UPSS i partija Komunisti Srbije (niški komitet) su se udružili u zajedničkoj akciji deljenja letaka za bojkot izbora, koja je trajala tri dana, u periodu od 16.06. do 18.06.2020. Aktivisti naše dve organizacije su se složili oko osnovnih tačaka u vezi bojkota, najavili skup i sastavili tekst, te podelili nekoliko hiljada letaka.

Dana 15.06.2020.godine održan je protest “pod nazivom “Penzioneri pitaju” na kojem su učestvovali i aktivisti partije Komunisti Srbije. Protest je održan na trgu Marksa i Engelsa u organizaciji Udruženja sindikata penzionisanih vojnih lica.
Na protestu je pročitan dopis koji je upućen predsedniku Republike Srbije Aleksandru Vučiću,kao odgovor na pismo koje je uputio penzionerima pre nekoliko nedelja.
Učesnici protesta su postavili pitanje,da li u uslovima diskriminacije penzioneri izlaskom na izbore treba da održavaju sistem koji je to omogućio i koji to toleriše.
Traženi su odgovori i na pitanja:
– Kada će penzionerima kojima su penzije umanjene od 2014. do 2018.godine, neisplaćeno biti vraćeno sa kamatom?
– Kada će predstavnici penzionera i zaposlenih koji plaćaju doprinose PIO imati većinu u Upravnom odboru Fonda PIO?
– Na koji način obezbediti finansijsku održivost Fonda PIO tako da ne zavisi od izvršne vlasti i budžeta?
– Kada će najniža penzija poljoprivrednika biti izjednačena sa najnižom penzijom ostalih kategorija penzionera?
– Kada će biti ukinuto trajno umanjenje penzija penzionerima koji su sa 40 godina staža otišli u prevremenu starosnu penziju?
Učesnici protesta su sa trga Marksa i Engelsa krenuli u protestnu šetnju do zgrade Predsedništva Republike Srbije gde su izveli perfomans ritualnog spaljivanja sramnog pisma koje je predsednik Aleksandar Vučić uputio penzionerima te su zatražili od njega da podnese ostavku na tu dužnost jer u isto vreme obavlja i dužnost predsednika Srpske napredne stranke što je suprotno Ustavu,i pribavlja korist toj stranci,što je u suprotnosti i sa moralom.
Potom su se uputili do zgrade Ustavnog suda Srbije gde su pokušali da “isteraju demone” koji tu instituciju sprečavaju da radi svoj posao.
Protest se završio ispred zgrade Radio-televizije Srbije gde je održan perfomans unošenja istine u javni servis.
Komunisti Srbije će uvek biti uz sve slojeve naroda koji su ugroženi surovom buržoaskom vladom koja je u službi krupnog kapitala.

Petar Leković prvi narodni heroj Jugoslavije, poginuo je 13.juna 1942 godine u borbi sa Italijanima i četnicima, na planini Živnju, kod Gackog, štiteći odstupnicu svog bataljona, koji je ostao bez municije, tako što je rukama odvaljivao kamenje i stene na neprijateljske vojnike. Narodni heroj postao je još za života, marta 1942 odlukom Vrhovnog štaba NOV i POJ zbog herojskih podviga u borbi protiv okupatora i domaćih izdajnika.
Kao vojnik Srpske vojske učestvovao je i u Prvom svetskom ratu u kojem je bio ranjavan u nogu.
U članstvo Komunističke partije Jugoslavije, Petar je primljen 1920 godine, a član Mesnog komiteta KPJ u svojoj rodnoj Užičkoj Požegi postaje 1938 godine.
Petar Leković,zajedno sa drugim komunistima iz okoline Požege,organizuje formiranje Požeške partizanske čete koja je bila u sastavu Užičkog partizanskog odreda ” Dimitrije Tucović”. Među prvim borcima ove čete bila su i trojica Petrovih sinova- Dragojlo, Boško i Milovan.
Istakao se kao neustrašivi borac u borbama protiv Nemaca i četnika u Zapadnoj Srbiji a u tim borbama uspeo je da uništi i jedan nemački tenk.
Bio je na dužnosti zamenika komandanta Prvog užičkog bataljona Druge proleterske brigade
U svim borbama je uvek bio prvi, najčešće na čelu bombaša ili udarnih grupa,samo je u odstupanju bio u zaštitnici,da zaštiti mlađe borce,koje je sve zvao sinovima,a oni njega čika Pera.
Čitava porodica Petra Lekovića učestvovala je u Narodnooslobodilačkkom pokretu. Sin Dragojlo bio je borac Prve požeške čete i zarobljen je od strane četnika Draže Mihailovića u selu Ražani, novembra 1941, četnici su ga predali Nemcima koji su ga streljali 27.novembra 1941.godine na Krušiku,u Valjevu,zajedno sa još 260 partizana.
Sin Milovan bio je borac Druge proleterske brigade, poginuo je 31.avgusta 1942.godine u borbama sa nemačkim jedinicama i četnicima Uroša Drenovića na Manjači.
Sin Boško bio je borac Druge proleterske brigade i Pratećeg bataljona Vrhovnog štaba NOV i POJ. Nakon oslobođenja bio je prvi politički komesar Komande mesta u oslobođenoj Požegi i nosilac Partizanske spomenice.
Ostatak porodice-supruga,dva mlađa sina i dve kćeri ostali su u selu ali su pomagali NOP zbog čega su više puta maltretirani,batinani i privođeni od strane četnika.

Партија Комунисти Србије позива све своје активисте, симпатизере и све грађане да се 15.06.2020. у 12ч окупимо на тргу Маркса и Енгелса на протесту против буржоаске власти која разним махинацијама и антинародним законима пљачка народ. Помогнимо пензионерима да остваре своја права. Протест организује удружење синдиката пензионисаних војних лица Србије.

Зашто протест „Пензионери питају“

Зар није поштено да власт и нови борци за фотеље, скупштинске и одборничке ресторане садашњим и будућим пензионерима дају одговоре на важна питања пензионера Србије. У пензијском систему Србије права остварује преко 1 712 000 пензионера а за право на пензију, доприносе уплаћује и преко 2 200 000 стално или запослени на одређено време па су одговори на питања која се односе на пензијски систем Србије важна за највећи број грађана односно бирача у Србији. Удружење синдиката пензионисаних војних лица Србије у дописима, на протестима и у медијима од 2015. године непрекидно тражи одговоре на њих. 

1. Када ће пензионерима којима су пензије умањиване од 2014 до 2018. године, неисплаћено бити враћено са каматом? 
2. Када ће представници пензионера и запослених који плаћају доприносе  ПиО  имати већину у Управном одбору Фонда ПиО?
3. На који начин обезбедити  финансијску одрживост  Фонда ПиО тако да не зависи од извршне власти и буџета?
4. Када ће најнижа пензија пољопривредника бити изједначена са најнижом пензијом осталих категорија пензионера? 
5. Када ће корисницима војних пензија бити исплаћивана стечена пензија у пуном износу, јер им се некаквим Закључком Владе Србије од 1.1.2008. године пензија исплаћује у мањем износу за  4,21%?
6. Када ће бити укинуто трајно умањење пензија пензионерима који су са 40 година стажа отишли у преверемену старосну пензију?
7. Када ће за грађане старије од 65 година бити уведене  социјалне пензије?
8. Да ли отуђена имовина фонда ПиО треба да се врати ?
9. Да ли бање у власништву фонда ПиО треба отуђивати и како обезбедити њихово профитабилно пословање?

Одговора нема јер је фонд ПиО још увек дебела кока коју власт черупа а пензионере возају ли возају за све њихове паре.

Са протеста ћемо уз поштовње дистанце, РиК послати поруку о непостојању услова за одржавање по грађане безбедних и слободних избора јер примена мера ограничења је непостојање услова за изражавање слободне воље код бирача.

Посебно се поставља питање да ли у условима пљачке и дискриминације пензионери изласком на изборе треба да одржавају систем који је то омогућио и толерише

И због тога протест пензинера 15.6.2020. године са почетком у 12 сати на Тргу Николе Пашића и протестна шетњом до оних који нас лажу, вређају, понижавају и игноришу.

Да достојанствено вратимо понижавајуће писмо председника СНС пензионерима Александра Вучића, истерамо ђавола из Уставног суда Србије и угурамо истину на РТС.

Само је болест оправдање за изостанак са протеста!  

Позовите пријатеље и видимо се 15.6.2020 ( понедељак) у 12 сати на Тргу Николе Пашића!

Zbog konfuzije koja vlada na političkoj sceni Srbije i prisutnosti većeg broja udruženja koja sebe nazivaju komunističkim, te pokušaja nekih od njih da diskredituju Komuniste Srbije tako što iznose lažne informacije, osećamo se dužnim da našim članovima i simpatizerima pojasnimo situaciju.
Posebno su interesantna udruženja koja egzistiraju na facebook stranicama Komunistička radnička levica ( KORAL ) i Komunistička alternativa kao agenture buržoaskih režima Aleksandra Vučića i Vladimira Putina. Kao takve, već dugi niz godina rade na rušenju svakog pokušaja ujedinjenja komunističkih udruženja u Srbiji i razbijanju radničkih protesta. Šireći mrežu laži na facebook, jer su jedino na njemu prisutni, ispunjavaju zadatke svojih osnivača, bezbednosnih službi, kako bi sačuvali vlast buržoazije. U prilog tome je i njihova totalna pasivnost kada su u pitanju protesti protiv vlasti i borba za radnička prava u čemu se posebno ističe KORAL. Kao što se može videti sa njihovih fb stranica, udruženja KORAL i Komunistička alternativa aktivna su samo u posetama verskim zajednicama i čestitanju verskih praznika vernicima. Nekoliko demagoga, neostvarenih foteljaša i bivših članova iz redova kompromitovane partije Joške Broza ( Komunistička alternativa ) te preletačevića i umišljenih komunista iz redova Korala u kontinuitetu, lažnim informacijama pokušavaju da nas diskredituju. Komunisti Srbije nikada nisu ni pomišljali da sa takvim udruženjima učestvuju na pregovorima u vezi izlaska na izbore o čemu su oni nekoliko puta lažno izveštavali.
Komunisti Srbije su pravni i ideoloski sledbenici SKJ nastali ujedinjenjem Saveza komunista Srbije u Jugoslaviji i Jugoslovenskih komunista.
Članovi smo međunarodne organizacije Komunističkih i radničkih partija sveta SolidNet kao i Koordinacionog odbora Komunističkih i radničkih partija sa prostora SFRJ.
Kao partija priznata u međunarodnom komunističkom i radničkom pokretu, koja čvrsto stoji na principima marksizma i lenjinizma, nastavićemo borbu za rušenje kapitalizma i pobedu radničke klase.

Већ петнаест година, током прославе годишњице победе совјетског народа у Великом Домовинском рату, Лењинов маузолеј се прекрива штитом од шперплоче, што није било ни у време Јељцина.

То се чини, упркос чињеници да је Маузолеј, као најважнији симбол совјетске државе, победничке државе у Великом домовинском рату, нераскидиво повезан са његовом историјом. Овде је врховни командант J. В. Стаљин у критичном тренутку за судбину земље примио параду совјетских трупа 7. новембра 1941. са које су војници кренули право на фронт. У подножју Маузолеја  војници Црвене армије, бацили су транспаренте поражене фашистичке војске током Параде победе 24. јуна 1945. године. При томе су одали почаст не само тадашњем руководству земље, већ и творцу Црвене армије, која је уништила фашистичку хорду. Ове неоспорне чињенице не могу се сакрити иза драперије од шперплоче. Фалсификовање историје, против којих се, чини се, боре руске власти, треба зауставити овде. Чак и ако се неком не допадају неке историјске чињенице, не треба их фалсификовати, поготово када су чврсто сачуване у људском памћењу.Ове године, због коронавируса, 24. јуна, тачно 75 година након историјске Параде победе 1945. године, биће одржана парада у част победе совјетског народа у Великом домовинском рату. Комунистичка партија Совјетског Савеза је организовала потписивање петиције којом се тражи да током одржавања параде Црвени трг задржи историјски изглед. Исто важи за све будуће догађаје у част велике победе, који ће се десити у наредним годинама. Петицијом се позива шира јавност да подржи захтев да се прекине драперење (затварање украсним плочама) Лењиновог маузолеја током прославе победе совјетског народа у Другом светском рату.

На паради Победе 24. јуна у Москви, поводом 75. годишњице од победе у Другом светском рату, продефиловаће и 75 српских војника и официра. Постављамо питање да ли ће током параде носити обележја и заставе победничке Југословенске армије са црвеном звездом као симболом победе те армије или ће у складу са фалсификовањем историје које је у току у Србији, носити обележја оних који су заједно са Немцима бежали пред њом. Позив да учествује на паради, поводом 75. Годишњице од победе над фашизмом добио је и председник Републике Србије Александар Вучић, иако је баштиник поражених четничких банди из Другог светског рата, што представља срамоту за државу Србију и српски народ који је највећим делом био у редовима Народноослободилачке војске Југославије и под командом Маршала Јосипа Броза Тита.

Живела велика Победа!

Не – фалсификовању историје!

Петог јуна 2020. године биће 53. годишњица од окупаторског рата који је почео 1967. године, у којем је Израел окупирао Западну обалу, Источни Јерусалим и појас Газе, сиријско полуострво Голан и Синај.

Ова годишњица долази у сенци нескривене намере израелске владе да анектира окупиране палестинске земље које је подржала Америчка администрација, као део катастрофалног „ Договора века“. Значи, продужава се окупација, продубљује насиље и ствара званичан режим апартхејда, истовремено спречава се право палестинском народу на самоопредељење и крај окупације, насиља и успостављање палестинске независне државе на границама до 4. јуна 1967. године , са Источним Јерусалимом као главним градом и правом повратка избеглицама према међународним резолуцијама.Нетанијахуова влада и Трампова администрација повлаче регију до ивице сукоба, а обојица продужавају сукоб у служби хегемонских пројеката, они се уздају на ћутање међународне заједнице о тим злочинима – ратним злочинима – посебно сад кад је цео свет преокупиран  импликацијама КОВИД-19 на здравље, друштво и економију.Радничке и комунистичке партије света, позивају напредне антиимперијалистичке снаге широм света да наставе борбу против ове злочиначке израелске политике и безобразне подршке империјализма у ликвидацији права палестинског народа и одузимању било какве шансе за коришћење међународног права и постизање сигурности и стабилности у региону.

Доле са окупацијом!

Подржите борбу палестинског народа за самоопредељење!

Устаните и протестујте против убиства Џорџа Флојда!

Комунистичка партија САД повезује се са људима из Минеаполиса, тражећи моментално хапшење и гоњење полицајаца одговорних за убиство Џорџа Флоjда.

Застрашујући осмоминутни докази који су обишли цео свет  јасни су и неспорни. Откривају  да је убиство  Џорџа Флоjда  било јавно погубљење од стране полиције. Одбијање да се одмах изврше хапшења разумљиво је изазвало бес у Минеаполису и широм земље. Још једном, „Не могу дисати“ постао је милионски борбени крик. Не сумњајте, протести ће се наставити све док се не постигне правда.

За побуну у Минеаполису нису криви демонстранати, већ систем институционализованог расизма и насиља који дозвољава да се таква зверства догоде у 21 веку. Ова расистичка убиства дешавају се изнова и изнова, “жива и у живој боји”, а најчешће без кривичног гоњења – чудо је да се више побуна није десило.

Неодговорна претња Доналда Трампа да ће „пуцати у пљачкаше“ једнако је презрива колико и предвидљива. С гађењем се сећамо његове претње да ће наредити трупама да гађају имигранте на америчкој и мексичкој граници. Заиста, претње насиљем су редовни део његовог вокабулара. У ствари, он отворено охрабрује полицијске снаге да саме одлучују о животима ухапшених. Трамп је главни разбојник.

Трампова употреба расизма као централног оруђа за организовање завршит ће се тек његовим поразом у новембру. Али земља не може чекати да се позабави епидемијом расистичког насиља. Конгрес, законодавна тела државе, градска већа, раднички лидери, свештенство и представници организација заједнице у свим крајевима широм земље морају се позабавити кризом. Време је за контролу полиције у заједници. У првом реду, неонацисти, ККК и други неофашистички елементи морају бити протерани из полицијских одељења широм земље. Истражите то! Поред тога, нашој земљи је потребна радикална реформа рада полиције.

Повећање рутинског насиља над Афроамериканцима је утицај КОВИД-19 на боје радничке класе у свим аспектима. Они умиру у невиђеним размерама. Они су први који су служили на линијама фронта и као и у сваком рату први су умрли.

Позивамо наше чланове и пријатеље да се на сваки могући начин придруже протестима због правде и да правда за Џорџа Флојда постане део сваке демонстрације која напредује.

Наше срце, молитве и солидарност сежу до породице Џорџа Флојда и самог Флојда који је плакао за својом покојном мајком док му је злочинац у униформи седео на врату. Ми кажемо, устаните и протестујте. Сада се придружујемо милионима који траже правду!

Odakle potiče Vučićeva i Đinđićeva simpatija prema Milanu Stojadinoviću kao najboljem srpskom političaru? Možda zbog načina na koji se obogatio.
Najveću aferu u Jugoslaviji od 1918. do 1941. godine predstavlja “afera s ratnom štetom”, koja pripada dr. Milanu Stojadinoviću kao ministru finansija. U toj aferi učestvuju banke, kao saradnici ministra finansija, industrijalci i trgovci, pa čak i sam kralj Aleksandar. Berzanskim transakcijama banke i trgovci došli su do milionskih profita, dok su industrijalci pomoću obveznica dva odsto rente ratne štete na lak i jeftin način dobili na račun reparacije materijal, mašine i instalacije za fabrike. Stvarno oštećeni građani za vreme rata nisu obeštećeni. Na račun reparacije stvoreni su novi poratni milioneri, a ugovori o miru, Versajski i Senžermenski, bili su izigrani. Pošto Nemačka ni ekonomski ni finansijski nije mogla da plati saveznicima kao državama, naknadu za troškove rata, u Versaju je usvojeno rešenje koje priznaje naknadu štete samo privatnim licima, oštećenim građanima Francuske, Belgije, Srbije i Crne Gore. Ove odredbe o miru izigrane su od Kraljevine SHS Zakonom o ratnoj šteti i obveznicama dva odsto rente ratne štete koje su glasile na donosioca i tako postale hartije od vrednosti vrlo pogodne za bankarsko-berzanske špekulacije i trgovačke transakcije.
U Ugovoru o miru stajalo je precizno da se ratna šteta dosuđuje građanima Kraljevine SHS u zlatnim francima( 5,5 milijardi ), međutim Kraljevina SHS donosi zakon o ratnoj šteti i obveznice dva odsto rente ratne štete, pa se pojavljuje kao poverilac za reparacije od Nemačke za šta nije imala legitimaciju. Ova greška buržoaske radikalsko-demokratske vlade iskorišćena je prvo od Nemačke kojoj je bilo u računu da plati sve u naturi, starim mašinama i starim materijalom, a sebi da obnovi industriju modernim mašinama.
Ovu grešku iskoristili su i Stojadinović, ministri i bankari kao špekulanti i industrijalci koji su stekli stotine miliona, iako nisu bili oštećeni, jer mnogi za vreme rata nisu ni postojali.
Afera sa “ratnom štetom” sastoji se iz niza berzansko-špekulativnih transakcija iz kojih su pojedine banke i bankari formirali ogromne kapitale, a ministri bogatstva.
Tako je na račun reparacije u Beogradu podignuta fabrika hartije Milana Vape, koja pre rata nije ni postojala, već je bila kartonska radionica za koričenje knjiga.
U Leskovcu je pre rata postojala radionica gajtana braće Teokarević, da bi uz pomoć kuma ministra pravde Laze Markovića postala jedna od najvećih i najmodernijih fabrika na Balkanu.
Milan Stojadinović je kao ministar finansija radio na ratnoj šteti i jačanju državnih hartija od vrednosti, a naročito “obveznicama dva odsto rente ratne štete”,koje su na berzama bile naturane ispod vrednosti. Obveznice su na tržištu kupovane i prodavane od 100 do 120 dinara, iako je nominalna vrednost bila hiljadu dinara komad. Da bi izazvao skok vrednosti obveznica, upotrebljava zakonske mere ali prethodno obaveštava saradnike da kupe velike količine istih. Cene su na berzi za kratko skakale na 500 dinara po komadu a špekulanti bi zaradili oko 500 miliona dinara.
Verovatno je Milan Stojadinović za Aleksandra Vučića i Zorana Đinđića najbolji srpski političar svih vremena zbog načina na koji se ” snašao “.