U proteklih skoro 100 godina mnoge velike sile su radile na podeli, svojatanju jugoslovenskih prostora, pozivajući se na razloge geopolitičke strategije, ali se u suštini uvek radilo o ekonomskim i kolonijalnim interesima. Početkom XXI veka kada je u Subotici pokrenut proces formiranja Pokreta Mini Jugoslavija, više hiljada građana iz domovine i sveta u jedan glas je poručilo: “Ne damo gumicom izbrisati ime ‘Jugoslavija’ – Jugoslovena je bilo i biće ih!” Tako je i bilo, i danas taj pokret ima svoje baze u Subotici, Bačkom Gračacu, Novom Sadu, Beogradu, Smederevu, Lajkovcu, pa sve do Niša.
Kada se radi o ideji opredeljenja za Jugoslovenstvo, za život zajedno na ovim prostorima, u proteklih 25 godina izgubljena je samo jedna bitka, iz koje moramo izvući pouke. Kontrarevolucija sa ciljem profitiranja samo nacionalističkih elita odnela je prevagu. Na ovim našim, južnoslovenskim prostorima krize su uvek bile proizvedene izazivanjem pucanja na nacionalnim šavovima, po matrici nacional-šovinizma: “Podeli (zavadi), pa vladaj”. Ne smemo to više dozvoliti, tolerisati, jer je očigledno ko su žrtve, ko snosi posledice takvog stanja. Dok su se elite bogatile, velika većina građana iz svih nacionalnih zajednica je osiromašila, životari u besperspektivnosti, nezaposlenosti, egzistencijalnoj i duhovnoj bedi, sa oko 28 % nezaposlenosti.
Svi mi u samoupravnoj i socijalističkoj Jugoslaviji imali smo priliku da budemo ravnopravni sa svim drugim narodima i narodnostima, da učestvujemo u njenoj izgradnji i razvoju, da zajedno sa svima drugima razvijamo svoje sposobnosti, besplatno se školujemo i lečimo, imali smo priliku da živimo u zemlji u kojoj je čovek stajao ispred profita, u društvu u kome je drugarstvo i solidarnost bilo važnije od krutih i nacionalističkih stega. Jugosloveni nepokolebljivo veruju u kreativnost i pozitivnu dinamiku jugoslovenskih prostora i nisu opterećeni pečatima istorijskog nasleđa i neznatnih razlika među ljudima, nego daju prednost elementima koji povezuju evropske kulture i tradicije, a kao rezultat tih nastojanja i pogleda pojavljuje se specifičnost zajedničkog identiteta koji je apsolutno nezavistan od nekih starih ili novih granica, te time po ko zna koji put na delu dokazuje da granice ne postoje na kartama, već isključivo u glavama ljudi. Ljudske, prijateljske i drugarske društvene veze i saradnju mnogi građani nisu prekidali ni nakon tragičnog egzodusa Jugoslavije. To se održava i razvija u mnogim elementima savremenih komunikacionih tehnologija, a najneposrednije se izražavaju prilikom ličnih susreta. Rad i život zajedno, tamo gde korzo ili šetalište nisu podeljeni po nacionalnoj osnovi sklapaju se mešoviti brakovi koji su cement i čvrst temelj života zajedno. U Subotici je, na primer, svaki drugi brak bio mešovit. Postoje i rade mnoga udruženja i društvene organizacije i klubovi Jugoslovena, mediji koji sarađuju i imaju zajedničke akcije. Mi Komunisti Srbije smo ponosni na to što smo inicirali i dve godine predsedavali radom Koordinacionog odbora komunističkih i radničkih partija sa jugoslovenskih prostora koji sada funkcioniše u Zagrebu pod koordinacijom Socijalističke radničke partije Hrvatske.
Ove 2014. godine naša ekonomija je blizu bankrota, privreda u većini članica jugoslovenske federacije je skoro do kraja uništena korupcionaškom i pljačkaškom privatizacijom. U Srbiji nismo dostigli ni 60 % BDP iz 1989. godine. Tragično je da se ta međusobna upućenost naših preduzeća zbog zatvorenosti, političkih i ideoloških razlika, interesa velikih sila, koristi samo delimično. Pošto novac ne poznaje granice, neki veliki tajkuni imaju velike investicije u našim članicama, ali ne sa punim racionalnim ciljem, nego se radi o kupovini zemljišta ili o trgovini, često sa namerom izvlačenja profita iz Srbije.
Uprkos razlikama u veri, etnosu, jeziku, stalno se izgrađuje i jača duh zajedništva u prosveti, sportu i kulturi. Treba činiti sve kako bi stalno jačao duh jugoslovenskog zajedništva.
Sa formiranjem nacionalnog saveta Jugoslovena već se puno kasni. Na formiranje tog nacionalnog saveta imamo pravo prema Ustavu i Zakonu o nacionalnim savetima. Smatramo da bi formiranje nacionalnog saveta Jugoslovena bio snažan odgovor prema nacionalizmima, koji još dominiraju, stvaraju tenzije i usporavaju izlazak Srbije iz krize. Jugosloveni žele da grade progresivnu, demokratsku Srbiju za sve ljude koji u njoj žive, da zajedno pomognemo Srbiji da ide napred, jer svi mi smo većinom za mir, ravnopravnost, toleranciju i život zajedno (a ne jedni pored drugih) u Srbiji. Jugosloveni ne žele Srbiju u kojoj bi nacionalne zajednice “pokorno slušale” i živele u torovima stvorenim od strane njihovih elita. Mi priznajemo i prihvatamo čoveka bez obzira na njegovu nacionalnu i versku pripadnost, boju kože, polno ili bilo koje drugo opredeljenje i borimo se za ravnopravnost, jednakost i prosperitet svih koji žive na jugoslovenskim prostorima. Istovremeno ne tražimo ništa više, ali ni ništa manje, nego tolerantan odnos i akceptiranje prava na pripadnost nacionalnosti Jugosloven. Jugosloveni ne žele da budu oružje u rukama drugih koji se bogate na način nama stran i nedozvoljen, ne želimo da nas se svojata i postavlja čas na ovu , čas na onu stranu, kako to kome u određenom trenutku odgovara.
Мi smo bili, ostali i želimo sutra da budemo Jugosloveni.
Olajoš Nađ Mikloš