Били смо сведоци покушаја државног удара у Турској у ноћи 15. Јула. Упркос нејасноћама и несигурности у вези актера ових догађања, ово је био прави пуч. Да је Фетхулах Гулен стајао иза државног удара и да Фетхулах Гулен има дубоке везе са САД администрацијом су чињенице. Осим тога, било је више индиција да Пентагон и ЦИА стоје иза покушаја пуча. Неуспех овог покушаја пуча је за добробит нашег народа. Да је државни удар успео, радни људи већ оптерећени свим могућим проблемима које пред њих поставља капиталистички систем морали би да се суоче са тежим и деструктивнијим условима. Једно треба имати на уму да су завереници у пучу имали про-НАТО и исламску оријентацију и да су служили међународном монополу деценијама.
Још једна чињеница коју треба имати на уму је да се Фетхулах Гулен појавио у политичкој арени унутар редова “Организација за борбу против комунизма”. Ова организација је основана 1960.године од стране ЦИА. Оно што је интересантно и иронично је чињеница да Ердоган и завереници деле исту идеолошку и политичку позадину око примарног циља државног удара и пуча. Исламизам, антикомунизам и пуна лојалност капиталистичкој класи су карактеристике које одређују Ердогана као и Фетхулах Гулена. Ердоган је такође играо значајну улогу у Блискоисточном сценарију на челу са САД.
Постоји неколико разлога који стоје иза недавне тензије између САД, ЕУ земаља и Ердогана. Неуспех у Сирији, Ердоган непрекидно подстиче тензије у Турској, његово стварање великог простора за маневар са подршком бирача, његови “неконтролисани” покрети су неки од првих разлога који долазе на памет. Међутим, ова напетост постаје постепено фактор који је створен дубоким економским и политичким сукобом који је у току између САД и снага под утицајем САД против Руске Федерације. Пошто се Ердоган и његова клика боре за опстанак пред домаћом и међународном изолацијом, Путинова администрација, користећи тактику ‘штапа и шаргарепе’, саветују Ердогана да прекине везе са НАТО-ом, или барем да се уздржи од подршке политици НАТО опкољавања Русије.
Након државног удара, постоје многи у оквиру владиних кругова у Турској који оптужују САД и ЕУ и залагање за “сарадњу са Русијом”. Без сумње, овај тренутни тренд није једино препоручен од стране буржоазије Турске, већ производ владине клике у потрази за уточиштем јер су изузетно уплашени након државног удара. Распад економских, политичких и војних односа Турске посебно са Немачком и САД се може постићи само социјалистичком револуцијом. Промена курса у оквиру тренутног поредка ће само повећати могућност хаоса, сукоба, грађанског и међународног рата. Текући догађаји указују да ће се тешки преговори између садашње владе и САД и ЕУ наставити . Турска буржоазија преузима све већу иницијативу, док опозиција у систему игра улогу посредника за текуће преговоре.
С друге стране, Турска пролази кроз период после пуча где су сви закони суспендовани, све одлуке и реструктуирање државе монополизовано од стране мале владине клике. Иако још није узело широке размере, хапшења и чистке које су усмерене према завереницима у пучу су сада проширена и на прогресивне, револуционарне и комунистичке снаге које су се бориле против Фетхулах Гуленових секти и других сличних исламистичких организација.
Под горе наведеним околностима Комунистичка партија упућује позив свим народима, радничкој класи и револуцинарним и комунистичким партијама света:
1. Не морате да направите избор између вође пуча Фетхулах Гулена или садашње владе. Завереници у пучу извршили су крвави и подмукао план. Садашња влада је сарадник са завереницима у пучу, пошто годинама угњетавају наш народ. То су милиони радника који пате под капиталистичком експлоатацијом и репресијом и политичким представницима тих радника који треба да буду солидарни са радницима.
2. Дебата у међународној штампи о томе да ли је “пуч био стваран или не“ је замка коју треба избегавати. Оно о чему треба да се расправља је нуклеарно наоружање у Инџирлик бази, тајне операције НАТО-а, како и за чији рачун је Фетхулах Гулен основао ову мрачну организацију која служи капиталистичкој класи у више од 100 земаља, добит који повезује исламисту Ердогана и “секуларане“ европске лидере, пљачка турских јавних средстава од стране међународних монополиста и огромне експлоатације свих радника.
3. Док су наизглед против ненародне владе Турске, морамо да стојимо против свих интервенција империјалистичких центара и покушаја “обојене револуције”. Не постоји добар и лош капиталиста. Неискреност у изјавама НАТО и ЕУ је очигледна, a изражава забринутост по питању слободе и демократије у Турској. Социјално ослобођење у Турској ће бити производ само радних људи у Турској.
4. Исто тако је несхватљиво да је Путинова Русија представљена као ослободиоц. Положај Руске Федерације према Турској је потпуно прагматичан и потпуно обликују интереса руске владајуће класе. Путинова администрација која хвали Ердогана је пре годину дана тог истог Ердогана прогласила за ратног злочинца због обарање руског борбеног авиона, па је чак предала УН елаборат пун доказа. Међутим, неколико недеља пре државног удара, љубавна ратна афера између Путина и Ердогана се поново распламсала. Нећемо дозволити да снаге у оквиру империјалистички-капиталистичког светског поретка буду оне које ће одређивати будућност наше земље.
5. Умерени Ислам је концепт произведен од стране САД. Слобода вере и богослужења је основно право. Међутим, религија треба да буде избачена из свих области политике и закона. Нема умерене верзије тога. Свака особа или покрет у Турској која се бави политиком у име религије или са верским опредељењем је злочин. Тренутна ситуација у Турској је прилика да се цени значај секуларизма и разуме његов витални значај за потлачене. Ова могућност може да се добро искористи само повезивањем тих претходних достигнућа човечанства у борби против капитализма, а не чишћење терена за расистичке и ксенофобичне идеологија у Европи.
6. Историја Турске је историја пучева, политичких атентата, религијског фантизама и милитаризама. Међутим, то није је све око Турске. Током своје историје, било је и добрих дешавања у Турској. Република Турска је основана као резултат борбе коју је водила заједно са младом Совјетском Русијом против империјалистичке окупације. Од 1923. године, борба против рата, тираније, капиталистичке експлоатације никада није престајала да постоји, са масовним учешћем радничке класе. Међународни комунистички песник Назим Хикмет је производ ове земље. Легитимни народни покрет који је устао против владе пре три године такође указују на чињеницу да постоји и другачији фронт у Турској и недавно смо били сведоци борбе између две исламистичке групе људи. Позивамо вас да следите фронт радника, да станемо у знак солидарности са њима и да учинимо да се њихов глас чује. Против капитала, диктатора, монополистичких организатора државног удара, радни људи, револуционарни интелектуалци и комунистички екстремисти имају традицију интернационализма.
ДОЛЕ ИМПЕРИЈАЛИЗАМ !
НАТО И ЕУ ИМПЕРИЈАЛИСТЕ КАО ИЗВОР ПУЧЕВА ТРЕБА ОСУЈЕТИТИ !
ЖИВЕЛА БОРБА ЗА ХУМАНОСТ, ЗА ЈЕДНАКОСТ, СЛОБОДУ И ПРАВДУ !
КОМУНИСТИЧКА ПАРТИЈА ТУРСКЕ
