalo u Španskom građanskom ratu na strani Španske Republike,od čega je polovina poginula.Veliki broj bivših jugoslovenskih dobrovoljaca u Španskom građanskom ratu se još za vreme Drugog svetskog rata tokom NOB-a istakao ratnim iskustvom stečenim u Španiji poput Veljka Vlahovića,Koče Popovića,Koste Nađa,Danila Lekića,Ivana Gošnjaka,Lazara Udovičkog,Aleša Beblera i dr.Uspomenu na njih u Beogradu čuva skroman,neupadljiv spomenik Internacionalnim brigadama koji se nalazi pored Karađorđevog parka dok i jedna ulica na Novom Beogradu još uvek nosi njihovo ime. Jugoslavija je bila jedina socijalistička zemlja koja je raširenih ruku primila svoje interbrigadiste ne optužujući ih za “sumnjive kontakte” uspostavljene u Španiji sa levičarskim sektorima iz zapadnih zemalja a mnogi od njih su dospeli na značajne funkcije.Nakon Drugog svetskog rata sa Frankovom Španijom kao Hitlerovom saradnicom jedino su Jugoslavija i Meksiko trajno raskinuli diplomatske odnose,nastavljajući da je održavaju sa Španskom Republikom u egzilu koja je u Beogradu imala i svog opunomoćenog diplomatskog predstavnika Federika Minjana.Pomoć španskim antifašistima SFRJ je pružala ne samo davanjem azila nego i u teorijskoj obuci o funkcionisanju jugoslovenskog samoupravnog sistema i marksizma uopšte,vojnoj obuci,štampanju ideološko propagandnog materijala,stipendijama,smeštajem i radnim mestima.U Jugoslaviju su tada došli i ugledni španski pisci komunisti Eduardo Pons Prades,Huan Kastelja i španski nobelovac Kamilo Hose Sela.

 

Dana 10.09.2019. godine Opštinski komitet Komunista Srbije u Ljigu obeležio je 75. godišnjicu oslobođenja Ljiga u Drugom svetskom ratu.Dan oslobođenja Ljiga u Drugom svetskom ratu je najznačajniji datum u istoriji ovog kraja,dan kada je 13. Proleterska brigada razbila nemačke okupacione i četničke kolaboracionističke snage u Ljigu i nastavila svoj slavni revolucionarni borbeni put ka konačnom oslobođenju zemlje.Obeležavanje dana oslobođenja Ljiga je važno zbog falsifikovanja istorije od strane vlasti koje se intezivno sprovodi od rušenja SFRJ i kontrarevolucije.Pored Komunista Srbije obeležavanju su prisustvovali i delegacija SUBNOR-a Valjevo i SKS.

Dvadeset drugog aprila godina sedamdeseta

to bejaše devetnaestog veka, ruska majka rodi

velikog čoveka.

Kad odraste i um njegov stasa, on će postat

vođa potlačenih masa.

Ruski narod podari nam velikoga diva, svoga

umnog sina na planeti poznatog pod imenom

Lenjina.

Sve velike misli tvoje i rezultati tvoga rada

bili su nam vodilja ka socijalnoj pravdi i

slobodi potlačenih naroda.

Tvoja dela veličanstveno su osmišljena

Mnogima su radnicima i mnogima narodima

na Zemlji planeti socijalnu pravdu i slobodu

donela.

Za života tvoga veličanstvenoga, mnoga dela behu

ostvarena, mnogi tvoji časni sledbenici, tvoje

delo časno nastaviše ali izdajnici i zlotvori

iz redova naših podlo izdadoše.

Ideali tvoji komunistički visoko su bili,

mnogi lažni komunisti nisu ih dostigli.

I najveće delo tvoje, Vladimire Iljiču,

Sovjetski Savez ostao je.

To veličanstvemo delo Vladimire Iljiču, što

ti stvori, nije moglo da razori ni dvesta pedeset

fašističkih divizija, a to je uradila iz redova

naših, podla izdaja.

Imperijalističke i fašističke ratne trube

ponovo se čuju kolonijalni i fašistički

marševi, planetom odjekuju.

Sa mislima tvojim pretočenim u pisana štiva,

sva tvoja veličanstvena dela

Vladimire Iljiču postaju neuništiva.

U naletu svome imperijalističkome, narodima

ne daju da dišu, sve ih više i više

nemilosrdno terorišu.

Vladimire Iljiču šta da rade komunisti,

sve moraju dobro osmisliti i sagledati svu

dubinu tvojih dela da nam bukne iskra iz pepela.

Snaga volje tvoje prisutna je, a i snaga uma

tvoga, što nas vodi dovešće nas do našega

cilja socijalnoj pravdi i slobodi.

Među nama komunistima, među poniženim

radnicima a i među mnogim narodima,

snažna nada mora postojati da će tvoje

delo, delo Lenjinovo sva nedela pobediti.

Lenjin će večno živeti!

Nikola Đukić  

 

Prelepa Han Sung Ok (42) pobegla je iz rodne Severne Koreje u Južnu Koreju i skrasila se u Seulu jednom od najbogatijih gradova u Aziji. Tragajući za boljim životom, zaslepljena svetlostima velegrada i zapadnom propagandom Han je na svojoj koži najdrastičnije osetila nehumanost kapitalističkog društva. Pošto ju je muž napustio ona i njen sin sa posebnim potrebama bili su prinuđeni da se presele u subvencionisan stan. Primala je socijalnu pomoć od 94 dolara mesečno tako da nije bila u stanju da plaća stanarinu i režije. Poslednja ih je videla prodavačica povrća na pijaci gde je Han kupila salatu, a i policija je utvrdila da je tog dana podigla poslednja 3 dolara sa računa. Posle nekoliko nedelja Han i njezin sin pronađeni su mrtvi u stanu. U stanu nije bilo nikakve hrane osim nekoliko grama tucane paprike. Umrli su od gladi.Han i njezin sin bili su nevidljivi za kapitalističku birokratiju, bili su nevidljivi i za komšije i okolinu gde su boravili. Njihova smrt uzburkala je javnost u bogatom i skupom Seulu, ostavlja se cveće u svetilištima za njih, u medijima se komentariše da je trebala da se  i formalno razvede pa bi imala veću pomoć, prodavci bi joj dali salatu da je samo rekla za svoju situaciju itd. Međutim Han je bila ponosna, nije molila za pomoć i nikom se nije žalila na svoju tešku situaciju. Činjenica je da je Južna Koreja ( kao i Srbija danas ) jedna nehumana država, koja je ravnodušna za bilo kakav problem i muku običnog čoveka a služi interesima isključivo bogatih pojedinaca.