Патријарх српски Иринеј дао је ратно-хушачку изјаву о положају цркве у Црној Гори, оценивши га горим него у време Османске окупације, а да је статус Срба као у доба озлоглашене фашистичке творевине НДХ. Ова изјава је узнемиравајућа и свакако недобронамерна и потврђује чињеницу да религије раздвајају народе.

Сви ми знамо да су Османлије палиле цркве, а да су у НДХ постојали концентрациони логори у којима су највише страдали Срби. У Црној Гори нити се пале цркве, нити постоје логори смрти за Србе, већ напротив, Срби одлазе на летовање у Црну Гору из које се враћају пуни позитивних утисака. Свако поређење са Осаманлијама и НДХ је дакле смешно. Патријарх Иринеј  уместо што распирује мржњу би требао да се позабави сређивањем стања у СПЦ које је катастрофално. Свештеници дилују дрогу, у порасту је и педофилија,  возни парк испред патријаршије је безобразно пун луксузних лимузина док народ „гладује“, а свештенство ужива у благодетима капитализма, добро ухрањени, многи без два дана поста у свештеничким каријерима.

Да ли је ваша изјава да ћете алармирати не само себе него све вернике да бране цркву позив на братоубилачки рат? Да ли је та изјава дата из страха за црквену имовину и поседе, које сте ко зна како стекли и за коју не плаћате порез држави за разлику од обичних грађана?

Надамо се да ће српски и црногорски народ бити изнад оваквих опасних и хушкачких изјава и да ће прозрети њихов циљ.

У секуларним државама као што су Србија и Црна Гора цркви није место на јавној политичкој сцени, као ни у школама и у касарнама. Свака политичка изјава црквених великодостојника је кажњива према нашем закону, а актуелна власт је благонаклона према цркви пошто су све религиозне организације у служби крупног капитала.

Dragi drugovi

Povodom 27. Jula, Dana Ustanka naroda Hrvatske i Bosne i Hercegovine, Partija Komunisti Srbije čestita svim članovima SRP Hrvatske i SK BiH kao i svim progresivnim građanima ovaj praznik. Tog dana 1941 godine pod vođstvom slavne KPJ slobodoljubljivi narodi i narodnosti Hrvatske i Bosne i Hercegovine, krenuli su u borbu protiv fašističkog okupatora i njhovih slugu. Rezultat te borbe bio je oslobođenje zemlje od fašista i njihovih podanika, a ujedno i rušenje kapitalizma. Uvereni smo da će članovi SRPH-a i SK BiH, kao i do sada ostati dosledni idejama hrvatskih i bosansko-hercegovačkih ustanika kojima se divi čitav svet.

Komunisti Srbije

 

“Smrt fašizmu” je dokumentarna predstava o sećanju na Iva Lolu i porodicu Ribar je nova produkcija nezavisne, omladinske trupe Reflektor teatar.

“Mogućnost pobune” je dokumentarac koji polazi od vremena u kome živimo i vraća se na period u kome nismo mogli da živimo jer smo bili okupirani. Nastao je tokom istraživanja o životu porodice Ribar, Slobodi Trajović i periodu u kom su oni živeli, u okviru projekta SMRT FAŠIZMU! O Ribarima i Slobodi.

U organizaciji Filmstreet-a, premijerno prikazivanje dokumentarnog filma “Mogućnost pobune” (režija: Ivan Stojiljković) zakazano je za 23. jul od 20.30 časova na platou ispred Muzeja Jugoslavije. Nakon ove premijere, od 21.15 časova uslediće četvrto izvođenje najmlađe predstave Reflektor teatra u Beogradu, ovog puta pod vedrim nebom za sve naše sugrađane!

***
“Mogućnost pobune” je dokumentarac koji polazi od vremena u kome živimo i vraća se na period u kome nismo mogli da živimo jer smo bili okupirani. Kroz lociranje perfidnih fašizama kojima smo svakodnevno okruženi, do pitanja šta su uzludne borbe razgovaramo sa preko dvadeset sagovornika; istoričara, ekonomista, pravnika, sociologa, dizjanera, umetnika, partizna pa i sa po kojim herojom. Da li je borba partizana bila uzaludna ako se danas ovako olako prodajemo? Da li heroji kao Ivo Lola Ribar bi danas ustali i odrekli se svog konformizma zarad viših ciljeva i svojih sunarodnika? Da li imaš mogućnosti da se pobuniš?

Reč reditelja:
Da li sam ja Heroj? Samo zato što se borim, što svaki dan se borim, zato što znam da kažem ne, što umem da kažem nisam vaš, nisam tvoj i što vladaš, niti tvoj koji želiš da zavladaš, ni tvoj koji imaš. Da li smo mi svi heroji koji smo i dalje svoji, koji se nismo priklonili, koji ukazuju na to da može bolje, mi koji znamo da može bolje? Da li su heroji žrtve vremena? Ko se još seća Heroja? Ko još želi heroje? Da li je heroj svakoko se ne krije i ne ćuti jer su se vratila ta vremena? Da li je heroj svakoko se ne plaši? Da li da bi postao heroj moraš da umreš, pogineš, nestaneš, da te nema, da te izbrišu sa lica zemlje? Da li su heroji besmtrni ili ih olako prepštam zaboravu? Da li znaš zašto si živ?
Ivan Stojiljković

***
Ovo je dokumentarna predstava, ali ne i biografska drama.

Istražujući priču o Ivu Loli Ribaru, njegovoj porodici, verenici Slobodi Trajković, ali i čitavoj generaciji mladih ljudi koji su dali svoje živote u borbi protiv fašizma, autori predstave žele da, pre svega, kažu nešto o svojoj generaciji; sebi; današnjim herojima i idealima u koje veruju. O tome kako oni razumeju borbu protiv fašizma danas i tome šta priča o porodici Ribar, znači njima lično; u savremenom političkom trenutku obeleženom istorijskim revizonizmom i jačanjem nacionalističkih struja, u region ali i u čitavoj Evropi.

Zamišljena kao angažovana i edukativna, predstava je nastala kroz šestomesečni istraživački proces, koji je podrazumevao niz predavanja, radionica, poseta mestima stradanja i antifašističke borbe u Beogradu, kolektivna čitanja relevantne literature, analize relevantnih filmova i knjiga. Predstava se u velikoj meri zasniva na građi prikupljenoj tokom procesa učenja o Loli Ribaru, njegovom bratu Jurici, njihovom ocu, njihovim drugovima i saborcima. Ideja je bila da ko-autori i izvođači predstave, prođu kroz proces učenja, kako bi, zatim, svoja znanja podelili kroz predstavu.

Autorka koncepta i rediteljka predstave je Milena Bogavac, a tekst je pisan kolektivno, uz učešće izvođača i stručnih konsultanata, odnosno eksperata koji su učestvovati u edukativnom delu procesa.
Ko-autori i izvođači su: Đorđe Živadinović Grgur, Nina Nešković, Strahinja Blažić, Sunčica Milanović i Nikola Živanović.
***

Ulaz na događaj je besplatan.

„Ко нема да плати струју, нека је и не користи“ – Александар Вучић

Мирослав Стојановић, отац четворо  деце из села Јелашница код Ниша, избеглица са Косова извршио је самоубиство због дуга за струју у износу од 22 000 динара, који је за три месеца нарастао на 35 000.

Ово и није изненађујуће, обзиром да се у Републици Србији, углавном због немаштине и суровог капиталистичког система, убије преко 1000 људи годишње. Због ових података Србија се налази на неславном 13 месту у свету. Према подацима Еуростата, Србија је земља најекстремнијих неједнакости у Европи и чак 80% људи у Србији себи не може да обезбеди достојан живот, зато што су сиромашни. Милион грађана Србије је на списковима извршитеља за принудну наплату углавном комуналних дугова. Природно би било да се потлачени слојеви друштва активно укључе у политичку борбу како би себи обезбедили живот достојан човека. Чињеница је да је капитализам сломио кичму сиромашним грађанима Србије који немају храбрости ни воље да се укључе у Комунистички покрет. Питамо се зашто овај поштени човек није дигао руку на систем оличен у судском извршитељу – „ЛЕГИТИМНОМ УТЕРИВАЧУ ДУГОВА“,  који није имао ни мало обзира за његов социјални положај и положај његове породице, већ је дигао руку на себе и оставио своју малолетну децу и супругу у безизлазној ситуацији. Нико из сурове буржоаске власти се није потресао због овог и многих сличних трагедија обичних грађана Србије, већ преко режимских медија шире лажи како се у Србији лепо живи, заглупљујући народ таблоидима, ријалити програмима у којем учествује најгори друштвени талог. Пример тога су телевизије са националним фреквенцијама „Пинк“ и „Хепи“ које упркос милионским дуговима нису на мети државе и њених ЛЕГИТИМНИХ УТЕРИВАЧА ДУГОВА. Ове телевизијске станице, као и други режимски медији служе у дневно политичке сврхе и за потребе владајуће класе. Сведоци смо да се у Србији граде и отварају шопинг молови, кладионице, банке, цркве, као синоним савременог деструктивног капитализма, док се затварају фабрике, а школе и болнице пропадају, урушава се култура и све оно што представља просперитет једног друштва. Примера ради у главној улици у Краљеву за време СФРЈ било је 11 књижара, а данас има исто толико кладионица и банака.

Комунисти Србије поручују свим грађанима да ће се овакав тренд самоубистава наставити, јер је то последица друштвеног система у коме живимо, а који се не може никако поправити, већ се мора до темеља срушити. Обичан човек не може чекати да ће ствари саме да се поправе, већ се мора укључити у наше редове и своју судбину узети у своје руке.

СМРТ КАПИТАЛИЗМУ, СЛОБОДА ПРОЛЕТАРИЈАТУ!

Dragi drugovi,

Partija „Komunisti Srbije“ vama, članovima Kulturno politinčnog društa Komunist i svim progresivnim građanima Slovenije čestita Dan ustanka naroda Slovenije. Tog dana 1941. godine  po direktivi iz Proglasa Politbiroa KPJ započeo je ustanak protiv fašističkog okupatora i njegovih slugu. Ustanak je vodila slavna KPJ na čelu sa drugom Titom. Uvereni smo da će KPD Komunist ostati veran idealima slavnih ustanika koji su porazili neprijatelja i srušili kapitalizam.

SMRT FAŠIZMU SLOBODA NARODU !

Поводом актуелног бујања национализма у региону, а посебно током и након Светског првенства у фудбалу национал-шовинистички режими у републикама бивше СФРЈ своју неспособност решавања актуелних социјалних проблема у својим срединама замагљују свест обичног човека порукама и изјавама преко режимских медија. Спорт се користи у политичке сврхе у циљу ширења међунационалне мржње, уместо да развија племените и пријатељске односе. Док народ нема шта да једе, а народне кухиње не могу да прехране све сиромашне слојеве друштва, фабрике се затварају и одлазе под стечај, радници постају технолошки вишак, а у исто време се политичка елита и тајкуни  се енормно богате. Иста та владајућа елита за своје циљеве распирује међунационалну мржњу како  би се скренула пажња са истинских проблема. Док се из свести радничке класе и свих обесправљених слојева друштва не истисне национализам и истински организују у борби против капитализма стање се неће поправити већ ће се стално погоршавати.

У прилогу објављујемо извод из текста књижевника Данила Киша „Есеј о национализму“ објављеног још 1973.године.

Nacionalizam je, dakle, prevashodno negativitet, nacionalizam je negativna kategorija duha, jer nacionalizam živi na poricanju i od poricanja. Mi nismo ono što su oni. Mi smo pozitivan pol, oni negativan. Naše vrednosti, nacionalne, nacionalističke, imaju funkciju tek u odnosu na nacionalizam onih drugih: mi jesmo nacionalisti, ali oni su to još i više; mi koljemo (kad se mora), ali oni još i više; mi smo pijanci, oni alkoholičari; naša istorija je ispravna samo u odnosu na njihovu, naš je jezik čist samo u odnosu na njihov. Nacionalizam živi od relativizma. Ne postoje opšte vrednosti, estetičke, etičke itd. Postoje samo relativne. I u tom smislu, u prvom redu, nacionalizam jeste nazadnjaštvo. Treba biti bolji samo od svoga brata ili polubrata, ostalo me se i ne tiče. To je ono što smo nazvali strah. Ostali čak imaju pravo da nas dostignu, da nas prestignu, to nas se ne tiče. Ciljevi nacionalizma uvek su dostižni ciljevi, dostižni jer su skromni, skromni jer su podli. Ne skače se, ne baca se kamena s ramena, da bi se dostigao svoj sopstveni maksimum, nego da bi se nadigrali oni, jedini, slični, a tako različni, zbog kojih je igra započeta. Nacionalista se, rekosmo, ne boji nikog, osim svoga brata. Ali od njega se boji strahom egzistencijalnim, patološkim; pobeda izabranog neprijatelja jeste njegov apsolutni poraz, ukidanje njegovog bića. Pošto je strašljivac i nikogović, nacionalista ne ističe sebi više ciljeve. Pobeda nad izabranim neprijateljem, onim drugim, jeste apsolutna pobeda. Stoga je nacionalizam ideja beznađa, ideologija mogućne pobede, zagarantovana pobeda, poraz nikad konačan. Nacionalista se ne boji nikoga, “nikog do boga”, a njegov bog jeste bog po njegovoj meri.

Prenosimo vam tekst koji je preuzet sa sajta SRP Hrvatske:

11. i 12. Srpnja (jula), održat će se sastanak čelnika država i vlada članica NATO-a u Bruxellesu u Belgiji s opasnom agendom na štetu naroda.

Ovakvi prethodni sastanci na vrhu korišteni su u svrhu predstavljanja novih reakcionarnih politika i pozivanju novih članica u NATO. Proteklih godina, NATO je pokrenuo stvaranje multi-vojnih formacija oko Rusije, nove  imperijalističke korpuse za brzu intervenciju, i krenuo je u intenzivniju suradnju s EU, unatoč neslaganja SAD-a i EU o izdvajanju 2% BDP-a svake zemlje članice za vojni budžet. Prošlogodišnji sastanak poklopio se s kontroverznim uključivanjem Crne Gore u Savez protivno volji javnog mnijenja u Crnoj Gori, dok je na marginama iskazana namjera proširivanja euroatlantske kontrole nad Zapadnim Balkanom i Crnim morem, čime se utire put ulasku u NATO Makedoniji, kao i Ukrajini i Gruziji. Dogovor grčke i makedonske vlade koristi se kao svojevrsna ulaznica za integraciju Makedonije, čime se promiču opasni EU-NATO planovi na Balkanu.

Od raspada Sovjetskog Saveza, NATO se konstantno širio u Evropi i izvan nje, što je, suprotno njihovim tvrdnjama o stvaranju stabilnosti, dovelo do produbljivanja razlika između imperijalističkih država ohrabrilo i olakšalo NATO-vim graničnim državama, bile punopravne članice ili ne, sve češće provođenje nepopularnih mjera. Pro-NATO vladama omogućene su političke opcije koje potpiruju etničke sukobe, kako na Balkanu, tako i u Baltičkim državama, Ukrajini ili Gruziji, koje služe monopolističkim interesima, a sve u svrhu kontrole energetskih resursa, njihovog transporta i tržišta.

NATO članice nedavno su se obavezale na trošenje 20% svog obrambenog proračunskog budžeta na nabavu vojnih vozila, letjelica i ostale krupne opreme, što pruža znatan izvor prihoda monopolistima. Nedavno proglašenje Kolumbije NATO-vim „globalnim partnerom“ ne implicira samo osnaživanje američke prisutnosti u Južnoj Americi, već i mnogobrojne ekonomske prilike za monopoliziranje tržišta Južne i Centralne Amerike.

Trenutno je uočljivo ozbiljno nadmetanje unutar samog imperijalističkog saveza, što je najuočljivije kroz početak trgovinskog rata između SAD-a i ostalih članica organizacije. U tom kontekstu, pojačana militarizacija EU kroz „Zajedničku sigurnosnu i obrambenu politiku“ (CSDP) i „Međunarodnu strategiju“ nagovješćuje opasne planove, kao što su „Stalna strukturirana suradnja“ (PESCO), „Evropska intervencijska inicijativa“ (EI2) i, takozvana, „Vojna mobilnost“, u okviru suradnje s NATO, no odvojeno će i nezavisno pomagati EU imperijalistima u provođenju njihovih interesa na afričkom kontinentu i Bliskom istoku, kao specifičnim ciljevima vojnog angažmana EU i njenih država-članica.

U svjetlu ovakvog razvoja događaja, postaje jasno kako savezi imperijalista postaju sve nestabilniji i ne mogu biti trajni, a baza kapitalističkog sustava postaje sve reakcionarnija i opasnija. Često ponavljani buržujski mit o EU kao mirovnom projektu u stvarnosti se pokazao kao sušta suprotnost.

Ojačajmo borbu protiv imperijalističkog rata, EU, NATO-a i svih imperijalističkih saveznika! Okončajmo sistem eksploatacije koji stvara ratove, krize, izbjeglice i eksploataciju!

Živio socijalizam!

Драги другови,

Честитамо вам 13.јули Дан устанка народа и народности Црне Горе.  Тог дана се слободољубиви народ Црне Горе масовно дигао на устанак против фашистичког окупатора и домаћих издајника под руководством славне КПЈ. Тако се Црна Гора заједно са свим осталим народима и народностима са простора Југославије сврстала у антифашистичке снаге и дала немерљиви допирнос борби против фашистичког окупатора. Тада је уједно отпочела и социјалистичка револуција чији је резултат био стварање најлепше државе на свету СФРЈ. Пут којим су кренули тог дана чланови КПЈ заједно са осталим устаницима, треба да нам буде једини путоказ како се треба борити за слободу и за рушење капиталистичког поретка.

КОМУНИСТИ СРБИЈЕ.