
Narodu Crne Gore čestitamo Dan ustanka 13. jul. Pre 79 godina, 13.07.1941. godine crnogorski narod rekao je odlučno ne fašističkom okupatoru. U borbi protiv italijanskog i nemačkog porobljivača živote je dao veliki broj boraca Crnogorskih brigada a veliki je i broj narodnih heroja koji su ostali upamćeni po svom junaštvu diljem Jugoslavije.
Uprkos pokušaju pojedinaca u Crnoj Gori, koji baštine nedela poraženih kvislinga, a posebno klera da prikažu borce NOV i POJ kao antinarodne, progresivna Crna Gora uvek će biti na strani pobednika iz Drugog svetskog rata.
Još jednom, čestitamo Dan ustanka građanima Crne Gore i našoj bratskoj Jugoslovenskoj Komunističkoj Partiji Crne Gore.
DAN USTANKA REPUBLIKE CRNE GORE
НАЈДРАГОЦЕНИЈЕ НАСЛЕЂЕ КИМ ИЛ СУНГА

Џуче идеја, водећа идеологија социјалистичке Кореје и узрок глобалне независности, има велики утицај на еру у развоју и обликовање судбине људских бића изван граница времена и простора. Ово идеолошко и практично богатство може се назвати најдрагоценијим наслеђем Ким Ил Сунг (1912-1994), вечног председника Демократске Народне Републике Кореје, завештеном корејском народу и прогресивним народима света. Џуче идеја, на основу научног расветљавања да је човек господар света и да игра одлучујућу улогу у преображавању света, показује пут масама људи, мотив историје, да обликују сопствену судбину сопственим напорима. Ким Ил Сунг је написао идеју Џуче током практичне борбе за вођење корејске револуције, а не током чистог академског истраживања за стварање идеолошког и теоријског система. Средином 1920-их, када је Кореја била под јапанском војном окупацијом (1905-1945), Ким Ил Сунг, који је у тинејџерским годинама кренуо на пут револуционарне борбе за своју земљу и своје људе, аутор је идеје Џуче током одређивања курса за пут корејске револуције. И потпуно је применио ову идеју на корејску револуцију на дуготрајан начин у дуготрајном току револуције. Под знаком Џуче идеје, корејски народ се појавио као господар независне земље из колонијалног ропства и изградио је социјалистичку државу која је независна у политици, самостална у економији и поуздана у одбрани државе. Суштинска компонента идеје Џуче је теорија и метода вођења које би масе требало да подржавају у револуционарној борби и пост револуционарној изградњи. До сада су дела Ким Ил Сунг-а, библиотека Џуче идеје, преведена на преко 60 језика и дистрибуирана у више од сто земаља света. И проучавање ове идеје је постало тренд садашње ере. Бројне истакнуте личности капиталистичких земаља, очаране енциклопедијским мислима садржане у његовим делима, постале су велики заговорници Џуче идеје. Shuhachi Inoue, бивши генерални директор Међународног института за Џуче идеју и добитник Међународне награде Ким Ил Сунг, објашњавао је јавности Џуче идеју и стварност ДНРК. Када су га неки критиковали да он проучава само ДНРК, а не Јапан, рекао је: Ти људи нису забринути због Јапана и његове судбине. Зашто они мисле да је идеја Џуче ограничена на ДНРК? Она је аутор те идеје али се она може користити у сваком хуманом друштву.
Став заговорника Џучеове идеје је да је идеја енциклопедијска идеологија, применљива на све старосне векове. Већина идеологија које су се појавиле у историји људских мисли изгубиле су на виталности и нестајале су како време пролази. Међутим, идеја Џуче, због своје универзалне истинитости и потпуности, ужива све већу подршку и наклоност прогресивних народа света. У лето 1985. у Француској је објављена књига под називом Речник филозофске критике. Ова књига анализира и процењује идеологије које превладавају у неколико земаља света у складу са мишљењем писаца. Међутим, само унос повезан са идејом Џуче не садржи ништа што критикује ову идеологију. Заправо, свет већ дуго симпатише идеју Џуче. На Дан сунца (15. априла) 2012. године, поздрављајући стогодишњицу рођења председника Ким Ил Сунга, у Пјонгјангу, главном граду Демократске Народне Републике Кореје, одржан је Светски конгрес о идеји Џуче. Џуче идеја је препозната као најутицајнија идеологија данашњице. Групе за проучавање идеје Џуче проактивно проводе своје активности у оквиру добро уплетеног система, у распону од националних група до континенталних организација, усредсређених на Међународни институт Џуче идеје, а број заговорника идеје расте како дани пролазе. Истакнута личност научних и културних кругова Европе рекла је: Ако ме неко пита шта бих бранио у ризници људске цивилизације, одговорит ћу без устручавања да не бирам ништа осим Џуче идеје.Џуче идеја, најдрагоценије наслеђе Ким Ил Сунга, блистаће заувек заједно са победоносним напретком узрока глобалне независности.
NASTAVAK DESNIČARSKOG DIVLJANJA I RAZBIJANJA NARODNOG PROTESTA


KOMUNISTI SRBIJE OBELEŽILI DAN USTANKA NARODA SRBIJE



PRVI DAN PROTESTA PROTIV ANTINARODNOG REŽIMA


KOMUNISTI SRBIJE OBELEŽILI DAN BORCA



JЕДИНИ ЖИВИ НАРОДНИ ХЕРОЈ СЛАВИ 100-ти РОЂЕНДАН

На простору СФРЈ остао је само један живи народни херој. Користимо прилику да Петру Матићу Дулету честитамо 100-ти рођендан и пожелимо му добро здравље. Његов животни пут оличен у борби за идеје комунизма и обесправљених слојева друштва, као и његова борба против фашизма, светао је пример за све комунисте.
Петар Матић Дуле рођен је 6. јула 1920. године у Иригу. Потиче из имућне земљорадничке породице. Основну школу је завршио у родном месту и до почетка Другог светског рата се бавио земљорадњом. Дружећи се са младим радницима и студентима, упознао се са идејама радничког покрета и јуна 1940. године је постао члан Комунистичке партије Југославије (КПЈ).
После Априлског рата и окупације Краљевине Југославије, 1941. године, Петар је, као секретар Месног комитета, а потом и секретар Среског комитета КПЈ за Ириг и члан Штаба за припремање устанка, врло активно радио на организовању устанка у Срему. У августу 1941. био је задужен за прихват робијаша-комуниста побеглих из сремскомитровачког затвора.[1] Када је формирана Иришка партизанска чета, постао је њен први политички комесар. У лето 1942. године за време велике непријатељске офанзиве на Фрушку гору, био је током пробоја рањен у ногу. По одласку главнине Сремског партизанског одреда у источну Босну, он је са његовим Четвртим батаљоном остао у Срему. У прво време је био заменик, а потом и командант овог батаљона.
Половином маја 1943. године постављен је за команданта Треће групе војвођанских ударних батаљона, од којих је касније формирана Трећа војвођанска ударна бригада. Заједно са Штабом бригаде организовао је већи број заседа, напада на насељена места и комуникације, које су успешно извеле јединице бригаде у Срему и источној Босни. Након неуспелог напада на непријатељски гарнизон у Брчком, новембра 1943. године, вратио се у Срем, где је преузео дужност команданта Сремског партизанског одреда.
За команданта Шесте војвођанске ударне бригаде постављен је априла 1944. године. У борбама ове бригаде са Немцима на Фрушкој гори 17. јула 1944. године, био је рањен у груди и убрзо пребачен у Италију, на лечење. По повратку у земљу, био је постављен за команданта Сремске оперативне зоне при Главном штабу НОВ и ПО Војводине.
После ослобођења Београда, новембра 1944. године, упућен је на школовање у Совјетски Савез, где је 1945. године завршио Вишу војну академију „Ворошилов“. По завршетку школовања и повратку у ослобођену Југославију, завршио је и Вишу војну академију ЈНА, 1954. године. Обављао је разне одговорне дужности у Југословенској народној армији (ЈНА) — био је командант 51. војвођанске и Четврте крајишке дивизије, начелник Штаба корпуса и начелник одељења у Генералштабу, начелник Ратне школе ЈНА, први заменик Начелника Генералштаба ЈНА, помоћник Савезног секретара за народну одбрану и подсекретар у Савезном секретаријату за народну одбрану (ССНО) и др. Касније се налазио на дужности председника Комисије за општенародну одбрану и друштвену самозаштиту (ОНО и ДСЗ) при Председништву Централног комитета Савеза комуниста Југославије. Пензионисан је 31. децембра 1980. године у чину генерал-пуковника ЈНА.
За члана Централног комитета Савеза комуниста Југославије, биран је од Петог конгреса, а на Седмом конгресу СКJ изабран је за члана Сталног дела Конференције Савеза комуниста Југославије. Био је и члан Опуномоћства ЦК СКЈ за ЈНА. Биран је за народног посланика Скупштине Србије и Савезне скупштине, у више сазива. Од 1982. до 1986. био је члан Председништва ЦК СКЈ. У пролеће 1988. изабран је за председника Савезног одбора СУБНОР-а Југославије, а у октобру исте године је смењен због сукоба са руководством СР Србије. Касније је поднео оставку и на чланство у ЦК СКЈ.
Носилац је Партизанске споменице 1941. и других југословенских одликовања, међу којима су — Орден југословенске звезде с лентом, Орден ратне заставе, Орден заслуга за народ са златном звездом, Орден братства и јединства са златним венцем, Орден народне армије са ловоровим венцем, Орден за војне заслуге са великом звездом, Орден партизанске звезде са сребрним венцем, Орден заслуга за народ са сребрним зрацима, Орден народне армије са златном звездом и два Ордена за храброст. Орденом народног хероја одликован је 20. децембра 1951. године.
Цела породица Петра Матића Дулета учествовала је у рату. Мајка му је стрељана у Јасеновцу, 1942. године, док му је отац до смрти мучен у немачком затвору и две недеље по пуштању из затвора преминуо је у родном Иригу. Сестра од стрица, Анка Матић Грозда, погинула је 1944. током ослобођења Београда. Проглашена је за народног хероја Југославије, 2. октобра 1953. године.
Супруга Душанка такође је била учесница Народноослободилачког рата и борби током Београдске операције.

POSTIZBORNA DEHUMANIZACIJA RADNIKA
ATAK PUTINA NA KPRF

Prenosimo pismo koje nam je poslala Komunistička partija Ruske Federacije.
Povodom Dana pobede nad fašizmom 09.05.2020. nekoliko komunista iz redova Komunističke partije Ruske Federacije okupilo se na centralnoj moskovskoj ulici kako bi otpevali pesme posvećene Danu pobede i slavnoj Crvenoj armiji. Među okupljenim komunistima bili su i prvi sekretar gradskog komiteta KPRF i poslanik državne Dume Valerij Raškin, poslanik državne Dume Denis Parfenov, poslanik Nikolaj Zubrilin i još nekoliko poslanika iz KPRF-a. Nosili su transparente pobede nad fašizmom pridržavajući se svih mera predostrožnosti: ograničen broj ljudi, socijalna distanca, dozvola organa bezbednosti. I pored toga, policija je pevanje pesama pobede nad fašizmom smatrala ilegalnom i opasnom političkom akcijom. Čak i nakon što su se uverili da su u pitanju narodni poslanici, policija je počela da ih pritvara uz upotrebu grube fizičke sile ugurala ih u vozila za prebacivanje kriminalaca. Zbog svog statusa samo su dva poslanika državne Dume izbegla pritvor. Uprkos tome što je crna policijska čizma zakoračila na crveni transparent nije uspela sprečiti da se zastava velike pobede nad fašizmom ponosno zavijori Moskvom i celom Rusijom.
Dan pobede je došao pre 75 godina kada je nad Berlinom podignuta crvena zastava slavne Crvene armije koju su podigli sovjetski vojnici pod vođstvom Komunističke partije. Ljudi širom sveta ovu zastavu slave kao simbol pobede nad fašizmom.
KPRF izražava duboku zahvalnost svima onima koji su u svojim zemljama izveštavali o proslavi 75 godišnjice pobede nad fašizmom, čak i u uslovima pandemije virusa Kovid-19, pokazujući svoja osećanja i ponos na generaciju pobednika i želju da se spreči oživljavanje fašizma.
Коментари
PODRŠKA BRATSKOJ SRP HRVATSKE

Povodom predstojećih parlamentarnih izbora u Hrvatskoj, koji će se održati 05. jula 2020. godine, partija Komunisti Srbije daje punu podršku našoj bratskoj Socijalističkoj radničkoj partiji Hrvatske.
Uvereni smo, da će SRP Hrvatske, u nepovoljnim uslovima za sve one partije koje se istinski bore za prava radničke klase, a koji vladaju kako u Hrvatskoj tako i u ostalim državicama sa prostora SFRJ, ostvariti maksimalan rezultat.Takođe znamo, da će se ukoliko uđu u parlament, dostojno i principijelno boriti za interese radnog naroda Hrvatske i svih obespravljenih slojeva.
Socijalistička radnička partija Hrvatske je član Koordinacionog odbora komunističkih i radničkih partija sa prostora SFRJ od njegovog osnivanja a u okviru koga smo ostvarili odličnu saradnju. U borbi za rušenje kapitalizma i uspostavljanje humanog socijalističkog društva, zajedno učestvujemo u radu Solidneta-Internacionalne organizacije komunističkih i radničkih partija sveta.
Još jednom, želimo puno uspeha Socijalističkoj radničkoj partiji Hrvatske na predstojećim parlamentarnim izborima.
SF-SN