Зашто комунистичке и радничке партије у Србији, ни после бројних покушаја, нису успеле да превазиђу неспоразуме, да успоставе другарске односе и отворе пут ка уједињењу ?
Једна од многих негативних последица разбијања СКЈ и СФРЈ, била је и настајање близу 10 комунистичких и радничких партија у Србији. Ни мање државе ни већег броја комунистичких партија ?! Због таквог стања, утицај комуниста на друштвене токове у Србији је готово потпуно исчезао.
Комунисти Србије политички делују као револуционарна Марксистичко-Лењинистичка партија, чврсте југословенске орјентације. Неке друге партије са комунистичким предзнаком, које се, такође, декларишу као Марксистичко-Лењинистичке, у практичном политичком деловању, отворено или прикривено, пактирају са странкама деснице и социјалдемократске псеудолевице и на тај начин компромитују комунисте у јавности.
Активности разједињених комунистичких партија у Србији се већ годимама своде, углавном, на обележавање значајних датума из историје, по неколико протестних скупова годишње, објављивање саопштења на сајтовима, повремено штампање летака и билтена, изузетно ретко оглашавање у дневној штампи и још ређе гостовање на некој од локалних телевизија. Учешће Комуниста Србије у раду Координационог одбора комунистичких и радничких партија са југословенског простора, као и дугогодишње учешће Нове комунистичке партије Југославије и Комуниста Србије у раду Међународног комунистичког и радничког покрета, не могу бити компензација и прикрити изузетно неповољан положај комуниста на политичкој сцени у Србији.
Најновији доказ лоше позиције комуниста у Србији су и резултати управо одржаних ванредних избора, који су показали да је око 50 % грађана, који су изашли на изборе, гласало за неку од десничарских или псеудолевичарских буржоаских странака, док је других 50% бојкотовало изборе, изражавајући тиме политички став да ни једна од странака, које су учесвовале на изборима, не заслужује њихово поверење.
Јосип Броз-Јошка, иначе Председник Комунистичке партије, на изборима је предводио Црногорску партију у Србији, која је освојила 0,18 % или нешто преко 6000 гласова. Обавештени смо да је Комунистичка партија Србије подржала господина Бранка Драгаша на локалним изборима у Београду, док неколико других организација са комунистичким и радничким предзнаком, колико нам је познато, нису јавно изнеле свој политички став пре одржавања избора.
Комунисти Србије и Нова комунистичка партија Југославије су позвали своје чланство, симпатизере и грађане да бојкотују изборе и образложиле такав свој политички став. Као што видимо, комунистичке и радничке партије у Србији, уместо да сарађују и буду у јединственом фронту, понашају се и даље као „рогови у врећи“.
Ко је одговоран за лоше односе међу комунистичким и радничким партијама и како такво стање превазићи ?
1.Одговорност за лоше односе, нездраве лидерске амбиције и изузетно лошу позицију комуниста на политичкој сцени, поред неповољних спољњих околности, сносе она руководства комунистичких и радничких партија и најутицајнији појединци у њима, који у свом политичком деловању често одступају од основних идејних и политичких принципа по којима би комунисти морали бити увек препознатљиви у односу на све десничарске и псеудолевичарске буржоаске странке и партије. Сви они који пактирају са странкама деснице и/или псеудолевице, су разбијача и штеточина међу комунистима у Србији;
2.Све док комунистичке и радничке партије не очисте своја руководства од лажних комуниста и фолираната, неће бити могуће превазићи садашње лоше односе међу њима;
3.Само оне комунистичке партије, које у пракси доследно спроводе револуционарни Марксизам-Лењинизам и које су јасно разграничене са свим модалитетима деснице и псеудолевице, могу бити истински заступници идеја комунистичко-радничке левице, успостављања другарске сарадње и отварања пута ка уједињењу;
4.Ставови из предходне тачке 3 не могу се успешно остварити ако се партије и даље узајамно оптужују за грешке из прошлости, деле на титоисте, стаљинисте, троцкисте итд. Сарадња и отварање пута ка уједињењу, могући су само на задатцима времена садашњег и непосредне будућности, а не да вечито останемо заробљеници прошлости. То не значи да није потребно и могуће анализирати прошлост како бисмо реафирмисали позитивна искуства, а из грешака извукли поуке;
5.Коначно би се морали уважити многобројни захтеве грађана који су наклоњени комунистима и који већ годинама траже да се комунисти у Србији уједине. Ово тим пре што и већина чланства у свим комунистичким и радничким партијама и удружењима жели уједињење на јасним Марксистичко-Лењинистичким основама;
Крајње је време да се превазиђу неспоразуми и поделе међу комунистичким и радничким партијама у Србији. Нема никаквог смисла да се и даље бавимо описивањем катастрофичног стања у земљи. Комунисти треба да се усмере на стално заоштравање класне борбе аргументованом критиком постијећег стања у друштву и стварању друштвене климе у којој ће јачати идеје револуционарног Марксизама-Лењинизама. Да се боре за рушење капитализма и постављање темеља за изградњу социјализма ослобођеног грешака из прошлости. Само тако комунисти могу постати препознатљиви на јавној политичкој сцени као једина права алтернатива буржоаским странкама и партијама. Повезати се са радницима, организовати револуционарне синдикате, омладину и најшири социјални фронт експлоатисаних, незапослених, осиромашених и гладних, као и свих других који гравитирају комунистима. Понудити прихватљиве одговоре на кључна економска, социјална и друга питања у свим областима живота, пробити медијску блокаду и тако обезбедити подршку великог броја грађана на неким следећим изборима.
Београд, 29.Марта.2014 године. Светозар Маркановић