Пред грађанима Србије су, 16. марта. 2014 године, парламентарни и локални избори у Београду. Комунисти Србије ни овога пута, као ни на бројним предходним изборима после увођења вишепартијског система, не виде ни једну политичку странку или партију која је својим досадашњим радом заслужила поверење осиромашених и понижених грађана Србије. Напротив, све што су поменуте странке и партије у протеклих двадесетак и нешто година урадиле, имало је за резултат тотални привредни колапс изазван, пре свега, пљачкашком приватизацијом, служењем страним господарима и њиховим геополитичким и економским интересима. Социјална политика, као и све друге области живота доведене су у стање потпуног безнађа.

            Није никакво чудо што у садашњој предизборној кампањи политичке странке својим новим лажним обећањима не нуде ништа што би улило макар мало наде осиромашеним и пониженим слојевима друштва. Заправо, такво стање код грађана изазива апатију, па чак и одвратност, када слушају те наше „усрећитеље“ који увек изнова, критикујући своје наводне политичке противнике, причају приче које смо већ чули небројено пута. То произилази из чињенице да су све политичке странке и партије само модалитети једне те исте алтернативе чији је темељ капитализам, који се у условима Србије испољава као дивљи либерални капитализам најгоре врсте.

            Република Србија, као и све друге некадашње републике СФРЈ, представља само марионету којом доминантно управљају САД и неколико водећих земаља ЕУ. Оно мало привреде што нам је преостало, после свих привредних суноврата, све више служи мултинационалним компанијама, страним и домаћим капиталистима и тајкунима. О суверенитету Србије нема смисла ни говорити, јер је стање угрожености територијалног интегритета и суверенитета већ одавно достигло забрињавајуће размере.

            Социјалну ситуацију и општу друштвену климу карактеришу све нижи животни стандард, робовски положај радничке класе, енормна незапосленост која највише угрожава младе и школоване људе, пораст криминала и насиља, опседнутост већине грађана егзистенцијалним проблемима и борбом за голо преживљавање. Сиромаштво и глад су достигли такве размере да народне кухиње и контејнери, за један број грађана, представљају једини спас, а ситуација је из дана у дан све гора и гора. Громогласна медијска кампања о борби против криминала и корупције служи само као још једно замазивање очију грађанима Србије, јер судећи по бројним досадашњим лажним обећањима постоји оправдани страх грађана да ће и ова борба остати само празна прича.

 ПОСТОЈИ ЛИ ИЗЛАЗ ИЗ САДАШЊЕГ СТАЊА?

            Већ смо истакли да све политичке странке, владајуће и опозиционе, представљају само модалитете једне те исте алтернативе, чији темељи су капиталистички друштвено-економски односи, који стално репродукују неправду, неједнакост, поделу на експлоататоре и експлоатисане, на мали број безобразно богатих и све већи број незапослених, сиромашних и гладних.

            Једина алтернатива која омогућава излаз из садашњег катастрофичног стања у коме се Србија налази јесте рушење капитализма и обнова социјализма ослобођеног грешака из прошлости. Јер, капитализам се не може поправљањем, што предлажу псеудолевичарске социјалдемократске странке, претворити у социјално праведно и хумано друштво. То може бити само социјализам ослобођен грешака из прошлости.

 КО ТРЕБА ДА ПРЕДВОДИ БОРБУ ЗА ДРУШТВЕНИ ПРЕПОРОД СРБИЈЕ?

            Убедљива већина грађана Србије је незадовољна постојећим стањем, не само због драстичног пада животног стандарда, већ и због бројних проблема и облика неправде и неједнакости у сви другим областима живота. Кључно је питање како то незадовољство већине грађана каналисати у организовану политичку снагу и које су то друштвене снаге које то треба да ураде. Поставља се и питање могу ли масе незадовољних, експлоатисаних и обесправљених изнедрити нову политичку и друштвену авангарду која би осмислила и организовала прогресивне снаге друштва у борби за заустављање безнађа у коме се Србија налази већ деценијама и која би поставила темеље за социјалистички преображај.

 ГДЕ СУ КОМУНИСТИ У ОВОЈ ПРИЧИ?

            Пре одговора на постављено питање најпре треба утврдити разлику између КОМУНИСТА И КОМУЊАРА. Најједноствније речено, комуњаре су они бивши чланови СКЈ, од којих је значајан број заузимао партијске и државне функције, као и руководећа места у привреди и ванпривреди за време СФРЈ, који су „продали веру за вечеру“ и зарад властитих интереса, отворено или прикривено, прешли на страну буржоаских партија. Постоји једна група бивших чланова СКЈ који су се уплашили и пасивизирали, па сада чувају раније стечене привилегије и из прикрајка гледају шта се дешава у Србији. И њима добро пристаје епитет комуњаре. Ако би комунистима кренуло на боље, вероватно би се комуњаре опет нудиле за руководиоце.

             БЛОК УГРОЖЕНИХ ДРУШТВЕНИХ СЛОЈЕВА ТРЕБА ДА ПРЕДВОДЕ КОМУНИСТИ, који су остали верни идејама револуционарног марксизма-лењинизма и који су спремни да се боре за социјализам ослобођен грешака из прошлости, а не социјалдемократска псеудолевица, која и данас игра улогу „Тројанског коња“ у радничком покрету.

            Нажалост, односи међу комунистичким партијама и удружењима у Србије нису добри и влада велика разједињеност, што збуњује грађане који су наклоњени комунистима. То је један од врло значајних проблема што конституисање респектабилне комунистичке авангарде, која би требало да предводи угрожене слојеве друштва у класној борби, иде недопустиво споро. Зато је данас императив од кога зависи да ли ће и када већина гладних и незадовољних добити своју авангарду, која ће их предводити у борби за праведније и хуманије друштвене односе.

            Најважнији задатак пред којим се данас налазе комунистичке и радничке партије и удружења у Србији, јесте да очисте своје редове од лажних комуниста и фолираната, уједине снаге и јасно се разграниче са свим модалитетима деснице и социјалдемократске псеудолевице. Само тако могу постати препознатљиви на јавној политичкој сцени, остваривати значајан утицај на друштвене токове и добити подршку осиромашених и угрожених. Такав развој догађаја би резултирао омасовљењем комунистичких редова, повећањем њихове акционе способности и остварењем добрих резултата на неким следећим изборима.

             Комунисти Србије позивају чланство, симпатизере и све грађане Србије да БОЈКОТУЈУ предстојеће изборе и тиме искажу свој јасан политички став о стању у земљи и о неопходности да се оно мења.

КОМУНИСТИ СРБИЈЕ

Почев од разбијања Социјалистичке Федеративне Републике Југославије па до данас, траје суноврат и агонија у којој живи убедљива већина грађана на читавом југословенском простору. Разлога за масовну социјалну побуну обесправљених и осиромашених, какава данас потреса ФБиХ, има јако много у свим новонасталим марионетским државицама. Са садашњим катастрофичним стањем у свим областима живота, а нарочито у привредној и социјалној сфери, могу бити задовољни само лопови, тајкуни и остали припадници нове капиталистичке класе, без обзира да ли припадају неком од модалитета деснице или социјалдемократске псеудолевице.

Сви грађани са југословенског простора, који доминантно позитивно оцењују период СФРЈ, памте да је СР БиХ била третирана као Југославија у малом. Управо у БиХ су братство и јединство и југословенски патриотизам показали пуни смисао и снагу, како за време НОБ и социјалистичке револуције, тако и за време послератне обнове и социјалистичке изградње СФРЈ, као заједнице равноправних народа и анродности. Другим речима, братство и јединство и југословенски патриотизам су били темељ свих наших победа и позитивних достигнућа у недавној прошлости.

Није случајно што су спољни и унутрашњи непријатељи Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, користећи само негативно историјско наслеђе у односима међу народима и народностима у Југославији, организовали крвави братоубилачки рат, који је имао највеће негативне последице управо на тлу БиХ. Зато данас, када у ФБих имамо масовни социјални бунт, морамо учинити све да он што пре прерасте у општејугословенски социјални покрет. Да га одбранимо од свих покушаја владајућих олигархија у нјихових тајкуна, да се оправдано социјално незадовољство народа злоупотреби за остварење неких разбијачких политичких циљева, како би сачували своје политичке и економске позиције. Једини прави пут и начин да се то неби десило јесте борба за реафирмацију слободарских југословенских и социјалистичких идеја.

КОМУНИСТИ СРБИЈЕ

На иницијативу Комунистичке пратије Грчке у Београду, 6. фебруара 2014. одржан је састанак представника КП Грчке и Комуниста Србије.
У име КП Грчке састанку је присуствовао друг Елисеос Вагенас – члан ЦК КП Грчке задужен за међународне односе.
У име КС састанку су присуствовали: Светозар Маркановић – председник КС, Влада Милосављевић – председник Градског комитета КС Београда Драган Гаћеша – председник Статутарне комисије КС, Властимир Јевтић – члан Председништва КС, Вукашин Пејовић – члан Председништва КС и  – члан ГК КС Београда.

ТЕМА РАЗГОВОРА:
•    Узајамно информисање о најважнијим текућим политичким, економским и социјалним проблемима у Грчкој и Србији
•    Ситуација у региону Балкана и у свету
•    Размена мишљења о припреми следећег Саветовања комунистичких и радничких партија Балкана

Друг Елисеос Вагенас је исцрпно говорио о политичким, економским и социјалним проблемима у Грчкој, као и о активностима КПГ у вези са тим. Истакао је да Грчка пролази кроз петогодишњу дубоку економску и политичку кризу у којој су главни губитници радничка класа и други угрожени слојеви грчког друштва. Незапосленост је преко 30 процената, а код младих више од 60 процената. Плате и пензије, као и све раније достигнуте бенифиције у социјалној сфери се стално смањују.
На политичкој сцени у Грчкој, поред постојећих партија ПАСОК и НОВА ДЕМОКРАТИЈА које су се досадашњим радом компромитовале, је дошло до значајног престројавања које се огледа у појави нових политичких странака и на десници и на псеудо левици. Пример за то је јачање псеудолевичарске партије СИРИЗА која је на последњим изборима добила 27 процената гласова бирачког тела и освојила другу позицију у грчком Парламенту. На десници се појавила ултрадесничарска и неонацистичка партија ЗЛАТНА ЗОРА која је, такође, ушла у Парламент.
У таквом политичком распореду снага КПГ има изузетно тешке политичке задатке да као једина истинска партија комунистичко – радничке левице буде једина права опозиција поменутим партијама деснице и псеудо левице.
У припреми предстојећих локалних избора који ће бити одржани у мају ове године КПГ је развила живу активност на повезивању са напредним синдикатима који признају класну борбу. КПГ се повезала са осам синдикалних федерација и 13 територијалних синдиката, као и са Организацијом малих привредника који су у активној борби против монополиста, Организацијом сиромашних сељака, Студентским савезом и Друштвом жена. Сви заједно ће бити организовани под именом НАРОДНИ САВЕЗ. У будућности они треба да се претворе у револуционарни Народни фронт. КПГ ће предводити НАРОДНИ САВЕЗ и учествовати на локалним изборима у 325 општина и 13 региона.
Друг Вагенас је исцрпно информисао о активностима КПГ у припреми и одржавању Сусрета комунистичких и радничких партија света који је одржан у Лисабону крајем прошле године. Ту је посебно скренуо пажњу да и у оквиру комунистичког и радничког покрета у свету постоје неке разлике у приступу класној борби, а које се огледају у неспремности појединих комунистичких партија да се повуче јасна линија разграничења између комунистичко радничке левице и социјалдемократске псеудо левице. Ово питање је још увек остало отворено, јер се у светском комунистичком покрету налазе и неке партије које су напустиле марксизам – лењинизам, комунистичке симболе и прикривено се залажу за „хумани капитализам“. Друг Вагенас је изразио веровање да ће у наредном периоду комунистичке и радничке партије света успети да одбране принципе марксизма и лењинизма као једину идејну основу која мора остати водиља истинском друштвеном прогресу ка бескласном комунистичком друштву.
едно од најзначајнијих питања за које су посебно заинтересоване и КП Грчке и Комунисти Србије везано је за унапређење и повећања ефикасности комунистичких и радничких партија Балкана, а што треба остварити на следећем саветовању које би требало бити одржано у септембру или октобру ове године.
Друг Светозар Маркановић је у име Комуниста Србије кратко информисао о стању у Србији и о активностима КС у вези са тим. Стање у Србији је по свим параметрима много горе него у Грчкој и карактеришу га привредни колапс, робовласнички однос према радницима, социјална беда и хаос на политичкој сцени. У таквој катастрофичној ситуацији у земљи незадовољство угрожених слојева друштва је достигло кулбинацију. И онда следи апсурд да ти угрожени слојеви друштва немају на политичкој сцени праву аутентичну комунистичко – радничку авангарду која би њихово незадовољство постојећим стањем каналисала у организовану политичку снагу. Грађани Србије скоро већ 25 година гласају за неку од буржоаских партија и наседају њиховим лажним обећањима о бољем животу. Са друге стране, у Србији делује неколико парија са комунистичким предзнаком које се међусобно оптужују за грешке из прошлости и које већ деценијама не успевају остварити макар делотворну сарадњу у класној борби, а да и не говоримо о неопходности и императиву отварања пута ка стварању јединствене комунистичко – радничке партије Србије. То је највећи проблем са којим су комунисти у Србији већ деценијама суочени.
Предлажили смо да се предстојећи Састанак комунистичких и радничких партија Балкана, који је планиран за јесен ове године, најозбиљније позабави стањем односа међу комунистичким и радничким партијама у свакој од балканских држава. Треба дефинисати критеријуме који би јасно разграничили револуционарни марксизам – лењинизам од свих модалитета псеудо левице. Тих критеријума би морале да се придржавају све комунистичке и радничке партије у земљама Балкана или у супротном не би могле бити у блоку светског комунистичког и радничког покрета.
Комунисти Србије дају безрезервну подршку активностима КПГ како на унутрашњем плану, тако и на плану активности у међународном комунистичком и радничком покрету. Другим речима, један од најважнијих задатака светског комунистичког и радничког покрета мора остати револуционарни марксизам – лењинизам и јасно разграничен са социјалдемократском псеудо левицом.
КОМУНИСТИ СРБИЈЕ

Група из Београда, чланова Удружења „ЈУ.Центар Тито“ Србије кренула је 26.01.2014.године за Сарајево како би присуствовала обележавању 72-годишњице  и полагању венаца борцима Игманског марша.

Игмански марш је једна од најтежих операција коју је извела I Пролетерска бригада непосредно након формирања. Тада је 27./28.01.1942.године 800 бораца са Романије требало је из окружења фашистичког непријатеља пребацити се на слободну територију у Фочу и поред сарајева, преко Игмана, за 17 сати су савладали тај пут, а притом неки су заувек остали на Игману и око 150 бораца је остало без делова тела због мраза.

У овој групи која је из Београда кренула да се поклони сенима пострадалих у Игманском маршу био јеи наш члан Председништва ЦК Комуниста Србије Властимир Јевтић-Влајко, иначе у Лајковцу председник Удружења југословена, које има Секцију I Пролетерске бригаде и ево шта он каже, какви су његови утисци:

„Могу рећи да је била велика маса света, више хиљада људи из Словеније, Хрватске, Србије,а не само из БиХ. Мене је одушевило што је био велики број младих. Пешачили смо до Брезоваче, где су полагани венци и било је хладно, али сигурно није као 1942.године.“

Домаћин Ибрахим Дурмо који је био председник организационог одбора манифестације, уз помоћ војске који су разапели шаторе, угостили су нас, горе у планини Игман са топлим војничким пасуљем. Тог 27.јануара у поподневним сатима дошли смо у „Хостел-Тито“, где смо иначе провели 2 ноћи и 3 дана и када смо се одморили,кренули смо у обилазак града Сарајева.

Мени је било тужно видети последице грађанског рата које су и у Сарајеву видљиве. Ја сам као дете у основној школи био у Сарајеву, а и задњи пут 1990.године, док је још Југославија била цела, и 3 дана провели у хотелу „Србија“ на Илиџи, Сарајево је било лепо без рушевина које су ту и тамо сада видне.

Увече смо, на чувеној Баш-чаршији, у ресторану „Вишеград“ имали вечеру код Шета Неџада, заједно са Ибрахимом Дурмом и Николом Бабићем, као домаћинима. Ту је било и песме и пића тако да ме је оно тужно расположење прошло због оних разбијених зграда у Сарајеву.

Сутрадан је, 28.јануара изашла група у 10:00 часова на „Вечну ватру“ и положила венце на то спомен обележје у улици Маршала Тита где је присуствовао председник Савеза антифашиста и бораца НОР-а у Кантону Сарајево, Ибро Чомић и његов секретар Мирсад који су нам показали своју просторију на Баш-чаршији у којој је било неколико Титових слика и још нека места која су подсећала на грађански рат који су доживели Југословенски народи у задњој деценици 20.века.

У поподневним сатима кренули смо назад и сретно стигли у Београд.

Властимир Јевтић Влајко

Нова комунистичка партија Југославије и Комунисти Србије заједно су протествовали 21. јануара 2014. године испред Агенције за европске интеграције, а поводом почетка приступних преговора Србије и Европске уније.
Као што је познато Комунисти Србије, НКПЈ и већина других партија са комунистичким и радничким предзнаком је против приступања Србије оваквој Европској унији, у којој су темељ капиталистички друштвено – економски односи, у којој влада неколико водећих земаља западне Европе по диктату САД, у којој су преко 95 % земаља чланице агресивног НАТО пакта који представља ударну песницу светског империјалистичког поретка.

Грађани са простора Југославије, међу којима нарочито Републике Србије, најбоље знају какве неправде и злочине је учиниоНАТО пакт током претходних 20 година. Поред тога водеће капиталистичке земље Европске уније су саучесници у разбијању Југославије и уништавању наше привреде. Стање у коме се данас налази Република Србија је последица више од 20 година пљачкашке приватизације – тајкунизације, драстичног и континуираног опадања животног стандарда, криминала, корупције, употребе дроге и многих других облика друштвене патологије. Најгоре је то, што и поред наведених негативних искустава, и данас у Србији постоје снаге, које су нажалост и даље доминантне, а које замајавају грађане лажним обећањима о бољем животу, о Европској унији као циљу када ће настати благостање у земљи, о великим пројектима као што су Београд на води и канал Дунав – Морава – Вардар – Егејско море, и то у времену када велики број грађана једва преживљава, када је број незапослених по званичној статистици већи од 25 %, итд.
Комунистичке и радничке партије Србије, као и све прогресивне снаге у Србији, морале би објединити своје напоре да се раскринка бајка о Европској унији и да се грађани Србије пре свега окрену сопственим снагама да врате самопоуздање, ентузијазам и достојанство.
На протесном скупу главни говорници су били СКОЈ-евци који делују уоквру НКПЈ, а који су својим иступањем рељефно приказали све негативне карактеристике приступања Србије Европској унији. Они су, такође, скандирали слогане попут „ЕУ НАПОЉЕ – НАПОЉЕ ИЗ СРБИЈЕ“ и певали партизанске песаме и Интернационалу.
Друг Маркановић Светозар, председник КС Србије дао је интервју, који је објављен у тексту испод.
ИНФОРМАТИВНА СЛУЖБА К.С.

Београд: НКПЈ и СКОЈ протествовали поводом отпочињања преговора Србије о приступању у ЕУ

Нова комунистичка партија Југославије и Савез комунистичке омладине Југославије организовали су испред седишта Канцеларије Владе Србије за придруживање ЕУ протестни скуп поводом званичног почетка преговора Србије о приступању у Европску Унију.
Испред седишта Канцеларије Владе Србије за придруживање Европској Унији, Нова комунистичка партија Југославије и Савез комунистичке омладине Југославије организовали су протестни скуп поводом званичног отпочињања преговора Србије о приступању ЕУ, јавља дописник Анадолу Агенцy (АА).
На скупу је било окупљено око тридесетак активиста Нове комунистичке партије и Савеза комунистичке омладине.
Светозар Маркановић, председник Удружења комуниста Републике Србије, рекао је да иако се није окупило много људи на овом скупу, протест „даје “глас у име убедљиве већине грађана Србије који су незадовољни постојећим стањем у земљи“.
Поводом данашњег отпочињања преговора, Маркановић је рекао: „Све комунистичке и радничке партије Европе које следе идеје истинске слободе, хуманизма, равноправности, социјалне правде су против овакве ЕУ.“ Он је додао да садашња власт у Србији, а такође, како је навео, и све претходне од слома СФРЈ „само настављају политику која значи суноврат и не доноси ништа добро грађанима Србије. Напротив доноси само ропство које је на видику, да постанемо слуге неколико најмоћнијих и водећих држава ЕУ“. Према његовом схватању ЕУ не може донети ништа добро Србији и зато „Комунисти Србије, Нова комунистичка партија Југославије и друге прогресивне снаге у Србији из принципијелних разлога не могу бити на страни оних који подржавају марионетску политику“, рекао је Маркановић и додао:
У име организатора Владимир Гавриловић истакао је да је овај „скуп уперен против интеграције Србије у Европску Унију и представља симболичан протест против придруживања Србије тамници европских народа“.
„Ми се оштро противимо јер ЕУ Србији не може ништа добро да донесе, може само да однесе, против смо било каквих преговора, сматрамо да Србија треба да напусти европски пут и да остане неутрална“, рекао је Владимир Гавриловић, истичући да приступањем ЕУ, грађани Србије ће постати јефтина радна снага.
„Као држава ћемо фактички престати да постојимо, ЕУ је такође разбила нашу отаџбину Југославију, узела нам је Косово и наставља да га отима“, рекао је Гавриловић.
Извор: http://tacno.net/beograd/beograd-nkpj-i-skoj-protestvovali-povodom-otpocinjanja-pregovora-srbije-o-pristupanju-u-eu/