Свим Комунистичким и радничким партијама у Србији, као и свим грађанима Републике Србије желимо Срећну и плодоносну наступајућу 2016.годину!

Комунисти Републике Србије

Председник, Светозар Маркановић

Поводом годишњице формирања Прве Пролетерске Ударене Бригаде , члан Председништва ЦК КС друг Властимир Јевтић 20.12.2015. године положио је венац ЦК КС са црвеном петокраком на главном тргу места Рудо у Босни и Херцеговини. Поред делегације Комуниста Србије венце су положили као први делегати секције Прве Пролетерске Бригаде из Београда, затим Антифашисти Сарајева, делегације СУБНОР-а из свих Југословенских република итд. Најбројније су биле делегације из БиХ, а само из Сарајева је стигло пет аутобуса.

Окупљенима на тргу први се обратио својим рефератом Зденко Дупланчић, Председник Секције Прве Пролетерске Бригаде из Београда и подсетио на историјски пут и борбе кроз које је прошла Прва Пролетерска. Други говорник је био друг Властимир Јевтић који је поред подсећања на славне дане Прве Пролетерске изнео политичке ставове КС који упорно подсећају јавност да се на овим просторима у Другом Светском рату поред антифашистичке борбе у исто време водила и социјалистичка револуција коју су престале да спомињу чак и борачке организације. Друг Влајко је окупљенима говорио о актуелној политици КС која наставља класну борбу данас борећи се за исте оне идеале за које су дали своје животе хиљаде бораца Прве Пролетерске. Присутнима је подељен и последњи број часописа Комунист.

Комунисти Србије су позвани да посете Сарајево 30.јануара 2016. Године поводом годишњице Игманског марша.

Члан Председништва ЦК КС

Властимир Јевтић

Основни печат овом скупу који је одржан 15.12.2015.године дала је другарица Весна Милуновић која је у свом уводном излагњу подсетила на историјску улогу Танјуга као симбола информативне делатности везане за НОБ, Социјалистичку револуцију и 45.годишњу изградњу у Југославији.

Подсетила је на време садашње у коме актуелна власт слично осталим акцијама помоћу којих су уништаване вредности социјализма дошао на ред и Танјуг који је још један од последњих, бар у називу, задржао атрибуте који подсећају на славну СФРЈ.

У сличном тону, али са знатно више аргумената говорио је и први секретар СКОЈ-а, друг Александар Ђенић, при чему је нарочито подсетио на негативан контекст гашења познате информативне телеграфске агенције, која је била једна од најпознатијих у свету. Такође је истакао да је гашење Танјуга само један у низу негативних процеса који већ деценијама праве хаос у сфери информисања управо због приватизације и довођења на чело истих разних тајкуна који читав проблем своде на профит и обману грађана. Друг Ђенић је информисао да су се протесном скупу у организацији НКПЈ придружили и Комунисти Србије.

Нажалост, овом протесту нису присуствовали представници ни једног од средстава информисања, па чак ни новинари Танјуга.

Комунисти Србије.

Као и претходних година и ове године Комунисти Србије су присуствовали на свечаној академији као и полагању венаца поводом јубиларне 70. годишњице обележавања Дана Републике 29. Новембра која је одржана у Музеју Историје Југославије у Београду. Свечана Академија је започела Химном Хеј Словени као и сплетом Партизанских и револуционарних песама коју је извео свечани хор. После тога минутом ћутања одата је пошта умрлим и палим борцима у НОБ-у. Након уводног излагања друга Петра Матића-Дулета, свечани говор на академији одржао је друг Бошко Крунић бивши члан Председништва СФРЈ.

Делегација КС из Љига јеположила венац на спомен обележје и присуствовала обележавању Дана Републике на Кадињачи.

 

Internacionala

Седамнаести интернационални састанак комунистичких и радничких партија одржан је у Истамбулу од 30.10 до 01.11.2015. године. Састанку је присуствовало 104 делегата, представљено је 58 комунистичких и радничких партија из 48 земаља света.

Састанак је одржан током парламентарних избора у Турској, на којима је учествовала и КП Турске, под огромним притиском и терором од стране актуелне власти. Сви делегати су присуствовали предизборном скупу КП Турске и дали подршку предизборној кампањи.

Партије које су учествовале на састанку информисале су о својим активностима и напретку комунистичког покрета у њиховим земљама, као и о пробелемима са којима се суочавају. Интересантно је да су сви делегати означили САД и водеће земље ЕУ као глобалне силе које угњетавају народе и радничку класу широм планете. Говорници су изразили своју забринутост због ескалације сукоба, прогона и забрана према комунистичким партијама и комунистима од стране капиталистичких власти, као последње у низу је и убиство председника КП Парагваја, које су извршиле влада и тајна служба те земље. Одговорност комунистичких и радничких партија је да ојачају класну борбу. Учесници су дали посебан значај борби против мера штедње, посебно јер не погађа буржоазију него осиромашену радничку класу, коју треба мобилисати у правцу класне конфронтације.

Изражена је забринутост због размимоилажења унутар комунистичког покрета, као и раскола и неједниства међу комунистичким партијама у појединим земљама и истакнута је потреба за координацијом комунистичких и радничких партија по свим питањима.

Учесници су поздравили борбу народа у Латинској Америци и централну улогу комуниста у тим борбама за социјализам. Истакнута је борба Европских народа против империјалистичке политике својих влада, експлоатације радника и поробљавања миграната, а резултати избора у Грчкој и Португалији оцењени су као охрабрујући. Изражена је бојазан због ситуације на Средњем Истоку и Северној Африци, јачању фашистичких парамилитарних снага, формирању исламске државе која је изазвала до сада невиђен талас миграната.

Са друге стране капиталистички поредак обезбеђује основу за нови талас напада на радничку класу преко разних фондова и партнерстава, као и инфилтрацијом буржоаске идеологије у комунистички покрет. Учесници су нагласили да је императив да се насилно сруши капиталистички поредак под вођством комуниста.

Став Партије Комуниста Србије је да без уједињења Комуниста и формирања Пете Комунистичке Интернационале, рушење капиталистичког поретка у свету је неоствариво.

 

 

 

SAOPŠTENJE ZA SKUP KOMUNISTIČKIH PARTIJA U TURSKOJ

                                             DRUGARICE I DRUGOVI

Imam izuzetnu čast i zadovoljstvo da u ime partije Komunista Srbije pozdravim predstavnike svih prisutnih komunističkih i radničkih partija i da vam poželim puno uspeha u radu. Iskoristiću ovu priliku da se zahvalim organizatoru ovog skupa Komunističkoj partiji Turske na toploj dobrodošlici i gostoprimstvu. Takođe im želim da postignu što bolje rezultate na predstojećim izborima i puno uspeha u klasnoj borbi. Ovo je posebno važno jer, nakon tragičnih događaja u Ankari izazvanih delovanjem ekstremista u ime bezobzirne desnice, jasno je da samo jaka komunistička partija Turske uz punu podršku međunarodnog komunističkog i radničkog pokreta može da obezbedi stabilnost, prosperitet i humane odnose u turskom društvu.

Ukratko ću vas upoznati sa političkim profilom partije koju predstavljam. Komunisti Srbije su revulucionarna marksističko-lenjinistička partija čvrste jugoslovenske orijentacije.Da budem jasniji mi ne priznajemo razbijanje SFRJ u kontrarevoluciji 1990. godine i borimo se za njenu reintegraciju na dobrovoljnim osnovama kao najbolje rešenje za sve jugoslovenske narode. Isto tako ne priznajemo razbijanje SSSR-a i smatramo da bi reintegracija SSSR-a, oslobođena grešaka iz prošlosti bilo najbolje rešenje za Ukrajinsku krizu, za sve narode SSSR-a i razvitak komunističkog pokreta u svetu.

Komunisti Srbije su idejni i pravni sledbenici KPJ (i SKJ) koja je formirana 1919. godine i koja je 1941. godine tj. već već početkom Drugog svetskog rata i napada fašističke Nemačke na SSSR, povela narod u borbu protiv fašizma i uspešno okončala Narodnooslobodilačku borbu i jednovremeno izvela socijalističku revoluciju, koju je organizovala i predvodila KPJ sa maršalom Titom na čelu. Sledećih 45 godina i pored nekih grešaka, uspešno smo gradili samoupravni socijalizam i razvijali humanističke odnose u društvu. Naši uzori su komunisti Titove generacije, odnosno komunisti sa puškom u rukama. U teškoj su zabludi oni koji misle da kapitalizam mogu srušiti komunisti samo sa mobilnim telefonom u rukama. Naš stav je da svaka generacija komunista treba da ima obavezu da u povoljnom trenutku povede narod u revoluciju. Ne zagovaramo avanturizam već hrabrost koju su imali saborci Lenjina, Staljina, Mao Ce Tunga, Ho ŠI Mina, Tita, Fidela Kastra itd. Budimo hrabri! Suprotnost od hrabrosti nije sam kukavičluk već i konformizam. Konformizam je jedna od najvećih opasnosti po komunistički pokret. Mnogi komunisti, već godinama i decenijama posle protesta, štrajkova, tribina i sastanaka uživaju u udobnostima toplih domova pred tv ekranom, umesto da jurišaju na gradske palate gde su sedišta buržoaskih institucija. Ja dobro znam šta su užasi oružanih sukoba, pošto sam kao oficir JNA sa petokrakom zvezdom na šlemu učestvovao u građanskom ratu u Jugoslaviji i činio sve da zlo bude što manje. Baš zbog toga da se nikad više ne ponove ratovi kao što su bili u Jugoslaviji, Iraku, Avganistanu, Siriji, Ukrajini itd. Baš zbog toga kapitalizam se mora srušiti milom ili silom, jer će u suprotnom činiti sve veća zla na planeti.

Dolazim iz Srbije u kojoj je katastrofalno stanje u svim oblastima društvenog života. Nemoguće je proceniti gde je gore stanje, da li u politci, ekonomiji, socijalnoj politici, školstvu, zdravstvu, kulturi, sportu itd. Na vlasti je danas, a tako je bilo i ranijih godina, marionetska vlast koja bez pogovora izvršava naloge iz centara neofašizma današnjice a to su SAD i najmoćnije države EU. Pomenute kapitalističke države primenom globalizma, koji predstavlja neokolonijalizam, neofašizam i antikomunizam, terorišu čovečanstvo demagoškom pričom o ljudskim pravima.

Po nehumanosti i destruktivnosti srpske vlasti su u pojedinim segmentima prevazišlle svoje nalogodavce. Običan čovek u Srbiji je razočaran, nezadovoljan, uplašen, usamljen i apatičan, bez dovoljne buntovničke energije, koji na svakim izborima glasa protiv sebe i na svoju štetu. Nažalost u Srbiji ne postoji snažna i monolitna komunistička partija koja bi bila avangarda radničkoj klasi i ostalim nezadovoljnim građanima. Za takvo stanje odnosa među malim i brojnim partijama sa komunističkim i radničkim predznakom, najveću odgvoronost snose uticajni pojedinci u rukovodstvima ovih partija. Ove partije nemaju nikakav uticaj na društvene tokove u Srbiji. Komunisti Srbije su godinama bezuspešni inicijator ujedinjenja komunista i na tome ćemo insistirati i ubuduće. Najviše nam smetaju loši međupartijski odnosi između Komunista Srbije i Nove Komunističke Partije Jugoslavije. Stanje je toliko loše da i ujedinjeni ne bi bili značajna politička snaga, ali bi to bio preduslov za obzbiljniji politički rad i podsticaj simpatizerima da se uključe u klasnu borbu kao članovi ujedinjene revolucionarne marksističko-lenjinističke partije. Nažalost, danas ne postoji Komunistička Internacionala, koja bi ovakvo stanje u Srbiji i u mnogim drugim državama razrešila putem obavezujućih instrukcija.

Drugarice i drugovi,

Komunisti Srbije su zabrinuti zbog stanja u kome se nalazi svetski komunistički i radnički pokret. Zabrinjava nas nejedinstvo i nekvalitetna saradnja među komunističkim partijama. Čudi nas da je proleterski internacionalizam više formalan nego praktičan i suštinski. Nema više Boljševičke partije SSSR-a koja je pomagala organizaciono, kadrovski i materijalno sve komunističke i radničke partije, progresivne sindikate i sve slobodarske pokrete u svetu. Slično se ponašala i KPJ u granicama svojih mogućnosti. Danas je više nego ikad potrebna jedna snažna vodeća partija u komunističkom i radničkom pokretu, kao što je nekad bila Boljševička partija SSSR-a.

Komunisti Srbije smatraju da bi ulogu vodeće partije u komunističkom i radničkom pokretu trebalo da preuzme Komunistička partija Kine. KS se i danas dive osnivaču KPK Mao Ce Tungu i njegovim saborcima. Divimo se današnjim dostignućima KPK ali postavljamo otvoreno pitanje kineskim drugovima zašto svojim ogromnim ideološkim, kadrovskim, organizacionim i materjalnim kapacitetima ne pomognu posrnulom svetskom komunističkom pokretu tako što bi se stavili na njegovo čelo i poveli ga u pobedonosnu borbu protiv kapitalizma. Preduslov za to je da zajedno napravimo jedinstvenu idejnu platformu i jasno se razgraničimo sa svim modalitetima desnice i pseudolevice. Pošto je kapitalizam sve destruktivniji i nije ga moguće popraviti, nego ga moramo srušiti u interesu sve ugroženijeg čovečanstva.

Komunisti Srbije predlažu da se formira nova (peta) Komunistička Intrnacionala, čije bi ključni zadatak bio učiniti delotvornijim rad međunarodnog komunističkog i radničkog pokreta tako što bi se, ne samo usvajali programi i rezolucije sa brojnih međunarodnih sastanaka, već da bi se obezbedili uslovi u kojima bi bilo moguće kontrolisati izvršavanja postaljenih zadataka, kao što je nekad sa manje ili više uspeha činila Kominterna.

To praktično znači da međunarodni i komunistički radnički pokret mora imati svoje izvršne organe, čiji bi prevashodan zadatak bio organizovanje i kontrola sprovođenja zadataka Pete Komunističke Internacionale u koju mogu biti primljene partije koje zadavoljavaju sledeće kriterijume:

1. Da budu revolucionarne marksističko-lenjinističke partije.
2. Da se zalažu za dominaciju društvene, državne i zadružne svojine. Privatna svojina je dozvoljena ako nema eksploatatorski karakter i ako ne ugrožava temelje socijalističkih društveno-ekonomskih odnosa.
3. Da su privržene proleterskom internacionalizmu i prema mogućnostima pomažu druge partije ideološki, organizaciono, kadrovski pa i materijalno.
4. Da povuku liniju razgraničenja i ne sarađuju sa partijama desnice i socijaldemokratske pseudolevice.
5. Da sve zainteresovane partije prilagode svoje programe i praksu gore navedenim uslovima.

UJEDINIMO SE U BORBI PROTIV KAPITALIZMA POD SLAVNIM CRVENIM BARJAKOM SLOBODE!

ŽIVEO SVETSKI KOMUNISTIČKI POKRET!

Komunisti Srbije.

 

ЗАХВАЛНИЦА ДОМАЋИНА УЧЕСНИЦИМА СКУПА

Драги другови,

Централни комитет Комунистичке партије Турске је на ванредном састанку одмах после избора оценио да је подршка братских партија много помогла у њиховој изборној борби 1. новембра. Желимо да се захвалимо свим партијама које су отворено заузеле став и пружиле подршку Комунистичкој партији Турске и високо ценимо интернационалну и револуционарну позицију коју су притом заузеле.

Извештај Централног комитета о изборима је објављен данас, а енглески превод ће вам ускоро бити достављен. Иако је број гласова које је наша Партија добила још увек безначајан, важно је да је број гласова повећан више од 5 пута за 5 месеци. Треба истаћи да је ово повећање углавном у сиромашним срединама, где у неким областима побољшање достиже чак 1500%.

Централни комитет Партије је предузео мере да побољша свој рад и организационо и политички, нарочито међу радним људима. Другови, треба да знате и будете сигурни да ћемо наставити у том правцу.
Хвала вам још једном.

Другарски поздрави!

KЕМАЛ ОКУЈАН,

Први секретар ЦК.

 

 

Као и претходних година Комунисти, Борци НОБ и други поштоваоци палих бораца НОБ и бораца славне Црвене Армије достојанствено су обележили један од најзначајнијих догађаја у новијој историји. Значај ослобођења Београда заузима најисткнутије место међу свим борбама које је водила НОВ и ПОЈ, због тога што симболизује коначну победу антифашистичке НОБ и социјалистичке револуције.

Четрдесетпет година социјализма у Југославији што је омогућено победом социјалистичке револуције омогућено је стварање једне од најлепших и најпросперитетнијих земаља света-Социјалистичке Федеративне Републике Југославије.

Истини за вољу, Председник Републике Србије господин Томислав Николић положио је венац у име дражаве Србије, а било је још неколико акција од стране органа званичне власти и написа који су афирмативно проговорили о Дану Ослобођења Београда. И то је било све. Међутим, онај део обележавања овог величанственог датума из наше историје припада Комунистима, Борцима НОБ и свим поштоваоцима палих жртава за ослобођење Београда, али средства инфоримисања, као и претходних година нису обавестили јавност. Поставља се питање, да ли је тај игнорантски однос средстава информисања, случајан или намеран? Нама Комунистима је јасно да се ради о једном смишљеном настојању да се пониште и забораве сви догађаји из наше новије историје које су организовали и предводили Комунисти са Другом Титом на челу.

Онима који кривотворе историју неће поћи за руком да остваре своје прљаве намере. Антифашистичка народноослободилачка борба и социјалистичка револуција остаће као светионик новим генерацијама за сва времена.

КОМУНИСТИ СРБИЈЕ.

Извештавамо све Комунисте у Србији, борце НОБ и све Југословенске патриоте да је дана 26.09.2015. године преминуо један од великана Комунистичког и Радничког покрета на простору Југославије генерал пуковник у пензији бивши начелник генералштаба ЈНА, оснивач СК-ПЈ и њен бивши председник друг Стеван Мирковић.

Смрћу генерала Мирковића изгубили смо једног од великана Комунистичког и Радничког покрета на простору Југославије и следбеника и борца за велике Југословенске слободарске идеје. Он је био један од ретких високих официра ЈНА који је остао веран заклетви који је дао отаџбини СФРЈ.

Његова доследност у јавном заступању Комунистичких и Југословенских идеја осатаће као путоказ и узор младим генерацијама како се треба борити против свих невоља са којима смо суочени у периоду дивљег пљачкашког либералног капитализма данас.

Као млад момак приступио је Партизанском покрету, прихватио комумистичке идеје и као једна од ретких јавних личности храбро их заступао све до краја живота.

Оснивач је Југословенског Центра Тито, где је годинама усмеравао активност на очувању лика и дела Маршала Тита.

НЕКА ЈЕ ВЕЧНА СЛАВА И ХВАЛА НАШЕМ ВЕЛИКОМ САБОРЦУ И ДРУГУ СТЕВАНУ МИРКОВИЋУ!

КОМУНИСТИ СРБИЈЕ.

(Аутор књиге је Светозар Маркановић, Председник Партије Комунисти Србије).

Књига представља избор 45 од укупно 150 текстова објављених у електронским и штампаним медијима за последњих тридесетак година. Текстови су писани различитим поводима и у различита времена. Књига носи назив САЗРЕВАЊЕ, зато што се из свих 150 текстова које сам раније објавио, а нарочито из текстова које објављујем у овој књизи види мој напор да се пронађу прихватљиви одговори и политичке оцене које полазе од комунистичких идејних ставова, за дату историјску ситуацију кроз коју смо као друштво пролазили. То је једновремено била и нека врста мог сазревања као човека и комунисте. Главни циљ књиге је покушај да се допринесе тражењу одговора на два, по мом уверењу, најзначајнија питања:

1.Шта су биле кључне слабости и грешке КПЈ/СКЈ које су, поред осталих изузетно неповољних и унутрашњих околности, довеле до разбијања СКЈ и СФРЈ?

2.Шта треба да буду тежишни задаци комунистичко-радничке левице у Србији и на целом југословенском простору, у времену садашњем и у непосредној будућности?

У обајављеним текстовима дато је обиље политичких ставова којима се покушава одговорити на предходна два питања.

Намера је да се путем организовања неколико промоција разговара о бројним питањима која су у књизи покренута.

Аутор

Комунисти Србије у оквиру манифестације “Дани Лајковца” 17.септембра 2015.године били су најбројнији гости “Удружења Југословена Лајковац”.

Поводом Дана ослобођења Лајковца, Властимир Јевтић-Влајко, председник “Удружења за очување традиција и успомена на Југославију” и “Секције Прве Пролетерске Бригаде” са својим сарадницима као домаћинима уз покровитељство председника општине Живорада Бојичића и његовог заменика, са бројним гостима уз звуке химне “Хеј Словени” и дизања заставе СФРЈ на јарбол испред Дома културе означен је наставак традиције обележавања значајног историјског датума за ово место у Колубарском крају Србије.

Mлада девојка Јасмина Новаковић уз личну пратњу свога дечка Радована Цукића, обоје из Аранђеловца имала је част да подигне заставу СФРЈ на јарбол која се читавог дана виорила испред дома културе. Овај догађај пратила су и локална средства информисања, а после тог чина из протокола прешло се у салу “Градске куће Лајковац”.

После краћег излагања Властимира Јевтића који је подсетио на историјске догађаје НОБ-а 1941-1945. и херојске битке “13. Пролетерске – Раде Кончар” под командом народног хероја Милана Жежеља за ослобођење Лајковца и околине на њеном путу до Београда, скупу се прво обратио председник општине Живорад Бојичић. У свом излагању одајући признање Властимиру Јевтићу да се поштује та традиција и да то морају знати наше млађе генерације које долазе иза нас, да би се запамтила наша славна прошлост 20.века и Југославија која је била узор многим земљама у свету које су се ослобађале од колонијалног ропства страних завојевача.

После његовог излагања од гостију први се јавио за реч Председник ЦК КС, Светозар Маркановић који је истакао да је задовољан излагањем друга Властимира Јевтића да се Удружење Југословена из Лајковца не декларише као скуп Југо носталгичара, већ као активни борци за реинтеграцију Југославије и да ту идеју подржава Партија Комунисти Србије, док остале странке и партије на политичкој сцени Србије не подржавају. “Међутим, наша садашња политичка ситуација, не само у Србији, него и у осталим Републикама са простора СФРЈ је више него очајна, не само у политичком већ и у економском, социјалном, правном и да не набрајам даље. Доживели смо морални суноврат читавог друштва и грађански рат. Ми комунисти, нажалост, смо разбијени у више фракција и не представљамо никакву снагу да бисмо се наметнули широким масама народа који је незадовољан постојећим стањем. Морам рећи да се ми Комунисти Србије стално обраћамо свим тим фракцијама са позивом на уједињење у јединствену партију која би се тада могла наметнути широким народним масама као авангарда. Борачка организација и удружења леве оријентације морала би препознати ко су прави Комунисти и да би требали да се прикључе том строју. Неоспорно је да је потребно памтити нашу славну прошлост, али не може се садашња ситуација бременита многим проблемима гурати под тепих. Да ми сада гурамо главу у песак као ној и да препустимо некоме другом да иза нас то решава, а сваки дан је нам је све горе. Дакле, треба се активно укључити у борбу против либералног капитализма и глобализације коју намеће Запад, као и ова тренутна избегличка криза за коју је крива Америка као водећа сила Западног света”.

Запжено излагање поднео је и Зденко Дупланчић, Председник СУБНОР-а општине Савски Венац и члан Републичког одбора СУБНОР-а Србије, који је нагласио да се поново буди фашизам у Европи па и код нас на простору некадашње Југославије који смо ми Партизани уз помоћ савезника победили, али га нисмо потпуно уништили. Рекао је да је Пера Рајић из Загреба послао телеграм и честитао Лајковцу Дан ослобођења у име “Секције 13. Пролетерске”.

Такође Милан Сурла, представник Секције 6. Личке Ударне Бригаде из Београда, нагласио је да се не може заборавити наша славна партизанска борба против немачког окупатора и њихових помагача домаћих издајника у којој су животе дали 1.700.000 људи.

Гост из Костолца, Петко Поповић је такође поднео запажено излагање које се односи на чување традиција из НОБ-а којим поводом је сакупио доста експоната из тог периода и направио прави мали музеј који би сви овде присутни требало да посете.

Госте из Барајева је предводила Мира Лукић и пренела поздрав градоначелнице Бранке Савић која није могла доћи због заказане седнице у општини, као и поздраве председника Борачке Организације Барајева. У свом излагању је истакла да је пријатно изненађена ангажовањем “Удружења Југословена из Лајковца” и залагањем општинских органа Лајковца да се сачува традиција и сећања на нека прошла много боља времена.

На крају после краћег обраћања Раке Мандића председника Комунистичке Партије Лазаревца, овом скупу се у име Литерарне секције “Удружења Југословена” као њен члан представио рециталом “Разбијање СФРЈ” Властимир Јевтић и уз аплауз је завршена ова академија.

Након тога се приступило полагању венаца палим партизанским борцима. Венце на железничкој станици су положили “Удружење Југословена Лајковац”, “СУБНОР Савски Венац”, “Секција 6. Личке Ударне Бригаде”, “Комунисти Србије” из Љига и “Комунисти” Лазаревца. У ложионици на спомен обележје венац су положили “Југословени Лајковца” као и на стадиону “ФК Железничар” где је подигнута спомен плоча фудбалерима који су 1941.године отишли у Партизане.

Овај Дан ослобођења Лајковца завршен је другарски ручком са гостима у хотелу “Лајковац”.

 

Председник Удружења Југословена из Лајковца,

Властимр Јевтић-Влајко

Poštovani građani Sente, drugarice i drugovi,

 

Ispred komunista Sente i Subotice čestitamo svim građanima Sente 8. oktobar, Dan oslobođenja, kada je 1944. godine Senta oslobođena od fašističkog okupatora. Opšte je poznato da je antifašističku narodnooslobodilačku borbu i socijalističku revoluciju na prostoru Jugoslavije organizovala, predvodila i pobedonosno okončala Komunistička partija Jugoslavije sa drugom Titom na čelu. Danas se sećamo i odajemo poštu žrtvama fašizma iz Sente. Ovaj značajan datum obeležavamo u godini kada se obeležava i 70 godina od pobede nad fašizmom u Jugoslaviji, 15. maja 1945. godine. Zahvaljujemo se organizaciji boraca Sente što nas je pozvala na polaganje venaca povodom ovog značajnog datuma iz antifašističke borbe. Uveren sam da ima mnogo prostora za saradnju i zajedničko delovanje u interesu građana Sente.

Ovaj datum, 8. Oktobar 1944. godine nikad ne smemo da zaboravimo već i zbog toga što smo uvereni da je danas, kao i tada, većina građana Sente na strani antifašizma. Takođe, oslobođenje Sente od fašizma značajno je i zbog mladih Sente, koji se moraju bolje i svestranije upoznati u školama o vrednostima , o mladim borcima, tradicijom narodno-oslobodilačke borbe, koji su doveli do oslobođenja Sente, Vojvodine, Jugoslavije od najmračnije, za civilizaciju najopasnije pošasti XX veka — fašizma. Raznim našim akcijama mi moramo ciljno ići među omladinu, naročito onu koja je rođena posle 1990. i 2000. godine. Mnogi od njih ne znaju ko je ovde bio okupator, kako se nesigurno i teško živelo za vreme četiri godine okupacije od strane Hortijevih fašista, da li je ovde bilo otpora prema fašizmu, da li je bilo radničkog pokreta i partizana u samoj Bačkoj, kako je oslobođena Senta 8. Oktobra 1944. godine?

Antifašizam nam je danas neophodan kao hleb svakidašnji – zbog Mira, Slobode, zbog razvoja Sente, da se ne ponove ratovi kao 90-ih, jer vidimo da je čitavo društvo time unazađeno 50 godina. Za slobodu se moramo boriti svaki dan, jer mnogi danas nisu slobodni – jer, na primer, nemaju pravo na rad i život od svog rada. Većina građana Sente je za život zajedno, ali neke nacionalističke elite nas teraju da živimo odvojeno, jedni pored drugih. Mi to nećemo i zato se moramo suprotstaviti svakoj diskriminaciji čoveka i raznim ratnim huškačima, jer njihov cilj je samo lično i grupno bogaćenje.

Među mladim partizanima i borcima negovale su se vrline kao što su drugarstvo, solidarnost, poštenje, ljubav prema domovini, odgovornost, slobodoumlje – ako treba da se i pogine za druga. Šta je sa ovim opšteljudskim vrednostima danas, koliko su prisutne među mladima i građanima? Budimo ljudi prema ljudima, dobre komšije i nedajmo da nas jurnjava za profitom načini neljudima, da svako brine samo za sebe. Samo tako može Senta napred, da se njena privreda i kultura razvijaju, da se mi lepo osećamo i družimo u našem lepom gradu, u našoj lepoj Senti.

Mi Senćani možemo biti ponosni na 8. oktobar 1944. godine, na borbu za oslobođenje od fašizma i zato nedajmo da se falsifikuju istorijske činjenice o tome i o narodno-oslobodilačkoj borbi, i zato

 

Smrt fašizmu – sloboda narodu!

Slava i hvala poginulim u oslobođenju Sente!

 

Senta, 8.10.2015. godine