OTIŠLA JE NAŠA DRUGARICA TAMILA JABROVA

Sa velikom tugom primili smo vest da je preminula drugarica Tamila Jabrova, predsednik Saveza komunista Ukrajine i istaknuti borac za socijalizam. Do kraja života bila je aktivna u međunarodnom komunističkom i radničkom pokretu. Zahvaljujući njoj uspostavili smo saradnju na visokom nivou. Ostaće upamćena kao veliki marksista, lenjinista i intelektualka sa posebnom harizmom.
Uprkos svojim godinama i političkoj situaciji u Ukrajini, hrabro je prkosila ukrajinskim neofašistima. Bila je i glavni urednik časopisa ,, Marksizam i savremenost”.
Njenim odlaskom izgubio je mnogo i međunarodni komunistički i radnički pokret.
Bila je velika čast poznavati je i biti na istoj strani barikade.
Slava velikoj Tamili.
Filed Under: Актуелно

KOMUNISTI SRBIJE NA SKUPU JUGOSLOVENA U SUBOTICI

Dana 28.08.2021. godine delegacija partije Komunisti Srbije učestvovala je na skupu Jugoslovena koji je održan na teritoriji Mini Jugoslavije u Subotici. Delegacija naše partije od 15 članova bila je najbrojnija na ovom skupu. Pored komiteta naše partije iz Beograda, Subotice i Lajkovca, prisutni su bili i Udruženje Jugoslovena iz Lajkovca, Centar Tito iz Subotice, organizacija Most iz Bosne i Hercegovine, organizatori iz Mini Jugoslavije kao i više pojedinaca jugoslovenske orijentacije. Skup je protekao u drugarskoj atmosferi i iskorišćen je za bolje upoznavanje prisutnih kao i za produbljivanje kontakata u budućoj saradnji.
Članovi naše partije su afirmisali čvrste revolucionarne marksističko lenjinističke – stavove, koje su podržali skoro svi učesnici skupa. Drugovi iz organizacije Most su nas upoznali sa svojim aktivnostima u Bosni i Hercegovini, gde okupljaju građane svih naroda koji se protive višegodišnjoj pljački i ponižavanju od strane buržoaske vlasti.
Drugovi iz Mini Jugoslavije su apelovali, da se na teritoriji Srbije formira što više Mini Jugoslavija u cilju afirmacije Jugoslavije.
Zaključano je na kraju da se što skorije opet sastanemo i konkretizujemo zajedničke aktivnosti koje afirmišu jugoslovensku ideju.
Filed Under: Актуелно

ТРИДЕСЕТ ГОДИНА ОД АВГУСТОВСКОГ ПУЧА У СССР-у

Преносимо текст првог секретара КПСС Сергеја Скворцова
Прошло је тридесет година од како се, ,,августовски пуч” неславно завршио предајом ,, завереника” од којих је наводно био угрожен Михаил Горбачов. Иако је тај пуч по много чему имао карактер фарсе, његов резултат је био савршено озбиљан: власт у СССР-у припала је ,,демократским снагама” које данас називају либералима.
Тако се догодио државни преврат, али не тада, тада је то формулисано као оснивање Државног комитета за ванредно стање ГКЧП, већ када је ово чудно тело претрпело пораз. Име за овај догађај је пузећа капитализација државе, коју је спровео препорођени врх партијске државне номенклатуре и који је под маском ,, перестројке” прешао у стадијум отворене рестаурације капитализма.
Данас, неки називају чланове ГКЧП, гле чуда херојима, други – гнусним каријеристима, који су због очувања својих позиција били спремни да пролију туђу крв. Кредити које су узели довели су до распада државе који се догодио само неколико месеци касније, а мора се признати, да су чланови ГКЧП радили неодлучно и неефикасно, притом су решавали важне друштвене проблеме без учешћа народа. Будући да је већина чланова ГКЧП делила мишљење Горбачова о неопходности преласка на ,,тржишну економију”, то јест капитализам, нико од њих није имао храбрости да се отворено супростави иницијатору ,, перестројке “. Сам ГКЧП је био састављен од људи који нису имали капацитет да гурају Горбачова ка бољим решењима већ су у сагласности са њим спроводили ,,антидемократске мере” диктиране из иностранства. Отуда, очевидна је и сва њихова необјашњива плашљивост.
Какве год да су биле субјективне намере чланова ГКЧП, фактички они су својим деловањем само помогли оном кога су хтели да разобличе. Године које су уследиле после контрареволуције, једне су од најтрагичнијих периода у историји Русије и других бивших совјетских република. Немаштина, ширење криминала, локални грађански ратови који су однели стотине хиљада живота – то је цена коју је платио совјетски народ због делатности,,реформатора”.
Историја не познаје субјективно расположење, не може се преокренути. Догађаји из трагичног августа 1991. године морају послужити неопходним часом за све комунисте и све припаднике левих снага- часом који помаже да се одржи победа у тешким биткама.
Сергеј Скворцов
Први секретар КПСС
Filed Under: Актуелно

БИТКА ЗА СТАЉИНГРАД

На данашњи дан, 23. августа 1942. године, почела је Стаљинградска битка коју су нацисти звали,,рат пацова” и сматра се најкрвавијом битком у историји због огромног броја жртава на обе стране. Међутим, немачка офанзива за заузимање Стаљинграда, данашњег Волгограда, почела је још 17. јула 1942. године. Нацистичке снаге су избиле на реку Волгу 22. августа, одакле су угледале Стаљинград. Наредног дана, 23. августа, Луфтвафе је започео масовно бомбардовање града, разоривши га у потпуности уз велике цивилне жртве. После три месеца борбе, нацисти су успели да контролишу 80 посто територије града али нису успели да скрше отпор Совјета..
После седам месеци тешких борби фашистичке Немачке и њених савезника: Италије, Мађарске, Румуније и Независне државе Хрватске против Црвене армије, Совјети су успели да униште нацисте. Хитлер је очекивао да ће заузети Стаљинград за неколико недеља, највише месец дана, међутим доживео је највећи Ватерло у Другом светском рату. Немачки пораз код Стаљинграда био је прекретница Другог светског рата, јер су силе осовине кренуле у повлачење са Источног фронта а Црвена армија у контраофанзиву са циљем да заузме Берлин. Више од два милиона војника погинуло је на обе стране и више од 40.000 цивила.
Стаљинградска битка има велики историјски значај јер да није било величанствене победе Црвене армије и исход Другог светског рата можда би био другачији.
Filed Under: Актуелно

ПОДРШКА ИРАЧКОЈ КОМУНИСТИЧКОЈ ПАРТИЈИ

У недељу, 22. августа 2021. у два сата ујутру, канцеларија Ирачке комунистичке партије у граду Најаф била је изложена кукавичком нападу бензинским бомбама. Починиоци су имали илузију да би ово кривично дело могло застрашити комунисте, поткопати њихову немилосрдну и несебичну борбу у интересу ирачког народа и обесхрабрити их у борби против корупције и корумпираних.
Комунисти Србије осуђују ово кукавичко дело, истичемо да се оно догодило само као резултат константног неуспеха ирачке буржоаске владе да заштити грађане уопште, а посебно канцеларију Ирачке комунистичке партије. Неуспех у прогону починилаца и њиховом извођењу пред правду погоршаће кризу и довести земљу до још већег хаоса и уништења, те ће изгубити стварне могућности за изградњу демократског система који осигурава миран пренос власти.
Уверени смо да ће Ирачка комунистичка партија наставити своју одлучну борбу заједно са ирачким народом и патриотским снагама за промене, рушење капитализма и постизање социјалне правде.
Filed Under: Актуелно

BOŠKO OBRADOVIĆ U LEGLU TAJKUNA

Veliki poštovalac lika i dela fašiste Dimitrija Ljotića, Boško Obradović u poslednjih nekoliko meseci više puta se sastajao sa srpskim tajkunom Zoranom Drakulićem. Da li je tajkun u ovom baštiniku poraženih izdajničkih elemenata iz Drugog svetskog rata prepoznao budućeg lidera opozicije?
Ko je Boško Obradović, predsednik srpske političke organizacije Dveri? Još jedan u poplavi političara desnog spektra kojih u Srbiji ima na tuce. Lažno se predstavljajući kao borac za prava radnika za cilj ima lično bogaćenje i raspirivanje mržnje među narodima. Po kvalitetu u bivšoj SFRJ, ovakvi političari ne bi mogli biti ni službenici u nekoj opštini u unutrašnjosti.
Nema sumnje da će od tajkuna dobiti finansijsku pomoć kako bi na predstojećim izborima porazio drugog desničarskog demagoga Aleksandra Vučića. U slučaju pobede fašiste Boška Obradovića, zauzvrat, bogatom srpskom tajkunu otvorio bi se još veći prostor za uvećanje kapitala.
Boško Obradović je samo jedan u nizu desničara, naslednika onih koji su aktivno učestvovali u razbijanju Socijalističke Jugoslavije i kontrarevoluciji. U Srbiji kao i u svim državicama bivše SFRJ, restauracija kapitalizma dovela je do pojave nacionalnih odreda buržoazije koji su proglasili svoje pravo na društvenu imovinu,,svojih” republika, formirajući,,svoje” tržište i izazivajući bujanje buržoaskog nacionalizma i krvave međunacionalne sukobe. Sve to pod izgovorom jačanja,,humane demokratije” a radi rušenja socijalizma. Narod nije razumeo pogubnost novog ekonomskog i političkog kursa.
Bez mogućnosti kontrole od strane radničke klase, buržoaske vlasti s blagoslovom antikomunista vode antinarodnu politiku povećanja cena, pljačkaške privatizacije, uvećanja kapitala domaćih i stranih kapitalista, kao i na stalnoj konfrontaciji sa susedima iz regiona te raspirivanju mržnje među narodima čemu je u potpunosti podređena i spoljna politika.
Filed Under: Актуелно

МАЈКА ХРАБРОСТ И ЊЕНА ДЕЦА

Дана 18. августа 2021. године делегација партије Комунисти Србије положила је венац на гробове народног хероја Даринке Радовић и њених кћери Радмиле и Станке као и на спомен обележје где су им слуге окупатора одузеле живот.
Даринка и њене ћерке Радмила и Станка биле су жртве црног терора равногорских четника Драже Михаиловића. Као припаднице Народноослободилачког покрета Југославије заклане су пред зору 24. маја 1943. године у сеоској порти у селу Рајковцу, општина Топола.
Злочин су извршили припадници Југословенске војске у отаџбини ЈВуО, чији је врховни командант био Краљ Петар II Карађорђевић, а начелник штаба Врховне команде ЈВуО био је армијски ђенерал Драгољуб Дража Михаиловић. Клање је извршио познати четнички кољаш из Опленачке бригаде Горске гарде Кузељевић кога је правда стигла августа 1944. године на Копаонику у борби против партизана.
Вечито је питање каква је то краљевска војска, какви су то команданти, какви су то војници и на крају какви су то људи који су донели смртну пресуду и који су у глуво доба ноћи, када је село спавало дубоким сном, истерали из куће мајку Даринку и њене ћерке: девојку Радмилу и тринаестогодишњу девојчицу Станку и зверски их заклали у сеоској порти.
ЈВуО чији су војници и старешине вршили овакве злочине, буржоаска власт, Скупштина Србије законом је изједначила са Народноослободилачком војском Југославије, партизанима које су Даринка и њене ћерке помагале. У Србији је на делу ревизија историје, у ту сврху укључени су многи квази историчари, непоштена интелигенција па чак и поједини уметници попут режисера и глумца Радоша Бајића који од државних пара ствара лажна,,дела” која немају историјску потпору већ величају оне који су отворено и беспоштедно служили фашистичком окупатору, организовали црне тројке и клали сопствени народ.
Кућа Даринке Радовић је била кућа ходочашћа све до доласка ,, демократске” власти 2000. године. Срамота је да кућу хероине Даринке која је претворена у музеј у време СФРЈ, данас нико не одржава.
Даринка Радовић гледала је својим очима смрт својих ћерки, тринаестогодишње Станке и деветнаестогодишње Радмиле и ни по цену свог живота, ни живота своје деце није хтела да ода рањеног партизана који се налазио у земуници њене куће.
Чувени песник Добрица Ерић посветио им је песму:
,, Била једном једна Даринка
сељанка, мајка Шумадинка
која се попут чудесне птице
вину међ звезде бесмртнице.
Сад често, јутром или с вечери
Три беле птице небом се вију:
То Даринка и њене кћери
Надгледају Шумадију…”
Вечна слава и хвала Даринки, Станки и Радмили
Filed Under: Актуелно

KO СЕ БОРИ, ТАЈ МОЖЕ И ИЗГУБИТИ, АЛИ КО СЕ НЕ БОРИ, ТАЈ ЈЕ ВЕЋ ИЗГУБИО

Четнаестог августа 1956. године преминуо је Бертолт Брехт, највећи немачки драмски писац и немачки комунистички песник, оснивач Епског позоришта званог Дијалектичко позориште. Био је марксиста, па су му из тог разлога у нацистичкој Немачкој дела била забрањивана и спаљивана а пошто су претње постале учестале морао је у егзил у САД. Због марксистичких идеја морао је да напусти Америку 1947. године да би се дефинитивно настанио у Демократској републици Немачкој 1949. године. Током овог периода написао је доста драма а најпознатије су Галијев живот и Мајка храброст и њена деца. Критичарима са запада је поручивао ,, Ако народ лоше мисли, промените народ“. Био је велики пријатељ Валтера Улбрихта. Носилац је Лењинове награде за мир 1955. године.
Брехт је описивао своје представе као ,,колективне политичке састанке“ у којима учествује и публика.
Бертолт Брехт је био уверен да позориште и поезија могу да помогну у промени света, користио је уметност као оружје масовне свести да ослаби буржоазију. Бертолт Брехт се гадио уметности која у први план ставља уметникову економску корист, он је ставио позориште и поезију на услугу радничкој класи како би јој омогућио да види тегобе и несреће које морају да претрпе. Тиме би пролетерско стања учинио видљивим па би самим тим могло да се почне са радом на реалној промени која обезбеђује све што радницима и сељацима треба.
′′ Ратом се повећава имање капиталиста, повећавајући беду бедног, повећавајући говор генерала и повећавајући ћутање човека “.
Filed Under: Актуелно

BESMRTNI RATNIK VALJEVSKOG KRAJA

Luka Stević narednik srpske vojske, nosilac je srebrne medalje za hrabrost Miloš Obilić, Zlatnog vojničkog ordena Karađorđeve zvezde sa mačevima, Ordena Takovskog krsta, Ordena bratstva i jedinstva I reda, Ordena zasluga za narod I reda, Albanske spomenice, Partizanske spomenice 1941 i većnik AVNOJ-a.
Stević S. Luka rođen je 10. oktobra 1887. godine u Mojkoviću kod Krupnja. Kao najbolji vojnik u divizionu upućen je u pukovsku podoficirsku školu, nakon čega je proizveden u čin podnarednika.
Učestvovao je u četiri rata. Prvo vatreno krštenje imao je u novembru 1912. godine kod Merdara, a ubrzo se istakao kao topovođa IX baterije III diviziona Brdsko artiljerijskog puka pa je odlikovan Srebrnom medaljon za hrabrost Miloš Obilić. Tokom Drugog balkanskog rata naročito je bio zapažen u borbi na Bregalnici. Učestvovao je i u suzbijanju arbanaške pobune, kada je u poteri za Albancima, sa ratnim drugovima zauzeo Elbasan.
Tokom I svetskog rata ponovo se istakao u najkrvavijim borbama na Mačkovom kamenu od 16 do 23. septembra 1914. godine kada je i pored naređenje komandanta da izvadi zatvarač topa i da odstupi, nanišanio neprijatelja i direktno ga pogodio. Na predlog svojih ratnih drugova kao najhrabriji vojnik u bateriji odlikovan je 26. juna Zlatnim vojničkim ordenom Karađorđeve zvezde sa mačevima. Kao narednik srpske vojske učestvovao je u povlačenju preko Albanije i borbama na Solunskom frontu.
Po povratku u rodno mesto aktivnije se uključuje u politički život. Zbog indolentnog odnosa države prema ratnicima, ratnim invalidima i deci palIh boraca sve češće napada dvor i dinastiju.
Od početka oružanog ustanka 1941. godine pomagao je partizanski pokret. U jesen 1941. godine izabran je za predsednika Narodnooslobodilačkog odbora u Mojkoviću. Nešto kasnije postavljen je za komandanta partizanske komande mesta u Zavlaci. Potom stupa u Rađevski bataljon Valjevskog partizanskog odreda gde je vršio dužnost komandira II i IV čete. Početkom marta 1942. godine prešao je u Bosnu i stupio u Prateću četu Vrhovnog štaba NOV i POJ. Učesnik je sva tri zasedanja AVNOJ-a. Na završetku Drugog svetskog rata imao je čin majora Jugoslovenske armije. Posle rata biran je za poslanika u više saziva.
Po ličnoj želji sahranjen je u Beloj Crkvi kod Krupnja uz najviše vojne i državne počasti.
Filed Under: Актуелно

POBEDILI SMO DOMAĆU DIKTATURU, AMERIČKE PIONE I ŠPIJUNE

Revolucija, Fidel Kastro, legende poput Če Gevare, Kamila Semfiegusa ostaće nepobitna kategorija. U njima se oseća jedan prkos prema Americi.
Velika pobeda nad najbližim komšijom koji je ujedno i najveća vojna i ekonomska sila na svetu, vredi svih odricanja, nestašica, blokada i izolacija.
Kubanci su pobedili domaću diktaturu, Kubanci su pobedili američke pione i špijune. To je vrednije od svega. Reči su velikog Fidela.
A sve je počelo 1953. godine, šest godina je trajala oružana borba protiv vojno dobro opremljenog režima Fulhensia Batiste, za koga su i Amerikanci govorili da je korumpiran i nemilosrdan diktator ali su mu u sukobu sa Kastrovim gerilcima ipak držali stranu. Jer kad su Amerikanci pomagali bilo koji oslobodilački pokret. Nakon Kastrove pobede Prvog januara 1959. godine, SAD koje su uvele zabranu prodaje oružja Kubi dok su se Kastrovi geriljerosi još okupljali po planinama, uveli su 1960. godine embargo na svu robu osim hrane i lekova. Bila je to odmazda, tačnije izgovor jer je Kastrova vlada nacionalizovala bez odštete američke naftne kompanije na Kubi.
Oktobra 1961. godine u Zalivu svinja, 1500 kubanskih emigranata koje je vojno obučila i spremila CIA u pratnji ratnih aviona i brodova probali su srušiti Kastrovu Kubu. Doživeli su fijasko, a Kenedijeva administracija veliku sramotu. Kastrova vojska već je brojala 200.000 vojnika.
Podsećamo na reči velikog španskog pesnika Rafaela Albertija: ,, Ideje poput onih koje je Fidel Kastro branio nikada ne zastarevaju. Fidel je svetlo koje se nada solidarnijoj i pravednijoj budućnosti”.
Filed Under: Актуелно