Odakle potiče Vučićeva i Đinđićeva simpatija prema Milanu Stojadinoviću kao najboljem srpskom političaru? Možda zbog načina na koji se obogatio.
Najveću aferu u Jugoslaviji od 1918. do 1941. godine predstavlja “afera s ratnom štetom”, koja pripada dr. Milanu Stojadinoviću kao ministru finansija. U toj aferi učestvuju banke, kao saradnici ministra finansija, industrijalci i trgovci, pa čak i sam kralj Aleksandar. Berzanskim transakcijama banke i trgovci došli su do milionskih profita, dok su industrijalci pomoću obveznica dva odsto rente ratne štete na lak i jeftin način dobili na račun reparacije materijal, mašine i instalacije za fabrike. Stvarno oštećeni građani za vreme rata nisu obeštećeni. Na račun reparacije stvoreni su novi poratni milioneri, a ugovori o miru, Versajski i Senžermenski, bili su izigrani. Pošto Nemačka ni ekonomski ni finansijski nije mogla da plati saveznicima kao državama, naknadu za troškove rata, u Versaju je usvojeno rešenje koje priznaje naknadu štete samo privatnim licima, oštećenim građanima Francuske, Belgije, Srbije i Crne Gore. Ove odredbe o miru izigrane su od Kraljevine SHS Zakonom o ratnoj šteti i obveznicama dva odsto rente ratne štete koje su glasile na donosioca i tako postale hartije od vrednosti vrlo pogodne za bankarsko-berzanske špekulacije i trgovačke transakcije.
U Ugovoru o miru stajalo je precizno da se ratna šteta dosuđuje građanima Kraljevine SHS u zlatnim francima( 5,5 milijardi ), međutim Kraljevina SHS donosi zakon o ratnoj šteti i obveznice dva odsto rente ratne štete, pa se pojavljuje kao poverilac za reparacije od Nemačke za šta nije imala legitimaciju. Ova greška buržoaske radikalsko-demokratske vlade iskorišćena je prvo od Nemačke kojoj je bilo u računu da plati sve u naturi, starim mašinama i starim materijalom, a sebi da obnovi industriju modernim mašinama.
Ovu grešku iskoristili su i Stojadinović, ministri i bankari kao špekulanti i industrijalci koji su stekli stotine miliona, iako nisu bili oštećeni, jer mnogi za vreme rata nisu ni postojali.
Afera sa “ratnom štetom” sastoji se iz niza berzansko-špekulativnih transakcija iz kojih su pojedine banke i bankari formirali ogromne kapitale, a ministri bogatstva.
Tako je na račun reparacije u Beogradu podignuta fabrika hartije Milana Vape, koja pre rata nije ni postojala, već je bila kartonska radionica za koričenje knjiga.
U Leskovcu je pre rata postojala radionica gajtana braće Teokarević, da bi uz pomoć kuma ministra pravde Laze Markovića postala jedna od najvećih i najmodernijih fabrika na Balkanu.
Milan Stojadinović je kao ministar finansija radio na ratnoj šteti i jačanju državnih hartija od vrednosti, a naročito “obveznicama dva odsto rente ratne štete”,koje su na berzama bile naturane ispod vrednosti. Obveznice su na tržištu kupovane i prodavane od 100 do 120 dinara, iako je nominalna vrednost bila hiljadu dinara komad. Da bi izazvao skok vrednosti obveznica, upotrebljava zakonske mere ali prethodno obaveštava saradnike da kupe velike količine istih. Cene su na berzi za kratko skakale na 500 dinara po komadu a špekulanti bi zaradili oko 500 miliona dinara.
Verovatno je Milan Stojadinović za Aleksandra Vučića i Zorana Đinđića najbolji srpski političar svih vremena zbog načina na koji se ” snašao “.
PORATNI MILIONERI
STAV PARTIJE KOMUNISTI SRBIJE U VEZI AKTUELNIH SPLETKARENJA ANTINARODNIH REŽIMA U SRBIJI I CRNOJ GORI
Duboko smo zagazili u izbornu godinu na zapadnom Balkanu i samo je pandemija razlog zbog koga su parlamentarni izbori u Srbiji i Crnoj Gori odloženi. Ono na šta smo navikli jeste da ponovo posmatramo antinarodne režime u obe države kako beskrupulozno fabrikuju afere i (ponovo) pokušavaju da zavade narode, dok vredno i marljivo rade „ispod žita“, isključivo u sopstvenu korist.
Sama izborna godina nije (kao što bi se u normalnim državama očekivalo) najvažnija za same izbore, već predstavlja izvesno ubrzanje usled kojeg se pojavljuju skrivene afere, rešavaju ubistva, hapse kriminalci, rešavaju socijalna pitanja, ulaže u infrastrukturu, školstvo, zdravstvo… dok se sve ostalo vreme o tome ćuti, a ljudi se drže u neznanju i strahu. Naime, frekvencija fabrikovanja i publikovanja afera i najavljivanih (po pravilu, nikada sprovedenih) rešenja gorućih pitanja nedvosmisleno ukazuje na činjenicu da su lopovski i antinarodni režimi u kapitalističkoj Srbiji i Crnoj Gori u konstantnoj kampanji i da je izborna godina samo nova egzekucija ljudskih prava i ustavnog poretka.
U susret izborima, i Milo i Alek, po običaju, podgrevaju podele i sukobe, aktiviraju spoljne i unutrašnje neprijatelje, nalaze tačke razdora i sebe stavljaju na čelo branilaca Crne Gore i Srbije. Naravno, kada je država „napadnuta“ ko te pita za ekonomiju, brojne afere, korupciju, lična bogaćenja, pljačku državne imovine, organizovani kriminal.
Kako nije dovoljno fabrikovati unutrašnje afere i stvarati lažnu opoziciju i proganjati neistomišljenike, predizborne kampanje diktatora na čelu Srbije i Crne Gore se po pravilu prenose i u susedne države i često reflektuju na dijasporu, gde god ima prostora za tako nešto. Stvar je prosta, onaj ko nije u žarištu problema i ko poseduje drugačiju perspektivu može objektivnije sagledati sliku i racionalnije doneti sud o dešavanjima, sud koji teško da ide u korist diktatorskim režimima Aleka i Mila. Stoga je građane Srbije u Crnoj Gori i obrnuto potrebno držati u konstantnom strahu od fantomskog, ksenofobnog faktora koji se stalno preteći nadvija nad njihovim glavama. Nije dovoljno biti Srbin u Crnoj Gori, ili Crnogorac u Srbiji, Aleku i Milu je neophodno da su građani u njihovoj mašini za mlevenje mesa i u nesvesnoj službi njihovim planovima i antiustavnim ciljevima. U tom smislu, nikako nije poželjno da se građani Crne Gore u Srbiji osećaju sigurno, niti da se građani Srbije u Crnoj Gori mirno šetaju i obavljaju svoje svakodnevne obaveze bez straha od represije. Potrebno je stvoriti atmosferu panike i linča i na taj način razjediniti građane i stvoriti desničarske frakcije koje seju strah i unose nestabilnost.
Risto Sotona, poznat i kao Amfilohije Radović (takođe poznat po svojim fašističkim stavovima i svetonazorima), mitropolit cetinjsko-primorske Mitropolije je tako napravio jedan manevar koji je kod izvesnog broja ljudi u Srbiji i Crnoj Gori prepoznat kao krajnje patriotski, a koji je ništa drugo do bacanje prašine u oči narodu; za to vreme traje razračunavanje dva kriminalna klana u Crnoj Gori, SPC-a i pomenute Mitropolije kao jednog od ogranka te versko-kriminalne organizacije s jedne, i Mila Đukanovića, s druge strane. Naime, glavni spor je nastao oko zemljišta na ekskluzivnim lokacijama, koje je u vlasništvu Mitropolije, a kojeg Milo Đukanović želi da se dočepa na polu-legalan način, tako što će proglasiti autokefalnost CPC-a (Crnogorska pravoslavna crkva) i praktično izjednačiti crkveno i državno vlasništvo, ili makar stvoriti daleko povoljniju atmosferu za takvu vrstu malverzacija. Jasno je da Risto Sotona to nije dozvolio, jer i njemu je strana valuta srcu draga, tako da su se preko noći, pod plaštom lažnog patriotizma i fabrikovanog progona stvorile litije obmanjenog naroda u Crnoj Gori. Sam taj i takav sukob nije jednostran i ne predstavlja puko komešanje u samom vrhu crnogorsko-srpskog kriminalnog miljea, već je i idelan za mnogo ozbiljniju i veću igru – parlamentarne izbore.
Naime, ako se nezainteresovani građani ujedine u strahu, smesta će se osetiti zaštićenim od strane svoje države, a država su – Alek i Milo, pa će shodno tome i glasati, jer su promene obećane a zaštita u teška vremena obezbeđena samo ukoliko se poseti biračko mesto i zaokruži predloženi broj.
U tom smislu se javljaju i dežurni vikari, klovnovi i ljudi koji služe isključivo da zavade narode i bace dimnu zavesu, kako bi kapitalistički izrabljivači neometano sprovodili svoje planove. Tako je predsednik socijaldemokratske partije SPS, Ivica Dačić, ponovo odigrao svoju ulogu lokalnog ratnog huškača i dao izjavu iz koje se može (ne samo iz konteksta) izvući da će građani Crne Gore u Srbiji verovatno loše proći, imajući u vidu neku vrstu huligansko-uličnog reciprociteta koji bi trebalo da se ogleda kroz nekontrolisanu reakciju građana Srbije prema svojim crnogorskim sugrađanima. U Crnoj Gori, istovremeno, imamo povampireni lokal-nacionalizm i nastavljanje atmosfere linča, dok se dva poglavara i dalje ne oglašavaju po tom pitanju jasnim političkim stavovima, što ukazuje na to da stvar nije vredna bavljenja na samom državnom vrhu i da je prepuštena trećerazrednim funkcionerima i poslušnicima. Dakle, ratnog huškanja svakako ima, ali rata nema i neće ga biti, iako će se ta atmosfera podgrejavati dokle god prolazi kod ljudi i dokle god se osećaju strah, ksenofobija i nacionalizam u vazduhu.
U svetlu svega izrečenog, pozivamo građane Srbije i Crne Gore da objektivno i racionalno sagledaju situaciju u koju su gurnuti mimo svoje volje, i da svu nelagodu, bes i pažnju usmere isključivo na kriminalne klanove Vučić i Đukanović, kako bismo se konačno oslobodili bede koja nam je za vratom decenijama. Stav partije Komunisti Srbije je da ove i ovakve izbore treba aktivno bojkotovati i pokazati aktuelnim režimima da nemaju poverenje građana, a njihovim zapadnim gazdama da nisu u stanju da obezbede legitimitet svojoj vladavini.
SF/SN
KOMUNISTI SRBIJE OBELEŽILI DAN MLADOSTI
Dana 25.05.2020. godine delegacija partije Komunisti Srbije posetila je Kuću cveća.
Ove godine obeležavanje Dana mladosti bilo je nešto drugačije, obzirom na to da nije bilo posetilaca iz republika eks SFRJ zbog epidemije virusa Kovid-19, koji su ranijih godina dolazili u velikom broju kako bi odali počast liku i delu druga Tita.
Naša delegacija položila je venac na grob Maršala Josipa Broza Tita i u ime Koordinacionog odbora komunističkih i radničkih partija sa prostora SFRJ.
Nažalost, usled dešavanja oko epidemije izazvane virusom Kovid-19, ove godine nismo uspeli da odštampamo novi broj našeg lista ” Komunist ” koji tradicionalno delimo svakog 25. maja.
Svima onima koji se rado sećaju SFRJ čestitamo Dan mladosti.
POSETA KUĆI CVEĆA POVODOM 25. MAJA
Drugarice i drugovi komunisti, Antifašisti i Jugosloveni.
Sutra 25. Maja u 11h, delegacija Partije Komunisti Srbije posetiće memorijalni centar 25.maj i odati poštu Maršalu Josipu Brozu Titu jedinom Vrhovnom komandantu JNA i doživotnom predsedniku SFRJ.
Poštu odajemo i u ime naših drugova iz Koordinacionog odbora radničkih i komunističkih partija Jugoslavije.
Socijalističke radničke partije Hrvatske SRP.
Komunističke partije Makedonije.
Jugoslovenske komunističke partije Crne Gore.
Saveza Komunista Bosne i Hercegovine.
Kulturnog političkog društva Komunist iz Slovenije.
Pozivamo sve simpatizere i gradjane da nam se pridruže sutra u 11 časova na platou ispred muzeja 25. Maj.
Smrt fašizmu Drugarice i drugovi komunisti, Antifašisti i Jugosloveni.
Sutra 25. Maja delegacija Partije Komunisti Srbije posetiće memorijalni centar 25.maj i odati poštu Maršalu Josipu Brozu Titu jedinom Vrhovnom komandantu JNA i doživotnom predsedniku SFRJ.
Poštu odajemo i u ime naših drugova iz Koordinacionog odbora radničkih i komunističkih partija Jugoslavije.
Socijalističke radničke partije Hrvatske SRP.
Komunističke partije Makedonije.
Jugoslovenske komunističke partije Crne Gore.
Saveza Komunista Bosne i Hercegovine.
Kulturnog političkog društva Komunist iz Slovenije.
Ove godine zbog situacije oko Kovid – 19, nismo uspeli na vreme da odštampamo naš časopis ” Komunist “.
Pozivamo sve simpatizere i gradjane da nam se pridruže sutra u 11 časova na platou ispred muzeja 25. Maj.
Smrt fašizmu
DVA NARODNA HEROJA UBIJENA ISTOG DANA
“Milosti ne tražim niti bi je dao” – Rade Končar
Na današnji dan 22 maja 1942 godine u Šibeniku od strane italijanskih fašista streljan je Rade Končar revolucionar, sekretar CK KP Hrvatske, član CK KPJ i organizator ustanka u Hrvatskoj. Član SKOJ-a postao je 1932 godine u Beogradu a ćlan KPJ 1933 godine. Tokom ilegalnog rada bio je zatvaran a mučenja je herojski izdržao. Bio je jedan od najpouzdanijih saradnika druga Tita. Organizator je ustanka u Dalmaciji i u toku jedne borbe sa italijanskim fašistima bio je ranjen i zarobljen sa grupom svojih drugova. Na suđenju u Šibeniku sudija ga je pitao da li traži pomilovanje Rade Končar je odgovorio : Milosti ne tražim niti bi je dao. Nekoliko meseci posle streljanja Vrhovni štab ga je proglasio za Narodnog heroja a 13. proleterska brigada je ponela njegovo ime.
Poziv na ustanak – Stjepan Filipović
Stjepan Filipović, rođeni Dalmatinac, u Kragujevcu je izučio bravarski, električarski, stolarski i knjigovezački zanat. Po početku okupacije kao aktivist KPJ radio je na pripremi narodnog ustanka u zapadnoj Srbiji. Obešen je na današnji dan 1942. godine. Za neposredno izvršenje vešanja dobrovoljno su se javili četnici Stanoje Jovanović i Radisav Jovanović pripadnici Valjevskog četničkog odreda koji je bio pod komandom vojvode Milorada Radića Pinde. Pred građanima Valjeva, okupatorom i domaćim izdajnicima Steva Kolubarac se držao junački a ostale su zabeležene njegove reči :
– ” Živeli narodni oslobodioci, živeli komunisti ! Dole fašisti i izdajnici srpskog naroda “.
– ” Šta čekate, što trpite, uzimajte puške i isterajte žgadiju iz zemlje, živela Komunistička partja Jugoslavije, živela Crvena armija!”
Fotografija vešanja Stjepana Steve Filipovića nalazi se na ulazu u zgradu Ujedinjenih nacija u Njujorku kao jedna od najupečatljivijih uspomena na antifašizam. U revizionističkom ludilu koje traje do danas, antifašisti su maknuti po strani. Nisu poželjni, a Filipović još manje jer se odazivao na ime Stevan.
Komunist Srbije nikada neće zaboraviti lik i delo Narodnih heroja Radeta Končara i Stjepana Steve Filipovića.
RADNIČKA KLASA NEMA ZA KOGA DA GLASA
Dana 16.05.2020.godine aktivisti partije Komunisti Srbije i marksističke organizacije Crveni organizovali su akciju deljenja letaka o bojkotu izbora. Tom prilikom obišli smo uži centar grada a većina građana je sa odobravanjem prihvatila stavove koji su izneti u propagadnim listićima.
Partije koje zastupaju interese radničke klase su onemogućene da učestvuju na izborima zbog nedemokratskog zakona po kome je za registraciju partije potrebno više desetina hiljada evra što predstavlja barijeru za sve one koji ne sarađuju sa vladajućim buržoaskim partijama. I prijava liste za izbore je uslovljena novcem i potpisima, koje satelitske stranke i udruženja leve i desne orijentacije ne mogu same da prikupe već samo uz pomoć SNS i SPS.
Komunisti Srbije, kao principijelna marksistička i lenjinistička partija, će se uvek držati principa da nema saradnje sa buržoaskim partijama iako su u prošlosti u više navrata dobijali ponude od istih.
DOSTA NAM JE IZBORA BEZ IZBORA!
Komunisti Srbije i Marksistička organizacija Crveni pozivaju radne ljude na aktivni bojkot ispraznog cirkusa zvanog parlamentarni „izbori“. Da se sukob dve desnice, vlasti i opozicije konačno obezvredi jer oni nisu legitimni predstavnici radnog naroda!
Partije na vlasti i u opoziciji nas već tri decenije ubeđuju da slobodno tržište i kapitalizam nemaju alternativu. Međutim, iz svakodnevnog života se jasno zaključuje da je kapitalizam neprijatelj čovečanstva i životne sredine, sistem u kojem su sloboda i zdravlje čoveka žrtvovani interesima tajkuna, njihovih političara i kriminalnih bandi.
Sve parlamentarne partije imaju isti ekonomski program, a to je dodela našeg novca gazdama kroz subvencije i ostale malverzacije i privatizacija svega vrednog što je ovaj narod stvorio. Istovremeno, u naše ime podižu sumnjive pozajmice od međunarodnih banaka i na taj način radni narod guraju u sve veće dugove, a buržoazija na vlasti se nekontrolisano bogati.
Pokazalo se da skupština i ostale institucije državne uprave ne rade u interesu radnog naroda te da su postale leglo parazita i cirkusanata.
Isti ti paraziti su odgovorni za uništavanje bezbroj fabrika privatizacijom. Privatizacija je pljačka! Fabrike moramo vratiti pod radničku kontrolu!
Moramo procesuirati sve koji su odgovorni za višedecenijsku pljačku naše industrije, zdravstva i školstva!
Aktivni bojkot znači da bojkotujemo izbore na kojima nema izbora, a paralelno sa bojkotom i u periodu između izbora, aktivno radimo na informisanju i organizovanju radnika i omladine.
Naš cilj nije samo ignorisanje izbora. Naš cilj je stvaranje političke alternative u interesu radničke klase, alternative za koju vredi izaći na izbore – revolucionarne radničke partije.
Svi su isti i nama će pod njima biti isto! Kapitalističko društvo je raspadnuto i diskreditovano, sa svim svojim institucijama. Ono više ništa ne može da ponudi radničkoj klasi i omladini. Nema razloga da pristajemo na izbore bez izbora!
Pridružite nam se!
Bolje društvo je moguće i neophodno!
Svi su isti – sve ćemo ih srušiti!
Partija Komunisti Srbije
www.komunistisrbije.rs
Marksistička organizacija Crveni
www.crvenakritika.org
15.05.1945. KRAJ 2. SVETSKOG RATA U JUGOSLAVIJI
Iako je u Evropi zvanično kraj rata proglašen kapitulacijom Nemačke 09.05.1945. godine, grupa nemačke armije E, povlačeći se iz Jugoslavije na zapad, produžila je otpor. Ostaci ustaša, deo Nedićeve SDS i SDK i četnici priključili su se nemačkim jedinicama. Jedinice Jugoslovenske armije pojačale su pritisak na celom frontu prodirući dolinom reke Drave i okruživši Nemce, ustaše i četnike u širem rejonu Dravograda i Blajburga 15. Maja, posle oštrih borbi prisilile na kapitulaciju. Tom prilikom zarobljen je general-pukovnik Aleksander Ler, nemački komandant Jugoistoka.
Komunistička partija Jugoslavije je u veoma teškim i složenim međunarodnim i unutrašnjim uslovima organizovala i uspešno završila narodnooslobodilačku i revolucionarnu borbu jugoslovenskih naroda. Time je ona, u novim istorijskim uslovima, dala značajan doprinos revolucionarnoj teoriji i praksi međunarodnog radničkog pokreta. KPJ je tokom rata uspela da stalno povećava oružane snage narodnooslobodilačkog pokreta, i da, uprkos tehničkoj inferiornosti, osigura sve veće uspehe Narodnooslobodilačke vojske i partizanskih odreda u borbi protiv okupatora i domaćih izdajnika.
U jedinicama NOV i POJ bilo je oko 100 000 žena a omladinci su sačinjavali oko 75% pripadnika oružanih snaga.
Partizanski rat koji je počeo 1941, prerastao je u opštenarodni, oslobodilački rat, i predstavlja prevazilaženje do tada važećih teorija o oblicima i mogućnostima partizanskog ratovanja i o ratnoj veštini uopšte.
U borbi protiv nemačkog, italijanskog, bugarskog i mađarskog okupatora i domaćih izdajnika, Jugoslavija je izgubila 1.706 000 ljudi. Jugoslovenska armija imala je oko 305 000 poginulih i 425 000 ranjenih boraca. Preko 20 % celokupnog stambenog prostora bilo je uništeno, mnogi rudnici i industrija do 50 % razorena. Okupatori su razorili ili sasvim opljačkali bolnice, škole, biblioteke, univerzitete, pozorišta, arhive i muzeje, i mnoge predmete nacionalne vrednosti preneli u svoje zemlje. Sve to govori o veličini, odlučnosti i heroizmu oslobodilačke borbe naroda Jugoslavije i njenom doprinosu u pobedi nad fašističkim silama.
Opredeljujući se za oružanu borbu protiv okupatora postavljeni su od početka jasni ciljevi borbe: oslobođenje zemlje i obezbeđenje njenog društvenog preobražaja. Osnovni politički uticaj na strategiju te borbe proistekao je iz činjenice da je oružanu borbu povela i njome rukovodila Komunistička partija Jugoslavije, pa je rat, pored oslobodilačkog, imao i revolucionarni karakter.
Slava pobednicima.
DAN BEZBEDNOSTI
U bivšoj SFRJ Dan bezbednosti se slavio 13.05 . kada je 1944. godine naređenjem Josipa Broza Tita formirana OZNA- Odeljenje za zaštitu naroda, kao jedinstven organ celokupne obaveštajne i kontraobaveštajne organizacije. Za načelnika OZNE postavljen je Aleksandar Ranković. Kao izvršni organ OZNE osnovan je, 15. avgusta 1944. godine Korpus narodne odbrane Jugoslavije – KNOJ. Marta 1946. reorganizovana je u Upravu državne bezbednosti UDBA i Kontraobaveštajnu službu KOS Jugoslovenske armije. Ove službe istakle su se u razbijanju i hvatanju preostalih bandi domaćih izdajnika na teritoriji Jugoslavije a posebno pri lociranju i hapšenju ratnih zločinaca Draže Mihailovića i Nikole Kalabića.
Dan bezbednosti slavio se u Srbiji do 2001. godine.
Danas kada ne postoji jaka država, ne postoje ni jake bezbednosne službe. Svedoci smo kriminalizacije društva, pljačkaških privatizacija, korupcije i mnogih sumnjivih poslova u koje su upleteni i pojedinci iz najviših organa vlasti a sve kao posledica slabih i nemoćnih službi bezbednosti koje nisu slučajno dovedene u takvu poziciju.
Svim bivšim pripadnicima bezbednosnih službi sa prostora SFRJ, koji su bili u službi naroda čestitamo Dan bezbednosti.
ЧЕСТИТКА БРАТСКЕ КПРФ ПОВОДОМ 75-те ГОДИШНИЦЕ ПОБЕДЕ НАД ФАШИЗМОМ
Поводом великог Дана Победе над фашизмом и 75-те годишњице исте, од стране братске Комунистичке Партије Руске Федерације добили смо честитку. Храбри Руски народ поднео је највећу жртву у Другом светском рату и највише захваљујући њему и његовој Црвеној Армији предвођеној комунистима, поражене су фашистичке снаге предвођене Хитлеровом Немачком.
Слава величанственој Црвеној Армији
