ПРОГЛАС

Централног комитета партије Комунисти Србије
Радним људима, прогресивним грађанима и свим припадницима комунистичких и радничких организација и њиховим симпатизерима.
Напредњачки режим, са клеро-фашистичким диктатором Александром Вучићем на челу, спрема крвави сценарио за 15. март, за када су заказани велики студентски протести у Београду, којима ће се прикључити и веома велики број грађана Србије којима је доста терора напредњачког режима, режима који је огрезао у корупцији и криминалу. Свестан чињенице да је народни бунт веома снажан и да озбиљно прети његовом опстанку на власти, Александар Вучић спрема драстичне потезе и невиђену употребу силе како би се одржао на власти. Он у дугом периоду пласира неистине о некој обојеној револуцији, о страним силама и страним плаћеницима који хоће да га сруше са власти, пласира ову причу намењену оним грађанима Србије којима нису доступне све информације о ситуацији у друштву, као и оним грађанима који имају ограничену могућност критичког мишљења. Са друге стране, он припрема сценарио којим ће покушати да се по свак цену одржи на власти. Припрема већ опробани сценарио да у редове студената и осталих грађана, који ће учествовати на протесту 15. марта, убаци хулигане (припаднике навијачких група и друге криминалце) који за задатак имају да мирне протесте претворе у насилне, како би Вучић могао да има оправдање да употреби силу. Претпоставља се да ће насиље против учесника протеста отпочети осведочени ратни злочинци и криминалци, тзв. ветерани ЈСО. То су они исти који су починили тешке ратне злочине на КиМ, чиме су нанели невиђену штету нашој држави и народу. То су они исти који су хтели да изврше државни удар и који су убили Зорана Ђинђића.
Након што нападом ЈСО злочинаца на учеснике протеста насиље ескалира, Вучић ће употребити жандармерију, ПТЈ и полицију, који ће имати одрешене руке у поступању према студентима и грађанима. Не искључује се могућност употребе ватреног оружја, под изговором да их је неко напао, што сигурно неће бити истина. Велика је вероватноћа да ће против учесника протеста бити употребљене и одређене војне јединице, које се већ сада за то припремају. То ће бити преседан у нашој новијој историји – да војска напада свој народ. Ово је сценарио који Вучић припрема и за који врши психолошке припреме оног дела грађана који су несвесни кризе у којој се земља налази. У припремама за овај злочин против сопственог народа Вучићу помажу његови екстремно десничарски пријатељи из САД, Европске уније и са истока.
Искрено се надамо да ће војни команданти и команданти јединица из састава МУП одбити да употребе силу против сопственог народа.
Апелујемо на учеснике протеста да покушају да препознају хулигане који ће бити убачени у њихове редове и да их одстране. Такође, апелујемо да не чине ништа што би подсећало на насиље, јер ће Вучићева банда то једва дочекати. О кавом психопати се ради, довољно је да се погледа израз његовог лица на фотографији са полицајцем у цивилу, повређеном испред зграде РТС, кога је у главу ударио припадник жандармерије, а Вучић је за то оптужио студенте. То је израз лица једног психопате, у то нема сумње.
Извршни секретаријат ЦК партије Комунисти Србије ће 15. марта бити у сталном заседању и преко својих чланова и активиста на терену ће пртити развој ситуације и предузимати потребне мере, како би се избегло насиље, а ако до њега дође, да се смањи могућност тежих последица по здравље и животе чланова наше партије и симпатизера, као и других учесника протеста.
СМРТ ФАШИЗМУ – СЛОБОДА НАРОДУ
Filed Under: Актуелно

ЧЕТНИЧКА ЗЛОУПОТРЕБА СТУДЕНТСКИХ ПРОТЕСТА



Већ преко три месеца трају масовни студентски протести широм земље, мотивисани жељом да одговарају они који су својим чињењем и нечињењем допринели да дође до пада надстрешнице на железничкој станици у Новом Саду, којом приликом је страдало петнаест људи, међу којима и деца. Поред свакодневних одавања почасти жртвама несреће у Новом Саду, величанствени скуп је одржан у Београду, на тргу Славија, као и у Новом Саду, Крагујевцу и Нишу, након што су тамо студенти пешке отишли.
У току свих дешавања везаних за студентске протесте, јасно је стављено до знања да студенти не желе да буду исполитизовани, како од странака на власти, тако ни од неспособне и „јалове“ опозиције. Студенти су се недвосмислено ограђивали од свих таквих покушаја, бар до сада. Студентску одлучност су осетиле и странке тзв. „проевропске“ опозиције и своје понашање прилагођавају томе, без обзира што им то не одговара.
Оно на шта ми желимо да укажемо је понашање крајње десних, екстремно четничких партија – Нова ДСС и ПОКС, које се на перфидан начин инфлиртрирају у редове студента, а преко својих чланова и симпатизера. Имали смо прилику да видимо да студенти не носе никаква идеолошка обележја, осим чланова и симпатизера Новог ДСС-а и ПОКС-а, који носе кокарде. На фотограији на крају текста, можемо да видимо једног младића, који је ишао пешке из Крушевца у Ниш, а чија иконографија неодољиво подсећа на четничке кољаче из Другог светског рата. Још му само кама недостаје, па би утисак био потпун.
Ако студенти желе да до краја очувају свој интегритет, сматрамо да би било неопходно да се ограде од оваквих дешавања, јер политика Нове ДСС и ПОКС сигурно никоме, сем њиховим руководствима, не може донети ништа добро. Шта се може очекивати од потенцијално озбиљног сарадника једне стране обавештајне службе и од једног унука осуђеног ратног злочинца и крвника свог народа?

Filed Under: Актуелно

35 GODINA OD RASTURANJA SKJ

Tekst preuzet od Socijalističke radničke partije Hrvatske

U srijedu 22. januara u Zagrebu su se sastali protagonisti koji su pred 35 godina napuštanjem 14. kongresa Saveza komunista Jugoslavije u Beogradu, svojim egoističko-separatističkim postupkom inicirali raspad zajedničke države Socijalističke federativne republike Jugoslavije. Našli su se tu Milan Kučan, Ciril Ribičič, Branko Caratan i naravno vrh SDP-a, kao njihov idejni slijednik.
Kongres je tada napustila delegacija SK Slovenije, koja je za taj čin došla pripremljena i uvjerena da će ju slijedit delegacija SK Hrvatske, što se i dogodilo.

Do raspada je došlo uskoro, 25. lipnja 1991. godine jednostranom nasilnom secesijom i kontrarevolucijom dotadašnjih članica federacije, Slovenije i Hrvatske. Bio je to drugi i na žalost ovaj put uspješan postupak rušenja socijalističke Jugoslavije.

Prvi pokušaj pokrenuli su hrvatski separatisti 1971. godine, ignorirajući činjenicu, da je tada još Tito kao, kohezioni faktor bio živ, zbog čega je projekt bio neizvediv. Slovenija je također to mudro zaključila i nije se priključila avanturi.
20 godina kasnije, gotovo ista kadrovska ekipa hrvatskih nacionalista ojačana sa sviježim kadrovima, potpomognuta ustaškom emigracijom i zapadnom politikom bila je spremna za drugi pokušaj. To su shvatili i slovenski separatisti, te su ovaj put oni pokrenuli prvi korak. Njihova partijska delegacija napustila je 14. kongres SKJ, da bi 25, lipnja 1991. proglasila jednostranu secesiju, ignorirajući nepostojanje zakonskog okvira za taj čin. Hrvatski klero-nacionalisti slijedili su je u stopu i to prilikom napuštanja 14. kongresa i jednostrane secesije 25. lipnja 1991, godine.

POSLJEDICE

Secesija ostalih republika po domino efektu. Četverogodišnji građanski rat, sa velikim brojem žrtava i materijalnim razaranjima, sa više stotina hiljada prognanih, sa uništenom industrijom, opljačkanim privrednim resursima, gubitkom elementarnih ljudskih prava i iznad svega dostojanstva. Društva su raslojena na odabrani broj bogataša i velik broj krajnje siromašnih građana na cjelokupnom nekadašnjem jugoslavenskom prostoru. Većina ljudi danas živi ispod standarda kojeg su imali pred 35 godina. Od nekad organiziranog društva uvažavanog na svjetskoj razini, koji je vodio nesvrstanu politiku i ostvario punu suverenost, danas smo postali ekonomski i politički vazali sa rasprodanim resursima, bez prava na vlastite stavove i odluke.

Preneli smo tekst Vladimira Kapuralina iz SRP Hrvatske.
28.01.2025.
Vladimir Kapuralin

Filed Under: Актуелно

ПЛАН ДЕПОРТАЦИЈЕ ПАЛЕСТИНАЦА

Иза кулиса плана за депортацију Палестинаца
Трампов план да депортује палестински народ из Газе и Западне обале не може се посматрати на исти начин као његова реторика о куповини Гренланда од Данске, спајању Канаде са Сједињеним Државама или контроли Панамског канала и Мексичког залива. План депортације Палестинаца представљен је са великом озбиљношћу, те припреме за њега се одвијају иза кулиса како би се становници Газе преселили у Египат а из Западне обале у Јордан. Овај план се заснива на комуникацији између Доналда Трампа и његових колега, египатског председника Абдела Фатаха ел-Сисија, јорданског краља Абдулаха, као и на тајној комуникацији са другим земљама попут Албаније, Индонезије и неким чланицама Организације исламске сарадње, посебно са Саудијском Арабијом.

Трамп између два мандата:

Током првог Трамповог мандата, од 2016. до 2021. године, мењао је једначине које су Палестинци успоставили, а које су истицале да до ниједног регионалног решења не може доћи без решавања палестинског питања. Доналд Трамп је поткопао ову једначину када је наметнуо „Договор века“ 2020. године, преместио америчку амбасаду у Јерусалим, признао Јерусалим као главни град Израела и припојио сиријску Голанску висораван израелском суверенитету 1967. Такође је потписао Абрахамов споразум. Споразуми, који су уговори и споразуми за нормализацију односа са Израелом, укључујући и Бахреин, УАЕ, Мароко и Судан, као и формирање војног савеза под плаштом економског мира тзв.
Новим мандатом, од ступања на дужност 20. јануара 2025. године, поново је увео питање решавања палестинске ствари, овога пута са жељом да добије Нобелову награду за мир и оконча ратове у свету. Међутим, то такође долази на штету палестинског народа и његових неотуђивих националних права, како је наведено у међународним правним резолуцијама, укључујући успостављање палестинске државе са Јерусалимом као главним градом, право на самоопредељење и право на повратак према Резолуцији 194.

Тајни дипломатски потези:

Нова америчка администрација, заједно са израелским дипломатама, тихо је почела озбиљно да разговара о Трамповој визији депортовања Палестинаца. Они се ангажују са неколико арапских престоница како би унапредили овај план и извршили јак притисак, кроз капију прихватања Палестинаца као краткорочних хуманитарних избеглица, у очекивању реконструкције Газе. Овај план укључује период пријема Палестинаца од шест месеци до годину дана, са њиховим повратком у Газу 2026. када се обнова заврши. План суптилно укључује, иако не отворено речено, могућност да се Палестинци можда не врате у своје градове и села, слично као 1948. године, када је њихов одлазак требало да буде привремен, али се нису вратили упркос свим међународним резолуцијама.
Према дипломатским изворима, Израел комуницира са одређеним земљама да прихвате Палестинце као избеглице, посебно са Албанијом и Индонезијом. У разговорима се поново разматрају аспекти Споразума века из 2020., посебно интеграција Палестинаца расељених 1948. у земље које су их примиле, као што су Либан, Сирија и Јордан. Израел је такође отворио дијалог са неким чланицама Организације исламске сарадње за пресељење 5.000 палестинских избеглица годишње у периоду од десет година, укупно око 50.000 избеглица.Трампова администрација данас настоји да се ангажује са Саудијском Арабијом у циљу нормализације односа са Израелом и одустајања од услова везаних за решење две државе и Арапску мировну иницијативу. Према изворима блиским доносиоцима одлука у Саудијској Арабији, Краљевина је постала флексибилнија у приступу Арапској мировној иницијативи, под изговором да се она не може спровести одједном, већ постепено, почевши од нормализације са Израелом, до отворени политички дијалози и перспективе у вези са палестинским питањем.

Дилема реконструкције:

Нова Трампова администрација вратила се на своју претходну тактику из првог мандата, вршећи економски притисак на палестинске власти. Она је смањила помоћ и подршку америчким развојним пројектима на Западној обали и планира да искористи реконструкцију Газе као полугу против Хамаса. Циљ је да се изврши притисак на Хамас да не поврати власт над Газом одуговлачењем напора за реконструкцију, задржавањем средстава и донација других земаља и спречавањем њиховог преношења у Газу. Администрација такође настоји да контролише фонд за реконструкцију, који тренутно организују неке европске земље и одређени званични арапски режими који се противе контроли Хамаса над Газом.
Према техничким стручњацима, Гази ће бити потребно неколико година да се обнови, да се избришу остаци израелске агресије и рашчисте рушевине уништених зграда. У овом контексту, нова Трампова администрација оправдава привремени хуманитарни избеглички статус за Палестинце у Гази на шест месеци, док је потпуно свесна да би реконструкција трајала најмање осам година ако би се наставила – под претпоставком да не постоје политичке препреке или ограничења у финансирању.
Штавише, обнављање рата више није у рукама Нетањахуа или Смотрича, који се противе споразуму о прекиду ватре. Одлука сада лежи искључиво на Трампу, који настоји да спасе Израел од војног пораза и претвори га у политичку победу депортовањем Палестинаца из Газе и Западне обале. Овај план би наставио анексију палестинских територија, нормализовао односе са арапским земљама – посебно Саудијском Арабијом – и поткопао решење о две државе. Прави договор овога пута биће америчко-саудијско-израелски.

Нестала палестинска улога:

Трамп покушава да замени геноцид који је нанет палестинском народу политичким геноцидом. Овога пута није усмерена само на власт у Гази, већ и на палестинску власт у Рамали. Опсадом кампа Џенин и супротстављањем наоружаним групама на Западној обали, палестинске власти настоје да предају акредитиве новој америчкој администрацији у настојању да одржи своју политичку позицију и спречи њен колапс.
У недостатку јединствене палестинске националне стратегије, план Доналда Трампа остаје нетакнут и тешко му се супротставити. Ово пре свега пада на одговорност Палестинских власти, које се уздржавају од спровођења Пекиншке декларације, позивања на састанак уједињеног палестинског руководства, и њеног неуспеха да формира владу националног јединства која укључује све, чиме се избегава колективна одговорност у супротстављању америчко-израелски планови.
Ово захтева међународне напоре да се супротставе претећој опасности за палестинску ствар, с циљем притиска на палестинске власти да спроведу Пекиншку декларацију, формирају владу националног јединства која укључује компетентне националне личности, одрже свеобухватне палестинске изборе, обнове Газу и превазиђу спољне препреке како би се блокирали сумњиви пројекти Израела.

закључак:

Палестински народ је читавом свету, кроз моћну сцену свог повратка у северну Газу, потврдио своју непоколебљиву приврженост својој земљи и одбацивање плана присилног расељавања, упркос свим разарањима и масакрима који су над њим почињени. Колико год Израел покушавао да наметне расистичку и колонијалну политику против њих,

Fouad Baker Demokratski front za oslobođenje Palestine DFLP

Прикажи мање
Filed Under: Актуелно

KOMUNISTI SRBIJE NA 83.IGMANSKOM MARŠU

Na današnji dan 1942. godine Prva proleterska brigada izvršila je usiljeni marš od Sarajevskog polja do Velikog polja na Igmanu na temperaturi od minus 38 stepeni ispred nosa ustaškom i nemačkom garnizonu. Marš Prve proleterske brigade izvršen je samo nešto više od mesec dana nakon formiranja.
Po mnogo povoljnijim uslovima nego 1942. godine, učesnici počasnog povoda iz svih republika Jugoslavije formirali su kolonu u Brezovači i izvršili marš dug 9100m do Velikog polja na Igmanu kako bi odali počast legendarnim borcima Prve proleterske brigade. Duh antifašizma ne sme i nikako neće biti ugašen na prostorima Jugoslavije. Važno je sećati se žrtve koju su proleteri dali za sve nas. Na čelu marševske kolone od 3000 ljudi nalazile su se delegacije Prve proleterske brigade i Komunista Srbije.
Mir i slobodu dugujemo onima koji ih stvore glavna je poruka ove manifestacije.
Smrt fašizmu – sloboda narodu!
Filed Under: Актуелно

DELEGACIJA KOMUNISTA SRBIJE NA TREĆEM KONGRESU KOMUNISTA KATALONIJE

 
Na poziv partije Komunisti Katalonije delegacija Komunista Srbije prisustvovala je Trećem kongresu ove nama bratske partije koji je održan od 13-14. decembra 2024. godine u Barseloni. Kongres je održan pod sloganom braniti izgradnju socijalizma. Pored naše partije kongresu su prisustvovali i predstavnici još 35 komunističkih i radničkih partija iz celog sveta.
Kongres se održava u godini kada se obeležava stogodišnjica Druge republike.
Naša delegacija imala je tokom održavanja kongresa razgovore sa vrhom Komunista Katalonije kao i sa prisutnim delegacijama a između ostalog sa: Nemačkom komunističkom partijom, Italijanskom komunističkom partijom, Nacionalnim demokratskim frontom Filipinima, FATAH-om, Građanskom revolucionarnom partijom Ekvadora, Komunističkom partijom Irske, Socijalistima za nezavisnost Škotske, Komunističkom partijom Konga, Komunističkom partijom Urugvaja, Narodnom unijom Galicije.
Filed Under: Актуелно

ТРИНАЕСТ ГОДИНА ОД СМРТИ КИМ ЏОНГ ИЛА (1942-2011)

Рођен у планини Паекту, упоришту оружане борбе за ослобођење Кореје под војном окупацијом јапанских империјалиста (1905-1945), провео је своје детињство слушајући извештаје  о антијапанском рату. А током корејског рата (1950-1953), најжешћег те врсте после Другог светског рата, учио је војне послове за оперативним столом Врховног штаба Корејске народне армије. Како је одрастао у таквом окружењу, он је у својим раним годинама имао став да придаје важност војним пословима и дубоко их познаје. Током својих дана на Универзитету Ким Ил Сунг објавио је многа дела, од којих се значајан број тицао војних питања. Пошто је своје вођство у Сонгуну започео својом инспекцијом 105. тенковске дивизије Корејске народне армије (КНА) гарде Сеул Риу Кионг Су 25. августа 1960. године, показао је мудрост, храброст и одважност. У јануару 1968. амерички наоружани шпијунски брод Пуебло је заробљен од стране морнарице КНА док је учествовао у шпијунажи у територијалним водама ДНРК. САД су скупиле своје огромне снаге око Корејског полуострва, планирајући „одмазду“. Страхујући од могућег избијања новог рата на полуострву, неке земље су саветовале владу ДНРК да пошаље брод назад у САД. У то време Ким Џонг Ил је изјавио: Како Корејска народна армија није заузела Пуебло на мору код САД, већ га је заробила док је вршила дела шпијунаже у територијалним водама наше земље, не морамо да правимо никакав уступак Американцима нити да им повлађујемо. Они који су задирали у суверенитет наше Републике и упали у наше територијалне воде да би извршили шпијунаже морају се поступати у складу са законом ДНРК ко год да је. То је независно право наше Републике, које нико не може порећи. ДНРК је одговорила одлучном изјавом да ће на непријатељску „одмазду“ узвратити одмаздом а на њихов „свестрани рат“ свеопштим ратом. У децембру те године, САД су, обесхрабрене одлучном реакцијом ДНРК, потписале документ у којем су признале непријатељске радње шпијунаже које су починиле и увериле да ниједан амерички брод неће упадати у територијалне воде ДНРК у будућности. Тадашњи амерички председник Линдон Џонсон жалио се да је то прво писмо извињења у историји САД.

Када је нуклеарна криза избила на Корејском полуострву између 1993. и 1994. године, САД су подстакле Међународну агенцију за атомску енергију да изврши „специјалну инспекцију“ њених важних војних база, тврдећи да је њен „сумњив нуклеарни развој“ и у исто време приредио ратну игру великих размера. У то време Ким Џонг Ил је прогласио полуратно стање широм земље по наређењу врховног команданта КНА. Узастопне декларације ДНРК учиниле су да САД дођу за преговарачки сто за решавање кризе и да су потписале Договорени оквир ДНРК-САД, у којем су пристале да реше нуклеарно питање Корејског полуострва на миран начин. А тадашњи амерички председник Бил Клинтон послао је Ким Џонг Илу писмо уверавања, у коме је обећао да ће америчка влада обезбедити искрено спровођење својих обавеза из оквирног споразума. Уласком у нови век, нова америчка администрација, означивши ДНРК као део „осовине зла“ и ставивши земљу на листу „мета превентивног нуклеарног удара“, прибегла је непромишљеним провокативним потезима за нуклеарни рат. Да би се изборила са тим, ДНРК се формално повукла из споразума и поседовала је нуклеарно оружје. А онда је извела лансирање пројектила и подземну нуклеарну пробу, задавши ударац дрскости и рекетирању нуклеарне претње од стране САД. Бушова администрација није имала другу опцију осим да званично објави да је избрисала ДНРК са листе „државних спонзора тероризма“. Ово је био симболичан догађај који је показао да су САД подлегле ДНРК. Сведочећи томе, међународна заједница је схватила колико је огромна снага ДНРК била у свом одговору на ароганцију и самовољу САД, једине суперсиле на свету. Заиста, Ким Џонг Ил је био бриљантан командант, који је водио обрачун ДНРК-а и САД—са Џонсоном, Никсоном, Фордом, Картером, Реганом, Бушом старијим, Клинтоном, Бушом млађим и Обамом, председницима САД између друге половине 20. века и почетком 21. века.

Хироши Вакабајаши, друштвена личност Јапана, прокоментарисао је да не постоји друга држава осим ДНРК коју води Ким Џонг Ил, да ли велики или мали на Истоку и Западу, који је однео победу у фронталној политичкој, дипломатској и војној конфронтацији са САД и који јој није оставио другог избора него да клекне и тражи споразумно решење.

Filed Under: Актуелно

POSLEDNJI POZDRAV DRUGU IVANU

Primili smo tužnu vest da nas je u svojoj 82 godini života napustio veliki čovek i komunista drug Ivan Plješa.
Bio je jedan od osnivača Socijalističke radničke partije i njen predsednik nakon mandata Stipe Šuvara.
Bio je i član Centralnog komiteta Saveza komunista Jugoslavije i jedan od retkih koji je ostao dosledan komunističkoj ideji.
Njegovim odlaskom puno je izgubila SRP Hrvatske kao i Koordinacioni odbor komunističkih i radničkih partija sa prostora Jugoslavije.
Kao vrstan poznavalac Marksizma bio je i tvorac novog programa partije kao i programa Koordinacionog odbora koji je nedavno završiio.
Neka je večna slava velikom Ivi.
Filed Under: Актуелно

KOMUNISTI SRBIJE OBELEŽILI 80 GODINA OD OSLOBOĐENJA BEOGRADA

Dana 20. oktobra 2024. godine aktivisti partije Komunisti Srbije položili su venac na spomen kompleks oslobodiocima Beograda u Drugom svetskom ratu.
Na današnji dan pre osamdeset godina oslobođen je Beograd nakon 1287 dana duge nemačke okupacije, zajedničkom operacijom Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije i Crvenoarmejaca Sovjetskog saveza. Za oslobođenje Beograda živote je dalo oko 3000 boraca NOVJ i oko 960 pripadnika Crvene armije dok su nemački gubici bili oko 15000 poginulih a među njima i dva generala.
Komunisti Srbije su na dostojanstven način obeležili ovaj veliki datum. Pored nas prisutni su bili i predstavnici SUBNOR-A, razne delegacije među kojima je najbrojnija bila iz Slovenije kao i ruski ambasador u Beogradu Aleksandar Bocan Harčenko, predstavnici Belorusije, Azerbejdžana i ostalih sovjetskih republika izuzev Ukrajine a u ime vlade ministar odbrane Bratislav Gašić.
Proslavu 80-te godišnjice oslobođenja Beograda od fašističke okupacije organizovala je desničarska vlada koja baštini tradiciju poraženih fašističkih kolaboranata iz redova srpkog naroda te su se u isto vreme na proslavi našle i zastave kojima ovde nije bilo mesto.
Sramota je da gradonačelnik Beograda nije bio prisutan ni na jednom događaju povodom 80-te godišnjice oslobođenja Beograda mada i ne čudi obzirom na reviziju istorije koju pokušava proturiti u ime Aleksandra Vučića. Svaki smisao je izgubio i besmrtni puk u kome su svoje mesto našle i grupe sa zastavama onih koji su bežali zajedno sa Nemcima pred partizanskim jedinicama.
Neprimereno je i od predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića da polaže vence na spomenik Neznanom junaku koji je spomenik iz Prvog svetskog rata a svi oslobodioci Beograda i pobednici u Drugom svetskom ratu su poznati. Jedini pobednici bili su borci Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije pod vođstvom slavne Komunističke partije Jugoslavije na čelu sa maršalom Josipom Brozom Titom.
Neka je večna slava oslobodiocima Beograda!
Živela Narodnooslobodilačka vojska Jugoslavije!
Živela Crvena armija!
Filed Under: Актуелно

JEDINI NADREALISTA KOJI JE OSTVARIO SAN

Na današnji dan 1992. godine napustio nas je slavni komandant Prve proleterske brigade Konstantin Koča Popović.
Revolucionar, ubeđeni komunista, filozof, nadrealista, ratnik, general, diplomata, pesnik, španski borac, komandant Prve proleterske brigade umro je baš na dan kada je oslobođen njegov Beograd.
Iako je bio predratni prebogati čovek koji je završio filozofiju na Sorboni,i nije imao nikakav razlog da ulazi u bilo kakve revolucionarne procese bio je spreman da za komunističku ideju i socijalnu pravdu podnese žrtvu i odrekne se luksuznog život kako bi došao u priliku da kreira novi pravedniji svet. Bio je omiljeni komandant koga je odlikovala skromnost te je tako kao potpredsednik socijalističke Jugoslavije na posao dolazio svojim spačekom.
Jovan Hristić naš ugledni pisac napisao je o Koči: ” Od svih nadrealista Koča je jedini koji je ostvario san, da iz literature pređe u svet akcije.”:
Neka je večna slava velikom Koči.
Filed Under: Актуелно