АПЕЛ КОМУНИСТИЧКЕ ПАРТИЈЕ ВЕНЕЦУЕЛЕ ЗА ПОДРШКУ

3-27-2015 10-08-04 PM

КОМУНИСТИЧКА ПАРТИЈА ВЕНЕЦУЕЛЕ

Политички Биро Централног Комитета

Одељењe за Међународну политику

 

Каракас, 24. Март 2015.

 

Драги другови,

U погледу “Извршног налога” потписаног од стране Председника Барака Хусеина Обаме 9.марта ове године, у коме непараведно проглашава Венецуелу као ” необичну и изузетну претњу националној безбедности и спољној политици САД”, Комунистичка партија Венецуеле (КПВ) ово оцењује као агресивни напад имплементиран од стране Америчког империјализма у оквиру њиховог агресивног напада на нашу земљу.

Ова изјава је врхунски, агресиван, милитаристички, ратоборан и пркосни одговор империјализма у одбрани својих лакеја у Венецуели. Такође је уоквирена у такатику развијеног империјализма у свом покушају да поново изгради хегемонију и геостратешку контролу над светом.

Комунистичка партија Венецуеле цени подршку и солидарност са Венецуеланским народом, КПВ и влада председника Николаса Мадура оцењују да се међународне снаге мира и прогреса изражавају кроз поруке и посете светских огранизација нашој земљи, као што је недавана посета више од 50 међународних делегата као део мисије солидраности промовисане од стране Светске Федерације Демократске омладине, Светског Мировног већа и Континенталне организације Латино-америчких и Карписких Студената.

Офанзива империјализма тек почиње стога позивамо међународнe снагe мира и напретка да покажу солидарност са Венецуелом и активно је испоље. У том смислу заједнички позив за Глобални Дан Акције у знак солидарности са Венецуелом за наредни 19. април који ће се одржати у различитим земљама, активирала је групу организација које су се придружиле Венецуели у њиховој солидарности и подршци.

Циљ ове манифестације ће бити да се пошаље јасна и снажна порука империјализму: Венецуела није сама и најбољи део света подржава и прати нас! Ова иницијатива је урамљена у оквир “Међународне и националне анти-империјалистичке офанзиве Комунистичке партије Венецуеле”. Другови, ми рачунамо на вашу подршку и активну солидарност. Шаљемо вам братски поздрав из домовине Боливара, где ће радничка класа и народ наставити да напредују ка изградњи социјалистичког друштва.

Братски поздрав.

ODGOVOR KS

Драги другови,

Најоштрије осуђујемо хегемонистичке и агресивне ставове председника САД господина Барака Обаме упућене Комунистичкој Партији Вененецуеле (КПВ) и слободарском Венецуеланском народу. Истовремено дајемо безрезервну подршку политичким оценама руководства КПВ поводом ставова у којима се оптужује КПВ за наводну агресивну политику према САД. Такви политички ставови господина Обаме су најбољи пример отворене агресивности и сарказма, у коме естаблишмент САД који данас представља носиоца неофашизма и неслободе покушава оптужити слободарске народе који су заправо жртве америчке империјалистичке политике која траје вековима.

Ми Комунисти Србије имамо безброј доказа шта је агресивна политика империјалистичких сила учинила за последњих неколико деценија на простору Југославије као и низу других поробљених народа.

Нама комунистима света остаје да наставимо упорну револуционарну борбу против сила зла користећи сва средства која нам стоје на располагању.

ЖИВЕЛА КОМУНИСТИЧКА ПАРТИЈА ВЕНЕЦУЕЛЕ!

ЖИВЕО МЕЂУНАРОДНИ КОМУНИСТИЧКИ И РАДНИЧКИ ПОКРЕТ!

КОМУНИСТИ СРБИЈЕ.

САСТАНАК КООРДИНАЦИОНОГ ОДБОРА КОМУНИСТИЧКИХ И РАДНИЧКИХ ПАРТИЈА СА ПРОСТОРА ЈУГОСЛАВИЈЕ

Састанак КО, у чијем саставу делују:

КОМУНИСТИ СРБИЈЕ, СОЦИЈАЛИСТИЧКА РАДНИЧКА ПАРТИЈА ХРВАТСКЕ, ЈУГОСЛОВЕНСКА КОМУНИСТИЧКА ПАРТИЈА ЦРНЕ ГОРЕ, САВЕЗ КОМУНИСТА БИХ, КОМУНИСТИЧКА ПАРТИЈА МАКЕДОНИЈЕ И КУЛТУРНО ПОЛИТИЧКО ДРУШТВО КОМУНИСТ-СЛОВЕНИЈА, одржан је 14.03.2015.године у Загребу.

Комунисти Србије су учествовали на овом састанку на коме су поднели посебно саопштење чији текст дајемо у прилогу.

На крају састанка, договорено је да се приступи изради јединствене идејне платформе као основе за унапређење сарадње у заједничкој класној борби за бескласно друштво.

Sastanak KO

PREDLOG KOMUNISTA SRBIJE ZA UNAPREĐENJE SARADNJE KOMUNISTIČKIH I RADNIČKIH PARTIJA SA JUGOSLOVENSKOG PROSTORA KOJE SU ČLANICE KOORDINACIONOG ODBORA

 

STANJE U SRBIJI

Srbija je okupirana zemlja. Okupirana je vojno pošto se na teritoriji autonomne pokrajine Kosova i Metohije nalazi baza armije SAD Bondstil. Okupirana je politički jer ima marionetsku vlast koja služi interesima SAD i vodećih zemalja EU. Okupirana je ekonomski pošto je pljačkaška privatizacija uništila oko 5000 društvenih preduzeća, pa su radnici u Srbiji postali robovi kod tzv.stranih investitora i domaćih gazda. Okupirana je kulturno afirmacijom onog najgoreg u tzv.zapadnoj kulturi i marginalizovanjem svetske i domicilne kulturne baštine koristeći medije, internet i osakaćeni obrazovni sistem. Ipak najgora je moralna okupacija pošto su danas Srbiji nametnute vrednosti da hrabrost, čast i poštenje ne predstavljaju ništa, a novac i moć predstavljaju sve. Beda, siromaštvo, uništena privreda, ogromna nezaposlenost gde 50% mladih nema posao, katastrofalno zdravstvo, školostvo i sudstvo stvorilo je veliko nezadovoljstvo u narodu. Kapitalizam je nezadovoljnom pojedincu u Srbiji slomio kičmu. Iako mu je buržoazija odrala kožu, on je i dalje uplašen, usamljen, politički neobrazovan bez ikakve buntovničke energije i što je najgore bez svoje komunističko-radničke avangarde.

Zapravo, za takvo stanje u društvu odgovornost snosi i komunistički pokret koji nema snage da se postavi kao avangrada radničke klase i svih obespravljenih slojeva. Komunistički pokret u Srbiji se i dalje nalazi na nizbrdici. Najznačajniji uzrok takvog stanja je nejedisntvo među komunističkim partijama. Višegodišnje inicijative za ujedinjenje koje je pokretala naša partija nisu dale rezultate. Nastavićemo sa borbom za ujedinjenje pošto razjedninjene komunističke partije nemaju nikakav uticaj na društvena zbivanja u Srbiji. Pored KS u Srbiji su aktivne NKPJ i KP. Najaktivniji je SKOJ iz sastava NKPJ koji trpi fizičke napade klerofašista i montirane sudske procese. No i pored toga rukovodstvo NKPJ , u čijem sastavu deluje i SKOJ, uporno godinama odbija da učestvuje u zajdničkim sastancima rukovodstava KP i RP u Srbiji koji predlažu KS, a vezano za izradu jedinstvene idejne platforme kao osnove za ujedinjenje svih KP i RP u Srbiji. Sve partije imaju problem sa kadrovima, organizacijom, akcionom sposobnošću i materijalnim sredstvima. Pored svega navedenog Komunisti Srbije dostojanstveno obeležavaju sve datume vezane za NOB i socijalističku revoluciju, učestvuju u protestima retkim nepotkupljenim sindikatima. Uz velika materijalna naprezanja izajemo časopis Komunist, održavamo sajt na internetu i razvijamo međunarodnu saradnju u granicama naših mogućnosti.

U aprilu će se navršiti 6 godina kada je u hotelu Slavija formiran Koordinacioni Odbor komunističkih i radničkih partija sa prostora Jugoslavije. Na istom mestu i istog dana 1919.godine je formirana Socijalistička Radnička Partija (komunista). Sećamo se optimizma, energije, pa čak i zanosa kao kad je drug Krstajić iz JKPCG predložio da odmah formiramo KPJ. Kao predsedavajući KS su redovno održavali sednice KO, ali nismo bili zadovoljni rezultatima koji su se reflektovali na jugoslovenskom i međunarodnom nivou. Iskreno smo se nadali da će KO do danas izrasti u neku vrstu Jugoslovenske Kominterne. Očekivali smo da će SRPH, koji ima kvalitetniju infrastrukturu od KS, mnogo upečatljivije i efikasnije predsedavati odborom.

Okrenimo se budućnosti. Iskreno se nadamo da će KO biti savremeniji i efikasniji u radu. Evo nekoliko predloga Komunista Srbije:

  • Da se na međunarodnim skupovima pojavljujemo kao delegacija Koordinacionog odbora, a ne pojedinačnih partija. Smatramo da bi se tako unapredila međunarodna saradnja pošto bi te aktivnosti finansirale sve partije shodno svojim mogućnostima.
  • Da Koordinacioni odbor otvori svoju internet stranicu koju bi popunjavali sadržaji iz svih partija. Time bi se poboljšala komunikacija i uzajamna informisanost među partijama.
  • Da jednom godišnje štampa svoj časopis.

Smatramo da treba otvoriti vrata za prijem novih komunističkih i radničkih partija u KO. Svaka nova partija trebala bi da ispunjava idejne kriterijume oko kojih bi među nama postojao konsenzus. KS ovom prilikom predlažu prednacrt Idejnih kriterijuma i očekujemo da ostale partije daju svoje primedbe, predloge izmena i/ili nove prednacrte.

 

PREDNACRT IDEJNIH KRITERIJUMA ZA PRIJEM U KO

  1. Revolucija je najbolji način za rušenje kapitalizma. Kapitalizam je sve destruktivniji te se ne može popraviti i humanizovati već se mora srušiti. Još se nije desilo u istoriji paralamentarizma da komunisti na izborima dobiju apsolutnu vlast i mirnim putem izgrade socijalističko društvo. Izlazak na izbore komunisti treba da iskoriste da afirmišu svoje ideje. Učešće u buržoaskoj vlasti je nedopustivo.
  2. Marksizam-Lenjinizam odnosno naučni socijalizam je naš teorijski osnov koji nije učaurena dogma već teorija koja se stalno unapređuje i razvija u svom humanističkom duhu.
  3. Društvena svojina nad sredstvima za proizvodnju, kao i ostali oblici kolektivne svojine čine osnov socijalističkog društva. Nismo protiv privatne svojine ako nema eksploatatorski karakter.
  4. Bratstvo i jedinstvo i jugoslovenski patriotizam naših naroda i narodnosti bili su i biće sveto načelo jugoslovenskog komunističkog pokreta. Nemilosrdno se treba obračunavati sa svim oblicima šovinizma i nacionalizma.
  5. Jugoslovenska ideja se mora afirmisati kao slobodarska ideja. Samo ujedinjeni jugoslovenski narodi i narodnosti mogu biti slobodni. Danas ni jedna naša republika kao država nije niko i ništa, na šta je Tito stalno upozoravao. Treba raskrinkati buržoaske podvale o jugoslovenstvu kao suživotu jednih pored drugih, ekonomskoj, kulturnoj i sportskoj saradnji. Naročito je reakcionarna ideja da ćemo svi ponovo biti zajedno u EU. Borićemo se za dobrovoljnu reintegraciju Jugoslavije u Avnojevskim granicama.
  6. Razgraničenje sa svim modalitetima desnice i pseudolevice

Partije treba da se oslobode štetočina koji bi da paktiraju sa partijama desnice i socijaldemokratske pseudolevice. Ukoliko formiraju koalicije komunisti ne smeju da prave nikakve kompromise sa tuđim idejnim stvovima, već da primenjuju Lenjinov stav da kompromis pravi koalicioni partner, koji prihvata da komunisti imaju značajan uticaj u koaliciji. Drugim rečima, komunisti treba da se uključuju u progresivna udruženja radnika i građana ako u njima ostvaruju značajan uticaj.

  1. Antifašizam komunista se podrzumeva u negovanju i odbrani tradicija NOB-a i socijalističke revolucije. Međutim, moramo da se borimo protiv neofašizma danas, čiji su nosioci SAD i najmoćnije države EU. Oni su svoja zverstva pokazali ubivši preko 25 miliona ljudi u lokalnim ratovima Jugoslavije, Koreje, Vijetnama, Alžira, Iraka, Avganistana itd. Nema gasnih komora ali se pod plaštom demokratije ljude ubijaju perfidnim sredstvima kao što su: glad, zatrovani poljoprivredni proizvodi, štetni lekovi, droga, stare i nove bolesti, stalni stres itd. Borićemo se protiv ulaska u EU i NATO čiji su temelji liberalni kapitalizam i antikomunizam, odnosno za izlazak iz EU i NATO pakta.

 

ŽIVEO KOMUNISTIČKI I RADNIČKI POKRET JUGOSLAVIJE!

 

KOMUNISTI SRIBIJE.

Отворено писмо друга Генадиј Зјуганова генералног секретара КП Руске Федерације

Genadij Zjuganov

Отворено писмо грађанима земље од Г. А. Зјуганова:

Окончати антисовјетизам – разоружати противнике Русије

Поштовани земљаци!Другови! Пријатељи!

Наша Отаџбина се суочила са претећим изазовом. Крај непосредних њених граница распламсао се братоубилачки војни пожар. „Западни партнери“, користећи ситуацију коју су они створили у Украјини, окривљују Русију за оно што се дешава, стварају јединствени фронт против наше земље. Њихови весници отворено говоре о новом „хладном рату“ и неопходности да Руси науче да се покоравају.

Можемо констатовати да је пропао експеримент да се Русија угради у реп америчког глобализма. Не формира се ни јединствена Европа од Лисабона до Владивостока, о добронамерном партнерству више се не прича. САД и ЕУ све очигледније ускраћују Руској Федерацији право на државни суверенитет. Пољска поново постаје „коридор“ кроз који претње гмижу према нашим границама. Последњу Минхенску конференцију је одликовала ретка агресивност и грубост натовских јастребова.

Као оружије за борбу против наше земље, као и пре седам деценица, користи се фашизам. Али у годинама Другог светског рата Совјетски Савез и буржоаске демократије су успеле да постану савезници у борби против браон куге. Сада се водеће западне државе отворено хватају за нацизам ради достизања својих геополитичких циљева. Уз њихово покровитељство семење фашизма је проклијало у отровне младе изданке и на тој земљи где се пре хиљаду година формирала Кијевска Русија, где је отпочела заједничка историја Руса, Украјинаца и Белоруса..

Данас су већ милиони грађана Украјине отровани рускофобичном и антисовјетском пропагандом. Одвратни талас вандализма прошао је кроз многе украјинске градове. Оснивач совјетске државе био је прва мета злобних бандеровских младића. Рушење споменика В. И. Лењину, симбола руске историје и културе више није могуће представити само као „покрет одоздо“, јер га отворено благосиљају представници државних органа.Continue Reading

СРЕЋНА НОВА 2015. ГОДИНА

Грађанима са простора Југославије , члановима Координационог одбора комунистичких и радничких партија са југословенског простора, члановима Комуниста Србије и других комунистичких и радничких ппртија у Србији и Југославији желимо срећну нову 2015. годину и успешнији рад на остварењу заједничких циљева који стоје пред комунистима.

КОМУНИСТИ СРБИЈЕ

Vladimir Kapuralin: Glasanje u Generalnoj skupštini OUN o rezoluciji o suzbijanju glorifikacije nacizma

U Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija u petak 21. novembra glasano je o rezoluciji koju je predložila Rusija, a kojom se traži suzbijanje glorifikacije nacizma, neonacizma i ostalih pojava koje doprinose poticanju suvremenih oblika rasizma, ksenofobije i svake vrste netrpeljivosti.

Rezoluciju je podržalo 115 zemalja članica, protiv su bile tri, a suzdržanih 55, među kojima i sve članice EU. Od novonastalih vazalnih državica na jugoslavenskom prostoru nakon secesije 90-ih, samo je Srbija podržala rezoluciju i ovom prilikom time spasila obraz, dok su sve ostale bile suzdržane. http://www.un.org/en/ga/third/69/docs/voting_sheets/L56.Rev1.pdf

Protiv su glasale USA, Kanada i čik pogodi, Ukraina. Protivljenje Amerike i njenog prirepka Ukraine ne začuđuje, ali bi valjalo čuti njihove razloge i kakvu poruku time šalju međunarodnoj zajednici. Dok ono Kanade implicira neke nedoumice, dali je u pitanju samo nepogovorna odanost južnom susjedu. Ako je to tako onda je nadmašila i samu Veliku Britaniju, koja od završetka II sv. rata slovi kao najodaniji američki saveznik u svim njihovim dosadašnjim prljavštinama.

Slika sa jugoslavenskog prostora je puno jasnija i razumljivija i nimalo ne začuđuje, ona izražava stav bez stava, što je osnovni postulat podaništva i nedostatka vlastite identifikacije i suverenosti.

Ovo nije prva hrvatska bruka na međunarodnom planu. Hrvatska je jednako kukavno postupila i 2012. godine, također prilikom glasanja u Generalnoj skupštini OUN o priznavanju palestinske državnosti, točnije o priznavanju Palestini status Promatrača.

I tada je rezolucija br. 67/19 potvrđena solidnom većinom glasova, a istini za volju Srbija je i tada bila jedina država sa jugoslavenskog prostora, koja je glasala u prilog rezolucije, dok su ostale bile suzdržane..

http://www.advance.hr/vijesti/socijalisticka-radnicka-partija-o-stavu-hrvatske-prema-palestini-povodom-un-ove-rezolucije-homagijalna-odluka-kukavne-vlasti-kukavne-drzave/

http://www.un.org/en/ga/search/view_doc.asp?symbol=A/RES/67/19

http://www.un.org/en/ga/search/view_doc.asp?symbol=A/67/PV.44

Hrvatska je ovim sramnim činom samo dodatno potvrdila svoju nedosljednost, koju je podigla na razinu autizma. U trenutku dok u UN odbija eksplicite podržat akt kojemu je namjera suprotstaviti se rastućem prodoru fašističkih ideja i prakse, koja je uzela maha naročito u Evropi, na drugoj strani čangrizavo gura nos u poslove međunarodnog suda za ratne zločine, dušobrižnički dijeli lekcije susjedima kako bi trebali razmišljat i šta bi trebali činit, uporno ne vidi šumu od drveta i u dosada najnižoj poziciji ukupnog stanja u kojemu se nalazi u novijoj povijesti, koristi Parlament za donošenje rezolucije o predmetu iz međunarodnog prava, koja će kad se sa nje osuši tinta vrijediti koliko i papir od prošlotijednih novina.

Hrvatska naravno ima pravo tako postupiti, jer je to odraz njene politike, ali onima koji sprovode takvu politiku, a to je državni vrh, treba biti jasno da se time odriče dijela ustava, koji govori o antifašističkim temeljima Hrvatske, što je kompromitira na veoma duge staze.

Hrvatska ne samo da nije ni riječju svojim građanima obrazložila razloge takvog postupanja, čime bi svoju odluku potkrijepila, ipak je glasanje u Generalnoj skupštini OUN-a javna stvar, već je događaj potpuno prešutila, ne objavivši niti informaciju u medijima, što bjelodano potvrđuje njenu jadnost i slabost i nadasve nečistu savjest.

  1. XI 2014.

Socijalistička radnička partija

Predsjednik

Vladimir Kapuralin

Последњи поздрав другу Момиру Копривици

Momir KoprivicaНаш друг и саборац, члан Председништва Комуниста Србије, Момир Копривица вратио се 9. новембра 2014. године ради вечног починка тамо одакле је 1936. године започео свој животни пут, у завичајну тишину пивљанског Медајна у Црној Гори.

Магистар правних наука, војни тужилац и пуковник у пензији, списатељ и поета, актер у актуелним политичким збивањима и као свестрана личност немерљиво је допринео у заступању ставова Комуниста Србије, идејне позиције научног социјализма и марксистичке науке у условима медијске блокаде.

Као правни стручњак заступао је партију Комуниста Србије у судским споровима са онима који су атаковали на позицију и оскудну имовину Комуниста Србије.

У публицистичком делу критиковао је нападе на период развоја социјализма, тековине НОБ, социјалистичке револуције и периода социјализма.

Бескрајно одан породици, осећајан човек, Црногорац, Југословен и космополита, остаће заувек и друг и пријатељ кога неће покрити заборав. Доказ његових заслуга су његова дела и његова балада “Пивљанка” која ће се вечно певати и памтити.

Нека ти је вечна слава и хвала друже Момо Копривице!

КОМУНИСТИ СРБИЈЕ

Љубодраг Дуци Симоновић: КРВАВЕ ПАРЕ НОВАКА ЂОКОВИЋА

Duci SimonovicСрбија пропада, а српски народ нестаје… Банде криминалаца отимају нашем народу фабрике, руднике, земљу, воду… Полиција пребија раднике… Војска нема чамце ни батеријске лампе… Милијарде евра сваке године бивају пребачене на рачуне у иностранству… Одиграва се завршни чин отимања Космета… Трећеразредни политичари са Запада долазе у Београд да нам постављају ултиматуме… Убедљива већина младих жели да напусти земљу… Кога то занима? Судећи по новинским извештајима и телевизијским емисијама – никога. Питање свих питања је да ли је Новак Ђоковић победио на неком турниру и колико је новца „зарадио“.

„Фондација Новак Ђоковић“ уложила је, у августу ове (2014.) године, пар стотина хиљада евра у опремање дечијих вртића и забавишта. Још један „хумани“ гест „нашег великог шампиона“ који је добио подршку јавности. Шта се крије иза ових „хуманитарних“ акција?

Наши „врхунски спортисти“, на челу са Ђоковићем и Дивцем, применили су метод који одавно користи пљачкашка „елита“ на Западу: да користи несрећу обесправљених радних слојева да би створила ореол „доброчинитеља“ и купили јавност. Који ће човек који има самопоштовање да користи туђу несрећу да би себе рекламирао? Онај ко стварно жели да помогне, он то ради без помпе.

Новак Ђоковић је само у 2013. на турнирима и од реклама „зарадио“ преко 27 милиона долара. Не постоји податак да је платио порез Србији – чији је држављанин. Колико Новак Ђоковић и други „врхунски“ спортисти, тренери и спортски менаџери дугују нашој држави? Када се имају у виду године које су за нама, ради се о стотинама милиона долара и евра.

Ули Хенес, легенда немачког фудбала и најуспешнији менаџер „Бајерна“, осуђен је у Немачкој на 3,5 године затвора због утаје пореза. Отац тенисерке Штефи Граф био је осуђен на 7 година затвора због манипулације са пореским листама своје ћерке. Шта је са нашом државом? Због чега су утајивачи пореза из света професионалног спорта изнад закона? Да ли се ради о додворавању масама, или о систематском поткупљивању политичара, државних службеника и новинара од стране „врхунских“ спортиста?

Како је могуће да „врхунски“ тенисери за победу на неком турниру добију више од 2 милиона долара? Да би зарадио 2 милиона долара просечно плаћени радник у свету треба да ради 500 година! Ђоковић и његове „колеге“ из света тениса тај новац „зараде“ за неколико сати „играња“. Због чега тениски циркузанери добијају новац о коме радници не могу ни да сањају? Које друштвене вредности стварају тенисери? Оно што они заправо „раде“ је пребацивање тениске лоптице са једног на други део терена.

Играчка техника у спорту нема еманципаторски, већ забављачко-циркузанерски карактер. Она је средствo за производњу „спектакла“ са којим треба интегрисати људе у владајући поредак. Са њом се не развијају истинске људске моћи, већ облици манипулације и уништавања људи као културних и природних бића. Савладавајући играчку технику, спортиста се обрачунава са својим духовним и играчким бићем. Што је „већи тенисер“, спортиста је мање човек. Он постаје својеврсни фах-идиот како у менталном, тако и у телесном смислу. „Тенисер“ је облик у коме се човек отуђује од себе као човека.

Да би се схватила права природа „врхунског“ тениса, треба имати у виду ко плаћа светску тениску „елиту“. То су, пре свега, „добротворне“ фондације Била Гејтса, „Монсанто“, највеће светске банке, „Пума“, „Адидас“, „Кока-кола“… Ђоковић, Надал, Федерер… су кловнови најмоћнијих капиталистичких кланова и као такви заштитни знак савременог капитализма. Они су јуришници „новог светског (америчког) поретка“ који уништава човечанство и живот на Земљи. „Врхунски спортисти“ спадају у 1% светске богаташке „елите“. Јахте, куће и поседи, ексклузивна одмаралишта, боравак у најскупљим хотелима, огроман новац у западним банкама… Они су органски део богаташке „елите“ која влада светом. „Посебност“ Ђоковића је у томе, што своје рекламне паное поставља преко целих зграда и што диже себи споменике по Србији!

Све веће суме коју добијају тенисери пропорционалне су све већој беди у којој се налази све већи део радничке популације у свету. „Спорт је најјефтинија духовна храна за радне масе – која их држи под контролом!“ – то је златно правило спорта до кога је дошао Пјер де Кубертен – званично „отац“ модерног олимпизма. Спортисти не стварају друштвене вредности, већ деполитизују потлачене и на тај начин служе очувању владајућег поретка.

Тенисери нису „представници својих нација“, већ јаничари најмоћнијих капиталистичких корпорација које користе спорт да униште националне културе и национално-слободарску самосвест. Спорт је круна „мондијалистичког“ погледа на свет, а модерни олимпизам је прва и најважнија мондијалистичка религија. Истовремено, тенисери су трчећи рекламни панои највећих капиталистичких корпорација и као такви произвођачи потрошачког менталитета – који је покретачка снага „потрошачког друштва“ које све интензивније угрожава опстанак човечанства.

Новац који „зарађује“ и „поклања“ Новак Ђоковић је крвави новац који су капиталистички зликовци отели од радника и са којим плаћају спортисте-најамнике да „испирају мозак“ потлаченима и стварају од њих покорне идиоте.

„Навијати“ за Новака Ђоковића и његову тенисeрску братију заправо је давање подршке џелатима човечанства да докрајче свој монструозни „посао“: да се обрачунају с критичко-мењалачким умом и униште живот на Земљи.

Izrazi sućuti

Dragi drugovi,

zbog nenadoknadivog gubitka koji vas je zadesio preranim odlaskom druga Slobodana Jankovića, u ime Socijalističke radničke partije Hrvatske, u ime koordinacije komunističkih i radničkih partija sa jugoslavenskog prostora i u svoje lično ime upućujem izraze iskrene sućuti Komunistima Srbije, porodici druga Jankovića i svima koji su ga poznavali.

Neka mu je viječna slava i hvala.

Kapuralin Vladimir

Последњи поздрав другу Слободану Јанковићу

Slobodan JankovićKS-znak3Са тугом и дубоким поштовањем опраштамо се од нашег друга Слободана Јанковића, првог председника Комуниста Србије. Друг Слободан је читавим својим животом доказао високе моралне, комунистичке и друштвене вредности. Својим интелектуалним ангажовањем као комуниста од ђачких дана у Савезу комуниста Југославије, па до смрти 15. октобра 2014. године дао је неизмерљив допринос афирмацији комунистичких и слободарских југословенских идеја. Као врсан познавалац друштвених проблема у којима се Србија већ деценијама налази од привременог пораза социјализма у Југославији, он је све своје стваралачке и радне способности ставио у функцију одбране тековина НОБ и социјалистичке револуције и позитивних достигнућа четрдесетпетогодишње социјалистичке изградње.

После повлачења са функције председника Комуниста Србије он је, иако нарушеног здравља, и даље наставио да даје немерљив допринос раду Комуниста Србије. Нарочито треба истаћи његове организаторске и креативне способности које су значајно доприносиле да Комунисти Србије држе корак са актуелним збивањима у Србији, на простору Југославије и у свету. Био је руководилац Групе за пропагандно – информативну делатност у партији и као креатор нашег сајта и извршни уредник часописа „Комунист“допринео је да се, упркос констатнтној медијској блокади, реч Комуниста Србије надалеко чује.

Прерани одлазак друга Слободана је велики ударац за партију Комунисти Србије и велики губитак за читав раднички и комунистички покрет у Србији и Југославији.

Нека је вечна слава и хвала другу Слободану Јанковићу!

КОМУНИСТИ СРБИЈЕ

СЕДАМДЕСЕТОГОДИШЊИЦА ОСЛОБОЂЕЊА БЕОГРАДА

markan2Нека је вечна слава палим борцима Народноослободилачке војске Југославије и славне Црвене армије, ослободиоца Београда !

 

Комунисти Србије честитају седамдесетогодишњицу ослобођења грађанима Београда и свима онима са југословенског простора, који цене НОБ и социјалистичку револуцију и позитивна достичнућа четрдесетпетогодишње сцијалистичке изградње Југославије !

                                  

   Ослобођење Београда 20 Октобра 1944 године, представља једну од најзначајнијих победа НОВ и партизанских одреда Југославије у Другом светском рату. У борби за ослобођење Београда- главног града СФРЈ, своје животе су дали борци НОР из свих крајева Југославије, збратимљени са борцима славне Црвене армије. Ослобођење Београда има општејугословенски карактер и значај и по томе што је најавило коначну победу НОП и социјалистичке револуције у Југославији.

Резултат четворогодишње АНОБ и социјалистичке револуције, под руководством славне КПЈ са другом Титом на челу, био је стварање Социјалистичке фереративне републике Југославије, као заједнице слободних и равноправних народа и народности, као једне од најцењенијих и најпросперитетнијих земаља света. За такву оцену још увек имамо милионе живих сведока, не само на југословенском простору, него и широм света.

   Обележавање овог значајног историјског датума, спроведено је по сценарију чији садржај су дефинисали и спровели званични органи Републике Србије на који сваки човек, коме је стало до историјске истине, може ставити низ приговора, нарочито на сценарио војне параде и приредбу у Сава центру.

   Свака част и поштовање херојима Првог светског рата, балканских и свих других ослободилачких ратова, које је наш народ у својој мукотрпној историји водио против свих завојевача. Комунисти Србије сматрају да је требало у први план обележавања овог значајног датума ставити елементе који речју и визуелно истичу успомене на славне дане везане за ослобођење Београда 1944 године, као једног од најзначајнијих догађаја у саставу четворогодишње НОБ и социјалистичке револуције. Ако је званична власт Србије одлучила да свечано обележи ослобођење Београда од фашистичких окупарора и домаћих издајника, онда је тај догађај у свим деловима прославе требало да има приоритет, а не да се свесно потискује на маргине, са циљем да се минимизира и омаловажи улога НОВ Југославије. Најбољи доказ за то је политички говор који је на почетку војне параде одржао Председник Републике Србије господин Томислав Николић, у коме су више од 4/5 излагања биле посвећене питањима која нису везана за ослобођење Београда 1944 године, за разлику од Председника Руске федерације господина Владимира Путина, који је готово читаво своје излагање посветио ослобођењу Београда и заједничкој победи бораца НОВ Југославије и Црвене армије. У време борбе за ослобођење Београда Народно ослободилачка војска Југославије је већ била израсла у четврту војну силу антихитлеровске коалиције, после СССР, САД и Велике Британије. Прећуткивање те историјске истине може значити само кривотворење историјских чињеница. Зар неби било коректније да су испред свечане трибине били поређани војници у униформама српске војске из Првог светског рата, борци НОВ Југославије са капама на којима би биле петрокраке и војници у униформи Црвене армије ?

   Свечана приредба у Сава центру остварила је високе домете, како по садржају тако и по уметничком доживљају. Снажан утисак је оставила сцена у којој се скандирало:“Боље рат него пакт“ и „Боље гроб него роб“. Зар нису борци НОВ и партизанских одреда Југославије, под руководством славне КПЈ са другом Титом н челу, најдоследније применили слогане истакнуте на демонстрацијама 27.Марта 1941 године ? Снажан утисак је оставила и прича о судбини једне београдске породице у којој је упечатљиво приказан слободарски дух српског народа, али и у том делу имамо један озбиљан приговор због одступања од историјске истине. Наиме, потомак славних предака из балканског и Првог светског рата, припадник југославенске војске у Другом светском рату, који се пред немцима декларише као припадник Равнгорског покрета и као „црвени“ јер воли црвену Русију, представљен је као главни репрезентант страдалника у Бањичком логору. Истина је да су главни страдалници били комунисти, Јевреју, Роми и многи други симпатизери народноослободилачког покрета. Овој свечаности су присуствовали и борци НОР са читавог простора Југословије, од којих су многи учествовали у борбама за ослобођење Београда, али их нико од званичних говорника није поздравио ?! То је срамота, пре свега, за оне који су их позвали али и за званичну власт Републике Србије.

   Полагање венаца на гробове ослободилаца Београда 20 Октобра Овај део свечаности је, уз учешће значајног броја бораца НОР из свих крајева Југославије, комуниста, патриотских организација које поштују НОБ и социјалистичку револуцију и грађана Београда, са много југословенских, српских, хрватских, словеначких застава са петокракама и црвених комунистичих застава, протекао најкоректније. Прикладан говор су одржали Градоначелник Београда господин Синиша Мали и Министар за рад и социјалну политику господин Александар Вулин који је смогао храбрости, за разлику од свих других представника власти, да изјави: „Једноставна је истина да су Београд ослободили припадници НОВ и партизанскох одреда Југославије у садејству са Црвеном армијом“. Додао је да о свему шта је после било можемо да се споримо али око тога ко је ослободио Београд 1944 године не. Комунисти и борци су певали химну „Хеј словени“ и партизанске песме, међу којима је била запажена песма: Нема нама изласка из мрака док не засја звезда петокрака, По шумама и горама и друге. Извикиване су и неке пароле као што су: Братство-јединство, Живела слободарска југословенска идеја итд.

   Ако желимо кратко оценити садашње стање у нашој земљи онда би могли рећи следеће:

Након разбијања СКЈ на 14 Конгресу, а затим и СФРЈ у крвавом грађанском рату, са великим људским жртавма, материјалним губитцима и двадесетпетогодишњим назадовањем у свим областима живота, данас имамо стање у Србији, а слично је и у другим бившим републикама, које карактеришу:(1) Привредни колапс, велика незапосленост, презадуженост и социјална беда; (2)Контролисани политички хаос уз доминантан утицај САД и водећих земаља ЕУ; (3)Угроженост суверенитета и територијалног интегритета, као и многи други негативни процеси у готово свим областима живота. То је логична последица и саставни део негативних процеса у светским размерама, максимално заоштрених економских, социјалних, безбедносних, еколошких и многих других проблема са којима је савремени свет данас суочен.

Без обзира на наведене огромне тешкоће, са којима смо већ деценијама суочени, ми комунисти верујемо у снагу Народа, у супериорност и трајну вредност комунистичких идеја.

Кључно питање, пред којим се данас налазе комунисти и друге прогресивне снаге на југословенском простору, гласи:

Како ујединити наше напоре, да се незадовољство убедљиве већине грађана постојећим стањем каналише у организовану политичку снагу у свакој појединачној држави и на читавом југословенском простору ? Како грађанима вратии самопоуздање, ентузијазам и достојанство и мотивисати их, а пре свега младе људе, да се укључе у класну борбу на страни комуниста, где је њихово природно место као бораца за истински друштвени прогрес ?

Београд, 20.Октобра. 2014 године.                       Комунисти Србије