Сваког 15. Априла, народ Демократске Републике Кореје слави празник Дан Сунца у чвст великом револуционару и борцу против империјализма Ким Ил Сунга. Ово је најважнији државни празник у земљи када велики број Севернокорејанаца стоји у реду да положи цвеће испред статуе Ким Ил Сунга у Пјонгјангу.
Још у младости Ким Ил Сунг је основао Савез за уништење империјализма и Савез комунистичке омладине Кореје а 1930 .Корејску револуционарну армију када организује борбе против јапанских окупатора. Објединио је 1946 Комунистичку партију Северне Кореје и Нову демократску партију образујући Радничку партију Кореје на чијем челу је био као генерални секретар до смрти. 09. септембра 1948. године постао је први председник владе ДНР Кореје.
Као изразити комуниста успео је да одржи стабилан раст домаће индустрије и економије.
Данас је ДНР Кореја симбол хуманог друштва у коме се поштују права радника, где нема незапослености, просјачења, криминала, наркоманије, проституције, дакле свих негативних појава које постоје у капиталистичким државама. До сада није забележен ниједан случај оболелих од корона вируса што указује да је здравство на високом нивоу.
Комунисти Србије никада неће заборавити велико пријатељство Маршала Тита и великог вође Ким Ил Сунга као и пријатељство СФРЈ и ДНР Кореје.

U Socijalističkoj Republici Vijetnamu koja ima 95 miliona stanovnika Covidom 19 zaražena su 262 građana i nije registrovan ni jedan smrtni slučaj od Korona virusa. Kako je to moguće kada imaju otvorenu granicu sa Kinom? Jednostavno na vlasti u Vijetnamu je Komunistička Partija Vijetnama, inače jedina partija u državi sa 4,5 miliona članova koja drtži čvrstu Marksističko – Lenjinističku orjentaciju. Samim tim Vijetnam ima ozbiljnu odgovornu i humanističku vlast. Generalni Sekretar KPV Ngujen Fu Čong je izjavio povodom pandemije Kovida 19 da je Vijetnam reagovao odlučno i na vreme. Sredinom januara posle prvih slučajeva zaraženih u Kini formiran je Nacionalni upravljački odbor za prevenciju i kontrolu Kovida 19. Sredinom februara kada su imali 10 obolelih pojedine gradove su stavili u karantin. Kada su 1. aprila imali oko 200 zaraženih celu državu su stavili u karantin. Testirano je 121 000 ljudi a u karantinu pod strogom kontrolom 75 ooo građana. Zdravstveni sistem ima dovoljan broj lekara i medicinskog osoblja, kao i neophodne opreme. Izuzetna pažnja je posvećena hroničnim bolesnicima i ostalima sa oslabljenim imuniteteom tako da su dobili pohvale i od Svetske Zdravstvene Organizacije. Socijalistički zdravstveni humani sistem i blagovremeno reagovanje su ključ uspeha vijetnamskih komunista u borbi sa opasnim virusom.

У време пандемије Covida-19 желимо да се подсетимо како је функционисала Цивилна заштита у СФРЈ, која је по свим критеријумима била непревазиђена у свету и самим тим узор многим државама. Систем и функционисање Цивилне заштите први пут су регулисани Законом о народној одбрани из 1955. године док је снага тог система кулминирала у оквиру доктрине Општенародне одбране и друштвене самозаштите ( ОНО и ДСЗ ) која је усвојена 1969. године. Законом је регулисано да се штабови Цивилне заштите организују на свим нивоима. Дакле штабови су постојали на нивоу федерације, република, аутономних покрајина, општина и месних заједница. Такође, свака фабрика или друга радна организација имала је свој штаб као и студентске организације. Држава СФРЈ није штедела на финансијама и квалитетној опреми. Што је најважније није се оскудевало у квалитетним кадровима. Постојали су разрађени планови за све врсте елементарних непогода, епидемија, земљотреса, поплава, пожара…Свако село, месна заједница у граду, фабрике, факултети одржавали су редовне обуке и вежбе, имале су припремљене објекте за карантине и друге врсте заштите становништва. Своју снагу и ефикасност систем Цивилне заштите показао је у пракси за време епидемије Великих богиња, земљотреса у Скопљу, Бањалуци, Црној Гори, поплавама и пожарима. Није био дозвољен никакав јавашлук, свака неефикасност је била персонализована и најстроже кажњавана од федерације до месне заједнице. Јасно је да би СФРЈ ефикасно победила Корону пошто је имала квалитетан здравствени систем са довољним бројем лекара и медицинских сестара, и функционалан социјалистички систем у коме је сваки појединац организовано био у служби своје државе.
Власт на чијем челу је била СПС је донела неразумну одлуку 1994. године и укинула штабове Цивилне заштите и поново их неефикасно формирала током бомбардовања НАТО пакта. Демократе су после петооктобарских промена сасвим укинуле Цивилну заштиту. Данас Цивилна заштита постоји у оквиру МУП- а и више егзистирају као хуманитарна организација без довољно средстава и кадрова. Међународни дан Цивилне заштите је био 1. март и то је био тренутак да Цивилна заштита упозори државу на опасност која прети здрављу нације.
Историја доказује да ни једна капиталистичка држава не може ефикасно да заштити своје становништво и да се бори против елементарних непогода, као ни против Covida- 19 данас из простог разлога што те државе штите искључиво интересе богатих.

Komunisti Srbije podržavaju zahtev francuskih komunista ( PRCF – Pole de Renaissance Communiste en France ) koji traže oslobađanje libanskog komunističkog aktiviste Georgesa Ibrahima Abdallaha, koji bi mogao umreti od Covid-19 u pretrpanom francuskom zatvoru. U zatvoru je od 1984 godine, optužen da je učestvovao u atentatu na izraelskog ambasadora i jednog agenta američke CIA-e.
Trebao je biti oslobođen još pre 15 godina, ali su ga francuske vlasti zadržale u zatvoru, iako je vlada njegove zemlje ( Liban ), izjavila da je spremna da ga primi.

U turskom kazamatu posle 288 dana štrajka glađu, umrla je mlada revolucionarka i pevačica turske folklorne levičarske grupe Yorum. Prvi put je uhapšena od strane desničarske vlade diktatora Redžepa Erdogana u Kulturnom Centru u Istanbulu novembra 2016 godine, zajedno sa sedam članova grupe Yorum zbog navodnih ” terorističkih” aktivnosti. U štrajk glađu stupila je juna meseca 2019. godine priključivši se tako drugovima iz benda Baharu Kurtu, Bariş Yuksel i Ali Araciu koji su započeli isti mesec dana ranije zbog neljudskog postupanja prema njima. Od novembra prošle godine do 11. marta 2020 nalazi se u bolnici gde nije dobila potrebnu negu i tretman.
Umrla je 03. aprila 2020. godine a na dan sahrane održan je veliki protest protiv turske vlade, na čelu sa Erdoganom, zbog tretmana prema bendu Yorum. Velike mase oplakivale su Helin i započele su marš ka kuli Cemevi. Policija nije dozvolila prisustvo mase na sahrani te je uz upotrebu sile razjurila i uhapsila nekoliko učesnika.
Slava hrabroj drugarici Helin Bölek koja je dala svoj život u borbi protiv diktatora Erdogana i njegove buržoaske vlade.

Da zastanemo na kratko i uozbiljimo se, apel za samokontrolom je danas postao nužna mera zbog ozbiljnosti situacije u kojoj se nalazimo.

Prosek godina starosti zaposlenih u zdravstvenom sistemu Srbije je 45 godina.
Zabrana zapošljavanja u javnom sektoru je na snazi 5 godina, za koje vreme nam je, taj jedini zdravstveni  sistem koji imamo, desetkovan.
Što odlaskom u penziju, što odlaskom zdravstvenih radnika u inostranstvo.
Kapaciteti koji su ostali, naročito oni koji su danas na udaru, infektolozi, virusolozi, internisti, anesteziolozi i tehničari obučeni za rad u tim oblastima, nisu dovoljni da podmire potrebe svih obolelih do sada, ukoliko bi se stanje svakog zaraženog pacijenta iskomplikovalo.

Da li shvatate šta sledi ukoliko se to desi?

Niko nam nije izdao razumno, argumentovano, zvanično saopštenje i većina nas nije svesna ozbiljnosti situacije u kojoj se nalazi zdravstveni sistem, a samim tim i briga o životima svih nas.
Niko nije bio u stanju da prizna totalnu nebrigu o zdravstvenom sistemu, opšti kolaps zdravstvenog sistema zbog godina neulaganja u isti i lošeg tretmana zaposlenih u jednoj od najvaznijih institucija Države.

Umesto da prizna sistemsku, decenijama pravljenu grešku, Predsednik SNS, odluku o uvođenju Vanrednog stanja, doneo je bez obrazloženja, bez bilo kakvog argumenta, što je u startu čini nelegitimnom.
Zato s pravom svaki svestan građanin danas negoduje zbog ograničavanja slobode kretanja. U ljudskoj je prirodi da traži odgovore, a odgovore koje tražimo niko nam ne nudi.
Za nekoliko nedelja, Predsednik SNS i nekoliko ljudi koji se pojavljuju na konferencijama za javnost, obesmislili su izraz “struka” i same fukcije i poslove kojima se bave.
Niko od njih, nije ponudio zdrav razum, logično i argumentovano objašnjenje  za preduzete mere.
Umesto toga, pribegli su širenju panike, pretnjama, omalovažavanjem ljudi kojima su se obraćali, širenju defetizma, nudeći poluinformacije, horor scenario i pretnje, tonom koji ne priliči zvanju i funkcijama kojima se ti ljudi bave.
Obesmislili su sve, mnogo ranije, a sada konačno i vrlo tešku situaciju u kojoj se zbog pandemije čitav svet nalazi u kolapsu.

Na prekretnici smo i poslednji je momenat da se i struka koja brine o mentalnom zdravlju pojedinca uključi, da ne bi teška situacija pandemije virusa, eskalirala u nešto još gore. Bilo da je u pitanju samovolja i bes jednog čoveka, neprofesionalnost stručnjaka koji se obraćaju javnosti, ili ono najgore, opšta neposlušnost građana zbog svega predhodno navedenog.

Argumentovana istina je ono što će zaustaviti pandemiju i opravdati mere koje je predložila Asocijacija zdravstvenih radnika.

I institucija zdravstvenog sistema Srbije, i Predsednik  SNS, koji bi trebao da bude Predsednik svih građana, dužni su da na jedini ispravan način budu servis građana, u svakom smislu.

Imamo svo moguće pravo da se bunimo, ali apelujemo na zdrav razum svih nas da se pridržavamo mera opreza.Ako je Vlada neodgovorna, ne moramo takvi da budemo i mi. Ne želimo da budemo kao predsednik SNS, zar ne.

 

 

Rat protiv virusa i šeprtljavi „sveti savez“

Došli smo dakle do rata protiv virusa. Ali union sacrée službene i televizijske retorike od samog je početka delovao šeprtljavo. U prvim danima, pre nego što je geometrijski porast zaraze proširio strah, široki savez ozbiljnih novina, velikih grupa, srednjih firmi i udruga sitnih trgovaca i zanatlija protestvovao je protiv ekonomske blokade Severa u tolikoj meri da je postavljano bogohulno pitanje nije li šteta nanesena fakturama i obračunima važnija od žrtava epidemije. S druge strane imamo pravu prvu liniju. Medicinsko osoblje, doktore, sestre, čistače i sve zaposlene u zdravstvu, koji doslovno rizikuju živote. Za njima idu radnici, koji su morali da štrajkuju da bi se izborili za osnovne uslove zaštite, svi zaposleni strateški važnih službi, od logistike do prodavačica u supermarketima. Zatim vojska onih koji rade poslove bez ugovorne sigurnosti i radnika na crno, dva miliona kućnih pomoćnika i negovatelja, milioni koji zavise o lažnim kooperativama i nepostojećim preduzećima, u trgovini, turizmu ili građevinarstvu. Zaključavaju se kapije i zatvaraju gradilišta, napolju ostaje vojska radnika bez ikakvih garancija, koja je i pre toga bila bez prava na godišnji odmor i bolovanja, a koja od danas do sutra ostaje bez prihoda i zaštite. Borba protiv virusa, dakle, naravno. Naši radnički domovi decenijama su već ukorenjeni u gradskim radničkim četvrtima: sa svojim volonterima i simpatizerima aktivno su uključeni u borbi protiv neugodnog neprijatelja, koji zahteva informisanost i pažnju prema najslabijima. Ali i ovi teški časovi moraju dati svoj doprinos, kroz razmišljanje i svesnost o pravoj situaciji. Upravo je epidemija iznela na svetlost dana najgore uslove nejednakosti i izrabljivanja; borba za komunizam ostaje jedini put prema istinski humanom i solidarnom društvu.

Lotta comunista, mart 2020. godine

Dana 24. 03. 1999.godine neofašistička NATO alijansa otpočela je bombardovanje SR Jugoslavije. Istog trenutka svi pravi komunisti dobrovoljno su se javili za odbranu zemlje i u uniformama zajedno sa ostalim patriotama krenuli u rat protiv sto puta jačeg neprijatelja. Za Komuniste Srbije nezamislivo je bilo da neko nosi crvenu knjižicu a ne bude u aktivnom ili rezervnom sastavu vojske na braniku otadžbine. Za to vreme skoro celokupni vrh vlasti i buržoaske opozicije bio je pod jorgan planinom. Gde su tada bili Vučić, Dačić, Vulin, Ljajić, Đilas Jeremić, Šešelj itd. Njihov kukavičluk se ničim ne može oprati.

Ogromne su bile ljudske žrtve gde se najčešće pominje cifra od oko 2500 među kojima, što je najstrašnije i 87. dece. Mi Komunisti Srbije NATO zlikovcima to nikada nećemo zaboraviti niti oprostiti. Materijalna razarnja su iznosila više desetina miljardi dolara. Srbija kao i Crna Gora i danas osećaju posledice bombardovanja NATO bandita. Zaista je odvratno kako su se snishodljivo i podanički u protekle dvadeset i jedne godine sve vlasti odnosile prema glavešinama iz NATO zemalja, naročito zbog toga što je po sličnom scenariju krvavi pir nastavljen i prema drugim narodima.

Istorija je pokazala da jedino zemlje socijalizma uspešno odolevaju agresivnim evroatlantskim neofašistima u prvom redu Kuba i Severna Koreja

Dole neofašisti NATO pakta!

Smatramo da je situacija sa korona virusom veoma ozbiljna i da je potrebno intervenisati. Komunisti Srbije u potpunosti podržavaju zajednički tekst komunističkih i radničkih partija sveta koji je pripremila Komunistička Partija Grčke ( KKE ) te isti prenosimo u celosti.

Neposredne mere zaštite zdravlja i prava naroda

Komunističke i radničke partije sveta odgovorno su postavljene pred našim narodima.Mi smo tu! Mi smo na čelu borbe da se odmah preduzmu sve mere za zaštitu zdravlja i zaštitu prava radničke klase i naroda.

Pandemija COVID-19 ne može sakriti opasnost koja proizilazi iz tragičnih grešaka zdravstvenih sistema u svim kapitalističkim zemljama koje su bile poznate i pre izbijanja korona virusa. Do ovih grešaka nije došlo slučajno,one su rezultat anti-narodne politike koje su vodile buržoaske vlade s ciljem komercijalizacije i privatizacije zdravstva,radi podrške profitabilnosti monopolskih grupa. Ovakva politika potkopava velike naučne i tehnološke mogućnosti koje su danas dostupne za ispunjavanje svih potreba ljudi u prevenciji i zdravstvenoj zaštiti.

Današnja iskustva ističu superiornost i blagovremenost socijalizma i centralnog naučnog planiranja zasnovanog na neophodnim potrebama, koja mogu da obezbede primarnu zdravstvenu zaštitu i prevenciju, bolnice, medicinsko osoblje, zdravstvo, laboratorije, lekarske preglede i sve ostalo što je potrebno za ispunjavanje stalnih zdravstvenih potreba ljudi.

Prethodno usporavanje svetske ekonomije sada se dodatno pojačava širenjem korona virusa i povećanjem rizika od nove krize u narednom periodu. Uprkos propagandi o ” jedinstvu “, buržoaske vlade podržavaju monopolske grupe na sve moguće načine i nastojaće da teret krize svale na narode.Narod ne može i ne sme ponovo da ispašta!

Preduzimanje neophodnih mera danas, zahteva takođe borbu naroda protiv podrške monopolskim grupama, koje žrtvuju zdravlje naroda zarad kapitalističke profitabilnosti.

Komunističke i radničke partije zahtevaju da se odmah preduzmu sve potrebne mere za rešavanje epidemije, uključujući sledeće:

1. Neposredno jačanje sistema javnog zdravstva državnim finansiranjem, zapošljavanje medicinskog osoblja sa punim radnim vremenom i sa punim radnim pravima. Zadovoljenje svih potreba na odeljenjima intezivne nege i infrastrukture potrebne za potpuno funkcionisanje javnih zdravstvenih i istraživačkih službi.

2. Trenutno besplatno pružanje svih potrebnih sredstava zaštite ( maske, rukavice, antiseptici itd. ) od strane države i borba protiv profiterstva. Obezbediti sve mere zaštite svom medicinskom osoblju koje se bori i žrtvuje u bolnicama i o svom trošku.

3. Zaštita prava i prihoda radničke klase. Da se zaustavi nepriznavanje prava radnika od strane kapitalista koji pod šminkom epidemije Covid-19 masovno otpuštaju radnike i pokušavaju dodatno da im otežaju pravo na zaradu, radno vreme, odsustvo sa posla itd.

4. Ne dozvoliti bilo kakvo smanjenje demokratskih prava naroda pod izgovorom korona virusa.

 

Централни комитет партије Комунисти Србије је на својој седници одржаној 08. марта 2020. године у Београду донео одлуку да наша партија не учествује на покрајинским и републичким изборима расписаним за април 2020. године. Оваква одлука мотивисана је чињеницом да је у Србији на снази дискриминаторски изборни закон, који онемогућава комунистичке и радничке партије, које се финансирају искључиво од чланарина и донација својих чланова и симпатизера, да испуне услове који су им наметнути. Поред финасијског дела, велики проблем представља и овера потписа од стране нотара, јер ми нисмо у могућности да пред канцеларију одређеног нотара доведемо све запослене у неком јавном предузећу, органу локалне самоуправе или државне управе. Тако нешто је резервисано за партије на власти. Ми морамо да обезбедимо да у тачно одређено време, дођу сви наши чланови и симпатизери, што је готово немогуће. Док се овако неправедни закони не измене и не дозволи партијама које заступају радни народ да и оне равноправно учествују у изборној трци, став Комуниста Србије по овом питању биће непромењен.

Када су у питању локални избори, Централни комитет је донео одлуку да партијска руководства на локалном нивоу, у зависности од ситуације у својој средини, донесу одлуку о учешћу на изборима,самостално или у коалицији са идеолошки блиским организацијама у складу са програмом и статутом наше партије.