За последњих 20 година дивљи либерални капитализам је направио  праву пустош у Србији, због чега највеће негативне последице трпе младе генерације. Нажалост, данас су у Србији доминантне снаге грађанско-либерална, националистичка и клерикална десница, као и псеудолевица, чије је заједничко име антикомунизам. Последице таквог стања су: економско пропадање, пљачкашка приватизација, незапосленост, социјална беда, криминал, дрога, насиље и квазидемократија (анархија), што Србију чини све више хаотичним и конфликтним друштвом, у коме младима није лако да пронађу прави пут.
Млади људи су, по правилу, носиоци прогресивних идеја, али често и  девијантних понашања и разних облика друштвене деструкције и патологије, а погодни су и за индоктринацију и политичку манипулацију. О томе имамо безброј доказа у даљој и ближој прошлости, а нарочито у нашој ружној садашњости.
Многе политичке партије, применом разних облика индоктринације, лажних обећања и уцена, често успевају придобити подршку значајног броја младих људи. За разлику од оваквих политичких партија, Комунисти Србије желе у својим редовима младе комунисте као храбре, самосталне и слободоумне људе, који ће својим моралним угледом и критичким односом према стању у друштву заслужити епитет бораца за истински друштвени прогрес. Заправо, без масовнијег приступања младих у редове комуниста није могуће водити плодотворну класну борбу против невоља са којима смо данас као друштво суочени, односно, борити се за праведну и просперитетну државу са соцјалним ликом, у којој ће владати култ рада и стваралаштва, а не социјална беда, криминал, неправда и општи морални суноврат.
Зато,  млади комунисти Србије треба да се укључују у политичку борбу на страни социјално угрожених, обесправљених и понижених у свакој радној и друштвеној средини. Да мобилишу и укључују у акцију што више младих људи, у циљу стварања што бољих законских и материјалних услова за стручно образовање и запошљавање, да се залажу да школовање опет буде бесплатно и једнако доступно свима. У том циљу комунисти се морају укључивати у акције оних прогресивних друштвених организација на факултетима и средњим школама које воде борбу против садашњег стања у области образовања, у коме школовање све више и све брже постаје привилегија деце богатих родитеља, чиме се снажно подстиче процес раслојавања на мали број образованих и богатих и велики број нешколованих и сиромашних, којима је намењена улога грађана нижег реда.
У условима сатанизације комуниста и њихове тоталне медијске блокаде, млади су изложени снажној антикомунистичкој пропаганди и индоктринацији, која се систематски спроводи у средњим школама, на универзитетима и путем средстава јавног информисања. Кривотвори се историја Другог светског рата, сарадници окупатора се проглашавају за антифашисте, а улога НОБ, коју су организовали и предводили комунисти се маргинализује. Већ су поништена готово сва позитивна достигнућа и обележја периода социјализма, комунизам се проглашава за тоталитарну идеологију и покушава изједначити са фашизмом. У тако неповољним околностима комунсти су суочени са вликим тешкоћама при покушају да привуку у своје редове младе људе, где је њихово природно место као бораца за истински друштвени прогрес.
Зато је данас за комунисте једно од најважнијих питања: Како заинтересовати младе људе за комунистичке идеје и укључити их у класну борбу?
У циљу омасовљења наше партије, пре свега младим људима, у наредном периоду треба да делујемо организованије и делотворније. Сваки млади човек који искрено приступи комунистима вреди сувога злата. Млади комунисти нису оптерећени старим методама рада, они најбоље осећају стремљења младих, њихове слабе тачке због којих постају плен партија  деснице или псеудолевице, сепаратистичких, националистичких и клерикалних снага. Зато треба сами  млади комунисти да проналазе најбоље облике деловања за придобијање младих људи у наше редове. Сваки млади комуниста Србије, треба својим политичким деловањем да доприноси омасовљењу наше партије, порасту њеног угледа и повећању њене акционе способности. При томе треба имати на уму да су класна борба и борба за омасовљење Комуниста Србије два дела јединственог процеса.  Својом доследношћу и упорношћу у класној борби, комунисти треба да спрече настојање антикомуниста да, демагогијом о наводним људским правима и причама како више нема поделе на левицу и десницу, замуте линију јасног разграничења између истинске комунистичко-радничке левице и свих других идеологија које су, мање или више, на антикомунистичким позицијама. Један од најважнијих предуслова за успешно организовање младих комуниста Србије, за њихов успех у класној борби и омасовљење наших редова, нарочито младим људима, јесте КОМУНИСТИЧКО ВАСПИТАЊЕ МЛАДИХ, које треба да се заснива на:
1. Марксистичко-Лењинистичким основама;
2. На револуционарном искуству СКОЈ-а из предратне револуционарне борбе, улоге СКОЈ-а и млдих у НОБ и социјалистичкој револуцији, у  периоду четрдесетпетогодишње социјалистичке изградње, као и искуствима прогресивних организација и покрета младих у свету;
3. Повезивањем стечених знања из тачака 1 и 2 са стањем у нашој земљи треба утврђивати задатке за конкретне акције младих комуниста Србије.
4. У складу са одредбама Статута, одмах приступити организовању Актива младих комуниста, у свим градским и општинским организацијама, као и на нивоу партије као целине.
Београд, 30.октобра.2010 године.

Председник ГИО Комуниста Србије

Светозар Маркановић
Информативна служба ГИО КС

Вукашин Пејовић, Мр Светозар Маркановић и Драган Гаћеша (с лева на десно)

Као и сваке године тако и овог 20. октобра поводом годишњице ослобођења Београда од фашизма делегација градског комитета КС Београда у саставу Влада Милосављевић, Светозар Маркановић, Вукашин Пејовић и Драган Гаћеша положила је венац на споменик Ослободиоцима Београда заједно са  центром Тито, борцима НОБ-а и НКПЈ.
Венце су такође положиле војне делегације Русије начелу са начелником генералштаба генералом армије Макаровим, Белорусије и Украјине.

УДРУЖЕЊЕ КОМУНИСТА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

Поводом ИНИЦИЈАТИВЕ Лиге антифашиста Југоисточне Европе, да се одржи Четврто заседање АВНОЈ-а, ЦК је на седници одржаној 25. Септембра. 2010 године, након расправе, истакао следеће политичке оцене, примедбе и предлоге:
1. Социјалистичка федеративна република Југославија је разбијена на таласима европског антикомунизма и деловањем унутрашњих непријатеља у лику сепаратиста, екстремних националиста и свих осталих противника југословенства и социјализма, снажно подржаних од спољњих непријатеља, што је довело до стварања понижених патуљастих државица на чијем челу су марионетске владе које служе интересима страних сила;
2. Комунисти Србије никада неће признати резултате разбијања СФРЈ и залажу се за њену добровољну реинтеграцију у АВНОЈ-евским границама;
3. Пажљивим читањем предложене ИНИЦИЈАТИВЕ уочава се да она  садржи и низ неприхватљивих политичких ставова, који су потпуно супротни изворним начелима Првог, Другог и Трећег заседања АВНОЈ-а, као и идејним и програмским определењима Комуниста Србије, због чега су неопходне значајније измене и допуне текста понуђене Иницијативе;
4. КС подржавају јачање сарадње новостворених држава, а нарочито свестрану сарадњу друштвених снага опредељених за реинтеграцију Југославије;
5. Сазивачи и учесници Четвртог заседања АВНОЈ-а треба да буду представници свих народа и народности са југословенских простора, они који не признају резултате разбијања СФРЈ и који се залажу за њену добровољну реинтеграцију у АВНОЈ-евским границама, а не они „ којима је стало до опстанка њихових данашњих држава“, које су настале као резултат разбијања СФРЈ;
6. За квалитетну припрему Четвртог заседања АВНОЈ-а, треба формирати Иницијативни одбор, састављен од југословенски опредељених припадника свих народа и народности, чији задатак би био да, полазећи од изворних начела Првог, Другог и Трећег заседања АВНОЈ-а, позитивних искустава из периода четрдесетпетогодишње социјалистичке изградње, као и од реалне оцене садашњег стања и односа у свету,Европи и нарочито на југословенским просторима, предложе НАЦРТ ПОЛИТИЧКЕ ПЛАТФОРМЕ, која би послужила као основа за расправу на Четвртом заседању АВНОЈ-а, на коме би се утврдили стратегија и тактика политичке борбе за обнову југословенске социјалистичке државе, као заједнице равноправних народа и народности.

Београд, 25.Септембра.2010. год.                                                                                                                                                                                                                                                                  Председник УГ КРС

                                                                         Светозар Маркановић

У петак, 24. септембра 2010. год. у 11.55 испред четири некада најјача (а сада већ “преминула”) предузећа Суботице: ХИ “Зорка”, ИМК “29. новембар”, ГП “Интеграл” и ПД “Агрокомбинат”, незапослени, ојађени радници, суботички комунисти и чланови Друштвене организације “Центар Тито” одржали су опело под називом “1′ ћутања за суботичку привреду”.
Паљењем свећа одата је пошта тешком и дуготрајном умирању наведених предузећа. Прочитани је говор, разговарало се са радницима. Њихова мишљења и предлози ће се након сумирања доставити локалним и државним властима и чиниће путоказ активности наших организација.
Истога дана на Тргу слободе у центру Суботице изведен је “завршни чин” Опела. Изнесен је стари, велики и празан замрзивач на који су били налепљени: посмртница “Последњи поздрав…”, текст “Ал’ се некад добро јело”, као и списак суботичких предузећа који не раде (отишла у стечај, банкротирала, у штрајку) или само делимично раде.

Југословенска и пролетерска застава били су “имиџ” овог перформанса. Ту су биле и пароле: “Онај ко ради, не једе”, “Сиромашни радниче, продубљуј класну свест, бори се организовано за опстанак!”, “На младима лежи велик и тежак задатак изградње будућег живота”.
Прочитан је, преко мегафона, текст на српском и мађарском језику следеће садржине:
Другарице и другови,
Данас, симболично под називом “1′ ћутања за суботичку привреду” крећемо у протест због пропадања суботичке привреде, са циљем да укажемо на небригу свих нивоа власти за привређивање, за урушавање многих фирми у Суботици које су биле наш и светски бренд. Желимо указати на то да се хитно морају предузети од стране државе и града превентивне мере ради спречавања даљег пропадања. Зашто нам се ово десило? Превише смо веровали да нам хоће добро и нисмо били организовани у наше радничке синдикате да одбранимо наше интересе. Није у питању само опстанак нашег града већ и егзистенција нас Суботичана. Ово радимо и због тога што желимо живети у нормалној земљи у којој ће се:
* живети од свога рада и на време и редовно добијати плату;
* уплаћивати доприноси и порези;
* моћи школовати нашу децу до највиших степена образовања и нормално се лечити;
* град развијати из привредне активности а не из донација;
* бавити се културом и рекреацијом, а не диринчити за сићу 10 – 12 сати дневно, јер тако смо робови а не људи.
Ми данас не тугујемо због имена ових наших фирми, нисмо носталгичари, популисти, већ дижемо глас и тражимо санкције против оних који су опљачкали ове наше фирме и који су исисали капитал и оставили ове наше фирме без развоја, за оне којима су били пречи уско-партијски и групни интереси од интереса радника и града, за оне који су гурали наше фирме у стечај уместо реструктурирања. Нема државе на свету у којој би фирме као “ИМК 29. новембар – Царство добре хране” и “Фиделинка” отишле у стечај. У Србији данас то може и дозвољава се.
Захтевамо да Тужилаштво и СУП предузимају мере против оних који су уништили наша предузећа, на хиљаде људи оставили на улици, против оних који не исплаћују плате и доприносе, – јер они уствари краду од нас и од државе.
Морамо се организовати у наше радничке синдикате и организације и организовано и јавно се борити за наше интересе. Не веровати никоме ко се није доказао на делу да ради у интересу нас и нашег града.
Захтевамо:
* да се одузму фирме од оних који нису испунили услове из купо-продајних уговора;
* да се хитно изврши ревизија приватизације у суботичким фирмама;
* да се санкционишу власници оних фирми где нема колективног уговора и слободног и независног рада синдиката;
* да градска скупштина донесе стратегију развоја привреде;
* да се у целој Србији дигне радништво у одбрану својих интереса и Србије;
* доста је било одбране интереса само елите и њених привилегија.
Ово је апел за чињење у интересу суботичке привреде, нећемо више опела и сахране наших колектива, хоћемо живот по мери човека.
Посмртница је објављена у недељнику “Суботичке новине” од 17.09.2010, као и у дневном листу “Магyар Сзó” (Мађарсо).