Спасоје Стејић Баћо радник, борац у Првом светском рату, комуниста, атентатор на регента Александра, борац НОВ и ПОЈ.
Рођен је 1892. године у Ади, варошици у Војводини. Као младић добровољно се јавља у Прву српску добровољачку дивизију у чијим редовима се храбро борио у бици на Добруџи 1916. године где је рањен у борби са Аустроугарима..
После формирања Комунистичке партије Југославије, априла 1919. године постао је њен члан. Након доношења Обзнане, децембра 1920. године одлучује се на индивидуалну борбу. Са недовршене зграде Министарства грађевина, на углу Милошеве и Масарикове улице, где је радио као молер, 28. јуна 1921. године, бацио је бомбу на кочије у којима се налазио регент Александар, који се враћао из зграде Народне скупштине, са проглашења “Видовданског устава”. Бомба је при паду запела за телефонске жице и експлодирала непогодивши циљ.
На ,,Видовданском процесу”, 23. фебруара 1922. године Спасоје Стејић изјављује да се на протест бомбом одлучио због терора над радничком класом у целој краљевини. Осуђен је на смрт, а касније му је казна замењена с 20 година тешке тамнице.
Након 19 година робије, Стејић је био учесник спектакуларног бега из Сремскомитровачког затвора, изведеног 22. августа 1941. године. Заједно са 32 робијаша-комуниста побегао је из сремскомитровачког затвора, након чега су се придружили партизанима на Фрушкој гори.
Стари и затворским тортурама измучени Спасоје био је омиљен међу борцима а када је стигао у Ужице, због нарушеног здравља постављен је за економа у интендатури Врховног штаба. Након пада Ужичке Републике, крајем новембра 1941. године, Слободан Пенезић, Вукота Дабић и Спасоје Стејић су последњи напустили град.
Херојски је погинуо током борби на Сутјесци, на брду Озрен поврх Тјентишта 09. јуна 1943. године.

Партија Комунисти Србије, међу првима је подржала протест поводом постављања драперије на Маузолеј В.И.Љењина током свечане параде на Црвеном тргу у Москви која ће се одржати 24.06.2020. године поводом прославе 75 годишњице победе над фашизмом. У даљем тексту преносимо вам писмо у целости са списком потписника петиције.

Неприхватљиво је скривати Маузолеј В.И. Лењин са било којом врстом драперије.

Председник Централног комитета Комунистичке партије Руске Федерације, шеф фракције комуниста у Државној думи Г.А. Зјуганов, послао је на име председника Руске Федерације В.В. Путинов апел великој групи јавних удружења у Русији. Тема отвореног писма је неприхватљивост прекривања драперијом Лењиновог маузолеја на дан војне параде посвећене 75. годишњици победе совјетског народа у Другом светском рату.

Поводом војне параде која ће се одржати 24. јуна 2020. на Црвеном тргу у Москви посвећеној 75. годишњици победе совјетског народа у Великом домовинском рату.

Драги Владимире Владимировичу!

Догађаји из Великог домовинског рата 1941-1945 били су од пресудне важности током целог Другог светског рата. 75. годишњица победе совјетског народа над нацистичким освајачима кључни је догађај 2020. године. Патриотске снаге Русије подржавају одржавање параде 24. јуна како би се обележио овај важан датум. Пре тачно 75 година, на московском Црвеном тргу одржана је Парада победе. Свет је био сведок тријумфа совјетског народа, који је ослободио планету од „смеђе куге“, који је херојском победом над нацистичком Немачком и њеним савезницима донео мир. Одлуку о одржавању параде донео је врховни командант. J.В. Стаљин који је био свестан важности овог догађаја за СССР, који је претрпео огромне људске и материјалне губитке, али победио нацистичке окупаторе. Одлука о одржавању војне параде на Црвеном тргу 24. јуна 2020. омогућава одавање почасти немерљивом поштовању храбрости свих оних који су, по цену живота, заштитили нашу Отаџбину од поробљавања и уништења. Велика акција сећања, заједно са каснијим маршем Бесмртног пука, омогућиће нам да се сетимо херојских страница наше историје и допринеће расту патриотских осећања међу руским грађанима.

24. јуна 1945. параду победе водио је маршал Совјетског Савеза Г.К. Жуков а руководство победничке земље дочекало је борце на трибини Лењиновог маузолеја. Гробница В.И. Лењин је саставни део ансамбла Црвеног трга који је, наравно, одлуком УНЕСКО-а укључен у ризницу најзначајнијих споменика светске културе. Маузолеј је с правом један од симбола победе у Великом домовинском рату. Био је сведок легендарне параде 7. новембра 1941. подижући духове бранитеља Москве и целог Совјетског Савеза. Његова слика је смештена у средиште вишег војног реда “Победа”, основаног 8. новембра 1943. Декрет Президијума Врховног Совјета СССР-а о овој награди појавио се у директној вези са постизањем радикалне прекретнице у рату. Јединствени орден додељен је особама вишег ранга Командантима Црвене армије и нашим савезницима за велике војне операције. У подножју Маузолеја В.И. Лењинови победнички војници побацали су фашистичке транспаренте заробљене у биткама, укључујући Хитлеров лични стандард. Наша грађанска и синовска дужност је да поштујемо идеале победничког совјетског народа, да схватимо њихову улогу у победи против злих непријатеља и да пажљиво третирамо нашу историју и осећаје ветерана из Великог Домовинског рата.

С тим у вези, сматрамо потребним осигурати да се током параде 24. јуна 2020. године историјски изглед московског Кремља сачува у облику у ком су га упамтили учесници и сведоци легендарне Параде победе 1945. године. Сматрамо да је недопустиво сакрити Маузолеј В.И. Лењин  било којом врстом драперије и променити његов свакодневни изглед – тако значајан и драг грађанима земље. Нека унуци победника, марширајући по калдрми Црвеног трга, упијају понос у победи и нетрпељивост према фалсификаторима  наше славне историје. Одлука о којој говоримо био би изузетно значајан корак у заштити идеала патриотизма, окупљања пред новим претњама и поштеним ставом према историјској истини. Апел вама, као председнику Руске Федерације и Врховном главном команданту, једногласно су прихватиле следеће организације:

Коммунистическая партия Российской Федерации;

Ленинский коммунистический союз молодежи Российской Федерации;

Общероссийское общественное движение «Всероссийский женский союз – надежда России»;

Межрегиональная общественная организация “Союз советских офицеров“;

Движение «За возрождение отечественной науки»;

Движение в поддержку армии, оборонной промышленности и военной науки (ДПА);

Общероссийское общественное движение «Дети войны»;

Общероссийская общественная организация “Российские учёные социалистической ориентации“;

Российская коммунистическая партия – КПСС;

Профсоюз работников инженерно–авиационных служб гражданской авиации России;

Профсоюз летного состава гражданской авиации России;

Независимый студенческий профсоюз «Дискурс»;

Редакция газеты «Правда», редакция газеты «Советская Россия», редакция телеканала «Красная линия»;

Международное сообщество писательских союзов;

Большевистская платформа в КПСС;

Революционное коммунистическое движение РФ;

Всероссийское созидательное движение «Русский Лад»;

Профсоюз авиаработников радиолокации, радионавигации и связи России;

Профсоюз работников текстильной промышленности Московской области;

Межрегиональный профсоюз специалистов телекоммуникационных систем «Связист»;

Мурманский региональный профсоюз транспортников «Защита»;

Союз коммунистических партий — Коммунистическая партия Советского Союза (СКП–КПСС);

Международный союз комсомольских организаций – ВЛКСМ (МСКО–ВЛКСМ);

Общественное движение «Образование для всех»;

Общероссийское движение «Трудовая Россия»;

Редакция газеты «Правда Москвы»;

Исполком Съезда граждан СССР;

Межрегиональный профессиональный союз «Шереметьевский профсоюз лётного состава»;

Общественное движение «Левый фронт»;

Ассоциация владельцев транспортных средств и объектов транспортной инфраструктуры «Дальнобойщик»;

Межрегиональная общественная организация по поддержке этических норм в обществе «Содружество граждан «Долг»;

Межрегиональная общественная организация «Ленин и отечество»;

Институт здоровье сберегающих технологий и охраны окружающей среды;

Межрегиональная общественная организация «Третий Рим»;

Общественное движение «Родительский отпор»;

Межрегиональная общественная организация садоводов, огородников, дачников «Цветущая Родина»;

Межрегиональная общественная организация «ОЛИМП»;

КРОО «Молодежный лагерь «Донузлав»;

Молодёжный коммунистический клуб «Красный Ёж»;

КРОО Общественно-патриотический проект «Наша Великая Победа»;

Всероссийское движение содействия социальной справедливости «Гражданская солидарность»;

Межрегиональный независимый профсоюз «Союз сотрудников, пенсионеров и работников уголовно-исполнительной системы»;

Межрегиональный профсоюз работников общественного транспорта;

Общественное движение «За жилье»;

Общественная организация по защите прав работников авиационных компаний.
 

Епилог парламентарних и локалних избора у Србији био је познат и пре “избора”. Међутим грађани Републике Србије одазвали су се позиву на бојкот избора упућеног од стране наше партије као и других странака и удружења грађана, те се мoже слободно рећи, да је излазност гласача на овим изборима најмања у последњих 30 година. И поред свих марифетлука, навлачења и мувања од стране владајуће СНС, излазност грађана на изборима у Србији је 47,7% , а у Београду једва 38,5% док је стварна још нижа.
Треба нагласити да се режим Александра Вучића служио разним притисцима на грађане како би повећао излазност а праћени су претњама и уценама. Телефонским узнемиравањем, доласком активиста СНС на врата уцењивани су грађани које имају на списковима али и све категорије становништва а посебно запослени у јавном сектору као и социјално угрожене породице попут Рома чија су насеља окупирана од раног јутра. Није се водило рачуна ни о угрожености Ковид вирусом старијих и непокретних грађана, јер је било случајева да су ове категорије грађана на силу одвожене на гласање.
Јасно је да буржоаска антинародна власт Алексанра Вучића нема легитимитет да представља радни народ и грађане.
Због дискриминаторског изборног система и недемократског закона, комунистичке и радничке партије које се истински боре за права радних људи и свих обесправљених слојева, онемогућене су да учествују на изборима.
Историја нас учи да су комунистичке и радничке партије у целом свету, на власт долазиле само оружаном револуцијом због тога што буржоазија, чувајући крупан капитал, никада није предала власт мирним путем па чак и након пораза на изборима(Шпанија).

 

Пјонгјанг, 8. јуна (КЦНА) – Седми састанак политичког бироа 7. Централног комитета Радничке партије Кореје (РПК) одржан је 7. јуна у време када цела РПК, цела ДНР Кореја и сав корејски народ прослављају 75. Годишњицу од оснивања РПК.На састанку је био присутан Ким Џонг Ун, председавајући РПК, председник Комисије за државне послове Демократске Народне Републике Кореје и врховни командант оружаних снага ДНРК.На састанку су детаљно размотрена нека кључна питања која се јављају у даљем развоју економије земље и побољшању животног стандарда људи.У оквиру прве тачке дневног реда расправљало се о неким хитним проблемима који су се јављали у развоју хемијске индустрије земље у добро дефинисаном оквиру.Наглашена је оријентација и начин реконструкције хемијске индустрије како то захтева званична државна идеологија Џуче и модернизацију исте.Ицтакнуто је,да је хемијска индустрија темељ индустрије и главни подстицај националне економије,и да су хемијска и металуршка индустрија стубови независне економије, која одговара специфичним условима у земљи и да задовољава светске трендове.Хемијско индустријско поље мора се прво активирати како би се покренуло и гарантовало економски развој земље, рекао је Ким Џонг Ун, постављајући непосредне задатке за подупирање хемијске индустрије у целини.Нагласио је потребу да се да приоритет повећању капацитета за производњу ђубрива, за почетак, у области хемијске индустрије и стави посебан нагласак на брзо решавање научних и технолошких питања оснивања индустрије гнојива калијума, заснованог на сопственој бази сировине.Указујући на оријентацију и непосредни циљ за активирање постојећих хемијских фабрика, Ким Џонг Ун је указао на потребу да на далекосежан начин спроведе рад на истраживању хемијског индустријског поља заснованог на новим сировинама.Подвукао је потребу да се активно покрене рад на усавршавању и модернизацији модерног начина структуре сектора хемијске индустрије.Појаснио је да нова структура сектора хемијске индустрије засноване на Џуче-у треба да буде мултилатерални производни систем, који штеди енергију, рад и природне ресурсе и који је технолошки интензиван и оријентисан ка развоју и стварању, који производи нон-стоп све врста хемијске робе довољне да задовољи потражњу темељно на локално доступним сировинама и другим материјалима.Позвао је на изградњу поузданих научно-истраживачких снага на националном нивоу, активно подстичући развој катализатора и постављајући материјалне темеље за развој технологије катализатора, индустрије катализатора.Нагласио је важност да се изврши значајан рад на стварању талентованих снага у хемијској индустријској области и да се повећа већи број талената практичног типа који су у области образовања оријентисани на развој и стварање.Као друга тачка дневног реда састанак је разматрао непосредна питања обезбеђивања најбољих животних услова грађана у главном граду.Указујући детаљно на питања која морају бити хитно решена да би се осигурали најбољи животни услови грађана у граду, врховни вођа је нагласио да ће предузети снажне државне мере за обезбеђивање животних услова људи, укључујући изградњу стамбених објеката.Резолуција о првој и другој тачки дневног реда усвојена је са потпуним одобрењем на састанку.Као трећу тачку дневног реда, састанак је пре ратификације размотрио предлог за измену неких питања која се тичу правила која се јављају у раду партије и размотрио их у нацрту измена и допуна правила партије.Четврта тачка дневног реда била је организациона ствар.Дошло је до избора алтернативног члана Политичког бироа Централног комитета РПК. Ким Јонг Хван изабрана је за заменског члана Политичког бироа Централног комитета РПК-а.Чланови и заменски чланови Централног комитета РПК-а опозвани су и изабрани за попуну упражњених радних места. Ко Кил Сон, Ким Јонг Нам, Сонг Ионг Гон изабрани су за чланове од заменских чланова док су Ри Јае Нам, Квон Тхае Ионг и Квон Ионг Јин били чланови Централног комитета РПК-а.Рим Ионг Чол, Канг Ил Соп, Син Ин Ионг, Ри Кионг Чон, Ким Ју Сам, Ким Јонг Чол, Чое Кванг Јун, Јанг Мионг Чол, Ким Ионг Чол, Пак Ман Хо су изабрани за алтернативне чланове Централног комитета РПК.13. састанак политичког бироа 7. Централног комитета РПК-а обележио је важну прилику за даљу консолидацију темеља и потенцијала самосталне националне економије, дајући предност првенствено достојанству, правима и интересима народа под уздигнутом заставом – прво начело и отварање широког пута побољшању животног стандарда људи како би се задовољили захтеви револуције.

 

UPSS i partija Komunisti Srbije (niški komitet) su se udružili u zajedničkoj akciji deljenja letaka za bojkot izbora, koja je trajala tri dana, u periodu od 16.06. do 18.06.2020. Aktivisti naše dve organizacije su se složili oko osnovnih tačaka u vezi bojkota, najavili skup i sastavili tekst, te podelili nekoliko hiljada letaka.

Dana 15.06.2020.godine održan je protest “pod nazivom “Penzioneri pitaju” na kojem su učestvovali i aktivisti partije Komunisti Srbije. Protest je održan na trgu Marksa i Engelsa u organizaciji Udruženja sindikata penzionisanih vojnih lica.
Na protestu je pročitan dopis koji je upućen predsedniku Republike Srbije Aleksandru Vučiću,kao odgovor na pismo koje je uputio penzionerima pre nekoliko nedelja.
Učesnici protesta su postavili pitanje,da li u uslovima diskriminacije penzioneri izlaskom na izbore treba da održavaju sistem koji je to omogućio i koji to toleriše.
Traženi su odgovori i na pitanja:
– Kada će penzionerima kojima su penzije umanjene od 2014. do 2018.godine, neisplaćeno biti vraćeno sa kamatom?
– Kada će predstavnici penzionera i zaposlenih koji plaćaju doprinose PIO imati većinu u Upravnom odboru Fonda PIO?
– Na koji način obezbediti finansijsku održivost Fonda PIO tako da ne zavisi od izvršne vlasti i budžeta?
– Kada će najniža penzija poljoprivrednika biti izjednačena sa najnižom penzijom ostalih kategorija penzionera?
– Kada će biti ukinuto trajno umanjenje penzija penzionerima koji su sa 40 godina staža otišli u prevremenu starosnu penziju?
Učesnici protesta su sa trga Marksa i Engelsa krenuli u protestnu šetnju do zgrade Predsedništva Republike Srbije gde su izveli perfomans ritualnog spaljivanja sramnog pisma koje je predsednik Aleksandar Vučić uputio penzionerima te su zatražili od njega da podnese ostavku na tu dužnost jer u isto vreme obavlja i dužnost predsednika Srpske napredne stranke što je suprotno Ustavu,i pribavlja korist toj stranci,što je u suprotnosti i sa moralom.
Potom su se uputili do zgrade Ustavnog suda Srbije gde su pokušali da “isteraju demone” koji tu instituciju sprečavaju da radi svoj posao.
Protest se završio ispred zgrade Radio-televizije Srbije gde je održan perfomans unošenja istine u javni servis.
Komunisti Srbije će uvek biti uz sve slojeve naroda koji su ugroženi surovom buržoaskom vladom koja je u službi krupnog kapitala.

Petar Leković prvi narodni heroj Jugoslavije, poginuo je 13.juna 1942 godine u borbi sa Italijanima i četnicima, na planini Živnju, kod Gackog, štiteći odstupnicu svog bataljona, koji je ostao bez municije, tako što je rukama odvaljivao kamenje i stene na neprijateljske vojnike. Narodni heroj postao je još za života, marta 1942 odlukom Vrhovnog štaba NOV i POJ zbog herojskih podviga u borbi protiv okupatora i domaćih izdajnika.
Kao vojnik Srpske vojske učestvovao je i u Prvom svetskom ratu u kojem je bio ranjavan u nogu.
U članstvo Komunističke partije Jugoslavije, Petar je primljen 1920 godine, a član Mesnog komiteta KPJ u svojoj rodnoj Užičkoj Požegi postaje 1938 godine.
Petar Leković,zajedno sa drugim komunistima iz okoline Požege,organizuje formiranje Požeške partizanske čete koja je bila u sastavu Užičkog partizanskog odreda ” Dimitrije Tucović”. Među prvim borcima ove čete bila su i trojica Petrovih sinova- Dragojlo, Boško i Milovan.
Istakao se kao neustrašivi borac u borbama protiv Nemaca i četnika u Zapadnoj Srbiji a u tim borbama uspeo je da uništi i jedan nemački tenk.
Bio je na dužnosti zamenika komandanta Prvog užičkog bataljona Druge proleterske brigade
U svim borbama je uvek bio prvi, najčešće na čelu bombaša ili udarnih grupa,samo je u odstupanju bio u zaštitnici,da zaštiti mlađe borce,koje je sve zvao sinovima,a oni njega čika Pera.
Čitava porodica Petra Lekovića učestvovala je u Narodnooslobodilačkkom pokretu. Sin Dragojlo bio je borac Prve požeške čete i zarobljen je od strane četnika Draže Mihailovića u selu Ražani, novembra 1941, četnici su ga predali Nemcima koji su ga streljali 27.novembra 1941.godine na Krušiku,u Valjevu,zajedno sa još 260 partizana.
Sin Milovan bio je borac Druge proleterske brigade, poginuo je 31.avgusta 1942.godine u borbama sa nemačkim jedinicama i četnicima Uroša Drenovića na Manjači.
Sin Boško bio je borac Druge proleterske brigade i Pratećeg bataljona Vrhovnog štaba NOV i POJ. Nakon oslobođenja bio je prvi politički komesar Komande mesta u oslobođenoj Požegi i nosilac Partizanske spomenice.
Ostatak porodice-supruga,dva mlađa sina i dve kćeri ostali su u selu ali su pomagali NOP zbog čega su više puta maltretirani,batinani i privođeni od strane četnika.