POVODOM UKIDANJA MONARHIJE

Objavljujemo govor popa Vlade Zečevića, pukovnika Jugoslovenske armije 29.11.1945. godine na dan proglašenja Republike.
,, Ako pregledamo našu istoriju i istoriju vladara od Nemanjića do Karađorđevića, uočićemo nepobitnu istinu: narod srpski se borio za svoju nezavisnost i slobodu, a izvojevane pobede prisvajali su vladari, župani, carevi i kraljevi za sebe i svoje najbliže, dok je narod i dalje ostajao verni podanik svoga gospodara. Narod je imao obavezu da daje sve ljudske i materijalne žrtve u borbi za svoj opstanak, a nikakva prava da odlučuje o svojoj sudbini. To pravo zadržavali su vladari za sebe.
U nedavnoj prošlosti Aleksandar Karađorđević je, na solunskom procesu Apisu i ostalim nevino optuženim, rekao: ,, Sve što štrči-glavu dole!” On se toga pridržavao i sistemski ga sprovodio…I da su svi borbeni sinovi srpskog, hrvatskog, slovenačkog, makedonskog, crnogorskog naroda imali jednu glavu, ona bi otišla dole. Više od dvadeset godina stvarala su se dva fronta. Prvi je bio front dvorskih ubica, pljačkaša, ulizica, migovođa čitave grupe najposlušnijih slugu dvora i monarhije Karađorđevića, od predsednika vlade i ministra do poslednjeg žandarma i pandura; svi su se oni utrkivali ko će više opljačkati i grublje obespraviti narod za svoj račun i račun kuće Karađorđević…Drugi front bio je front naroda: najboljih sinova i kćeri Srba, Hrvata, Slovenaca, Makedonaca i Crnogoraca. Do sukoba između ta dva fronta dolazilo je više puta i u raznim oblicima, sve do 1941. godine. Ti sukobi su plaćani krvlju i životima najbrojnijih sinova naroda Jugoslavije – članova Komunističke partije i progresivnijih pojedinaca i grupe pripadnika ostalih političkih stranaka.
U tome i jeste značaj predloga da se monarhija, kralj Petar i svi članovi kuće Karađorđević jednom za svagda svrgnu s vlasti i skinu sa narodnih leđa i da se proglasi republika.
To pravo stekao je srpski narod svojom herojskom borbom od 1941. godine, od početka ustanka do pobede u ratu. Baš na srpskom narodu i leži dužnost da iz svog spiska izbriše najsramnija imena kralja Petra i ostalih Karađorđevića. Srpski narod okrenuo je list sopstvene istorije i ispisuje ga krvlju, snagom i voljom najboljih svojih sinova i kćeri i zato je srpski narod u ogromnoj većini za narodnu vlast, za republiku.
Zašto smo mi za republiku, a protiv monarhije? Zato što su se još od Nemanjića naši vladari svađali između sebe oko prestola. Sveti Sava je morao da iskopa telo Nemanjino kako bi nad njim izmirio braću zavađenu oko prestola. Miloš je Karađorđa ubio zbog prestola, Aleksandar Karađorđević je podvalio svom rođenom bratu oko prestola, knez Pavle je pokušao da podvali kralju Petru.
Stara Jugoslavija je bila zemlja pljačke, u nju su svi lopovi upirali oči i nastojali da je opljačkaju i pokradu. Jugoslavija 1945. godine, pak, uživa veliki ugled u svetu. Taj ugled ne ide u račun onima koji ne mogu da se pomire sa gubljenjem vlasti u zemlji i nemogućnošću pljačke. Narodna vlada izlazi na izbore sa ekonomskim teškoćama koje su posledica rata, ali ona zna da iza nje stoji narod, a svi smo dužni da zajednički snosimo teškoće, za dobro zemlje, naroda i domovine. Ja lično nisam kandidat Demokratke stranke, već Narodnog fronta nove Jugoslavije, jer me 1941. godine nije u ustanak protiv porobljivača i borbu za slobodu uputila Demokratska stranka nego Narodni front i to na poziv Komunističke partije Jugoslavije.
29.11.1945.
Dan proglašenja Republike
Pop Vlado Zečević
Filed Under: Актуелно

RAT ZA PLANINSKI CRNI VRT

Dok se borbe za Nagorno- Karabah uveliko vode, do Srbije su još u julu stigle vesti o umešanosti naše zemlje u izvoz naoružanja za potrebe Jermenske armije. Vlasti Azerbejdžana utvrdile su da minobacačke granate koje su korišćene tokom četvorodnevnih sukoba u julu dolaze iz Srbije. Zbog toga je ambasadorka Srbije pozvana na razgovor, a azerbejdzanske vlasti su zamerile srpskim vlastima na izdatim dozvolama. Mediji u Azerbejdžanu su pisali i da je vlada u Bakuu među prvima poslala pomoć tokom poplava u Srbiji 2014 godine. Ostaje nepoznanica da li je trgovac bio bivši kondukter a sada glavni u ovom prljavom poslu Slobodan Tešić koji je najveći finansijer vladajuće Srpske napredne stranke ili GIM koji finansira porodice funkcionera.
Zašto se vode borbe za Nagorno-Karabah?
Nalazi se na području Južnog Kavkaza, u okviru azerbejdžanskih granica koji velikom većinom naseljavaju Jermeni. Nagorno- Karabah je spoj ruskih i turskih reči i znači ,, planinski crni vrt”. U vreme socijalizma i Sovjetskog Saveza nije bilo sukoba sve do 1988. godine kada je skupština Nagorno- Karabaha glasala da postane deo Jermenije a 1991. godine na referendumu doneta je odluka o nezavisnosti od Azerbejdžana. Krvavi rat trajao je od 1991 do 1994. godine kada je potpisan mirovni sporazum. Treba istaći i da se na teritoriji Jermenije nalazi eksklava Nahčiven koju naseljavaju uglavnom Azeri te je to bio razlog da Azerbejdžan pristane na status kvo.
Teritorija Nagorno- Karabaha dragocena je i zbog toga što se u njegovoj blizini nalaze dva velika naftna cevovoda koji iz Azerbejdžana sprovode naftu kroz Kavkaz. Samim tim i velike države Turska i Rusija imaju svoj interes. Posle poziva da se situacija smiri, odabrale su svoju stranu. Rusija podržava Jermeniju a Turska Azerbejdžan.
Iz Jermenije i Rusije optužuju Tursku da je angažovala islamske borce teroriste i Tursku muslimansku miliciju za borbe protiv Jermena dok Turska i Azerbejdžan optužuju Jermeniju da je angažovala borce Kurdistanske radničke partije.
Nema sumnje da Turska i Rusija koriste situaciju za jačanje svog uticaja na Južnom Kavkazu a netreba isključiti ni svetskog policajca SAD.
Narodi Azerbejdžana i Jermenije kao i radnička klasa u ove dve kavkaske zemlje, ne sme dozvoliti da nacionalisti i buržoaske vlade dovedu do još većih razaranja i žrtava.
Filed Under: Актуелно

СВЕ ВЕРСКЕ СЕКТЕ СУ ШТЕТНЕ- ПОДРШКА БРАТСКОЈ ТУРСКОЈ КОМУНИСТИЧКОЈ ПАРТИЈИ

 

У недељу, 4. Октобра 2020. године, у Истанбулу се догодио физички обрачун између чланова Турске комунистичке партије (ТКП) и неких елемената верске секте. Напетости коју су подигле верске секте почела је оног тренутка, када су  чланови ТКП пре неколико недеља дистрибуирали недељник Боиун Егме, који је носио наслов „Све верске секте су штетне“.

Злонамерни напад реакционара одбијен је захваљујући сили и контроли активиста ТКП, али је резултирао повредама на обе стране. О томе се широко извештавало у националним медијима, што је изазвало бројне реакције политичара и јавности. Учестали су и напади на реонске домове ТКП?На својој конференцији 2018. ТКП је донео далекосежну одлуку о облику своје структурне организације: да уведе „реонске домове“ широм земље. Традиционално, политичке странке у Турској – укључујући ТКП – организовале су се у складу са давно успостављеном унутрашњом административном поделом земље: партијски уреди у провинцијама и општинама. Међутим, размера би могла бити превелика да би имала стварни политички утицај на локалитет.Тако је ТКП донео одлуку о покретању Реонских домова, које сада броје изнад 60 у целој земљи. Окружне куће су мале, приземне, транспарентне и гостољубиве канцеларије у квартовима радничке класе – насељима од неколико хиљада људи. Промена скале паралелна је са променама у многим аспектима партијског рада: Заједница се упознаје лично и са члановима ТКП-а. У овим квартовима не постоје друге канцеларије политичких партија или друштвене / културне институције, па су Реонски домови такође центар окупљања заједнице, где се одвијају образовне активности, попут курсева језика или музике, становници заједно гледају филмове, деца учествују у друштвене активности итд. Реонски домови, такође су постале места за комуницирање и успостављање колективне борбе у многим квартовима радничке класе. Људи разговарају о сиромаштву и радним условима; и угњетавању са којим се жене суочавају. Радници се састају на тим местима како би организовали борбу у суседствима и на радним местима. У ове две године реонски домови постали су места просвећености и солидарности радничке класе. То је разлог зашто изазивају незадовољство реакционарних силаНа овом нивоу локалитета, политичку снагу Ердоганове АКП представљају различите међусобно повезане верске секте – пресудна тачка за разумевање моћи АКП коју многи политички аналитичари или превиде или намерно игноришу. Ове секте су процветале од државног удара 1980. године, али посебно откако је АКП преузела власт с циљем да трансформише структуру друштва и наметне своја правила. Они су у основи улична милиција владе. Иако између њих можда постоји неко ривалство, што је изложено покушајем пуча 2016. године, заједничко им је њихово снажно повезивање са капиталистичком класом и антикомунизам. Оно што се овог викенда догодило у Бахчелиевлеру, предграђу на европској страни Истанбула, био је директан резултат ове ситуације. Пре годину дана у суседству је покренута „Кућа округа Јаила“. Од тада је ТКП постао саставни део локалитета не само својим редовним радом, већ и посебним догађајима, укључујући масовно окупљање за време Међународног дана жена 8. марта.Оваква врста политичког утицаја на таквом локалитету директно је у супротности са интересима АКП и њених парохијских елемената. Први знак напетости био је када су се неки људи из верске секте покушали супротставити активистима ТКП-а који су дистрибуирали издање Боиун Егме-а, недељника партије, који је носио наслов „Све верске секте су штетне!“ Почетну агресију пратиле су претње, посебно према женским члановима странке. У недељу, 4. октобра, бројни активисти и симпатизери ТКП-а изашли су на улицу у суседству да би се бранили и супротстављали нападима. Напад је превазиђен одлучношћу активиста ТКП. Полиција је интервенисала, само да би поступила онако како им је наложено. Покушај насилника и верских фанатика да шири гласину по суседству говорећи: „ТКП прави демонстрације да подржи Јерменију у рату“ или „Они пале националну заставу“ брзо је нестао, јер су људи већ знали да је то лаж.Оно што се догодило овог викенда још једном је потврдило правац Боиун Егме. Све верске секте су штетне!

Комунисти Србије подржавају братску ТКП у њиховој одлучној борби да радничку класу очисти од ових реакционарних елемената. На стоту годишњицу оснивања ТКП, најстарије и најдинамичније политичке партије у Турској, Комунисти Србије су уверени да било која врста претњи или напада не могу зауставити нашу браћу из редова ТКП. Ни пандемија, ни било који други узрок не могу спречити комунисте да бране своја права на политичке активности.

Реакционари неће постићи своје циљеве!

ТКП ће наставити своју борбу!

Filed Under: Актуелно

SRAMNO PREKRAJANJE ISTORIJE U JAJINCIMA

Obeležavanju Dana sećanja na stradanje Srba, Jevreja i Roma u Drugom svetskom ratu u spomen kompleksu Jajinci, 04.10.2020. godine prisustvovali su  pored predstavnika stranih ambasada, Vojske Srbije, verskih zajednica i predsednik Vlade Srbije Ana Brnabić a u ime grada Beograda zamenik gradonačelnika Goran Vesić. Tokom same komemoracije govornici su prećutali neke istorijske činjenice a polupismeni voditelj je izneo i jednu laž.

Podsećamo da je na stratištu Jajinci pobijeno  80.000 muškaraca, žena i dece  od strane fašista uz pomoć domaćih izdajnika, te predstavlja mesto najveće egzekucije na teritoriji okupirane Srbije. U Jajincima su streljani ljudi zbog svoje etničke pripadnosti, srpski ustanici iz redova Narodnooslobodilačkog pokreta, ideološki protivnici- komunisti, beogradski ilegalci, nasumično uhapšeni civili kao deo odmazde nemačkih okupatorskih vlasti. Glavne žrtve masovnih pogubljenja su bili Srbi komunisti i antifašisti, Jevreji i Romi.

Sramotno je da, tokom svog govora predsednica Vlade Ana Brnabić i zamenik gradonačelnika Goran Vesić nijednom nisu spomenuli komuniste patriote koji su nakon svirepih mučenja od strane Gestapoa i srpske izdajničke specijalne policije Milana Nedića i pripadnika Ljotićevog fašističkog Zbora streljani na stratištu Jajinci.

Antifašistima ne mogu se nazvati pripadnici četničkog ,,pokreta” Draže Mihailovića pošto su otvoreno sarađivali sa nacistima i izdajničkom vladom Milana Nedića, koji su nebrojeno puta, pored toga što su se aktivno borili protiv NOVJ, predavali zarobljene pripadnike partizanskog pokreta kao i njihove simpatizere i članove porodica fašistima koji su ih streljali upravo na stratištu Jajinci.

Treba naglasiti da je egzekucije u Jajincima pored Vermahta i nemačkog 64 policijskog bataljona( sastavljenog od folksdojčera) vršila i Srpska državna straža na čijem čelu je bio Milan Nedić.

Laž je i da nema preživelih logoraša  iz Banjičkog logora odakle su žrtve odvožene na streljanje u Jajince, verovatno iz razloga da se sakrije istina i da se ne bi govorilo o masovnim zločinima Milana Nedića, Dimitrija Ljotića i Draže Mihailovića nad Srbima, Jevrejima i Romima.

Pošto je jednu veliku neistinu izrekao i polupismeni voditelj programa na komemoraciji u Jajincima, da je dugo u SFRJ potiskivano sećanje na ovo stratište, napominjemo, da je prvo obeležje kojim su komemorirane žrtve ubijene i sahranjene u Jajincima postavljeno 07. jula 1951. godine u okviru obeležavanja desetogodišnjice ustanka u Srbiji. Okolni prostor je uređen i svečano otvoren 20. oktobra 1964 godine, u vreme proslave dvadesetogodišnjice oslobođenja Beograda. Spomen park u Jajincima je postao jedno od centralnih mesta komemoracije žrtava Drugog svetskog rata u Socijalističkoj Srbiji i Beogradu. Preuređen je 1988 godine, kada je u njegovom centralnom delu, na mestu najveće grobne rake, postavljen spomenik Vojina Stojića.

Naglašavamo da je u vreme SFRJ spomen park Jajinci bio mesto komemoracija i stalnih poseta učenika osnovnih i srednjih škola i javnih časova istorije. Danas je to mesto za roštiljanje.

Stop lažima, stop reviziji.

Smrt fašizmu – sloboda narodu!

Filed Under: Актуелно

POP VLADO ZEČEVIĆ O IZDAJI ČETNIKA

Naglašavajući potrebu da se, radi pouke i poruke, sve zna i ništa ne zaboravi, pop Vlada je avgusta 1942. godine, u članku koji je napisao za ,, Vojno-politički pregled” Vrhovnog štaba izneo prljavu ulogu četnika u Srbiji koju je lično doživeo kao pripadnik jedinica Draže Mihailovića kao i svoja razmišljanja o ciljevima četnika, o tome za koga se oni bore:
,, Ne govorim i ne pišem o četnicima iz lične mržnje, već radi potrebe da široke narodne mase saznaju pravu istinu. Od početka ustanka, kao pristalica vojno-četničkog odreda u Podrinskom okrugu, a naročito u Rađevini, bio sam u mogućnosti da pratim rad četnika i da saznam ono što su radili i uradili.
Gotovo svi oficiri s Ravne Gore imali su izričito naređenje Draže Mihailovića da ne stupaju u otvorenu borbu s okupatorom i da ni za živu glavu ne treba sarađivati s partizanima u zajedničkoj borbi protiv Nemaca. Takvo naređenje doneo nam je lično Dražin predstavnik Toma Maksimović, kasnije komesar za izbeglice pri Nedićevoj vladi. Tada se Maksimović pohvalio da novac za četnike, Draža dobija lično od Milana Nedića.
Poslednjih dana oktobra 1941. nakon sporazuma Draže Mihailovića s Nemcima i Nedićem, Georgije Bojić nam je doneo naredbu u kojoj je Draža objavio rat komunistima i da je svojim odredima naredio da protiv njih stupe u akciju.
Za kakve se ideale i ciljeve bore četnici i protiv koga se bore? Vele: bore se za kralja i otadžbinu, za svoju veru. Bore se za kralja koga su iz zemlje prognali četnički saveznici: Nemci, Italijani i ustaše. Bore se za otadžbinu koju su njihovi saveznici porobili, opljačkali, popalili i nevino stanovništvo pobili. Bore se za veru, a njihovi saveznici pobili su i prognali srpske sveštenike, a crkve porušili, opoganili i popalili.
Ta bratoubilačka borba, započeta od četnika, nastavlja se. Samo, mi umemo da delimo zavađeni narod od četničkih propalih vođa. Četnicima koji nisu okrvavili svoje ruke o braću partizane ima mesta kod nas i mi ih primamo i primaćemo ih u redove Narodnooslobodilačke vojske.
Isto onako kao što nemilosrdno uništavamo mrske okupatore i ustaše, tako ćemo uništiti i sve četničke vođe, pa i glavne kolovođe, Dražu, Pećanca i druge. A londonska izbeglička vlada, koja je zlonamerno doprinela da se poveća mera prolivene krvi našeg naroda, neće smeti da se vrati u Jugoslaviju ni sa belom zastavom. Izrodima i izdajnicima nema niti će biti mesta u Jugoslaviji. Mi neštedimice lijemo krv u ovoj borbi u kojoj pada cvet jugoslovenske omladine, ali ne za velikosrpstvo, ni za velikohrvatstvo kako žele ustaše, već za ravnopravnost i slobodu svih naroda Jugoslavije. Mi ćemo pobediti!”
Filed Under: Актуелно

О ОРУЖАНОМ СУКОБУ АЗЕРБЕЈЏАНА И ЈЕРМЕНИЈЕ

 Преносимо чланак Комунистичке партије Грчке

Два народа која су 70 година живела заједно и напредовала у миру, у оквиру Совјетског Савеза, постављајући темеље новом друштву, без експлоатације човека од стране човека, поново су на ивици генерализованог рата.

Отворена рана у односима два народа, након распада Совјетског Савеза, гнојила се током последњих деценија, што показују сукоби у региону Нагорно-Карабаха, због интереса буржоаске класе двеју земаља , усред интервенција других снага које промовишу сопствене интересе, попут Турске, која се такође војно креће на страну Азербејџана, САД-а, ЕУ и Русије.

Информације које су до нас дошле, као и процене које се могу донети, показују да су војне операције између Азербејџана и Јерменије повезане са ланцем империјалистичких конфронтација у Сирији, Либији, региону Кавказа, Централној Азији, Балкану, и источног Медитерана, где се сукобљавају снажни монополи и империјалистичке снаге са различитим плановима. Последице капиталистичке кризе, пораст социјалних ћорсокака у капиталистичким друштвима и тенденција ка социјалним протестима покушавају да усмере на стерилно и опасно тло национализма и узајамног клања народа, тако да моћ буржоаских класа није стављенa на коцку. Народи Јерменије и Азербејџана, који сопственом крвљу плаћају промоцију различитих капиталистичких интереса, морају извући поуке из своје историје и поставити фронт против како страних империјалистичких интервенција, тако и интереса буржоаских класа. Морају изградити свој зид против империјалистичких ратова и зацртати стратегију конфронтације са капиталистичким системом који подноси кризе, ратове и избеглице.

 

Filed Under: Актуелно

СТОП ШИРЕЊУ БИОЛОШКОГ ОРУЖЈА И ЗАТВАРАЊЕ АМЕРИЧКИХ ВОЈНИХ БИОЛОШКИХ ЛАБОРАТОРИЈА ШИРОМ СВЕТА

Заједничка изјава комунистичких и радничких партија чланица Солиднета, против ширења биолошког оружја и за затварање америчких војних биолошких лабораторија широм света

Ми, комунистичке и радничке партије, са осећајем одговорности према нашим народима, боримо се за непосредне мере за заштиту здравља и приступа свих радника бесплатном лечењу и вакцини против коронавируса. Истовремено изражавамо дубоку забринутост због постојања и рада војних биолошких лабораторија и изјављујемо да захтевамо забрану развоја и ширења биолошког оружја.

У позадини глобалне пандемије Ковид-19 и у ситуацији кризе капитализма и погоршања његових контрадикција, поново видимо дубоке недостатке здравственог система у свим капиталистичким земљама, као и кршење права радника, генерално анти-популарну природу капитализма. Истовремено, посебно смо забринути чињеницом да се у многим земљама наставља развој биолошког оружја. Само у оквиру програма америчког Пентагона широм света створено је 1495 лабораторија које нису одговорне владама земаља у којима раде, а њихове активности нису транспарентне. Исте лабораторије су створене у Украјини, Грузији, Јерменији, Азербејџану, Казахстану, Узбекистану и другим земљама. Сједињене Америчке Државе никада нису потписале протокол међународне „Конвенције о забрани развоја, производње и залиха бактериолошког (биолошког) и токсичног оружја и о његовом уништавању“, чиме су блокирали напоре за контролу Конвенције и наставили да развијају нове врсте смртоносних болести. Државни ресурси опредељени за развој биолошког и другог смртоносног оружја, као и савремени научни и технолошки потенцијал, требало би да буду у потпуности усмерени на пружање бесплатне медицинске заштите свим радницима и општој популацији и на обезбеђивање вакцина против Ковид-19 свима бесплатно и без изузетка. …Ми, комунистичке и радничке партије, делујемо:

– За забрану развоја и ширења биолошког оружја

– За тренутно елиминисање свих америчких војних биолошких лабораторија у свим земљама света

– За предузимање непосредних мера за заштиту здравља радника, укључујући бесплатно лечење и примање вакцине против коронавируса.

 

Filed Under: Актуелно

SVEŠTENICI U NOB-u

Povodom pokušaja raznih ,,istoričara” i većeg dela sveštenstva da prikažu neku novu istoriju i partizanski pokret kao antinarodni, objavljujemo neke detalje vezane za učešće sveštenih lica u Narodnooslobodilačkoj borbi.
Naredbom vrhovnog komandanta Josipa Broza Tita od 23. juna 1942. godine, u brigadama su ustanovljena zvanja verskih referenata. Bila je to, po mišljenju Vlade Zečevića, značajna odluka rukovodstva narodnooslobodilačkog pokreta. Verski referenti nisu vršili nikakve obrede ni u brigadi ni za pojedine borce iz brigade, ali su to činili u selima i, uopšte, u mestima kroz koja su proleterske jedinice i Vrhovni štab prolazili. To je imalo velikog odjeka u narodu, oni su morali da vode knjige poginulih i umrlih u svojim jedinicama, da popularišu NOB i razvijaju bratstvo među narodima. Kao oznaku imali su na levoj ruci krst za hrišćane, a polumesec za muslimane, a ispred toga znaka dva širita, dok su na kapi nosili petokraku. U Prvoj proleterskoj brigadi verski referent bio je pop Blažo Marković, Druga proletrska nije ga u početku imala, u Trećoj sandžačkoj brigadi bili su prota Jevstatije Karamatijević i hodža Sead Musić, a u Četvrtoj proleterskoj crnogorskoj jeromonah Ruvim Žižić. Od tada je i pri Vrhovnom štabu ustanovljena funkcija verskog referenta, a nju je vršio pop Vlada Zečević.
Zanimljivost je vezana za Treću sandžačku brigadu. Hodža Sead Musić u rat je sa sobom poveo i sinove Murata, Bećira, Šućra, Zećira, Hajra i Muja i kćeri Zilu i Pašu.
Prota Jevstatije Karamatijević, rodoljub, u rat je sa sobom poveo takođe veoma brojnu porodicu. U ratu su mu izginuli žena Efimija, dva brata Mića i Vlajko, tri kćerke ( zaklali četnici ) i dvoje unučadi.
Kad se ulazilo u muslimansko selo, znalo se, na čelu jedinice jahao bi stari Sead, a kad se ulazilo u srpsko, napred bi jahao prota Jevstatije Karamatijević.
Prvih dana novembra 1942 pop Vlada je pripremao skupštinu pravoslavnih sveštenika, učesnika i pristalica NOP-a. Ideja je potekla od verskih referenata brigada, što je bilo u duhu nastojanja Centralnog komiteta KPJ i Vrhovnog štaba da se baza ustanka što više proširi i u oružanu borbu uključe što širi slojevi naroda. Skupština je održana 15.11.1942. godine u Srpskoj Jasenici, na slobodnoj teritoriji Podgrmeča, a prisustvovala su joj 24 delegata sveštenika i bogoslova iz jedinica iz Bosanske krajine, Like i Dalmacije. Referat ,,O ulozi srpske pravoslavne crkve u NOB-u u prošlosti i sadašnjosti” održao je pop Blažo Marković, verski referent Prve proleterske brigade, a ,, O partizanima sveštenicima” pop Vlada Zečević, verski referent Vrhovnog štaba. Skupština je uputila poslanicu srpskom narodu, svim pravoslavnim sveštenicima, vladikama i srpskom patrijarhu. U njoj se kaže ,, da srpski narod i njegovo sveštenstvo ostaju nepokolebljivo uz redove Narodnooslobodilačke partizanske vojske Jugoslavije i pozivaju srpski narod i sveštenstvo s okupirane teritorije, kao i ostale rodoljube i borbene narode Jugoslavije i sveštenstvo ostalih vera, da im se pridruže u svetoj narodnooslobodilačkoj borbi”. Pored popa Vlade Zečevića, poslanicu su potpisali: prota Jevstatije Karamatijević, prota Jagoš Simonović iz Kolašina, verski referent Četvrte proleterske brigade, pop Blažo Marković, isledni sudija Crkvenog suda iz Cetinja i verski referent Prve proleterske brigade, pop Vlada Drakić, paroh i verski referent Desete hercegovačke brigade, jeromonah Rufim Ružić, verski referent Druge proleterske brigade, Stevan Pejić, sveštenik iz Like, Krstan Bijelić sveštenik iz Bosne, Jovan Šolaja, sveštenik iz Dalmacije, Blažo Radičević, sveštenik iz Bosne, Milan Ciganović, sveštenik iz Like, Bogdan Vuksan, sveštenik iz Like, Mato Antunović, teolog iz Crne Gore( Peta proleterska brigada),, Radomir Sokolović, bogoslov iz Bosne( Treća krajiška brigada), Danko Dimić, bogoslov iz Like( Deveta hrvatska brigada), Veselin Koprivica, bogoslov iz Crne Gore( Peta proleterska brigada), Radovan Stijačić, bogoslov( Peta proleterska brigada), Slobodan Savić, bogoslov iz Like, Veselin Bulatović, teolog iz Sandžaka( Treća sandžačka brigada), Milan Obradović, Veselin Kujović i Ristan Pavlović, svi bogoslovi iz Sandžaka( Treća sandžačka brigada). Poslanica je imala odjeka u narodu i među pravoslavnim sveštenstvom pa čak i među katolicima i muslimanima.
Radio stanica ,, Slobodna Jugoslavija” je tih dana objavila tekst poslanice i imena svih potpisnika.
Filed Under: Актуелно

BEOGRAD JE NAŠ GRAD

NAŠI SIMBOLI U CENTRU BEOGRADA

Filed Under: Актуелно

ŠPANSKI BORCI- ZAKON O DEMOKRATSKOM SEĆANJU

Savet ministara Španije, usvojio je 15.09.2020. godine predlog Zakona o demokratskom sećanju kojim će, između ostalog biti zabranjen rad fondacija koje slave frankoizam. Istovremeno, ovaj propis će omogućiti potomcima članova Internacionalnih brigada, koje su se borile u Španskom građanskom ratu, da dobiju špansko državljanstvo. Glavni zagovornik ove odredbe je ministar Pablo Iglesijas ,, Ovo je vreme da Vlada svim herojima i heroinama naše demokratije kaže: hvala vam što ste bili ovde.”
Različiti su podaci koliko je španskih boraca došlo iz Jugoslavije. Po podacima Udruženja španskih boraca i prijatelja navode da je u Internacionalnim brigadama u Španiji i drugim jedinicama republikanske vojske bilo 1775 dobrovoljaca iz Jugoslavije.
Što se nacionalne pripadnosti tiče, podaci govore o najvećen broju Hrvata (48 odsto), zatim Slovenaca (23 odsto), Srba (18 odsto), Crnogoraca (3,2 odsto) i Makedonaca (1,5 odsto). Po političkoj pripadnosti najviše je bilo komunista (561), potom socijaldemokrata (10 odsto), članovi Hrvatske seljačke stranke (8 odsto), anarhisti (4 odsto) a van stranaka 457 boraca.
Među dobrovoljcima bilo je i 14 žena: tri doktorke, dve medicinske sestre, četiri radnice, dve studentkinje, jedna službenica i dve bez zanimanja.
U Beogradu i dalje deluje Udruženje španskih boraca i prijatelja koje je današnja buržoaska vlast marginaliozvala.
Filed Under: Актуелно