Ким Ил Сунга је поштовао народ

 

Ким Ил Сунг, оснивач социјалистичке Кореје, током свог живота поштовао је људе и стављао их у први план. Од првих дана када је кренуо на пут револуције да ослободи земљеу од јапанске војне окупације (1905-1945), он је оштро осетио величину народа много пута.

То се догодило када је водио антијапанску оружану борбу у герилској бази дуж реке Туман на североистоку Кине.

Јапански империјалисти су 1934. ангажовали 5 000 војника, пушака, па чак и авионе у нападу на герилску базу Сјаовангкинг. Међутим, број герилаца који су бранили базу био је мања од један одсто броја непријатеља и, штавише, били су оскудно наоружани пушкама и лаким митраљезима. У овом критичном времену, људи у бази помогли су Ким Ил Сунгу да пронађе начин да одбрани базу. Испоставило се у “одбрани или умри“ борби против јапанских трупа. Охрабрени њиховом вољом отпора, мобилисао је све герилце и народ у битку у одбрану база. Заједнички отпор војске и народа донела је чудо и победу.

Како је чврсто веровао у велику снагу организованих људи, Ким Ил Сунг је направио план за укључивање целог народа у завршну офанзиву за уништење јапанског империјализма који се хвалио да је „вођа Азије“. По плану, свенародни отпор је требало да се води у складу са општом офанзивом корејског народа и Револуционарне армије.

Победа у Корејском рату (1950-1953) у којем је ДНРК одбила агресију империјалистичких савезничких снага могу се назвати чудом које је створио мобилизацијом снага народа. Неисцрпна снага народа једнодушно уједињена око Ким Ил Сунг је у кратком периоду реализовала историјски задатак социјалистичке индустријализације и претворио ДНРК у моћну социјалистичку државу, независну, самосталну и сигурну у одбрани.

Filed Under: Актуелно

TREĆA SMENA OTIŠLA BEZ DANA ŽALOSTI U SRBIJI

Još jedna tragedija zadesila je radničku klasu Srbije. U rudniku “Soko” život je izgubilo osam rudara treće smene dok se još dvadeset nalazi na bolničkom lečenju.
Život rudara u Srbiji danas istovetan je životu rudara u kraljevini Jugoslaviji. Podsećamo da je životni vek rudara u privatnom rudniku zlata dinastije Karađorđevića bio 33 godine. Nemilosrdna eksploatacija kapitalista i pored krvavog i napornog rada, rudare održava na ivici egzistencije. Surovost života rudara lišava ih svakog života dostojnog čoveka.
Koliko vredi život rudara u kapitalističkoj Srbiji vidi se i po tome što nije proglašen dan žalosti. Predstojći Opšti izbori važniji su za buržoaziju od odavanja počasti nastradalim proleterima. Ovo i ne iznenađuje obzirom da se buržoaska vlast kao i opozicione desničarske stranke nikada i nisu iskreno borile za prava radničke klase, iako su pojedine poput Pokreta za obnovu kraljevine i Dveri pozivali upravo radničku klasu da glasa za njih. Dok porodice nastradalih rudara oplakuju svoje mrtve na televizijama i radio programima sa nacionalnom frekvencijom trešti muzika.
Da li je došlo vreme da rad zahteva od kapitala da položi račune, da kapital, taj bezlični bog, radniku nepoznat, koji isisava živote proletera plati za svu nepravdu nanetu radničkoj klasi?
Samo pod imenom socijalizma i socijalističke revolucije radnička klasa može ostvariti pravo na humani život dostojan čoveka.
Filed Under: Актуелно

BOJKOT BURŽOASKIH IZBORA

Na predstojećim opštim i lokalnim izborima radnička klasa i narod Srbije nemaju za koga da glasaju. Sve stranke koje učestvuju na izborima kao i predsednički kandidati, reprezentuju one snage koje su nakon kontrarevolucije i raspada SFRJ srušili sve ono što se gradilo skoro 50 godina. Iste stranke, isti političari na političkoj sceni su već 30 godina za koje vreme su opustošili sve fabrike i preduzeća a društvene institucije srozali na najniži nivo. Istovremeno uvećali su svoj kapital dok ih položaj radnika i naroda ne interesuje. Od predsedničkih kandidata i stranaka koje su se kandidovale ogromna većina je sa desnog spektra koji je uvek bio antiradnički i antinarodni.
Nijedan predsednički kandidat ne bi ispunjavao moralno političke kriterijume u SFRJ ni za predsednika mesne zajednice. Prevaranti i lažovi nisu mogli da budu ni predsednici mesnih zajednica.
Uočljivo je i da nema nijedne istinske levičarske stranke.
Nažalost, pojedine komunističke organizacije nastavljaju da manipulišu narodom i radničkom klasom. Već po ko zna koji put pompezno ističu svoju kandidaturu iako i sami svesni da ne mogu ispuniti uslove koje je postavila buržoazija. U stvarnosti nisu sposobni da skupe ni približan broj potpisa. Ove godine je doduše izostao performans ispred Republičke izborne komisije radi jeftinog prikupljanja poena. Na ovaj način nanose ogromnu štetu komunističkom pokretu u Srbiji a mnogim iskrenim komunistima i progresivnim ljudima daju lažnu nadu.
Komunisti Srbije podržavaju izbore samo kao afirmaciju komunističke ideje.
Komunisti Srbije kao i svake godine bojkotuju kapitalističke izbore ali bi podržali svaku antikapitalističku organizaciju koja bi se kandidovala na izborima.
Komunisti Srbije su isto tako svesni i uvek će se držati čvrstog Marksističko- Lenjinističkog stava da je oružana revolucija jedini način promene buržoaskog sistema pravednijim i humanijim socijalističkim uređenjem. U današnje vreme sve više se pokušava otupiti oštrica komunističkog stava o revoluciji zagovaranjem menjševičkog pristupa da je parlamentarnim putem moguće promeniti sistem.
Filed Under: Актуелно

RADNA GRUPA KOMUNISTA SRBIJE, KOMITET BEOGRAD NA SASTANKU SA DRUGOM SKVORCOVIM.

Dana 25. marta 2022. godine u poseti Komunistima Srbije bio je drug Sergej Skvorcov Prvi Sekretar Komunističke partije Sovjetskog Saveza i predsednik međunarodnog saveza sindikata penzionera za bivše zemlje socijalizma. Takođe drug Sergej je i predsednik Sveruskog komiteta za zaštitu teritorijalne celovitosti Rusije
Sastanak je protekao u drugarskoj i radnoj atmosferi.
Drug Skvorcov nas je informisao o aktuelnim zbivanjima i stanju u Ruskoj Federaciji i Ukrajini. Preneo nam stav KP SSSR-a u vezi rata u Ukrajini.
Složili smo se po mnogim pitanjima i ostajemo u stalnom kontaktu.
Filed Under: Актуелно

27. MART 1941 PRVI HITLEROV POLITIČKI PORAZ

Talas narodnog gneva i revolta 27. Marta 1941. godine svrstao je narode Jugoslavije na pobedničku stranu istorije Drugog svetskog rata. Potpisivanje Trojnog pakta od strane buržoaske vlade Cvetković-Maček uz saglasnost kneza namesnika Pavla Karađorđevića dovelo je do masovnih demonstracija u celoj Jugoslavij. Već od 24. marta u mnogim gradovima, pod rukovodstvom KPJ, izbijaju masovne demonstracije. U takvoj situaciji, grupa prozapadno orijentisanih oficira, koristeći se nezadovoljstvom i buntom narodnih masa, noću 26/27. marta 1941. izvršila je puč, zbacila vladu Cvetković-Maček, kralja Petra II proglasila punoletnim, proterala Kneza Pavla i obrazovala vladu na čelu sa generalom Dušanom Simovićem. Narod je toga dana zahtevao preduzimanje mera u cilju odbrane zemlje, puna demokratska prava i slobode, ravnopravnost svih naroda, čišćenje državnog i vojnog aparata od kapitulanskih i petokolonaških elemenata. Ali, nova vlada, iz koje nisu bili udaljeni petokolonaši, nije bila spremna da se osloni na demokratski pokret narodnih masa, što je zahtevala Komunistička partija Jugoslavije. Talas narodnog nezadovoljstva bio je dovoljno snažan da sruši vladu Cvetković-Maček, ali je bio još preslab da bi mogao da dovede na vlast istinske demokratske snage naroda. Napori KPJ, koja je tih dana najdoslednije tumačila narodne težnje i predstavljala snažan politički faktor, ostali su bez rezultata. Ali događaj od 27. marta u Jugoslaviji bio je prvi politički poraz Hitlera u pokorenoj Evropi.
Pod vođstvom KPJ, Jugoslavija je postala deo antifašističke koalicije i jedan od osnivača Organizacije Ujedinjenih nacija u proleće 1945. Sačuvana je tradicija odbrane i protiv najjačeg u ime prava na slobodu i samoodbranu.
Pojedini revizionisti danas, nepoštena inteligencija naklonjena poraženim snagama iz Drugog svetskog rata, šire zablude da je to bio fatalan i tragičan čin. Baštenici navodno jedino ispravne politike priklanjanja sili Osovine, pored ideoloških sklonosti pojedinaca i pokreta, svoje ocene temelje na tragičnim činjenicama perioda okupacije, a potom na oceni revolucionarnog prevrata. Nažalost i pojedini”istoričari” baštine takođe ovakve ocene.
Prećutkuju stvarne planove sila Osovine po kojima Jugoslavija nikako ne bi opstala u budućem “novom fašističkom poretku”. Prećutkuju da Jugoslavija ne bi imala pravo građanstva u novoj, od Osovine stvorenoj Evropi. U Nemačkim beleškama i planovima stoji da Jugoslavija u fašističkom poretku neće imati pravo da zadrži bilo kakvu današnju formu. Hitler je govorio o razgraničenju zona uticaja i podeli Jugoslavije između satelitskih režima odanih fašističkoj Nemačkoj. Kada dođe trenutak podela bi se izvršila na sledeći način: Dalmacija bi propala Italiji, Slovenija i veći deo Hrvatske Nemačkoj, Mađarskoj bi sledovala Vojvodina do Zemuna, dok bi u korist Bugarske, Srbiju sveli na granice Stare Srbije. Bosna ide u ruke Hrvatskoj i tako ide u sastav Italijanskog carstva.
Primila Jugoslavija zahteve Hitlera ili ne, njena sudbina bi bila zapečaćena.
Filed Under: Актуелно

УСПЕШНО ПРОБНО ЛАНСИРАЊЕ ИКБР НОВОГ ТИПА

Демократска Народна Република Кореја поново је демонстрирала огроман војни потенцијал успешним лансирањем интерконтиненталне балистичке ракете Хвасонгтхо-17.
Ким Џонг Ун лидер ДНРК руководио је пробним лансирањем ИКБР Хвасонгпхо-17.
Пробно лансирање интерконтиненталне балистичке ракете новог типа Хвасонгпхо-17 стратешких снага ДНРК изведено је 24. марта 111. Џуче (2022).
Међународна политичка ситуација се свакодневно погоршава и основни је узрок свакодневно ескалирајуће војне напетости на Корејском полуострву и око њега и дугорочни изазов за корејски народ и корејску револуцију који произилази из неизбежности дуготрајне конфронтације са америчким империјалистима који изазивају опасност од нуклеарног рата. Ким Џонг Ун је на историјском 8. конгресу Радничке Партије Кореје изнео стратегију развоја одбране оријентисану на Џуче и политику одрживог јачања одвраћања од нуклеарног рата. Организујући и усмеравајући кључне подухвате за јачање капацитета националне одбране за спровођење стратегије и политике, ДНРК има посебан приоритет дат развоју ИКБР новог типа,
Пробно лансирање обављено је у вертикалном режиму лансирања, узимајући у обзир безбедност суседних земаља.
Пројектил, лансиран на међународном аеродрому Пјонгјанг, прелетио је максималну висину од 6248,5 км и прелетео раздаљину од 1090 км за 4052 секунде пре него што је прецизно погодио унапред подешену област у отвореним водама Источног корејског мора.
Пробним лансирањем јасно је доказано да сви параметри система наоружања тачно одговарају пројектним захтевима и да се његов брз рад може научно, технички и практично гарантовати у ратним условима.
Нови систем наоружања којим ће управљати стратешке снаге ДНРК у оквиру плана за изградњу државних нуклеарних снага ће заслужно обављати своју мисију и дужност као моћно средство одвраћања од нуклеарног рата стављања под строгу контролу претњи и изазова нуклеарног рата против ДНРК, преузимајући иницијативу да се носи са било којом војном кризом и брани безбедност земље.
Националне одбрамбене снаге ДНРК поседују огромне војне и техничке способности којима могу да одговоре на било какву војну претњу и уцене и потпуно су спремне за дугогодишњу конфронтацију са америчким империјалистима и одвраћање од нуклеарног рата.
Стратешке снаге ДНРК у потпуности су спремне да темељно обуздају све опасне покушаје војне агресије америчких империјалиста.

 

Filed Under: Актуелно

23. GODIŠNJICA AGRESIJE NA SR JUGOSLAVIJU

Prenosimo tekst bratske Socijalističke Radničke Partije Hrvatske povodom 23. godišnjice bombardovanja SR Jugoslavije.
26. ožujak 2022.
Pre 23 godine, 24. marta 1999. godine, započela je brutalna, ničim izazvana, može se reći i kukavna, agresija od strane SAD-a i NATO-a na SR Jugoslaviju, jednog od fragmenata nekadašnje zajedničke države Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije.
Nije to bila prva agresija imperijalnog centra moći na čelu sa SAD počinjena prema nekoj državi, u pravilu bitno slabijoj od agresora, ali je u nekim detaljima predstavljala presedan. Prvenstveno se to odnosi na do tada nezabilježen odnos snaga napadnutog i napadača, po broju, ali i vojno tehničkoj opremljenosti. SR Jugoslaviju napalo je 19 NATO članica, s Amerikom na čelu, vrlo sofisticiranim sredstvima za koje nije imala ravnopravan odgovor. Zatim, bio je to prvi slučaj da NATO, koji je osnovan kao tzv. obrambeni savez s ciljem zaštite svojih članica, krši vlastite odredbe i napada državu koja savezu nije predstavljala niti pokrenula nikakvu prijetnju.
Agresija nije imala mandat UN-a, ali to za Ameriku i NATO nije predstavljalo prepreku. Agresija je punih 78 dana sprovođena kukavički, bombardiranjem iz zraka i raketama s brodova, sa sigurne distance i bez izlaganja kopnenih trupa riziku. Vojska SRJ se dosta uspješno nosila s nadmoćnijim protivnikom, ali su zato civilni gubici bili znatni, kao i razaranja infrastrukture, zgrada, industrijskih objekata, mostova, elektrodistribucijskih mreža, kemijskih postrojenja, telekomunikacijskih objekata, cestovnih i željezničkih pravaca, a bombardirana je i kineska ambasada u Beogradu, uz neuvjerljivo objašnjenje da je to bilo slučajno. Korištena su i sredstva neselektivnog zločinačkog učinka poput upotrebe kasetnih i grafitnih bombi i municije s osiromašenim uranom koji trajno kontaminira tlo.
U 78 dana agresije, imperijalisti nisu uspjeli porazit jednu malu državu, što je zadrlo u samu bit opstanka NATO-a. Imperijalistička agresivna vojna struktura si nije mogla dopustiti raspad te su postavljeni takvi uvjeti koje je SR Jugoslavija, iako vojno neporažena, morala prihvatiti kako bi izbjegla potpuno uništenje.
Miroljubivi dio čovječanstva je iskazivao svoje protivljenje agresiji na različitim razinama i na različitim geografskim lokacijama, ali to nije omelo agresorske planove. Najupečatljivije su bile demonstracije u Italiji, posebno u mjestu Aviano, s čijeg su aerodroma u akcije polijetali avioni. Demonstracije su se održavale na tjednoj osnovi kada su dolazili demonstranti organizirano iz cijele Italije, ali i iz susjednih zemalja, Austrije, Slovenije, Hrvatske. Od političkih stranaka u Hrvatskoj jedino je Socijalistička radnička partija osudila agresiju, a njen predsjednik Stipe Šuvar i sam uzeo učešće u demonstracijama u Avianu. Vrijedno je spomenuti i akcije grčkih radnika i komunista, koji su u solunskoj luci opstruirali iskrcaj vojne opreme s brodova i mijenjali putokaze, kako bi unijeli pomutnju u kretanje konvoja.
Sramotno i ponižavajuće je što je Hrvatska ustupila zračni prostor za prelijetanje aviona u akciji, a bilo je prijedloga iz redova, tada opozicijskog, SDP-a kako bi Hrvatska trebala dozvoliti i prelazak trupama ako bi krenula kopnena invazija, usprkos tome što je i sama bila potencijalno ugrožena, budući su bombarderi prilikom povratka u Aviano istresali svoj ubojiti i kontaminirajući teret, koji nisu potrošili u akciji, u Jadransko more.
Vladimir Kapuralin
Filed Under: Актуелно

ГОДИШЊИЦА АГРЕСИЈЕ НАТО ПАКТА НА СРЈ

На данашњи дан пре 23 године почела је злочиначка агресија НАТО фашиста на Савезнурепублику Југославију. Оправдавајући своју операцију, коју су цинично назвали”Милосрдни анђео”, тобожњом заштитом “угроженог албанског становништва” на Косову
и Метохији, ови злочинци су без одобрења Савета безбедности УН започели бесомучнобомбардовање СРЈ, које је трајало 78 дана. У току агресије убијено је око 3.500 људи, одкојих око 2.500 цивила, међу којима осамдесет деветоро деце. Рањено је преко 12.000
људи. Уништена је путна и енергетска инфраструктура земље, разорено много фабрика,образовних и здравстевених установа, стамбених објеката, установа и споменика културе, медијских објеката, цркава и манастира. Процењује се да је висина причињене штете преко
100 милијарди америчких долара.НАТО фашисти су за свој злочиначки поход користили крстареће ракете, класичне авионске бомбе, касетне бомбе (против цивилних циљева) што је изричито забрањено међународним конвенцијама, муницију пуњену осиромашеним
уранијумом и сл. После завршетка агресије, на десетине људи је погинуло од заосталихексплозивних направа, а број оболелих од различитих облика карцином је вишеструкоувећан. Све ово је резултат “милосрдних анђела” фашизма. Подсетићемо на најокорелије неофашисте, виновнике овог невиђеног злочина: Бил Клинтон, Хилари Клинтон, Медлин Олбрајт, Кристофер Вокер, Тони Блер, ГерхардШредер, Жак Ширак, Хавијер Солана, Весли Кларк… Не заборавимо ни Џејмија Шеја,портпарола НАТО, који је остао запамћен по свом саркастичном термину за невине цивилне жртве – “колатерална штета. У току писања овог текста, објављена је једна лепавест. Медлин Олбрајт – један од највећих монструма у најновијој историји, умрла је на дан када је донета одлука о бомбардовању СР Југославије. За свако људско биће које умре, ми осећамо емпатију, али она није била људско биће, сем по обличју. Некоме ће се ова констатација чинити непримереном или
суровом, али није. Да подсетимо, 1995. године је изјавила да је вредело што је збогамеричког деловања умрло пола милиона ирачке деце, јер је ова злочиначка творевина(САД) остварила свој циљ. Такође, за Србе је изјавила да су “одвратни и прљави”. Какожалити неког ко је у моменту смрти (85 година) има 82 године више од мале Милице, или70 година више од деце која су убијена у америчком бомбардовању цивилних аутобуса и возова.Жалосно је да и после толико година на нашем тлу делују организације које раде уинтересу САД и НАТО неофашиста уопште, а против интереса радног народа Србије. Да не буде недоумице, мислимо на припаднике организације “Отпор”, формиране од стране
ЦИА-е и неке од невладиних организација, као што је “Фонд за хуманитарно право”, које су финансиране од стране америчких фондација. Сматрамо да томе треба да дође крај, а даови плаћеници треба да буду приведени правди.Били бисмо недоречени по питању агресије на нашу земљу, када бисмо заобишли улогуНАТО фашиста у тренутним дешавањима у Украјини. Комунисти Србије свакако нису за
то да се проблеми између држава и народа решавају ратом. Ми смо за примену принципа мирољубиве и активне коегзистенције, што је била једна од основа несврстане спољне политике СФРЈ. Свима је јасно да је актуелни рат почео нападом оружаних снага Руске
федерације на Украјину. Међутим, за нас је од велике важности ко је до рата довео. На топитање одговор је недвосмислен – за рат је одговоран НАТО пакт.Оно на шта желимо да укажемо је чињеница о недоследном и неодговорном понашању НАТО фашиста. Навешћемо само неке од паралела са агресијом на СРЈ и уопште сапонашањем НАТО пакта и злочиначких САД.
1) Напад Русије на Украјину је у супротности са међународним правом – да још једом подсетимо, агресија НАТО на СРЈ је изведена без одобрења Савета безбедности УН;
2) Деловање руских снага за последицу има жртве међу цивилним становништвом – већ смо навели колико је убијених и рањених цивила било у НАТО агресији на СРЈ, а да не помињемо цивилне жртве у Ираку, Либији и Сирији (наравно саосећамо са свим жртвама у Доњецку, Луганску и Украјини);
3) Деловање руских снага у Украјини представља ратни злочин – а шта је са деловањем НАТО у СРЈ, односно САД у Ираку, Либији, Сирији? Шта је то него ратни злочин?
4) Владимир Путин је ратни злочинац (овај закључак је донео амерички Конгрес, а иначе у међународној правној пракси судови доносе одлуку о томе ко је ратни злочинац) – по овој логици сви амерички председници, од зликовца ХаријаТрумана (који је наредио бацање атомских бомби на Хирошиму и Нагасаки) па до данас, су ратни злочинци и треба им судити, некима свакако постхумно. О оправданости овога говори чињеница да су САД од завршетка Другог светског рата до данас започеле 41 рат и у свима су били агресори;
5) Руси лажу да се у Украјини налазе лабораторије у којима се развија биолошко оружје – повод за напад на Ирак је била тврдња САД и британског премијера Тонија Блера да Ирак поседује хемијско и биолошко оружје и да се спрема да га употреби. То оружје никада није пронађено, што доказује да су наведене тврдње САД и Велике Британије биле чиста ЛАЖ.
Из свега наведеног можемо да закључимо да је НАТО једна злочиначка организација, намењена да силом намеће вољу неофашистичког либералног капитализма непослушним народима и земљама. У остварењу својих циљева, не презају ни од чега. Сигурни смо да
су они спремни да се боре против Русије до задњег Украјинца. Ми агресију на нашу земљу нећемо заборавити, нити ћемо им опростити!
СМРТ ФАШИЗМУ!
СМРТ НАТО ПАКТУ!
ЖИВЕО ПРОЛЕТЕРСКИ ИНТЕРНАЦИОНАЛИЗАМ!
Извршни секретаријат
Партије Комунисти Србије
Filed Under: Актуелно

PROTESTI KAO KONSTANTA A NE SAMO UOČI IZBORA

Neoliberalni kapitalizam u Srbiji stvorio je takve uslove, po kojima radnik živi samo zato da uveća kapital buržoaziji, dakle, samo za interes vladajuće klase. Nažalost radnička klasa, ono malo što je ostalo od nje, nije organizovana. Protesta i štrajkova koji bi trebalo da su konstanta, radnici se sete uglavnom uoči izbora.
Tako uoči aprilskih izbora, buknula je serija protesta u Kragujevcu. Pobunili su se prosvetni radnici, radnici” Zastave”, prodavci na buvljaku. Zahtevaju veće plate, isplatu zaostalih zarada i povezivanje staža.
Okupljeni u sindikate koji se nalaze pod strogom kontrolom države i čije je rukovodstvo pod uticajem desničarskih ideja nemaju kapacitet za korenite promene. Nažalost, to što je u Srbiji ostalo od radničke klase nosi u sebi duboku kontradiktornost: oni bi da budu četnici a uz to bi želeli da žive u socijalizmu.
Narod u Srbiji je od kontrarevolucije do danas pod uticajem medija koji su svi u službi krupnog kapitala i samim tim antisocijalistički, te negativno pišu o tekovinama socijalističke Jugoslavije.
Sa druge strane u današnjem kriminalnom kapitalizmu uništena su gotovo sve fabrike giganti iz doba socijalizma zbog nemarnog odnosa novih prozapadnih buržoaskih vlada, velikog dugovanja preduzeća i pljačkaške privatizacije. Sve ovo dovelo je do nepodnošljivog položaja radnika i polurobovskih uslova života i rada.
Nažalost, u Srbiji ne postoji jaka komunistička partija koja bi bila avangarda radničke klase. Komunisti su podeljeni na veliki broj udruženja među kojima uglavnom vlada netrpeljivost i nespremnost na saradnju. Samo komunisti mogu uništiti buržoaske uslove za proizvodnju i samu buržoaziju.
Komunisti Srbije upozoravaju radničku klasu da će joj u budućnosti biti sve gore, ukoliko se politički ne angažuju i ne priključe komunistima.
Filed Under: Актуелно

ШТА СЕ ДЕШАВА У УКРАЈИНИ И ОКО ЊЕ

Преносимо чланак који смо добили од Комунистичке Партије Руске Федерације поводом историјата сукоба у Украјини
У Украјини је рат. Споља изгледа као оружани сукоб између Русије и Украјине. О овим догађајима огласиле су се све политичке снаге, укључујући и левицу. Распон оцена: од хуманистичко-
емотивних („људи гину, зауставите рат“) до чисто класних („Запад гура два олигархијска режима“).
У ствари, овај сукоб има дубоке корене.
Приликом анализе ситуације морамо узети у обзир и национални садржај класне борбе и класни садржај националне борбе. Шта је Украјина?
Територија данашње Украјине до средине ХVII века била је ретко насељен простор, оспорен од
стране суседних земаља. Почетком XX века данашња Украјина биле је подељена између Пољске, Аустроугарске и Русије. После револуције 1917. неке од ових земаља су привремено прогласиле независност. Међутим, 1922. придружили су се СССР-у као Украјинска Совјетска Социјалистичка Република. Тако је Украјина добила државност, иако ограничену. Украјина је била пољопривредна земља. Да би се обезбедио њен развој 1918. године, на предлог Владимира Лењина, шест руских индустријских региона, укључујући Доњецк и Луганск, који никада нису били део Украјине, пребачени су у Украјину. Године 1939. Галиција (Западна Украјина) је припојена Украјини, која је раније била део Пољске. Садашња територија Украјине је резултат њеног уласка у састав СССР-а.
Састоји се од различитих делова: од Галиције (Лавов) са јаким утицајем католичанства до источне Украјине која снажно гравитира Русији. Социјалистичка Украјина се снажно развијала. Ископавањуметала и угља придодате су и ваздухопловство и ракетоградња, петрохемија, електропривреда (4 нуклеарне електране) и одбрамбена индустрија. Као део СССР-а Украјина је добила не само највећи део своје садашње територије, већ и економски потенцијал, што је чини десетом по величини привредом у Европи. Украјински политичари су били доминантни у совјетском руководству. Н.Хрушев, Л.Брежњев, К.Черненко управљали су СССР-ом од 1953. до 1983. године.
После распада СССР-а у децембру 1991. Украјина је по први пут у својој историји постала независна држава. Али ово је уништило вековну економску интеграцију са Русијом. Модел „тржишта“ довео је до деиндустријализације Украјине, до оштрог пада животног стандарда становништва. На основу предаторске приватизације настала је олигархијска класа. Сада је то најсиромашнија земља у Европи. Ниво корупције и друштвене диференцијације је највиши у свету. Прерађивачка индустрија, осим металургије, је практично уништена. Економија почива на западним кредитима и трансферима новца од мигрантске радне снаге којa је отишла у Европу и Русију у потрази за послом (око 10 милиона од 45 милиона људи), у основи квалификовани специјалисти. Деградација људског капитала је достигла своју границу. Земља је на ивици националне катастрофе.
Становништво Украјине је изузетно незадовољно. Међутим, овим незадовољством прозападним
властима се манипулише на начин да сваки пут на изборима побеђује још више прозападних
снага. У фебруару 2014. године, у Украјини је извршен државни удар уз подршку САД и НАТО-а.
Амерички Стејт департмент је јавно саопштио да је у његову припрему уложио 5 милијарди долара. Неонацисти су дошли на власт. То су, пре свега, људи из Западне Украјине (Галиције), која је вековима била под влашћу Пољске и Аустроугарске. Тамо су историјски јака екстремно националистичка, антисемитска, антипољска, русофобска и антикомунистичка осећања. После Хитлерове инвазије на СССР, немачке трупе су у Западној Украјини дочекане цвећем. Ту су
формиране СС дивизије које су се бориле против Црвене армије. Локални националисти, предвођени Хитлеровим обожаваоцем Стефаном Бандером, кренули су у истребљење јеврејског
становништва. У Украјини је убијено око 1,5 милиона Јевреја – једна четвртина свих жртава
Холокауста. Током „Волинског масакра“ 1944. године око 100.000 Пољака је брутално убијено у
западној Украјини. Бандеровци су уништили совјетске герилце и живе спаљивали мушкарце, жене и децу у стотинама села у Белорусији. Украјински националисти који су служили као стражари у немачким концентрационим логорима постали су озлоглашени по монструозној окрутности.
После рата од 1945. до 1953. године, антикомунистички и антисовјетски побуњеници у западној Украјини, који су подржавали САД и Уједињено Краљевство, покренули су терор против цивилног становништва. Током ових година Бандеровци су убили око 50 хиљада цивила. Таква је природа снага – потомака и следбеника фашиста – који су дошли на власт после државног удара 2014.
Традиције антипољског, антисемитског и антируског терора су веома јаке међу неонацистима који сада заиста владају Украјином. 42 противника нациста спаљена су живи у згради Синдиката у Одеси 2. маја 2014. То је савез неонациста са олигархијским капиталом. Бандеровци (као и СС јуришници у Немачкој) служе као ударни одред великог бизниса. Једина разлика је у томе што се Бандеровци уздржавају од отвореног антисемитизма, успоставивши класно јединство са локалном олигархијом. Бандеровци чврсто контролишу сваки потез државне власти, непрестано је уцењујући претњом државним ударом.
С друге стране, политику Украјине одређује амбасада САД у Кијеву. Природа садашње украјинске државе је савез крупног капитала и државне бирократије, који се ослања на криминалне и фашистичке елементе под пуном политичком и финансијском контролом Сједињених Држава.
После 2014. у Украјини се усађује нацистичка идеологија. Дан победе над фашизмом 9. мај је
укинут. Украјински фашисти – организатори и учесници ратних злочина – званично су признати као национални хероји. Сваке године се одржавају бакљаде у част фашистичких злочинаца. По њима су назване улице и тргови. Комунистичка партија Украјине делује у подземљу. Застрашивање и политичка убиства политичара и новинара постала су константа. Уништавају се споменици Лењину и све што је везано за сећање на живот у СССР-у. Истовремено је почео покушај насилне асимилације руског становништва Украјине потискивањем руског језика.
Покушај преношења школског образовања са руског на украјински подстакао је снажан отпор у
областима Доњецка и Луганска. Људи су узели оружје. У мају 2014. тамо је одржан референдум на којем је 87% грађана гласало за независност. Тако су настале Доњецка (ДНР) и Луганска народна република (ЛНР). После неколико неуспешних покушаја инвазије на ЛПР-ДПР, нацисти из Кијева су прешли на терор. Током 8 година гранатирања из топова великог калибра, у ЛПР-ДПР је убијено више од 13 хиљада цивила, укључујући децу, жене и старце. Уз потпуну тишину светске заједнице. Комунисти Русије активно учествују у одбрани ЛНР-ДНР.
Стотине комуниста се боре против нациста у саставу трупа народних република. Десетине комуниста је страдало у овој борби. За 8 година КПРФ је у ове републике послала 93 конвоја са хуманитарном помоћи укупне тежине13.000 тона, примила је хиљаде деце на одмор и лечење у Русији. Све ове године КПРФ на челу са
Генадијем Зјугановим захтевала је од руководства Русије признање независности Донбаса. У
марту 2015. године на иницијативу Русије (уз учешће Немачке и Француске) закључени су
споразуми из Минска који су предвиђали посебан статус ЛНР-ДНР у оквиру Украјине. Међутим,
Украјина је избегла њихову примену. Уз подршку Сједињених Држава, Кијев се спремао да разбије ЛПР-ДНР силом оружја.
САД, Велика Британија и друге чланице НАТО-а обезбедиле су обуку за украјинску војску.
Изградили су преко 30 великих војних објеката у Украјини, укључујући 15 Пентагонових
лабораторија за развој бактериолошког оружја (колера, куга и друге смртоносне болести).
Украјина са своје четири нуклеарне електране и огромним научно-техничким потенцијалом је у
стању да конструише атомску бомбу. Ова намера је јавно објављена. Постојала је опасност од
размештања америчких крстарећих ракета. Ситуација у Украјини је све више угрожавала
безбедност Русије. У децембру 2021. Русија је предложила Сједињеним Државама да разговарају о неширењу НАТО-а. САД и НАТО су игнорисали предлог. У јануару 2022. Русија је упозорила да ће бити принуђена да предузме додатне мере за заштиту своје безбедности. Истовремено је постало познато да је Украјина концентрисала 150.000 војника и нацистичких батаљона у Донбасу. Кијев се, уз подршку САД, спремао да поврати контролу над Донбасом кроз рат овог марта. Председник Путин је 22. фебруара објавио признање независности ЛНР-ДНР. 25. фебруара почела је операција Оружаних снага Русије.
Русија неће окупирати Украјину. Сврха операције је ослобођење Украјине од нациста и њена
неутралност (одбијање уласка у НАТО). Тактика руских трупа је да приликом напада на војне
објекте минимизирају жртве међу цивилним становништвом и украјинском војском, да избегну уништавање цивилне инфраструктуре. Они су братски народи. Наставићемо да живимо заједно.
Међутим, бандеровци нацисти користе најодвратнију тактику немачких фашиста, користећи цивиле и њихове куће као живи штит. Они постављају артиљерију и тенкове у стамбена насеља, забрањују грађанима да напусте ратна подручја, претварајући стотине хиљада људи у таоце. Ова подла нацистичка тактика није осуђена на Западу.
За рат су заинтересоване Сједињене Државе, које воде информациони рат преко медија које
контролишу (само Русија Данас се опире). Сједињене Државе ударају не само на Русију већ и на Европу.
Рат НАТО-а против Југославије 1999. био је средство за дестабилизацију Европске уније. Данас је главни циљ САД да спрече испоруку руског гаса преко гасовода Северни ток-2 како би приморали Европу да купује скупљи течни гас од Сједињених Држава, чиме би се нагло ослабила Немачка и друге земље ЕУ. Обим трговине између Русије и ЕУ је 260 милијарди долара годишње. Са САД – 23 прва, Кина је прва а Индија – трећа највећа економија света. Санкције нису подржале Азија (искључујући Јапан и Јужну Кореју са америчким војним базама), Блиски исток, највеће земље Латинске Америке.
Већ 30 година сам један од најактивнијих критичара унутрашње и спољне политике руске елите.
По свом класном карактеру, олигархијско-бирократска власт у Русији се не разликује много од оне у Украјини (осим без фашизма и пуне контроле САД). Међутим, у оним, нажалост, ретким случајевима када лидери Русије воде линију која одговара историјским интересима земље и народа, принцип „аутоматске“ критике тешко да је прикладан. Дуго сам тврдио да ће санкције благотворно утицати на ослобађање од наметнуте зависности Русије од Запада у разним областима живота. Руска влада већ предузима прве кораке у том правцу.
Задатак левих снага је да енергично подстичу власти да промене не само спољну политику, већ и друштвено-економски курс, који не одговара интересима народа.
Вјачеслав Тетекин, Члан ЦК КПРФ доктор историјских наука, бивши посланик Државне думе Русије (2011-2016)
Filed Under: Актуелно