O MIGRANTIMA, PREDRASUDAMA I KORISNIM BUDALAMA

Kada se govori o tzv. neprijateljima naroda imamo da izjavimo sledeće. Ovaj narod ima samo dva neprijatelja. Jedan je instalirana prozapadnjačka kolonijalna vlast, sa kolonijalnim namesnikom, nelegitimono izabranim predsednikom na čelu. Drugi su svi monarhisti, novočetnici, desničari i fašisti širokog spektra. Ako ćemo definisati pravog narodnog neprijatelja po karakteru koji ga krasi, onda možemo reći da je neprijatelj profil srBskog domaćina. Najodgovorniji za porast silovanja i nasilja u porodici jesu upravo desničarske i prodesničarske falange, pune problematičnih i psihički obolelih pojedinaca, koji smatraju da žena nema pravo na svoje telo i svoj prostor, te da je treba povremeno podsećati ko je gazda u kući. Iako su dotične „gazde“ uglavnom psihopate i nikada izlečeni alkoholičari, koji se ni prema deci ne ponašaju bolje nego prema ženama. Generalno, srBskom domaćinu su uvek i jedino meta slabiji i uplašeni, dok su po prirodi kukavice koje uvek podviju rep kada nalete na jače od sebe. Izdajnici jednom – izdajnici uvek. Problem je što su i dalje neobeleženi kao nasilnici i teški psihički bolesnici.
TO SU SVE VOJNO SPOSOBNI MUŠKARCI – gluplji argument od ovoga ne postoji, imajući u vidu razloge zbog kojih se dešavaju nekontrolisani naleti izbeglica. Pre svega, muškarci su zastupljeniji, jer se brže kreću bez porodica, koje su mahom smeštene u kampovima u pograničnim područijima Turske. Nije za očekivati da se neko od njih zaputi sa ženom i decom, ne znajući u kojoj će balkanskoj nedođiji završiti i kako će se prema njima ophoditi. Druga stvar je ta što među izbeglicama ima jako puno opozicionara, političkih disidenata, kao i onih koji nisu želeli da budu delovi terorističkih frakcija i seju strah među svojim narodom.
MIGRANTI SU VOJSKA KOJA ĆE DA ISLAMIZUJE EVROPU – još jedan u nizu bisera ispranih mozgova. Evropa je savršeno sposobna da se brani od slabo, ili nikako naoružanih pojedinaca i grupa, a sama je, zajedno sa svojim atlantskim kolonijalnim saveznikom najodgovornija za destabilizaciju Bliskog istoka. Evropa je licemerna prostitutka koja svoje vrednosti natura na nos apolitičnim i desno nastrojenim korisnim idiotima preko svojih neoliberaških glasnogovornika, tako držeći Desnicu budnom i spremnom na bratoubistvo. Svaki pojedinačni akt „terorizma“ u evropskim zemljama ovih dana ima na sebi nepodnošljivi smrad državnog uticaja, jer – ekonomije padaju, a vojska i policija su potrebni na ulicama, shodno tome i razlog da se izvedu.
VODITE IH KUĆI, HRANITE IH I OBLAČITE – ne, nećemo ih voditi kući, oni imaju svoje prihvatne centre, ne treba lupati gluposti po svaku cenu. Evropa je dala i daje ogromne donacije da se izbeglice zadrže u Srbiji, kako talasi ne bi bili nekontrolisani i doveli do kolapsa na graničnim prelazima i u socijalnim centrima. Ovim želimo da podsetimo sve korisne budale i srBske domaćine da je naša Vlada pristala na te uslove. Iz jako oportunih i pogrešnih razloga, kao i sve što rade, ali migranti su ovde legalno. Čak i da nisu i čak i da je neka druga vlast u pitanju, opet ne bi bilo opravdanja za simultane napade na njih. Takođe, previše je prijava o tome kako se sa samog državnog vrha pokreću akcije pljačkanja migranata, počevši od naplaćivanja „po glavi“ prilikom ulaska u zemlju, pa sve do prevara kojima su izloženi svaki dan.
ONI ĆE NAM PLODITI ŽENE I NASELITI KUĆE – ovo je verovatno najgluplja ideja rođena u ispodprosečnom umu srBskog domaćina, tj. korisne budale sistema. Kako se ovo dešava? Dobar dan – dobar dan. Evo, ja iz Sirije, gde su moje žene i kuća? Oh, gospodine Islamizatoru Evrope, čeka vas dvadeset najboljih devica, kuća od dvesta kvadrata i deset hektara zemlje, izvolite, dobrodošli! Ne, niko se ovde neće zadržati, čak ni Srbi, koji masovno napuštaju brod koji tone. Teško je voleti ovakvu Srbiju i za tako nešto je potrebno biti komunista, a ne praznoglavi srBski domaćin koji bije ženu. Migranti će otići, budale će svakako ostati. To je loša vest.
SVI ONI IMAJU AJFONE – Auuuuu, kada smo poslednji put proveravali, najjeftiniji Ajfon je koštao oko dva miliona dolara. Generalno, samo buržuji danas imaju mobilne telefone, a najbogatiji Ajfone.
Česte su i priče o tome kako je neki mirant negde nekoga napao, pretukao, pratio ženu, itd. Pored krajnje paušalnih i neproverljivih priča za malu decu, naglašavamo da je to nešto što je moguće da se desi. Ali, to svakako nije razlog da svi glasno viču kako treba proterati čitave narode, koji su zbog lične muke u tranzitu zarobljeni baš u ovoj i ovakvoj Srbiji. Uvek smo za to da se bilo koji prestupnik kazni za svoj prestup, ali nećemo na osnovu toga etiketirati čitave narode i velike grupe pojedinaca. Podsećamo da preko devedeset posto njih upravo beži od terorizma i pratećih nasilnih pojava i nema potrebe da im dokazujemo kako su naši srBski domaćini i ostali ološi koji se koprcaju u blatu sopstvene egzistencije, negde na društvenim marginama, zapravo gori od njih.
Partija Komunisti Srbije poziva sve ljude otvorenog uma na toleranciju i empatiju sa ljudima iz ugroženih područja, a one koji su možda skrenuli sa puta podseća na ideju internacionalizma, koju čvrsto i duboko baštini, a koja je osnova našeg delanja i garant našeg uspeha. Nasilje nad ženama u našoj zemlji svakako postoji, nasilne grupe takođe. Samo, to nisu migranti, već desničari raznog kova, pravoslavni ziloti, neonacističke organizacije i inicijative, monarhisti i četnici, kao i sve frakcije koje ćute na programska rešenja i akcije koje pomenute sprovode.
Proleteri svih zemalja – ujedinite se!
SF/SN
Filed Under: Актуелно

MIMO IZBORA U SAD : KLASNA BORBA

Ono što čini izbore u SAD jedinstvenim je to što su postali arena za klasnu borbu. Glasanjem i dalje dominira veliki kapital. Nema partije koja se istinski bori za interese radničke klase sa promilom šanse za pobedu. Republikanci i demokrate u službi su male elite milijardera. Oni koriste policiju za unutrašnje potrebe a Pentagon u inostranstvu za održavanje dominacije klase buržuja.

Ipak, ono što izbore u SAD čini aktuelnim jeste mogućnost stvaranja solidarnosti radničke klase u narednom periodu.

Reči su manje važne od dela, ali Tramp je koristio poplavu nacističkih reči da mobiliše najzaostaliji i najopasniji ološ američkog društva. Njegova stalna naklapanja izbacila su na površinu rasizam, ksenofobiju, homofobiju, netrpeljivost, uvrede i prezir za desetine miliona ljudi.

Ovi izbori oličavaju referendum o rasizmu i mogućnost izgradnje jedinstvenog fronta radničke klase. U borbu radničke klase u celom svetu moraju se uključiti svi oni koji moraju raditi kako bi preživljavali, nezaposleni, studenti, radnici u sivoj ekonomiji i penzioneri. To je borba radnika svih boja i nacionalnosti, muškaraca i žena. To je naša klasa.

Nemamo iluzija. Demokratski kandidat otvoreno govori da verno služi Wall Street i bankama, i da će njegova stranka u inostranstvu brižno zastupati strategijske interese američkog imperijalizma. Da li Bajdenov tim radi efikasnije od Trampovog ili ne, čini ih ne manjom pretnjom za narode sveta i za radničku klasu u SAD.

Malo ko, međutim, ove dve stranke smatra potpuno jednakim.

Demokratska stranka ima multinacionalnu bazu. Takođe donela je Zakon o herojima, kojim bi obezbedila za 30 do 50 miliona ljudi smeštaj i hranu.

Republikanci su odbili svaku pomoć za nezaposlene i uskratiće desetinama miliona ljudi zdravstvenu zaštitu. Da ne spominjemo Trampovo katastrofalno liderstvo tokom krize izazvane virusom Covid-19.

Kriza je na pomolu. Može je izazvati Tramp koji će pokušati da spreči velike delove stanovništva da glasaju ili tokom prebrojavanja glasova. Njegove pretnje premašuju uobičajeno otimanje glasova, pretnje se pre svega odnose na ljude koji su jednom bili u zatvoru i istorijsko sprečavanje birača afroamerikanaca i birača druge boje kože da glasaju. Tramp će pokušati da angažuje i pro-fašističke horde kako bi onemogućio glasače crnce, latinoamerikance i druge za koje se veruje da bi glasali protiv njega.

Ovi izbori mogu otvoriti front borbe radničke klase. Vrlo je važno da radnička klasa bude jedinstvena kako bi bila mobilisana i na ulici i na radnim mestima.

Ne može se početi sa odbranom prava glasa bez razvoja sukoba protiv kapitalističke dominacije u ekonomiji i društvu.

Neka referendum protiv rasizma označi početak borbe za socijalizam, koji je jedini put u budućnost za radničku klasu u SAD i celom svetu.

Filed Under: Актуелно

PABLO PIKASO – ZAŠTO SAM POSTAO KOMUNISTA

Više bih voleo da vam odgovorim slikom. Nisam pisac, ali pošto je vrlo teško poslati boje žicom, pokušaću da vam kažem.
Moje članstvo u Komunističkoj partiji je logična posledica mog celokupnog života, mog celokupnog dela. Jer, sa ponosom mogu reći, slikanje nikada nisam smatrao umetnošću proste zabave, rekreacije; Želeo sam da crtežom i bojom, pošto je to moje oružje, prodrem još dublje u razumevanje sveta i ljudi, kako bi nam to razumevanje svakog dana doprinosilo oslobođenju; Pokušao sam da na svoj način iskažem ono što sam smatrao najistinitijim, najtačnijim, najboljim, i to je, naravno, uvek bilo najlepše, kao što najveći umetnici dobro znaju.
Da, svestan sam da sam se uvek borio svojim slikama, kao pravi revolucionar. Ali sada sam shvatio da to samo po sebi nije dovoljno; ove godine užasnog ugnjetavanja pokazale su mi da se moram boriti ne samo svojom umetnošću, nego i celim bićem. I tako sam pristupio Komunističkoj partiji bez oklevanja, jer sam u stvarnosti sve vreme bio uz nju.
Aragon, Eluard, Kase, Fugeron, svi moji prijatelji dobro znaju; to što se nisam zvanično priključio do sada, bilo je iz naivnog uverenja da je dovoljno to što sam svojim radom i srcem uz njih, ali sve vreme bila je to moja partija.
Nije li Partija ona koja se najviše trudi kako bi spoznala i stvorila svet u koji će sutrašnjim ljudima omogućiti da budu trezvenijeg razmišljanja, slobodniji, srećniji? Nisu li komunisti bili najhrabriji u Francuskoj, Sovjetskom Savezu, ili u mojoj Španiji? Kako bih uopšte mogao da oklevam? Iz straha od obaveze? Naprotiv, nikada se nisam osećao slobodnije ili ostvarenije!
Požurio sam ponovno da otkrijem svoju domovinu: oduvek sam bio u izgnanstvu, sada više nisam. Dok me moja Španija ne primi, francuska Komunistička partija raširila je ruke. Tu sam pronašao ono što najviše cenim: najveće naučnike, najveće pesnike i sva ona predivna lica pariških pobunjenika.
Iz intervjua Pola Galjarda sa Pablom Pikasom
Objavljeno u L’Humanite, 29. do 30. oktobra 1944. godine
Prevod: Princip.info
Filed Under: Актуелно

NAUČNIK I REVOLUCIONAR SVETSKOG FORMATA

Pavle Savić je bio jedan od najvećih srpskih naučnika svih vremena, naučnik svetskog ranga iz oblasti fizike i hemije, jedan od pionira istraživača koji su uveli čovečanstvo u atomsku eru svojim pronalascima u oblasti nuklearne fisije, akademik, revolucionar, komunista, ratnik, član Vrhovnog štaba Narodnooslobodilačke vojske i Partizanskih odreda Jugoslavije, potpredsednik na Prvom zasedanju AVNOJ-a, prvi direktor Instituta u Vinči, šef katedre za fizičku hemiju Prirodno-matematičkog fakulteta u Beogradu i predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti.
Jedan od retkih srpskih naučnika koji je predložen za Nobelovu nagradu, svetski renome stekao je kada je sa Irenom Žolio Kiri, ćerkom Pjera i Marije Kiri, 1937 i 1938 u Parizu otkrio izotope poznatih elemenata bombardovanjem atoma urana sporim neutronima što je dovelo do otkrića nuklearne fisije – cepanja uranovog jezgra. Pavle i Irena nisu dobili Nobelovu nagradu zbog početka Drugog svetskog rata, jer Nobelova nagrada za hemiju nije dodeljivana sve do 1944. godine.
Tokom godina provedenih u Parizu, pomagao je našim dobrovoljcima prilikom njihovog odlaska u Španiju, gde je besneo građanski rat, a prihvatao je one koji su se vraćali u zemlju.
Kao čovek koji je imao progresivna shvatanja pristupa francuskoj ćeliji Komunističke partije Jugoslavije 1939. godine, zbog čega ga buržoaska vlast proteruje iz Francuske, uprkos činjenici da se kao dobrovoljac prijavio u francusku vojsku.
Po povratku u zemlju, od Komunističke partije Jugoslavije i Josipa Broza Tita, dobija zadatak da u Beogradu napravi radio-stanicu, što za njega kao radio-amatera nije bio problem, ali je ona tokom nemačkog bombardovanja uništena. Ubrzo pravi novu radio-stanicu i sa suprugom Brankom je prenosi na oslobođenu teritoriju i priključuje se Vrhovnom štabu u Užicu oktobra 1941. godine.
U toku rata bio je rukovodilac za šifru Vrhovnog štaba NOV i POJ, potpredsednik na Prvom zasedanju Antifašističkog Veća Narodnog Oslobođenja Jugoslavije u Bihaću 1942. godine, te član Vojne misije NOVJ u Moskvi.
Od juna 1943. godine Pavle Savić se obreo u Prvoj diviziji kod komandanta Koče Popovića.
Tokom rata, kao ilegalka i član KPJ poginula je njegova sestra Slobodanka Danka Savić.
Tokom boravka u Moskvi 1944. godine zatražio je dozvolu od Maršala Tita da radi u nekom naučnom institutu. Tako se obreo u Institutu za za fizičke probleme Akademije nauka SSSR, gde sarađuje sa čuvenim sovjetskim naučnikom i nobelovcem Pjotrom Leonidovičem Kapicom.
Posle oslobođenja, na Titovu preporuku projektom osnivanja instituta za nuklearne nauke u Vinči rukovodi Pavle Savić. Deo opreme nabavljen je iz sredstava ratne odštete.
Danas je nezamislivo, da za ideale jednakosti,rizikujući svoje živote, odlaze u šumu svetski poznati naučnici, doktori, javne ličnosti.
Filed Under: Актуелно

FAŠISTIČKI PIR U ORGANIZACIJI DRŽAVE

 

Kao i mnogo puta do sada, juče 25.10.2020. godine su na jednom mestu, u Beogradu, mogla da se vide dva lica Srbije. Jedno progresivno, humano, solidarno sa ljudima u nevolji i drugo, reakcionarno, fašističko, puno mržnje prema drugačijima od sebe.

Naime, u parku pored Ekonomskog fakulteta svoj skup pod nazivom “Očistimo park kod Ekonomskog fakulteta” je održala fašistička organizacija, samozvane “Narodne patrole”. Naravno da se mislilo na “čišćenje” parka od migranata, koji se tu najčešće okupljaju. Ova fašistička organizacija je poznata po svojoj mržnji prema migrantima. “Narodne patrole” i slične organizacije migrante optužuju za kriminal, nasilje i seksualne napade i to navode kao glavne razloge za zahtev da ih država Srbija izbaci sa svoje teritorije. Na njihovoj meti su isključivo migranti druge boje kože, pripadnici nehrišćanskih religija,iz zemalja Azije i Afrike. Borba protiv izgredništva kod migranata je paravan za projekat “zaštite bele Evrope” od migracija iz nerazvijenih delova sveta, koji je sam po sebi fašistički. Imajući u vidu da je učešće u skupu uzeo i Srđan Nogo, dovoljno govori o karakteru učesnika.

Pošto migranti nisu pretnja za Srbiju i njene građan, jer su najveći broj njih pošteni i dobri ljudi koji u zemlje zapadne Evrope dolaze u potrazi za boljim životom, bežeći od ratova i siromaštva, progresivne snage Srbije su organizovale akciju “Čaj solidarnosti”, čime su želele da pruže podršku migrantima i da pokažu svoju solidarnost sa njima. Pored partije Komunisti Srbije, u akciji su učestvovali Marksistička organizacija “Crveni”, Marks21, Partija radikalne levice, Zrenjaninski socijalni forum, Antifašistička akcija Sombora, “Ne rehabilitaciji”, Panonska antifašistička organizacija “PAOR”, A11 – Inicijativa za ekonomska i socijalna prava, Klikaktiv – Centar za razvoj socijalnih politika, Centar za jugoslovenske studije, Lezbejska i gej solidarna mreža, Politički plakat, Bend “Džezbollah” i Hor “Naša pjesma”.

I pored više pokušaja odgovornih organizacija i pojedinaca da se fašistički skup zabrani, ne samo da do toga nije došlo, već je policija nasilnike i batinaše uredno sprovela i uvela u park pored Ekonomskog fakulteta, direktno im omogućivši da održe skup pun mržnje, na kome je poručeno da ovo nije kraj i da će oni nastaviti sa nasiljem. Sve ovo navodi na zaključak da su tzv “Narodne patrole”, kao i neke druge desničarske falange, organizovane od strane aktuelne vlasti u Srbiji da za njen račun obavljaju “prljave poslove”. Sada su im na meti migranti, a sutra verovatno svako ko ne misli kao vladajuća struktura u ovoj zemlji.

Da smo potpuno u pravu, dokazuje i činjenica da učesnicima akcije “Čaj solidarnosti” od strane režimske policije nije dozvoljeno da uđu u park, već su od kordona žandarmerije zaustavljeni na 200 metara od parka, kao i da su naši aktivisti legitimisani i maltretirani, što nije činjeno sa pripadnicima fašističkih organizacija.  Desničari, fašisti miljenici su aktuelne prozapadne, podaničke vlasti koja ih je organizovala u tzv ,, Narodne patrole ” te im je u skladu sa tim, sinoć, pružila materijalnu i logističku podršku obezbedivši im i razglas.

Prema još uvek, važećem krivičnom zakonu, svaka afirmacija fašizma je krivično delo.

U režimskim medijima, a i u delu onih koji se deklarišu kao nezavisni, opet je na sceni zamena teza. Izveštava se kako je navodno fašistički skup uredno prijavljen, a da su “zli levičari” isti pokušali da spreče. Istina je sasvim drugačija. Juče smo mogli jasno da vidimo dva potpuno različita životna koncepta. Jedan koji se zasniva na slobodi i jednakosti, i drugi kome je osnov mržnja, strah i nasilje. Koji koncept će građani Srbije da izaberu? Moramo ovde još jednom da podsetimo da mržnja, rasizam i nacionalizam predstavljaju plodno tlo za sukobe i nasilje. Zar želimo da gradimo društvo nasilja, ili želimo da živimo u slobodnom društvu punom prosperiteta? Ono što zabrinjava je da je među desničarima bio priličan broj izmanipulisanih maloletnih lica.

Ukoliko sve progresivne snage u ovoj zemlji ubrzo ne preduzmu odlučne korake u borbi protiv narastajućih fašističkih snaga čeka nas budućnost još turobnija od sadašnjosti.

 

Smrt fašizmu – Sloboda narodu

 

 

Filed Under: Актуелно

KO JE STJEPAN STEVAN FILIPOVIĆ?

Novinarka Blic televizije Milana Pejić pre dve godine postavila je to pitanje ljudima na ulicama. Od 15 pitanih samo su dvoje znali, otprilike, odgovor.
Znate li vi ko je Stjepan Stevan Filipović? I otkud da mu je ime i Stjepan i Stevan?
Ne znate? Ne, nije iz Farme, Zadruge, Parova.. Pa znali biste. Fudbaler, glumac, kontroverzni biznismen, pevač, vladika, političar.. Ne. Pa znali biste. Ne prave se o njemu filmovi, serije, kao što se nagoveštava da će se snimati o Arkanu, Slobi i Miri, tajkunima, knjazu ovom ili onom, kriminalcima… Za pomenuta imena danas ne treba objašnjavati ko su. To i deca znaju. Ali možda pitanje koje liči na zagonetku i nije neka zagonetka kada vidite fotografije koje vam otkrivaju o kome je reč. Ali ima znatan broj onih koji ni po fotografiji ne bi prepoznali o kome se radi. Pretežno su to mlađi ljudi. Ali ne može im se to zameriti. Zameriti se može samo onima koji odlučuju kakvo će potomcima biti znanje, i sećanje.
Na naslovnim stranama novina nema ni pomena godišnjice njegove smrti.
Ko je zaboravio Stjepana Stevana Filipovića?
Iako je fotografija Stjepana Stevana Filipovića u holu Ujedinjenih nacija. I, kažu, poznata širom sveta. Nismo sigurni. Poznata je retkima, ogromnoj većini ne. Jer više nisu u modi junaci koji život daju za ideale. Isplivala su bića iz podzemlja, na visoko se popeli sutereni.
Zato i neznatan broj ljudi zna ko je i šta simboliše mladić koji je obešen u 26 godini. I ko ga je obesio, zbog čega?
22. maja 1942. godine, u 11 sati, na pijaci, u Valjevu, obešen je Stjepan Stevan Filipović. Prošlo je 78 godina.
Rođen je u Opuzenu 27. januara 1916. godine, bio je partizanski komandant i politički komesar i tokom Drugog svetskog rata pripadnik NOV i POJ. Zbog izuzetne hrabrosti za narodnog heroja Stevo Filipović proglašen je 14. decembra 1949. godine.
Sada postaje jasno dvojstvo njegovog imena. Kršten je kao Stjepan, a drugovi u Srbiji prekrstili su ga u Stevan, iliti Stevo Kolubarac.
Stjepan Stevan Filipović izdat je u decembru 1941. Nije poznato ko ga je izdao. Njega i još dvojicu zarobili su četnici. Kad je počelo mučenje njegovog kurira, rekao je: Ja sam taj Steva Kolubarac!
Onda su u Šapcu i njega mučili, natenane. Pa kad nisu ništa izvukli, predali su ga školovanim majstorima, gestapovcima, na intezivno saslušavanje, kako su to fašisti službeno nazivali. I oni ga mučiše koji mesec, da otkrije saradnike, veze, planove…
Na kraju preko njegovog dosijea glavni gestapovac crvenom olovkom( postoji faksimil) napisao je: Nemoguć slučaj.
Na smrt vešanjem osuđen je početkom maja. U zatvoru, potom, govorio je drugovima: ,, Nemojte se ničemu nadati. Ovde neće zalutati dobro. Budite hrabri kad vas budu streljali. Nemojte pokazati da naša smrt znači njihovu pobedu!”
Dan pred vešanje pitali su ga za poslednju želju. Njegova želja ne liči na neku koja bi se očekivala od nekog heroja iz filmova i legendi. Poželeo je porciju pasulja.
Sutradan, Srpska državna straža (nedićevci) sprovela ga je na vešanje ulicama Valjeva, od zatvora, do pijace. Zapisano je da je na pijaci bilo oko tri hiljade ljudi. I deca su iz škola dovedena. Pod vešalima, pre nego mu se izvuče klupa ispod nogu, imao je pravo na sveštenika, cigaretu i da kaže ako šta ima.
Prema svedočenju naroda kazao je šta ima:
,, Nemojte samo gledati, ubijte gadove! Vadite zarđale puške! Ako budete samo posmatrali, gadovi će nas jednog po jednog ubijati! Dole Hitler! Dole fašizam! Živeo SSSR! Živela Crvena armija!”
Podignutih pesnica vikao je ,, Živela Komunistička partija Jugoslavije! Proleteri svih zemalja, ujedinite se!”
Stjepan Stevan Filipović borio se za radnike zlopaćene u kapitalizmu, za viziju da će doći vreme kad će radnici odlučivati o svom radu. I protiv okupatora.
Nisu ga obesili Nemci. Oni su presudili. Stevu Kolubarca obesili su Srbi. Jer sada je moderno govoriti šta je ko po naciji. Tada – nazivali su se slugama okupatora. Nije zapisano ko mu je izmakao klupicu, ko mu je stavio omču oko vrata. Imena su nevažna. Na fotografiji, samo jedan Nemac stoji sa strane. Svi drugi su Valjevci. Preciznije, pripadnici Srpske državne straže, iliti Nedićevci. Nije nemoguće, danas, da će i neko od potomaka tih Nedićevaca, ako se odvaži, podstaknuti novonastalom praksom, zatražiti da se i ulica nazove po izvršiocu vešanja komunističkog rodoljuba.
U Beogradu ima nekoliko, istina obodnih, ulica nazvanih po Stjepanu Stevanu Filipoviću. Da li je slučaj ili ne, ne znamo, ali prošle godine jedna od njih, u Beogradu, prekrštena je u Emila Perška, jednog od pripadnika ustaškog pokreta. Pa je posle povika to ispravljeno. Zasad.
U Hrvatskoj, u rodnom Opuzenu, hrvatski nacionalisti su mu srušili spomenik, škola se više ne zove po njemu. U Valjevu, veličanstveni spomenik Vojina Bakića nije srušen ali je tokom devedesetih godina prošlog veka skrnavljen raznim grafitima i gadostima.
Ne zna se gde mu je grob. Niti ga neko traži. Niti pravi novinske serije i feljtone koji vode do otkrivanja gde je zakopan, jedne noći, u potaji.
Tri dana visio je na omči, na valjevskoj pijaci, glave ukošene, ne mogavši išta da kaže, osim što je obešenim, mrtvim telom kazivao. A dok je bio živ, pred smrt, rekao je: ,, Nemojte samo gledati, ubijte gadove, vadite zarđale puške, a ako budete samo posmatrali, gadovi će nas jednog po jednog ubijati. Dole Hitler! Dole fašizam! Živeo SSSR i Komunistička partija Jugoslavije!
Od tada, Nemci, fašisti, nisu dozvoljavali poslednje reči na smrt osuđenog.
Pored njega i dva Stevina rođena brata poginula su tokom NOB-a. Stariji Šimun, streljan je zajedno sa 2700 građana Kragujevca, oktobra 1941. godine iako je mogao da se izvuče posle poziva okupatora da građani druge nacionalnosti izađu iz mase. Mlađi brat Nikola, kao borac Kragujevačkog bataljona a kasnije proleterskih brigada poginuo je na Zelengori, tokom bitke na Sutjesci.
Danas je teško mladima ( u godinama koje je imao Stevan u trenutku smrti ) prikazati, objasniti da su postojali ljudi koji su se borili za ideju bratstva i jedinstva, jednakosti i da su, verujući u pobedu za to ginuli.
Pročitao sam ovo devojci koja baš ima 26 godina. Uz smeh, rekla je: Budala! Šta je time postigao?
Tekst preuzet od dnevnog lista ,, Danas “
Autor: Slobodan Stojićević
Filed Under: Актуелно

СНАГА ДЕМОКРАТСКЕ НАРОДНЕ РЕПУБЛИКЕ KOРEJE

 

Пратећи догађаје одржане у част прославе 75. годишњице оснивања Радничке партије Кореје, која је привукла пажњу целог света, међународна заједница била је задивљена.

Упечатљиво је било видети колоне јединица, наоружања, служби и корпуса, колоне тенкова, самоходне топове различитих калибара и вишецевне ракетне бацаче. Али оно што је највише привукло пажњу света биле су колоне Стратешких снага; ИЦБМ-ови и друго најсавременије стратешко оружје, ношени на различитим врстама војних возила,који су учинили да људи поново осете велику војну способност земље.

То није била једина снага ДНРК коју су људи у свету осетили.Били су изненађени, због лажних клеветања светских империјалистичких центара, када су видели народ и учеснике параде, који су у сузама клицали и хорски узвикивали слоган: „ Бранимо Ким Џонг Уна по цену наших живота“, велико поштовање за њиховог вођу, поворке младих људи које су марширале са бакљама у рукама осветљавајући небо над Пјонгјангом одлучне да следе само Радничку партију Кореје и чаробне, непрестано променљиве сцене које је десетине хиљада ученика приказало у позадини великих и масовних гимнастиких и уметничких сцена и перформанса. Не могу се видети људи – млади и стари, мушкарци и жене – који обожавају свог вођу и тако ватрено подржавају само једну партију. Ово снажно јединство лидера, партије и народа је „посебно оружје“ ДНРК, које ниједна друга држава или било која друга партија, данас, не може имитирати или измислити.Захваљујући овој снази, Радничка партија Кореје је постигла победу и славу током последњих 75 година. Неустрашив због многобројних изазова и недаћа, корејски народ сада напредује јединим путем изградње моћне социјалистичке државе под мудрим вођством РПК.Свет је још једном схватио да нико не може провоцирати ДНРК и да ништа не може да угрози њен напредак.

Filed Under: Актуелно

KOMUNISTI SRBIJE OBELEŽILI DAN OSLOBOĐENJA BEOGRADA

Delegacija partije Komunisti Srbije položila je venac na spomen obeležje Oslobodiocima Beograda u Drugom svetskom ratu. Zajedno sa nama počast herojima Beograda odala je i marksistička organizacija Crveni.
Borbe za oslobođenje Beograda od fašističkog okupatora i domaćih izdajnika vođene su od 14 do 20 oktobra 1944. godine. Prva armijska grupacija NOV i POJ, pod komandom generala Peke Dapčevića podržana od strane sovjetskog Četvrtog mehanizovanog korpusa, pod komandom generala Vladimira Ždanova oslobodila je Beograd 20. oktobra 1944. godine.
Za oslobođenje Beograda živote je dalo 2944 pripadnika Narodnooslobodilačke vojske i partizanskih odreda Jugoslavije i 960 Crvenoarmejaca. Nemci su imali 16800 mrtvih i 8739 zarobljenih vojnika.
Uprkos ovome današnja pročetnička vlast u Srbiji, pokušava da umanji tekovine Narodnooslobodilačke borbe i uspehe NOV i POJ, koja je pod vođstvom Maršala Tita oslobodila zemlju od fašista i domaćih izdajnika svih boja. Od raspada SFRJ, sramno je rehabilitovano oko 2000 četnika koji su otvoreno sarađivali sa okupatorom.
Nije primereno da predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić, na današnji dan odaje počast na spomeniku Neznanom junaku koji je spomenik posvećen herojima iz Prvog svetskog rata. Pitamo se da li je u pitanju neznanje ili namera da se marginalizuju pobednici iz Drugog svetskog rata.
Komunisti Srbije nikada neće zaboraviti herojizam i patriotizam partizana i crvenoarmejaca.
Smrt fašizmu – sloboda narodu!
Filed Under: Актуелно

101 GODINA OD OSNIVANJA SKOJ-a

10. oktobra 1919. godine u Zagrebu je održana konferencija, na kojoj je osnovan Savez komunističke omladine Jugoslavije ( SKOJ ). Konferencija je odlučila da SKOJ bude potpuno samostalan i nezavisan, ali da ide uporedo sa Socijalističkom radničkom partijom Jugoslavije ( komunista ).
Kao revolucionarna politička organizacija komunističke omladine- u vreme snažnog poleta revolucionarnog radničkog pokreta 1919. godine razvio je značajnu aktivnost među omladinom, naročito radničkom, i ostvario znatan uticaj u njoj. To se manifestovalo u mnogim štrajkovima, demonstracijama i drugim oblicima revolucionarne borbe.
Zaplašena velikim uspehom Komunističke partije na skupštinskim i opštinskim izborima, i jačanjem revolucionarnog pokreta u zemlji, buržoazija je zavela najbrutalniji teror i bezakonje. Takozvanom Obznanom zabranjen je rad organizacijama Komunističke partije, SKOJ-a i klasnih sindikata te oni prelaze u ilegalu.
I pored Obznane SKOJ početkom 1929. godine ima već oko 3000 članova.
Uvođenjem šestojanuarske diktature 1929.godine buržoazija prelazi na fizičko uništavanje KPJ i SKOJ-a. Veliki broj članova proganjan je i hapšen, a među mnogim rukovodiocima i aktivistima palo je i sedam sekretara SKOJ-a: Pajo Marganović, Mijo Oreški, Janko Mišić, Josip Debeljak, Josip Kolumbo, Pero Popović i Zlatko Šnajder. Njihovo herojsko držanje pred klasnim neprijateljem postaje svetli primer na kojem su se vaspitavale generacije komunista i omladinaca.
Od samog početka narodnooslobodilačke borbe SKOJ nastoji da što doslednije i uspešnije ostvari zadatak jedinstvenog omladinskog pokreta te 75 % boraca NOVJ čini omladina. Tokom NOR-a SKOJ se neprekidno omasovljavao i razvijao. U njegove redove primani su najhrabriji i najaktivniji omladinci iz jedinica i sa terena a hiljade skojevaca postali su članovi KPJ.
Predvođen KPJ, SKOJ je u NOR-u i revoluciji časno izvršio svoj dug prema domovini. U borbi protiv okupatora i domaćih izdajnika palo je preko 100.000 članova SKOJ-a. Među njima su Ivo Lola Ribar sekretar CK SKOJ-a i član Vrhovnog štaba NOVJ i četiri člana CK SKOJ: Joža Vlahović, Đoko Stanisavljević, Đorđe Zličić i Budo Tomović.
Veliki broj skojevaca proglašen je narodnim herojima, SKOJ i USAOJ su bili nosioci bratstva i jedinstva među mladim generacijama Jugoslavije.
Komunisti Srbije nikad neće zaboraviti njihove žrtve u predratnom periodu i NOR-u te njihov doprinos u posleratnoj izgradnji zemlje.
Filed Under: Актуелно

VLADIMIR MAJAKOVSKI-10 RAZLOGA ZA POČETAK REVOLUCIJE

REVOLUCIJA POČINJE – kada ljudi više ne prihvataju nezadovoljstvo kao normalno stanje, a vi ćutite, građani!

REVOLUCIJA POČINJE – kad se bes gladnih ne može kupiti novcem sitih, a vi ste gladni, građani!

REVOLUCIJA POČINJE – kad radnici odbiju da budu robovi i otmu ono što im pripada, a vi ćutite, građani!

REVOLUCIJA POČINJE – kad moralni zakon ne postoji, a pisani zakoni se primenjuju samo na sirotinji, a vi ste sirotinja, građani!

REVOLUCIJA POČINJE – kad država ponižava stare, a hapsi ili proteruje mlade, a vi ćutite, građani!

REVOLUCIJA POČINJE – kad vlast služi narodu, a ne narod vlasti, a vi služite, građani!

REVOLUCIJA POČINJE – kad umetnici prestanu da budu kukavice i progovore na sav glas, dok vi ćutite, građani!

REVOLUCIJA POČINJE – kad su zabranjeni slobodna reč i slobodna misao, a vi ste zabranjeni, građani!

REVOLUCIJA POČINJE – kada posla i hleba ima samo za one koji cara slave i hvale, a vi ćutite, građani!

REVOLUCIJA POČINJE – kad policija, vojska i službe bezbednosti nisu čuvari slobode, već okupatori sopstvenog naroda, a vi ste okupirani građani!

Narode, izvoli…

 

Filed Under: Актуелно