Ким Ил Сунг (1912-1994), председник Демократске Народне Републике Кореје, цео свој живот посветио је остварењу антиимперијалистичког циља за независност своје земље. Сјајном применом филозофског принципа идеје џучеа, чији је аутор, у народноослободилачкој борби, изнео је смернице за народноослободилачки покрет да потлачени народи света могу да остваре своју истинску слободу и независност сопственим напорима и борбом. У јуну 1930. поставио је линију организоване оружане борбе сопствених револуционарних оружаних снага и релевантна стратешка и тактичка питања. Створио је сјајан пример у историји народноослободилачких борби дајући научно и теоријско објашњење проблема револуција за национално ослобођење у колонијама први пут у историји и водећи антијапанску оружану борбу до победе. Културна конференција одржана у Хавани на Куби 1968. године усвојила је документ под насловом „Антијапанска оружана борба корејског народа покренута и вођена под директним вођством председника Ким Ил Сунга и одлучила да га узме као стратегију и тактику антиимперијалистичке борбе за национално ослобођење народа Азије, Африке и Латинске Америке. У документу се делимично наводи: „Победа у антијапанској оружаној борби остварена је захваљујући председнику Ким Ил Сунгу, команданту, који је изнео политички програм и научне методе за њихово остваривање и својим изванредним стратешким и тактичким вођством. Председник Ким Ил Сунг је активно подржавао национално-ослободилачке борбе потлачених народа света и подстицао их на победу. Он је народима разних земаља укључујући Мозамбик, Анголу и Зимбабве пружио драгоцена искуства и важна упутства и помогао им у свему што су тражили када су водили оружане борбе за независност против империјализма и колонијализма. Роберт Г. Мугабе, који је посетио ДНРК у априлу 1980, одмах након што је народ Зимбабвеа, који је стењао под угњетавањем и експлоатацијом колонијалиста више од једног века, коначно постигао независност кроз дуготрајну оружану борбу, рекао је председнику Киму Ил Сунг: ”Како су се наш захтев и праведни циљ поклопили са праведним циљем корејског народа и радника Кореје, тражили смо од вас значајну помоћ, а ви сте је ратификовали и понудили нам помоћ као што сте обећали; заиста сте постали наш најближи пријатељ и нераздвојни савезник.” Председник Ким Ил Сунг дао је охрабрење и поверење прогресивним народима који се боре за независност и дао изузетан допринос циљу независности човечанства. У свом говору под називом „За слободан и миран нови свет“, одржаном на церемонији отварања 85. конференције Интерпарламентарне уније одржане у Пјонгјангу, априла 1991. Ким Ил Сунг је истакао да све земље и нације, као равноправни чланови међународног друштва, треба да одрже независност, да се супротставе политици моћи и да енергично воде заједничку борбу широм света за спречавање агресије и рата. Када се сусрео са Франсоа Митераном, лидером Социјалистичке партије Француске, током његове посете ДНРК фебруара 1981, Ким Ил Сунг му је рекао да европске земље, да би спречиле нови светски рат, не би требало да се придруже било ком блоку, али да учине своје земље независним и неутралним и да помогну земљама у развоју како би могле чврсто да одрже независност, остваре мир и граде независне суверене државе. Митеран је рекао Ким Ил Сунгу да никада ни од кога није чуо тако вредне примедбе које јасно анализирају и процењују многе проблеме. Митеран је у мају те године изабран за председника Француске; на самиту Г7 рекао је да је Ким Ил Сунг био изванредан лидер садашњег доба. Допринос председника Ким Ил Сунга антиимперијалистичком циљу за независност човечанства биће испричан са несмањеним дивљењем.

У суботу 25.03.2023. године је у организацији партије Комунисти Србије, у конференцијској сали хотела „Шумадија” одржана антиревизионистичка трибина под називом „Истином против ревизије историје”. Трибина је била добро посећена, а њој су поред чланова наше партије присуствовали и представници организација које следе традиције Народноослободилачке борбе, као што су: СУБНОР,  Друштво за истину о НОБ-у, Партија радикалне левице, Удружење „20. децембар” из Вранића, организација Црвени. Трибини су присуствовали и заинтересовани грађани, с обзиром да је улаз био слободан за све који то желе.

Мотив за организацију трибине је био чињеница да се у задњих 30 година бескруполозно шире лажи о Народноослободилачком рату и улози Народноослободилачког покрета. У то су укључене много организације, институције и појединци, почев од државе, која је усвојила срамну одлуку о изједначавању Народноослободилачког покрета и четничких злочинаца и која кроз школске уџбенике шири лажи о наводној борби четника против окупатора. Не треба заборавити ни квази историчаре, као што су Бојан Димитријевић, Немања Девић, Чедомир Антић и Срђан Цветковић, потом самозване писце и публицисте, као што је Милослав Самарџић и сл. Ово су само неки од оних, чији списак је дуг, а који шире неистине, величајући злочиначку четничку организацију.

Пошто проф. др Младенко Цолић није могао да присуствује трибини, његов рад на тему „Ревизија историје Народноослободилачке борбе у Југославији свођењем Народноослободилачког покрета на покрет отпора, а Народноослободилачког рата на грађански рат” прочитао је друг Горан Каденић, заменик председника Удружења за истину о Народноослободилачкој борби. На тему „Сарадња четника са окупатором и четнички злочини над цивилним становништвом и члановима и симпатизерима Народноослободилачког покрета” говорио је друг Предраг Јовановић, организациони секретар наше партије. На тему „Фалсификовање историјских чињеница у Србији и методе борбе за истину” говорио је друг Дејан Јовановић, генерални секретар партије.

Након уводних излагања, учешће je узело и више учесника трибине, који су изнели своје виђење ревизије историје Другог светског рата у Србији, а које је било у потпуности сагласно са чињеницама изнетим у уводним излагањима. Посебну пажњу је привукло сведочење друга Владана Пантића о злочину четника, који су починили 20/21. децембра 1943 године у селу Вранићу, када су заклали 71 особу, од чега једанаесторо деце до 15 година.

Трибина је испунила свој циљ и још једном указала на сву погубnост фалсификовања историјских чињеница, којe у Србији траје већ 30 година.

СМРТ ФАШИСТИМА И ЊИХОВИМ СЛУГАМА – СЛОБОДА НАРОДУ!

Четврта непријатељска офанзива, познатија као Битка на Неретви, односно Битка за рањенике, почела је 20.јануара и трајала до половине априла 1943. године. За три месеца трајања Битке на Неретви јединице НОВЈ су даноноћно водиле тешке борбе са бројчано далеко надмоћнијим и технички опремљенијим непријатељем. Тешко је било коју од борби издвојити по значају, а не погрешити. Ипак, имајући у виду да се данас, 02. марта, навршава 80 година од победе у боју на Вилића гумну, одлучили смо се да нешто више кажемо о храбрости, непоколебљивости и пожртвовању бораца НОВЈ који су у њему учествовали.
Јаке немачке снаге, јачине две дивизије (717. и 718. дивизија) нападале су правцем Горњи Вакуф – Прозор, са циљем да овладају прeвојима Макљен и Вилића гумно, након чега би им био отворен пут ка Прозорској котлини, чиме би озбиљно угрозиле јединице Главне оперативне групе дивизија НОВЈ, а посебно Централну болницу са 3.500 рањеника.
Одбрaну на Вилића гумну, почев од 28. фебруара, организовала је Трећа крајишка бригада са два своја батаљона. Силовитим дејством одбацили су деловe 717. немачке дивизије са овог платоа и бригада је четири дана успешно одолевала нападима надмоћнијег непријатеља. Ситуација постаје изузетно тешка 02. марта, због чега Врховни штаб као појачање упућује Четврту пролетерску црногорску ударну бригаду, која је камионима довежена до Вилића гумна.
За памћење су одсудне борбе прса у прса, где је Четврта пролетерска бригада у току дана одбила 13 немачких напада и извршила исто толико противнапада, али је положаје задржала у својим рукама.
Захваљујући јуначком држању, непоколебљивости и пожртвовању које су пролетери исказали у току боја на Вилића гумну, спашена је Централна болница и животи 3.500 рањеника, а Врховном штабу је омогућено да спроведе планиране акције, што је као исход имало славом овенчану победу НОВЈ у Бици на Неретви. Подсетимо да је у завршној фази битке НОВЈ нанела тежак пораз четничким зликовцима, од кога се они до краја рата нису опоравили. Сматрамо да је веома важно да истакнемо да ни један заробљени четник није убијен од стране партизана, што сведоче и извештаји четничких команданата. За казну су само ошишани и обријани, након чега су пуштени кућама.

НЕКА ЈЕ ВЕЧНА СЛАВА ХЕРОЈСКИМ ПАРТИЗАНИМА!
СМРТ ФАШИЗМУ – СЛОБОДА НАРОДУ