Povodom 75-te godišnjice pobede nad fašizmom, delegacija partije Komunisti Srbije položila je cveće na spomen kompleks Oslobodiocima Beograda 1944 godine.
09.05.1945. godine progresivne snage sveta slomile su kičmu fašizmu i naterale Hitlerovu Nemačku na kapitulaciju. Međutim rat u Jugoslaviji i borba protiv kvislinga trajaće do 15. maja. Najpre u Bici na Zelengori 13.05.1945. jedinice Jugoslovenske armije u potpunosti su uništile četnike Draže Mihailovića da bi se 15.05. na jugoslovensko-austrijskoj granici kod mesta Poljana vodila poslednja bitka u 2. Svetskom ratu na tlu Evrope, kada su do nogu potučene ustaše Ante Pavelića, čime je konačno završen rat u Jugoslaviji koji je odneo 1,7 miliona žrtava.
Svečanosti su prisustvovali i ambasadori država sa prostora nekadašnjeg SSSR-a.
Komunisti Srbije nikada neće zaboraviti hrabre borce koji su položili svoje živote za oslobođenje zemlje od okupatora i domaćih izdajnika.

 

Поштовани вођа комесар Ким Јонг-Ун присуствовао је церемонији свечаног отварања којом приликом је пресекао траку за завршетак радова.Пјонгјанг, 2. маја / ЦТАЦ / – На путу ка општој поворци напред, у којој је цео народ, према грандиозном плану РПК, отвара се нови простор за социјалистичку изградњу кроз велике пројекте, за производњу фосфатних ђубрива која је подигнута у Сунчону и представља  богатство и просперитет. По први пут, застава победе на свим фронтовима изградње социјалистичке силе постављена је одличним завршетком изградње базе велике хемије у земљи. Постројење демонстрира непоколебљиви кредо РПК-а и народа: што је више непријатељских снага које постављају клипове под точкове,то ће се живописније наш црвени транспарент лепршати. Церемонија отварања Сунчонске фабрике за производњу фосфатних ђубрива  свечано је одржана 1. маја, на дан међународног празника радника.

Предсједник Радничке партије Кореје (РПК), председавајући Државног већа Демократске Народне Републике Кореје  (ДНРК), врховни заповедник оружаних снага ДНРК, Врховни Командант оружаних снага, друг Ким Јонг-Ун, присуствовао је церемонији завршетка. Постројење за производљу фосфатног ђубрива Сунчон је славна творевина и још једно богатство свих времена за изградњу богате и моћне Домовине у велико доба радничке партије, и производња, и архитектура, и заштита животне средине.Под мудрим вођством угледног вође, створена је индустрија по Џуче идеји за производњу фосфатних ђубрива која се заснива на нашој снази, технологији и сировинама. Као резултат тога, заувек су отворени изгледи да се прославе бесмртне заслуге великог вође, команданта Ким Ил Сунг-а и великог вође друга Ким Јонг Ила, који су ојачали чврст социјалистички темељ Независне економије И направљен је јаз у повећању производње ђубрива за одлучно повећање приноса зрна. Пуштање у погон фабрике Сунчон за производњу фосфатних ђубрива прво је снажно тутњање победничких пушака у јуришном нападу за спровођење одлука историјског 5. пленума Централног комитета 7. сазива који увећава веру у победу. На маршу је угледни високи вођа комесар Ким Јонг-ун отишао до места церемоније.Сви учесници су бурно узвикивали „Ура!“, славећи великог вођу, друга Ким Јонг-Уна, који је изванредним вођством постигао нову револуцију у развоју индустрије ђубрива и водио револуционарну поворку за јачање независне економије до победе.На свечаности је учествовало и председништво Политбироа Централног комитета РПК-а, заменик председника Државног већа ДНРК, заменик председника Централног комитета странке Пак Бон Џу.Присуствовали су и члан Политбироа Централног комитета РПК-а, члан Државног савета ДНРК, премијер Кабинета министара Ким Че Ронг, заменици председника Централног комитета странке Ким Док Хонг и Пак Тае Сонг, први заменик шефа Централног комитета РПК-а Ким Јонг Чен и Јо-Јонг Вон, чланови Централног комитета, чланови грађевинских штабова, грађевинари, радници у провинцији Јужни Пјонгјанг. Члан Председништва Политичког бироа Централног комитета РПК-а, заменик председника Државног већа ДНРК, заменик председника Централног комитета странке Пак Бон Чу одржао је говор о завршетку изградње. Он је рекао, да је изградња фабрике фосфорног ђубрива Сунчон највећи догађај, показујући револуционарни дух херојске радничке класе, одлучне у постизању нове победе у социјалистичкој изградњи храбрим спровођењем идеја под вођством велике партије, а то јасно показује импресивну моћ наше државе и надахњује велику мотивисаност свих пољопривредних радника и људи. Угледни виши вођа представио је борбену мисију изградње велике и модернизоване фабрике за масовну производњу високо-концентрисаних амофосних ђубрива која су потребна у руралној производњи, и енергично је управљао радом у циљу доследне примене захтева џучелизације и модернизације, изградио модерно постројење у хемијској индустрији и предузеће за уштеду рада, у коме је извршена аутоматизација и процес  механизације – приметио је. Градитељи, научници и војно особље народне војске, развили су дух несебичног испуњења политике партије, започели борбу преданости, жестоку борбу током целог дана и пре планираног времена спровели огромне грађевинске радове. Завршетак фабрике фосфатног ђубрива Сунчон, који обећава развој индустрије ђубрива у нашој земљи и подстиче економски фронт у целини, велика је победа за идеје наше партије о изградњи, богатству друштва и просперитету. И још једном потврђује чињенице: када се, под вођством партије са великим самопоуздањем, снажно крене напред, можете да постигнете наше борбене циљеве онолико колико желите “, рекао је.Комесар Парк Бон Џу нагласио је да, чврсто се окупљајући око угледног високог вође комитета Ким Јонг-Уна, морамо пуни ентузијазма за напредак континуирано постизати запажене успехе и снажним ходом корачати напред схватајући снагу и просперитет социјалистичке Отаџбине са непобедивом вером.Председник РПК, председник Државног већа ДНРК, врховни командант оружаних снага ДНРК, највиши вођа наше партије, државе и оружаних снага, друг Ким Јонг-Ун, пресекао је траку за завршетак градње.Опет су се чули усклици свих учесника „Ура!“ у знак поштовања према уваженом високом вођи, који води општу борбу за свеобухватно спровођење великог плана изградње снажне државе и војске на основу сопствених снага, и на највишем нивоу величајући државну моћ и достојанство социјалистичке Кореје.Друг Ким Јонг-Ун, слушајући објашњења процеса производње комплетиране фабрике, разгледао је различита места, укључујући прераду сировина, производњу жутог фосфора, процес производње амонијум-фосфата и процес паковања производа. Угледни вођа, дивећи се панорами лепо изграђене фабрике, дирљиво је рекао: када би велике вође и велики команданти, који су уложили велике напоре да реше проблем исхране и хране наших људи, знали о изградњи модерне фабрике за производњу фосфатних ђубрива, били би веома срећни. Угледни високи вођа напоменуо је да сада наши пољопривредни радници могу дати сву снагу за коришћење жита које је омогућила партија, да су биљке израсле уз помоћ фосфатног ђубрива поносни резултат апсолутних присталица политике партије, постигнута уједињењем снага јединства војске и људи, и похвалио је подвиге свих градитеља , научника и техничара. Истакнути виши вођа изразио је задовољство што су наставници и истраживачи Политехничког универзитета Ким Чака, уз асистенцију одговарајућих јединица, успоставили одличан систем интеграције производње у погону за ђубриво сунчевих фосфата. – Најважније политичко питање на које наша партија посвећује велику пажњу.Угледни виши вођа рекао је да је завршетак изградње фабрике Сунчон за производњу фосфатних ђубрива прво постигнуће након 5. пленума Централног комитета 7. сазива и важан тренутак за скок хемијске индустрије наше земље на вишу фазу. И напоменуо је да сви треба да сами запалимо пламен друштвеног богатства и просперитета на свим фронтовима изградње социјалистичке силе. Драги виши руководилац посебно је поставио задатке у управљању и раду постројења, укључујући и питање предузимања секвенцијалних мера за обезбеђивање сировина за ритмичку производњу фосфорних ђубрива, питање даљег унапређења интеграционог система производње, питање стабилног рада производних процеса и обраћање посебне пажње на заштиту животне средине.

Угледни виши вођа истакнуо је изазове и начине за развој наше хемијске индустрије у правом смеру у складу са захтевима новог века, укључујући и питање генералне реконструкције и модернизације постројења за ђубриво и изградње све више и више нових основа хемијске индустрије. Изразио је наду и веру да ће радници, научници, техничари и грађевинари истим духом и жаром уз који су на основу домаћих сировина и опреме створили моћну индустрију, покренути храбру офензивну борбу за отварање новог широког простора социјалистичке изградње, демонстрирати снагу великих идеје наше партије о јуришу напред.

Сви учесници који су свечано прославили значајан завршетак изградње уз учешће вође команданта Ким Јонг-Уна, страствено су ентузијастични да подрже вођство и идеје партије, духом самопоуздања и непоколебљиве чврстине, да се прослави ове године, када се обележава 75. годишњица оснивања наше партије, поносни на успех и на тај начин континуирано остварујући нове победе.

U borbama protiv fašista u Drugom svetskom ratu poginulo je 8,6 miliona crvenoarmejaca, 305 000 jugoslovenskih partizana, 300 000 američkih vojnika i 270 000 britanskih vojnika. Dakle najveće žrtve posle boraca Crvene Armije podneli su borci partizanskih jedinica u Jugoslaviji. U julu 1941. Godine Komunistička Partija sa svojih 12 000 članova organizovala je oružani ustanak protiv fašističkih okupatora. Već na jesen oslobođeno je Užice sa okolinom gde je formirana Užička Republika sa fabrikom oružja, štamparijom i organima vlasti. To je bila jedina slobodna teritorija u porobljenoj Evropi a do kraja rata na raznim delovima Jugoslavije postojaće slobodne teritorije. Partizanski pokret je bio jedini antifašistički pokret u Jugoslaviji. Partizanske jedince su formirane u svim delovima Jugoslavije a komunisti su bili najhrabriji borci i činili su celokupni komandni kadar. Bez pomoći sa strane nanosili su ozbiljne gubitke fašistima i njihovim slugama. Hitler je besneo pošto je morao na jugoslovenskom ratištu u borbama sa partizanima da angažuje od 200 000 do 450 000 vojnika koje je planirao za Istočni front i to je bila direktna pomoć partizana bratskoj Crvenoj Armiji. U borbama sa daleko moćnijim i bolje opremljenim neprijateljem partizanski pokret je rastao da bi nakraju rata sa 800 000 vojnika bio četvrta vojna sila na savezničkoj strani. Vrhovni komandant je bio Maršal Josip Broz Tito koji je genijalnim komandovanjem svoje jedinice vodio iz pobede u pobedu do konačnog oslobođenja zemlje. Maršal Tito je bio jedini vrhovni komandant u Drugom svetskom ratu koji je neposredno u prvim linijama učestvovao u oružanim borbama i bio je jedini vrhovni komandant koji je bio ranjen. Partizani su jedini u Evropi sami oslobodili zemlju od fašističkog okupatora i domaćih izdajnika. Moramo ipak da pomenemo da je Crvena Armija u pohodu na Berlin u jesen 1944. godine prošla kroz sever Srbije i u sadejstvu sa partizanima ubrzala oslobođenje Beograda i Vojvodine. U borbama sa partizanima poginulo je 400 000 nemačkih vojnika. Antifašistička borba je ujedno bila i socijalistička revolucija. Sa oslobođenjem zemlje ujedno je srušen i kapitalizam u Jugoslaviji. Pošto je KPJ samostalno izvela oružanu revoluciju imala je pravo na svoj put u socijalizam. Jugoslovenski samoupravni socijalizam je predstavljao najprincipijelniju primenu marksizma-lenjinizma u praksi. Jugoslavija je imala 1.7 miliona žrtava u Drugom svetskom ratu. Nikada nećemo zaboraviti da je u borbi sa fašistima i socijalističkoj revoluciji poginulo 50 000 članova partije. 70 000 skojevaca i isto toliko kandidata za partiju.

U Srbiji danas, u državicama bivše SFRJ kao i u celom svetu, u toku je revizija istorije kojom se rehabilituju stvarni saradnici okupatora, umanjuju se njihovi zločini, izmišljaju razlozi zbog kojih su oni sarađivali sa okupatorom. Sa druge strane satanizuju se istinski i jedini borci za slobodu, Narodnooslobodilačka vojska Jugoslavije, Vrhovni štab i svi komunisti. Predstavljaju se kao “uništitelji” srpstva, hrvatstva itd. falsifikovanjem istorije i negiranjem istorijskih činjenica. U Srbiji je do sada rehabilitovano preko 2000 ratnih zločinaca i saradnika okupatora a sve kao posledica antikomunističke histerije. Moramo se boriti svim snagama protiv takvih manipulacija i laži.

SLAVA POBEDNICIMA 

* Malo ko može da ostane ravnodušan kada vidi kakav je bio ugled Tita i SFRJ. Iznad niskog profila postjugoslovenskih državnika kojima packe dele treći sekretari luksemburških ministarstava, uzdiže se zaista divovska Titova senka.
* Da li su mu okolnosti išle na ruku? Preveliki je broj iskorištenih prilika da bi se njegova karijera pripisala sreći ili sudbini.
* Uspešno je izveo socijalističku revoluciju postavši jedini vođa revolucije koji je priznanje velikih sila dobio skoro istog dana kada je zasnovao revolucionarnu vladu.
* Titova SFRJ je prva evropska zemlja koja se usudila da obara američke avione. Tito se jedini odupreo Staljinovoj hegemoniji. Tito je jedini vođa male države koji je doživeo da mu na poklonjenje dođe šef supersile Nikita Hruščov i izvini se za greške prema SFRJ.
* Bio je državnik male države koja je preko svoje mere uticala na svetsku politiku

 

“Pitanje ‘Šta je zlo?’ mora se zameniti pitanjem ‘Zašto se čini zlo?’

(Nema odgovora ili definicije šta je zlo.)

 

Filip David

 

Dva najvažnija „događaja“ 1944. godine u Subotici svakako su nasilno skupljanje Jevreja i njihova deportacija 16. juna i oslobođenje Subotice od okupatora 10. oktobra. Dva kontrastna događaja u toj godini: Holokaust[2] i Sloboda!

I danas, 76 godina od fašističkog zločina nad subotičkim Jevrejima zastane nam dah od te tragedije, misli nam se uskomešaju, iznova moramo zastati i minutom ćutanja sa pijetetom se prisetiti na naše sugrađane. Tog 16. juna 1944. godine iz živog tkiva bića Subotice otkinuto je 4000 života (napomena: iza svakog broja je Čovek). Prema popisu stanovništva(1941) u Subotici je živelo 6015 Jevreja, njih 4500 je odvedeno je u logore, 1945. godine vratilo se njih 1050-oro, a danas u Subotici živi 281 naših sugrađana pripadnika Jevrejske nacionalne zajednice (popis iz 2011. godine).

Taj mesec jun 1944. godine je crna mrlja u istorijatu Subotice, senka na ponašanje i odnos dela građana prema zlu.. Holokaust se ne sme pravdati, ne može objasniti, ali postavlja pitanje granica života i smrti,  od tog gore ne može biti i zato se mora razobličiti: Kako mladi da shvate šta je holokaust, da se to više nikada ne desi, da to ne trpe, da se tome suprotstave?! “Aušvic se nikada ne bi mogao desiti, ljudi ga ne bi mogli podnet… Hladnoća društvene monade izolovanih konkurenata, indiferentnost spram sudbine drugih – sve su to bili preduslovi za to da se samo mali broj ljudi pokrene, Mučitelji su to znali…” (Adorno, 1977.) Fašističko učenje tumači zajednicu kao uslov i oblik očuvanja od kriza. Nacija ovo jedinstvo osigurava krvnom čistoćom članova zajednice. Pripadnici manjinskih nacija optužuju se kao osnovni krivci za krizu poretka. Nacionalizam, posebno antisemitizam fašisti usvajaju kao svoj program.

Holokausta kao radikalnog  zla bilo je u XX veku, a da li će ga biti sutra, od nas zavisi! Posle II svetskog rata kao moralno opravdanje anglo-francuske invazije na Egipat 1956. godine, U Prvom zalivskom ratu, 90-ih na YU prostorima imamo etnička čišćenja, atrociteti u Jemenu, NATO bombardovanje Srbije 1999. itd. O ovome moramo misliti i na način kako to 1996. godine kaže David Albalhari: “Kada se jednom poseje seme zla, kao svaki koren, ostaje zauvek na istom mestu, sve dok se ponovo ne steknu povoljni uslovi za njegovo klijanje.”

 

Holokaust kao kulminacija višedecenijske trpeljivosti prema antisemitizmu (Mirko Grlica)

 

Da bismo saznali o holokaustu počinjenom prema Jevrejima od strane fašista 1944. godine, moramo sa par naznaka ukazati na tinjajući antisemitizam koji se nekažnjeno širio, bio prećutkivan u našim krajevima od druge polovine XIX veka i u prvoj polovini XX veka.

Od 1880-ih kreće asimilacija, mađarizacija Jevreja. Počev od 1890. pa do 1944. godine u subotičkoj štampi može se pratiti kontinuitet antisemitski intoniranih tekstova koji uveliko odražavaju odnos javnosti prema Jevrejima. Izgradnja sinagoge u Subotici 1903. godine u bunjevačkim novinama “Neven” dočekano je (na moje iznenađenje) rečima: “Šaka ljudi, a sazidali žinagogu, kao da u Subotici ni nema drugi’ naroda.”

Položaj Jevreja u Kraljevini SHS bio je diskriminatoran, a to se odnosi naročito u obrazovanju, zatim iseljavanju više porodica iz centra grada, oduzimanju poslova itd. Zakon nazvan Numerus Clausus je prema strukama slobodnih zanimanja u finansijskim, trgovinskim i privrednim preduzećima koja su zapošljavala preko 10 radnika,  broj Jevreja je mogao biti do 20% i ne preko toga, a broj studenata Jevreja na fakultetima ne preko 6%. Ove propise diskriminativne prirode donosio je Svetozar Pribićević, ministar unutrašnjih poslova. U Mađarskoj su prva dva zakona o ograničavanju prava Jevreja doneta pre II svetskog rata, treći 1941. a četvrti 1942. godine.

2.

Još pred rat u Subotici su delovala udruženja Turul i Bočkai koja su bila desničarska i antisemitski nastrojena. Tokom rata udruženje Turul je odštampalo proglas da osim berbera, frizera, poslastičara, trgovaca prehrambenim proizvodima sve ostale radnje moraju da odbiju usluživanje Jevrejima. Tako su mnogi na ulaznim vratima svojih radnji istakli natpis: “Jevreje na uslužujemo”. 8. maja 1941. godine počelo se sa popisivanjem imovine svih Jevreja, a počelo se sa trgovinama duvanom u Subotici. U tome je naročito prednjačilo šovinističko udruženje Bočkai, a njegovi ugledni članovi su kao potkazivači tražili da preuzmu oduzetu imovinu.

Broj članova antisemitski nastrojenih Strelastih krstova (Nyilasok) bio je na severu Bačke prilično velik: krajem 1942. godine u Subotici ih je bilo 1154, u Senti 1467, u Kanjiži 425. Članovi su većinom bili zemljoradnici i zanatlije. Kasnije njihov broj opada jer se nisu ispunila njihova očekivanja da će dobiti oduzetu zemlju i radnje deportovanih Jevreja. O Jevrejima odvedenim na prinudni rad pevale su se pesme rugalice:

 

 

“Naredba je izdata

Puno je regruta

Taljigaju ipak

I Kon i Isak.

 

Ašov i lopata, evo nas

Živimo i mremo za vas

Život nam je prava móra

I crknuti se – jao! – mora.”

 

 

Prateći članke u subotičkim novinama “Mađari u Južnim krajevima” (Délvidéki Magyarság) u proleće 1944. godine može se uočiti brojno učešće građana u pokušajima mađarske okupacione vlasti da situaciju prikaže kao normalnu, kao da je sve u redu, bez obzira na postojanje geta u kome je na hiljade Jevreja čekalo deportaciju u logore. Sa gledišta ljudskosti još je poraznija gramzivost za useljavanje u njihove kuće i stanove, zauzimanje njihovih radnji, iako su subotički Jevreji još bili stanovnici ovog grada. U drugim listovima sa područja Potisja piše: “Iz Južnih krajeva odstranjuju se destruktivni elementi, zvezdama obeleženi, predstavnici tihe propagande i zavereništva. Ne zanima nas kuda su otišli, ali svakoga od nas čini spokojnim što ne viđamo njihove karakteristične pojave i lica koja skrivaju tajne, kao što više ne osećamo ni smrad njihovih masnih kaftana.”

 

Progon Jevreja pre deportacije 1944, godine

 

Stavljanjem  Subotice pod jurisdikciju Hortijeve okupacione vlasti 1941. godine došlo je do surove retorzije prema pripadnicima jevrejske zajednice u Subotici koja prevazilazi tadašnje zakonske okvire. U celoj Mađarskoj je u toku II svetskog rata ubijeno više od pola miliona građana jevrejske nacionalnosti. Iako je najveći broj njih stradao tek nakon nemačke okupacije Mađarske, ovaj zločin nikada ne bi bio moguć bez pune kooperativnosti mađarske policije, žandarmerije, državnih službi i cele ratne mašinerije. Jedan broj istoričara nastoji da umanji i relativizuje ulogu Hortija u pogromu Jevreja, iako činjenice ukazuju da je njegova soldateska itekako radila na tome od početka rata.

 

Broj žrtava jevrejske nacionalne zajednice

u Jugoslaviji od 1941. do 1944. godine

 

Područje	Broj Jevreja 1941.	Broj žrtava Holokausta
Srbija	12.500	11.000
Banat	4.200	3.800
Bačka i Baranja	16.000	13.500
Subotica	6.015	4.000
Uk. Jugoslavija	82.242	67.248 (81,7%)

 

Progon, maltretiranje, hapšenje, suženje i ubijanje Jevrdeja počelo je odmah nakon ulaska Hortijeve soldateske u Bačku 12. aprila 1941. godine i trajalo sve vreme okupacije. Ovo potvrđuju sledeće istorijske činjenice:

 

3.

– 17.04.1941. izdata je naredba da svi nameštenici moraju dokazati svoje poreklo sve do kolena dede i bake;

– 18.04.1941. ukida se ugledni dnevni list Dnevnik županije Bačke (Bácsmegyei Napló) u posedu porodice Fenjveš;

– 28.04.1941. izvršena je racija u subotičkoj sinagogi kojom prilikom je otkriveno 29 lica izbeglih iz okolnih mesta i ona su internirana;

– 20.05.1941. započet je veliki talas hapšenja subotičkih Jevreja koji su bili zatvoreni u sabirne centre na Palićkom putu i ubrzo internirani. Protiv ovih akcija digli su glas mnogi istaknuti građani Subotice i protestvovali kod vojne uprave, ali bez uspeha. Prilikom prisvajanja jevrejske imovine, zbog društvenih i socijalnih napetosti, gradska uprava je to koristila da brzo i radikalno reši socijalne probleme onih koji su bili odani vlastima;

– među petnaestoro komunista obešenih 18. novembra 1941. godine i desetine pomilovanih bilo je i  Jevreja i drugih nacionalnosti;

– u šest zatvora i logora u Subotici, među više hiljada zatvorenih bilo je i Jevreja iz Subotice i okoline;

– Jevreji i drugi u koje nisu imali poverenja slati su na prinudni rad, što je najčešće bilo isto kao smrtna presuda, ako se nije radilo kao što je okupator očekivao;

– kuće, trgovačke radnje Jevreja bili su stalno pljačkani od strane pripadnika okupatorske policije i voske uz pomoć domaćih potkazivača, ucenama nateravani da “robu po spisku” dostavljaju na adrese u Mađarskoj;

– dokumenti okupacione vojske i policije ukazuju na dogovorenu proceduru, u izveštajima prema Pešti akcije antifašista pripisivane Jevrejima, jer u Mađarskoj nije smelo da se zna da se u Bačkoj i Mađari bore protiv fašizma;

– 2. jula 1842. godine održana je sednica gradske uprave Subotice na kojoj je prihvaćen predlog grada Ungvara u Ukrajini upućen Pešti sa zahtevom “konačnog rešenja jevrejskog pitanja”. U tom zahtevu je u 12 tačaka bilo utvrđeno kako da se holokaust sprovede u svakoj sredini, da se onemogući rad i život Jevreja u da se oni prikupe u sabirne koncentracione logore.

 

Masovna deportacija Jevreja u proleće 1944. godine

 

Nakon promene vlasti u Mađarskoj u proleće 1944. godine i dolaskom na vlast Salašija i njegovih krstaša (nyilaši) počelo je energičnije i masovnije pristupanje rešavanju “jevrejskog pitanja” po uputstvima Hitlera.

Na osnovu naredbe, već od aprila 1944. svi Jevreji stariji od 6 godina morali su na javnim mestima nositi šestokraku žutu zvezdu (veličine 10×10 cm) prišivenu na odelo. Istovremeno u okupiranoj Subotici politička policija Mađarske u saradnji sa Gestapom počela je masovna hapšenja, iseljavanje Jevreja iz svojih kuća i stanova i odvođenje u geto – svojevrsni sabirni logor – u ulicama pored železničke stanice u Subotici (danas ulice Pap Pala i Jovana Mikića). Formiranje subotičkog geta počelo je 22. marta 1944. U getu je u maju bilo 1.800, a u junu 2.800 ljudi. Dnevna štampa je kasnije pominjala i 4.300 osoba, jer su pred početak deportacije bili dovedeni Jevreji iz manjih naselja, a privremeno i iz Novog Sada. Jedan deo njih držali su u zgradi parnog mlina na Zemunskom (sada Beogradskom) putu. Podizanje ovog logora naređeno je 28. aprila, iz arhivskih podataka se vidi da je tu bilo zatvoreno 1.775 ljudi. Oni nisu ostali dugo u gradu jer su ih deportovali pre 13. maja 1944. godine.

Jevrejski savet je formiran 29. aprila. Članovi su bili: Emil Fišer, Erne Halbror, dr Emil Hamvaš, Jene Gutman, Jakob Ripner, Laslo Vajs, Herman Copf. Ovo telo je po naredbi gradonačelnika svaki dan od osam ujutru do osam uveče bilo u redarskoj službi. Jevreji su isključivo preko njih mogli da komuniciraju sa vlastima. Ovo telo je imalo i zadatak da pripremi izveštaje o svim interniranim osobama, članovima zajednice, koji su odvedeni u logore ili na prisilan rad, o njihovoj pokretnoj imovini, itd.

 

4.

Subotička policijska kapetanija je 16. maja donela uredbu po kojoj subotički Jevreji nedeljom i praznicima ni pod kojim uslovima nisu smeli da napuste geto. Tokom nedelje bilo je strogo zabranjeno da izlaze iz geta uveče od 7 do ujutru u 9 sati. Kapije geta su smele da se prekorače samo zbog  nabavke hrane. Tramvajem su Jevreji mogli da se voze isključivo u zadnjem delu pomoćnih kola. Po slovu uredbe Jevrejima je bilo zabranjeno da uđu u Palić ili u veliki park blizu jezera. U pozorište nisu smeli ići, a u bioskop samo na prve predstave. Takođe im je bilo zabranjeno da posećuju gostionice, kafane i barove. Uprava subotičkih pijaca je donela uredbu da Jevreji koji nose šestokraku zvezdu mogu kupovati samo posle 10 sati, a prodavci su strogo upozoreni da ne smeju kvalitetnu robu staviti u stranu da bi je namenili Jevrejima.

 

Masovna deportacija Subotičkih Jevreja izvršena je 16. juna. Lokalne vlasti su bile organizovale celokupnu logistiku i pripremile spiskove sa imenima dobijenim iz geta, sastavljenih sa Jevrejskim savetom. Spiskovi su bili sastavljeni po starosti: 12-godišnjaci, 12 do 16-godišnjaci, 17 do 50-godišnjaci, 51 do 60godišnjaci, 61 do 70-godišnjaci i iznad 70 godina starosti. Svi oni su pod krajnje neljudskim uslovima transportovani prvo u Bačalmaš u Mađarskoj, a odatle dalje u: Ašod, Aušvic, Bergen Belzen, Bor, Buhenvald, Budimpešta, Dahau, Hidegseg, Hodmezevašarhelj, Šomaz, Šarkhaza, Segedin, Sekešfehervar, Staro sajmište Beograd, Štuthof, Štrashof, Terezianstat, Vac i druge logore smrti. Nakon deportacije Jevreja uhapšeno je 126 Subotičana za koje je utvrđeno da su nosili pakete namirnica zatvorenicima u centralnom getu u Bačalmašu. U Aušvicu je stradalo 168-oro dece iz Subotice, većinom 10 godina starosti. “Logor je monstruozna mašina za proizvodnju životinja”, napisao je logoraš Primo Levi.

Sve ovo što znamo iz istorije svedoči i dokazuje da je mračni Hitlerov projekat realizovan i u Subotici u kontinuitetu nad Jevrejima, Srbima, Bunjevcima, Mađarima, Hrvatima,Romima i svim onima koji nisu odobravali i podržavali fašizam i vlast okupatora. Ne ponovilo se!

 

Prilozi: fotografije subotičke sinagoge i iz logora Dahau.

Napomene:

– Rad je sačinjen za stručni skup i zbornik radova “1944. godina u Vojvodini – otpor fašizmu”.

– Dugujem zahvalnost Jevrejskoj opštini Subotica na poklonjenoj literaturi.

Literatura:

– “Holokaust i filozofija”, Institut za filozofiju i društvenu teoriju Beograd 2018.

– Konferencija “70 godina od holokausta u Subotici”, Jevrejska opština Subotica 2014.

– “Prilozi iz istoriji subotičkih Jevreja 1920,-1944.” Jevrejska opština Subotica 2014.

• Film Marije Novakov: “O jevrejskoj školi u Subotici”.

 

 

Olajoš Nađ Mikloš, Društvo za istinu o NOB i Jugoslaviji,Subotica

[1] šoa na hebrejskom znači nevolju, uništavanje

[2] Holokaust, od grčkog holokaustos, potpuno spaljen

Već peti dan, u Moskvi traje opsada redakcije novina “Komunisti Rusije” i Centralnog komiteta partije Komunisti Rusije od strane policije i specijalnih snaga. U zgradi redakcije opkoljeno je deset novinara i lider partije Komunisti Rusije Maksim Surajkin koji je ujedno i zamenik predsednika Zakonodavne skupštine oblasti Uljanovsk.
Snage bezbednosti i dalje pokušavaju da napadnu redakciju, predlažući opkoljenima da “dobrovoljno” izađu iz prostorija, kako bi im se napisale prijave za “učešće na neodobrenom mitingu”, koji nazivaju “narušavanjem mera samoizolacije”. Novinari to izričito negiraju. Razlog za blokadu je skromno puštanje u nebo crvenih balona za Praznik rada od strane novinara koje ne predstavlja nikakav miting. Nije bilo parola, niti ozvučenja. Samoizolaciju i mere za zaštitu od epidemije Kovid-19 oni nisu narušili pošto su svi opkoljeni zaposleni u redakciji novina “Komunisti Rusije” koja radi u režimu neprekidnog rada.
Pored toga, tokom puštanja balona u vremenu od tri minuta novinari su nosili zaštitnu masku i zaštitne rukavice i na propisanoj distanci od 1,5 metra.
Opkoljeni su nastavili sa odbranom, ne žele da budu figure protokola o narušavanju mera bezbednosti, koji oni nisu počinili. Novinari su izneli stav da je ovo narušavanje slobode štampe i nezakoniti napad na opoziciju.
Smatramo da je ovo hrabar čin novinara i komunista u borbi za radnička prava. Za razliku od ruskih drugova kod nas ima mnogo udruženja sa komunističkim predznakom koja sarađuju ili bi da sarađuju sa buržoaskim partijama a pre svega sa Socijalističkom partijom Srbije ne vodeći računa o interesima radničke klase.

Na današnji dan pre 40 godina umro je predsednik SFRJ i SKJ, Maršal Jugoslavije Josip Broz Tito. Sem što je to bio tužan trenutak jer nas je napustio vođa revolucije i čovek koji je Jugoslaviji obezbedio dug period prosperiteta, na žalost pokazalo se da je to bio i trenutak koji je presudno uticao i na događaje koji su doveli do razbijanja SFRJ. Kao i svake godine, od osnivanja pa do danas, delegacija partije Komunisti Srbije je položila venac na grob druga Tita. Imajući u vidu okolnosti vezane za primenu mera za sprečavanje širenja epidemije naša delegacija je ovog puta položila venac i u ime Koordinacionog odbora komunističkih i radničkih partija sa prostora SFRJ.
Zabrinjava činjenica da je samo partija Komunisti Srbij odala počast Maršalu Titu dok druge partije i organizacije sa komunističkim predznakom to nisu učinile.
Članovi naše delegacije su dali izjavu za Frans pres, TV Pink, TV Kurir i Rojters.
Komunisti Srbije će i dalje ostati dostojni u borbi za stvaranje boljeg sveta vođeni idejama KP Jugoslavije i Maršala Tita.

Naša revolucija nije bila samo borba za oslobođenje od okupatora, već revolt protiv jednog nakaradnog društvenog sistema. To je našoj revoluciji dalo najširu masovnu bazu. Ukoliko je šira masovna baza revolucije utoliko je potrebno manje krvi. Mi smo imali masovnu bazu, ali naš rat je bio krvav pošto je naša zemlja bila okupirana. Da nije bilo okupacije, ne bi bilo kvislinga, Pavelića, Nedića, Mihailovića niti drugih izdajnika i za revoluciju bi trebalo još manje krvi. Kad se rat završio, imali smo ogromnu masovnu bazu za revoluciju i klasni neprijatelji se nisu usudili odupreti se; mi smo nacionalizovali njihovu imovinu i oni nisu maknuli prstom ili opalili metak. Problem nacionalizacije industrije u Jugoslaviji 1945. bio je relativno lak. Vlasnici fabrika i preduzeća nisu se mogli odupreti kao što su učinili za vreme Oktobarske revolucije pošto je ogromna većina jugoslovenskog stanovništva bila potpuno svesna da bi poredak koji je postojao u Jugoslaviji pre rata bio prepreka daljem postojanju nacije. U Jugoslaviji, zbog njenog zakasnelog razvoja, buržoazija nije mogla odigrati objektivno progresivnu ulogu. Drugim rečima, klasa vlasnika nad sredstvima za proizvodnju nije razvijala produktivne snage zemlje već je predstavljala aparat pomoću kojega su ekonomski razvijene zemlje držale Jugoslaviju u polukolonijalnom statusu, u statusu polurazvijene zemlje kao izvor sirovina za razvijene zemlje.
Za vreme rata najvažniji deo industije bio je nacionalizovan budući da su vlasnici dobrovoljno pristali da njihove fabrike doprinose ratnom potencijalu okupatora. Nakon rata, nacionalizacija je u potpunosti sprovedena uz odobravanje velike mase stanovništva. Nije neobično u Jugoslaviji da nekadašnji vlasnik nacionalizovane fabrike danas radi kao inženjer ili službenik u svojoj staroj firmi ili u drugom preduzeću.

Дана 30.04.2020. godine oko 2 сата ујутро нападнута је кубанска амбасада у Вашингтону, дистрикт Колумбија,  САД из аутоматског оружја.

Прошле године је Трампова администрација подстрекивала и завештала се на илегалном преузимању венецуеланске амбасаде у америчкој престоници.

Комунистичка партија САД осуђује не  само овај напад на амбасаду, већ и смер који америчка политика води ка социјалистичкој Куби. Захтевамо да градске власти у Вашингтону Д.Ц. темељно и транспарентно истраже пуцњаву у амбасади. Америчкој и светској јавности потребан је потпуни приступ свим чињеницама.

Позивамо наше пријатеље широм света да осуде ову ситуацију и да се обрате амбасадама и конзулатима Сједињених Држава у њиховим земљама како би се осврнули на напад на амбасаду и бурну антикубанску политику Трампове администрације. У четвртак у два сата ујутро, догодио се насилни напад на кубанску амбасаду у Вашингтону. Према раним извештајима из кубанских извора и од општинске полиције Вашингтона, нападач се одвезао до амбасаде која је смештена у северозападном делу престонице САД-а и из ватреног оружја отворио ватру на зграду Амбасаде. Суседи, пробуђени хицима, позивају полицију која је ухапсила осумњиченог чије име још није објављено у јавности. Иако нико није повређен, на згради амбасаде је дошло до оштећења: погођено је стакло изнад главног улаза, а стубови који подржавају трем зграде били су избушени мецима.Кубански министар спољних послова Бруно Родригез одмах је подсетио Трампову администрацију на своје обавезе према међународном праву да пруже потпуну заштиту од таквих напада свим дипломатским објектима страних држава у Сједињеним Државама. Ово је важан подсетник, јер је прошле године Трампова администрација подстакла и завела илегално преузимање венецуеланске амбасаде, такође у северозападном делу главног града САД-а. Још није познато ко  стоји иза напада 30. априла. Али клеветнички напади Трампове администрације и њених савезника достигли су температуру која је довела до напада. Пропагандистички напади на социјалистичку Кубу тренутно су усмерени на покушај дискредитације Кубе изузетно поштованог међународног здравственог солидарног рада. Земље којима Куба помаже у борби против пандемије КОВИД-19, укључујући оне велике као Јужноафричка Република, такође су биле мета љутитих напада актуелне америчке владе. Трампова администрација укинула је готово сав напредак у односима САД-Кубе који је постигнут након заједничке изјаве тадашњег америчког предсједника Барака Обаме и тадашњег кубанског председника Раула Кастра Руса у децембру 2014. године. Још увек постоје дипломатски односи, али већину особља Кубанске амбасаде у Вашингтону протерала је Трампова администрација. Економски напади чији је циљ да на Куби изазову максималне потешкоће од 11 и по милиона људи такође се интензивирају. Комунистичка партија САД осуђује не само напад на амбасаду, већ и целокупну  америчку политику која се води ка социјалистичкој Куби. Захтевамо да  власти у Вашингтону Д.Ц. темељно и транспарентно истраже инцидент велепосланства и почну тражити све појединце и организације које су у томе учествовале. Америчкој и светској јавности потребан је потпуни приступ свим чињеницама. Али то није довољно. Осуђујемо Трампову / Помпеову политику економских, политичких и пропагандних напада на Кубу који су под великим утицајем крајње десних елемената у старој кубанској егзиланској „дијаспори“ и фашистичком обрубу америчке политике. Молимо наше чланове и све наше пријатеље да одмах контактирају Белу кућу, амерички Стејт Департмент и општинску владу и полицију Вашингтон Д.Ц., да затраже прекид свих подстицања, провокација и напада на амбасаду и особље Кубе. Позивамо наше пријатеље широм света да осуде ову ситуацију и да се обрате амбасадама и конзулатима Сједињених Држава у њиховим земљама како би се осврнули на напад на амбасаду и бурну антикубанску политику Трампове администрације.