ŠPANSKI BORCI- ZAKON O DEMOKRATSKOM SEĆANJU

Savet ministara Španije, usvojio je 15.09.2020. godine predlog Zakona o demokratskom sećanju kojim će, između ostalog biti zabranjen rad fondacija koje slave frankoizam. Istovremeno, ovaj propis će omogućiti potomcima članova Internacionalnih brigada, koje su se borile u Španskom građanskom ratu, da dobiju špansko državljanstvo. Glavni zagovornik ove odredbe je ministar Pablo Iglesijas ,, Ovo je vreme da Vlada svim herojima i heroinama naše demokratije kaže: hvala vam što ste bili ovde.”
Različiti su podaci koliko je španskih boraca došlo iz Jugoslavije. Po podacima Udruženja španskih boraca i prijatelja navode da je u Internacionalnim brigadama u Španiji i drugim jedinicama republikanske vojske bilo 1775 dobrovoljaca iz Jugoslavije.
Što se nacionalne pripadnosti tiče, podaci govore o najvećen broju Hrvata (48 odsto), zatim Slovenaca (23 odsto), Srba (18 odsto), Crnogoraca (3,2 odsto) i Makedonaca (1,5 odsto). Po političkoj pripadnosti najviše je bilo komunista (561), potom socijaldemokrata (10 odsto), članovi Hrvatske seljačke stranke (8 odsto), anarhisti (4 odsto) a van stranaka 457 boraca.
Među dobrovoljcima bilo je i 14 žena: tri doktorke, dve medicinske sestre, četiri radnice, dve studentkinje, jedna službenica i dve bez zanimanja.
U Beogradu i dalje deluje Udruženje španskih boraca i prijatelja koje je današnja buržoaska vlast marginaliozvala.
Filed Under: Актуелно

POP VLADA ZEČEVIĆ O VERSKOJ NETRPELJIVOSTI U BOSNI

,,Verska je mržnja ovde, u Bosni, teško nasleđe prošlosti, a njeni nosioci su uglavnom predstavnici svih triju vera- fratri, popovi i hodže. Često razmišljam da li su oni verski fanatici ili školovani zločinci i ubice s predumišljajem. Mi, partizani, govorimo o bratstvu i jedinstvu, o verskoj ravnopravnosti i trpeljivosti, a klanje nevinih ljudi, žena i dece nastavlja se. Pavelićeve ustaše su 1941. godine počele svoju vladavinu klanjem srpskog življa. Četnici Draže Mihailovića su pošli na osvetu, ali ne naoružanim ustašama, nego neboračkom stanovništvu, Muslimanima i Hrvatima. A mi, partizani i Narodnooslobodilačka vojska, stalno smo između čekića i nakovnja- mirimo zavađenu braću.”
Filed Under: Актуелно

ПИСМО ЗАХВАЛНОСТИ АМБАСАДОРА СЕВЕРНЕ КОРЕЈЕ ПАРТИЈИ КОМУНИСТИ СРБИЈЕ

,,Dear Comrade Dejan Jovanovic
Secretary for International Affairs,
Party ”Communists of Serbia”
I express my heartfelt thanks to you for your warm message to the Respected Comrade KIM JONG UN, Chairman of the Worker’s Party of Korea, Chairman of the State Affairs Commission of DPRK, on the occasion of the 72nd founding anniversary of the Democratic People’s Republic of Korea.
I sincerely wish you good health and continued success in your work for strengthening the Party.
Best regards.
Ri Pyong Du, Ambassador
Embassy of D.P.R.Korea in Romania
September 18th, Juche 109(2020)”
Секретару за међународне послове,
Партије ” Комунисти Србије ”
Захваљујем вам од срца на вашој топлој поруци уваженом другу КИМ ЏОНГ УНУ, председавајућем Радничке партије Кореје, председавајућем Комисије за државна питања ДНРК, поводом 72. годишњице оснивања Демократске Народне Републике Кореја.
Искрено вам желим добро здравље и даљи успех у раду на јачању Партије.
Срдачан поздрав.
Filed Under: Актуелно

SVEČANI PRIJEM NOVIH ČLANOVA U PARTIJU KOMUNISTI SRBIJE

Dana 05.09.2020. godine Beogradski komitet partije Komunisti Srbije primio je u svoje redove nove članove.
Zbog naših principijelnih stavova baziranih na marksizmu i lenjinizmu sve više mladih ljudi pristupa u naše redove.
Komunisti Srbije u narednom periodu pojačaće borbu za rušenje kapitalizma, ukidanje eksploatacije čoveka od strane čoveka i vlast radničke klase.
Pozivamo sve koji žele da uzmu učešće u borbi protiv surovog kapitalizma, kolonijalnih namesnika i njihovih gazda, da stupe u naše redove.
Filed Under: Актуелно

SRPSKA DIPLOMATSKA BLAMAŽA STOLEĆA U FUNKCIJI PREDSEDNIČKE KAMPANJE DONALDA TRAMPA

Prošlog petka, 05.08. tekuće godine, zvanična srpska diplomatska delegacija, na čelu sa nelegitimno izabranim predsednikom, Aleksandrom Vučićem je otputovala u Vašington, na novu rundu pregovora o normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine. Barem je tako rečeno u zvaničnom obraćanju medijima, iako su izjave zvaničnika tehničke vlade koja radi „na crno“, bez odobrenog mandata, bile krajnje neprecizne, u najmanju ruku. Bilo je reči o tome da se Vučić sprema da bez pardona odbije priznanje Kosova i tako u direktnom duelu diplomatski potpuno porazi Donalda Trampa i američku administraciju, te tako donese veliku radost svim nespokojnim srpskim nacionalistima i zasluži doček na platou ispred skupštine. Govorkalo se da ćemo dobiti veliki paket pomoći da podignemo na noge posustalu ekonomiju, jer nam je predsednik Tramp, isti onaj koga će Vučić nadmudriti u najavi, jako naklonjen i prosto lud za Srbima i Srbijom. Velike su se priče pričale, a tehnička vlada je jednoglasno, što se kaže – jednostranački, donela ukaz o apsolutnom poverenju u samostalno odlučivanje nelegitimno izabranog predsednika prilikom donošenja i potpisivanja teških odluka i time samo zvanično potvrdila partokratiju vladajuće interesne grupacije. Šta je tu smrdelo, u samom startu?
Pre svega, bajke o nekakvim diplomatskim arenama u kojima se dva majstora retorike nadgovaraju u vezi bitnih državničkih pitanja ne postoje još od vremena Rimske imperije. Diplomatski pregovori služe da se na jednom okupljanju koje ima samo i isključivo ceremonijalni karakter potpišu stvari koje su unapred dogovorene. Dakle, Aleksandar Vučić je sa kompletnom tehničkom vladom slagao o svemu, pa čak i o prirodi sastanka, i još jednom potvrdio da je laž uglavnom sve što izgovori, te da se na njegove izjave ne može računati ni kada govori kako se zove, a kamoli kada priča o bitnim spoljnopolitičkim pitanjima.
Tako je ceremonijalna, strogo protokolarna poseta srpske i kosovske delegacije na čelu sa Vučićem i Hotijem u startu dobila notu misterije, što je svima dalo odrešene ruke da slobodno tumače predstojeće događaje. Da stvar bude gora, moguće iznenađenje prilikom potpisivanja je najavljeno čak i od strane specijalnog izaslanika Bele kuće za pregovore između Beograda i Prištine (čitaj: činovnik nižeg ranga, koji je tu, ili po kazni, ili skuplja iskustvo), Grenela, koji je, nekako u šaljivom tonu najavio da se na takvim sastancima može desiti da bude promene dnevnog reda. Šta ovo znači? Samo to da je protokol bio krajnje neformalan i da NIKAKAV PRAVNO OBAVEZUJUĆI DOKUMENT NIJE BIO POTPISAN, niti unapred pripremljen, tako da se čitava fama oko „konačnog rešenja“ pretvorila u diplomatsko ponižavanje nelegitimno izabranog predsednika Srbije, od strane republikanskog predsednika, još uvek zvanično prve svetske sile.
Sporna „tačka 10“ nikada nije ni postojala, jer se prema protokolu, takvi dokumenti ne sastavljaju strogo formalno, budući da se radi o krajnje fleksibilnom dogovoru tri strane, koji nigde nije protumačen niti zaveden kao „događaj od istorijskog značaja“. O Kosovu se nije pregovaralo niti je normalizacija odnosa Beograda i Prištine ikada dovedena na dnevni red, osim u neobeleženoj tački koja govori o tome da će se izgraditi novi putevi i pruge na teritoriji Srbije i Kosova, koji će uglavnom služiti za brzi transport NATO trupa i „američkog“ gasa, koji su sasvim srećnim sticajem okolnosti pronašli negde u Siriji. Infrastruktura je svakako diskutovana, ali ona koja je preko potrebna Americi i njenim saveznicima na Balkanu, a koja Srbiju stavlja u ekstremno nepovoljan položaj prema Rusiji i Kini.
Sam protokol je jasno pokazao vazalni položaj Aleksandra Vučića u odnosu na Donalda Trampa, posledično, i Srbije u odnosu na Ameriku i zauvek nam rešio dilemu na koliko stolica sedimo. Od tog trenutka sedimo samo na jednoj (američkoj) hoklici povijeni pred prvim čovekom velike imperije, spremni da šenimo i pravimo se mrtvi na najmanji znak kolonijalnog vođe i njegovog namesnika, kome je zadatak da svoj narod bičuje i drži u pokornosti. Da ne bude da smo se vratili kući praznih ruku, nelegitimno izabrani predsednik je dobio penkalo kojim je potpisao „sporazum“, kao simbol izdaje, koji je on predstavio kao simbol pobede i retku priliku kada predsednik Tramp nešto poklanja. Odmah nakon toga Tramp je svima ponudio i podelio penkala. Dobili smo i ključeve Bele kuće, koji su izmamili plačni izraz na Vučićevom licu, jer se to ne poklanja svakome. Osim što se poklanja svakome.
Usput smo za dugačak period zaoštrili diplomatske i ekonomske veze sa Rusijom, Kinom, kao i bratskom Palestinom, koja krvari u pravednoj borbi za vraćanje okupiranih teritorija od strane Izraela. Koji su bili pravi razlozi ovog najvećeg diplomatskog poniženja, na koje je nelegitimno izabrani predsednik Srbije oberučke pristao?
-Donald Tramp je u brutalnoj kampanji za osvajanje drugog mandata, ali i u problemu jer je, prema istraživanjima predizborne kampanje skoro pa izjednačen sa protivkandidatom demokrata, Bajdenom. Tradicionalno, predsedničku trku u Americi su skoro uvek odlučivali spoljni diplomatski uspesi, kao i podrška velikih lobija. U ovom slučaju, ojačani lobi jevrejskih nacionalista, predvođen premijerom Izraela, Netanjahuom ima direktne koristi od podrške Trampu, koji će ih za uzvrat podržati u tome da prestonicu iz Tel Aviva presele u sporni Jerusalim i tako maksimalno zaoštre situaciju u ionako trusnom regionu. Ovo bi, na dalje, moglo da izazove novu eskalaciju sukoba u pojasu Gaze i regionu i time uvede jedan deo zemalja u potencijlano veliki oružani sukob. Tramp i Netanjahu imaju jako slične vladarske ambicije u svojim zemljama, tako da je takva vrsta neformalne koalicije nacionalista dve zemlje logična, ali i opasna. Naravno, u pitanju su čisto imperijalističke ambicije, u kojima smo pristali da učestvujemo na najpogrešnijoj strani.
Najvažnija tačka se ticala potpisivanja obećanja od strane Vučića i Hotija da će se ambasade Srbije i Kosova preseliti, odnosno otvoriti u Jerusalimu. Potez na koji se još niti jedna suverena zemlja nije odlučila, a pitanje je i da li će, jer je svima jasno koliko je nezgodno i teško pitanje sukoba Izraela i Palestine. Tako smo stavljeni u jako nepovoljan diplomatski položaj u odnosu na čitav svet, a naročito na zemlje Arapske lige, Turske i Rusije, koje se tradicionalno, ili ne mešaju direktno u sukobe, ili podržavaju Palestinu, sa kojom smo oduvek u jako dobrim odnosima. Potencijalno smo postali i meta terorističkih napada, a Kosovo je iskorišćeno kao marioneta, da bude prva država sa većinskim muslimanskim stanovništvom koja će takvim činom priznati teritorijalni integritet Izraela, na palestinskoj teritoriji.
-Sledeća sporna tačka je bila možda i bitnija za Trampa, jer se ticala jednog drugog sukoba, ekonomskog rata sa Kinom, koji nesmanjenom žestinom traje i u kojem je glavna meta kompanija Huawei i njena superiorna 5G tehnologija. Budući da Amerika nema rešenje za usvajanje sopstvene 5G tehnologije, veoma prljave zakulisne igre su prisutne sve vreme i pokušaji da se tehnologija ukrade, ili ucenama izmami su skoro pa svakodnevna pojava. U tom smislu, Srbija se obavezala da 5G tehnologiju ne kupuje od Kine, već od Amerike, ili njenih poslovnih partnera. Ako smo prvom spornom tačkom izgubili obraz, ovom smo vraćeni još dublje u srednji vek.
Odnosi sa Rusijom su zaoštreni bukvalno u istom danu. Nakon epskog slikanja na pešačkom ostrvu, negde u Vašingtonu, naša, najblaže rečeno, čudna delegacija, u kojoj su se našli Siniša Mali i Marko Đurić, koji teško da imaju veze sa glavnom temom dokumenta, je krenula u Tviter obračun sa Ruskom federacijom. Ruska ministarka spoljnih poslova, Marija Zaharova je brzo reagovala lascivnim tvitom na račun situacije u Beloj kuči i kao odgovor dobila krajnje brzu i nesmotrnu reakciju Marka Đurića i Aleksandra Vučića, koji su pokazali da su nedorasli zadatku i da i najmanja provokacija može da ih izbaci iz koloseka i dovede u situaciju da nepotrebnim diplomatskim skandalima diskredituju čitavu zemlju i narod.
Na kraju, niti je potpisan dokument o bilateralnoj saradnji Srbije i Amerike, niti o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, već je to, po već ustaljenom običaju, ostavljeno na dogovor Briselu i Vašingtonu, jer nedozreli političari Srbije i okupirane srpske pokrajine nemaju pravo glasa dok stariji pričaju. Potpisan je pravno neobavezujući dokument koji ima dve glavne funkcije. Prva jeste da obezbedi pobedu Donalda Trampa na predstojećim izborima u Americi, a druga da postavi preliminarnu platformu o saradnji Srbije i Amerike u budućnosti, u kojoj će se Srbija, kako se čini, naći u ulozi novog američkog protektorata.
Filed Under: Актуелно

OD RAVNE GORE DO VRHOVNOG ŠTABA NOV i POJ

Ratko Martinović oficir Jugoslovenske kraljevske vojske , bio je jedan od četničkih vođa u leto 1941 godine. Već u avgustu iste godine, uvidevši kukavičku politiku Draže Mihailovića (sa kojim se krio na Ravnoj gori od maja do avgusta) koji je zabranjivao napade na žandare i Nemce , odlazi sa grupom istomišljenika na prostor Valjevskog okruga i u koordinaciji sa partizanima učestvuje u borbama oko Krupnja, Šapca i Loznice. Uskoro mu se pridružuje i valjevski sveštenik Vlado Zečević.
Ratko Martinović odbija da se stavi pod komandu Draže Mihailovića a u pismu koje mu je napisao zajedno sa Vladom Zečevićem odgovara: ,, Ako stupite u borbu protiv Nemaca, priznajemo vas za svog komandanta. U protivnom, mi borbu produžavamo, a vas ne priznajemo za komandanta.”
Želeći da spreči sukobe sa Nemcima, pukovnik Mihailović ga je osudio na smrt ,, zbog dezerterstva i neposlušnosti” a u isto vreme i Nemci su ga ucenili sa 50.000 dinara.
Na pitanje Rodoljuba Čolakovića odgovara:
– Dobro poručniče, zar se ne bojite što vas je Draža osudio na smrt?
– Kakav Draža, meni je kao oficiru i patrioti savest mirna: ja se borim protiv neprijatelja, a to nije zabranjeno ni po kakvim pravilima jugoslovenske vojske.
Nakon četničkog napada na Užičku republiku Ratko Martinović prelazi sa Vladom Zečevićem i celom četom na stranu partizana.
Dobio je dužnost Načelnika štaba Valjevskog partizanskog odreda, koji je u decembru 1941. godine narastao na 1800 boraca.
Kraj rata dočekao je u činu pukovnika i načelnika Glavnog štaba NOV i PO Srbije.
,, Ja vam kažem da onaj koji je od mene više Nemaca ubio toliko puta više od mene vredi.”
Na žalost, buržoaska vlast u Srbiji izjednačila je istinske borce protiv fašizma i one koji su tokom Drugog svetskog rata bili sluge fašista. Primer Ratka Martinovića i popa Vlade Zečevića svedoče da su jedini borci protiv okupatora u Drugom svetskom ratu bili pripadnici NOV i POJ.
Smrt fašizmu-sloboda narodu!
Filed Under: Актуелно

СРБИЈА СЕ ПРИКЉУЧИЛА ЧЕТВРТОМ РАЈХУ (ЕУ ) У ОСУДИ ЛЕГАЛНОСТИ ИЗБОРА У БЕЛОРУСИЈИ

Ненародна власт у Србији подржала је резолуцију четвртог рајха ( ЕУ ) у знак подршке реакционарним покушајима опозиције у Белорусији да свргну владу председника Александра Лукашенка. Прошле недеље покушаји НАТО-а да промени режим у Минску по украјинском сценарију застали су због масовног супростављања народа Белорусији у одбрани своје земље. Лукашенко, заокупљен масовним одласком својих присталица на скупове широм земље, рекао је Американцима да прво разреше своје проблеме. Што се тиче Француза, Лукашенко је на скупу у Минску рекао: „Ако Макрон жели да посредује у преговорима у Белорусији, ја ћу отићи у Француску да будем посредник између Жутих прслука и њега. ”  Руски министар спољних послова Сергеј Лавров на форуму младих у московском региону прошлог викенда је рекао “Они покушавају да цртају Белорусију према сопственом дизајну и нуде своје посредовање … наравно, нећемо бити против било какве одлуке коју белоруско руководство донесе у вези с дијалогом са њеним становништвом”.

Када Запад каже да ће посредовати у разрешењу ситуације у Белорусији, сетимо се како се посредовање водећих земаља ЕУ и САД завршило у Украјини у којој су показали тоталну неспособност а тешке последице још увек трају. Њихова тактика је да изазову нациналну катастрофу и потпуно уништавање индустрије, пољопривреде, образовања, здравства, да изазову масовно сиромаштво како би лакше претворили Белорусију у колонију. Наравно и да створе раздор између Русије и Белорусије. Белоруски народ мора сам да пронађе излаз из кризе. Не требају им никакви посредници који нису хтели да пошаљу своје посматраче на изборе на позив Белорусије.

Зашто је Србија морала да подржи резолуцију неофашистичке ЕУ и империјалистичких САД које по већ добро опробаном сценарију изазивају кризе и сукобе широм света( Украјина, Венецуела, Сирија, Либија, Југославија…). Јасно је да спољне снаге желе да изазову крвопролиће у Белорусији. Белоруски активисти подстичу немире из иностранства. Покушавајући да пребаци власт са председника, опозиција у Белорусији покушава да опонаша венецуелански сценарио. Али ситуација у Белорусији се стабилизује. Како је могуће да председник Србије, који изјављује да је Србија неутрална земља,дозволи себи да се меша у унутрашње ствари једне пријатељске земље и да стаје на страну империјалистичких земаља. Ова срамна одлука показује лицемерје власти у Србији. Такође и лицемерје неофашистичке ЕУ које сеогледа  у томе што нису реаговали на нерегуларне изборе који су недавно одржани у Србији.

 

Filed Under: Актуелно

REVOLUCIONARNA PARTIJA – PARTIJA ZA REVOLUCIJU

Slogan 13. Kongresa bratske Turske Komunističke partije koji je održan 9. avgusta u Izmiru glasio je Revolucionarna partija – Partija za revoluciju, čime je TKP samo potvrdila svoju stogodišnju principijelnu marksističko-lenjinističku orijentaciju. Turski drugovi su tom prilikom i obeležili jubilarnu stogodišnjicu formiranja partije. Komunisti u Turskoj deluju u vrlo teškim uslovima gde su od strane Erdoganove neofašističke vlasti ubijani, hapšeni i proganjani. U prkos tome i prisutne pandemije Kovida 19, održali su Kongres sa delegatima iz svih organizacija na otvorenom prostoru, konstatujući da je Turskoj potrebna jaka partija sa čvrstom linijom koja će se boriti da sprovede principe klasika marksizma, da kapitalizam nije moguće popraviti već se mora nasilnom revolucijom do temelja srušiti da bi se izgradilo socijalističko društvo. Na Кongresu je doneto 19 važnih rezolucija koje će odrediti  budući politički I organizacioni  rad partije. Izabrani su novi organi partije i usvojen plan delovanja u narednom periodu. Drug Kemal Okujan ostaće na mestu Generalnog sekretara TKP a drug Ekin Sonmez takođe će nastaviti rad na funkciji sekretara za međunarodne odnose.

Pošto Komunisti Srbije imaju odličnu saradnju i identične revolucionarne marksističko-lenjinističke stavove sa bratskom TKP, upućen je telegram podrške za uspešan rad Kongresa i nastavak saradnje naše dve partije na kome su nam se drugovi iz CK TKP iskreno zahvalili.

 

Filed Under: Актуелно

TRIDESET I SEDAM GODINA OD SMRTI ALEKSANDRA RANKOVIĆA

Aleksandar Ranković – Marko, Leka, legendarni revolucionar, komunista, jugosloven, marksista- lenjinista, narodni heroj, junak socijalističkog rada, general pukovnik i potpredsednik SFRJ, umro je na današnji dan 19. avgusta 1983. godine u Dubrovniku. Godine 1927. postao je član SKOJ-a i sekretar mesnog komiteta SKOJ-a za Beograd a naredne 1928. član KPJ i sekretar Pokrajinskog komiteta SKOJ-a za Srbiju. Posle uvođenja Šestojanuarske diktature,1929. bio je uhapšen i osuđen na šest godina zatvora koje je izdržao u zatvorima u Sremskoj Mitrovici i Lepoglavi, što predstavlja početek njegovog bogatog i burnog revolucionarnog života o kome progresivna javnost zna sve. Nakon okupacije Jugoslavije radi na konsolidaciji partijskih organizacija i sabotažama okupatora. U toku jula 1941. godine hapsi ga Gestapo. U zloglasnoj Glavnjači krvnički ga muče  te zbog posledica prebijanja biva prebačen u bolnicu, iz koje ga u legendarnoj akciji 29.07.1941. godine oslobađaju beogradski ilegalci. Kao član Politbiroa CK KPJ, Vrhovnog štaba NOV i POJ i jedan od najbližih Titovih saradnika učestvovao je u donošenju svih najvažnijih odluka u toku Narodnooslobodilačkog rata. Maja 1944. formirao je Odeljenje za zaštitu naroda ( OZNA ), koje je predstavljalo partizansku obaveštajnu službu koja se proslavila hvatanjem domaćih izdajnika i zlotvora. Nakon rata OZNA  je prerasla u Upravu državne bezbednosti. Tokom rata i posle rata obavljao je mnoge značajne funkcije: bio je većnik AVNOJ-a, prvi potpredsednik ASNOS-a, ministar unutrašnjih poslova FNRJ, potpredsednik vlade FNRJ i SIV-a, potpredsednik SFRJ, predsednik Saveza boraca Jugoslavije. U ratu izgubio je prvu suprugu Anđeliju Anđu Ranković koja je poginula u borbama sa četnicima 11.06.1942. godine u okolini Gacka. Do kraja života ostao je veran idejama komunizma, jugoslovenstva, bratstva i jedinstva pa zato i ne čudi da je na njegovoj sahrani prisustrvovalo preko 100 000 građana.

Komunisti Srbije nikada neće zaboraviti lik i delo Aleksandra Rankovića.  

Filed Under: Актуелно

SLAVNI U REVOLUCIJI

Da li neko može da zamisli, da danas, za ideje socijalne pravde odlaze u šumu nuklearni fizičar, ćerka ministra spoljnih poslova, medijski magnat, ugledni advokat, predsednik skupštine, poznati slikar, filmski režiser, kompozitor i dirigent, čuveni kardiohirurg, ostareli književnik nacionalnog kalibra i drugi književnici, rizikujući svoje živote? Jer to su Pavle Savić, Olga Ninčić – Humo, Vladislav Ribnikar, Vladimir Velebit, dr Ivan Ribar, Đorđe Andrejević Kun, Žorž Skrigin, Oskar Danon, Isidor Papo, Vladimir Nazor, Branko Ćopić ( na slici ), Dobrica Ćosić, Meša Selimović, Mira Alečković ( na slici ), Ivan Goran Kovačić. A bilo ih je još. Kada takvi povedu, narod ide za njima. Nije narod glup.

Filed Under: Актуелно