Ужичка република је назив за ослобођену територију западне Србије и Шумадије, која се од 24. септембра до 29. новембра 1941. године, за време Другог светског рата, налазила под контролом Народноослободилачког партизанског покрета. Центар територије, по којем је и добила назив било је Ужице..

Иако је трајала веома кратко, свега два и по месеца, била је веома значајна јер је на њој Народноослободилачки покрет успео да формира своју прву слободну територију и изврши организацију живота и позадине. У ослобођеном Ужицу је био центар устанка у Југославији и у њему се налазило војно и политичко руководство НОП-а — Врховни штаб и Централни комитет КПЈ, као и друге војно-политичке организације; функционисала је партизанска фабрика оружја и излазио лист „Борба“. Партизанска фабрика оружја и муниције је 1941. била једина фабрика у окупираном делу Европе где се производило оружје за борбу против фашизма.^[2] Ужичка република је уједно била и прва већа ослобођена територија у окупираној Европи.

 

Prenosimo izveštaj  Međunarodnog odeljenja CK  bratske KPRF

Dana 8. septembra održani su lokalni izbori u 85 federalnih jedinica Rusije, šesnaest regija biralo je guvernere, a ostatali su birali svoje opštinske i gradske parlamente.

Izbori su se odvijali usred teške socijalno-ekonomske situacije u zemlji kao i znatnih promena opšteg raspoloženja među građanima, koje sociolozi već dugo beleže.

Nezadovoljstvo javnosti zbog više od pet godina pada prihoda građana i nepopularno povećanje penzionog doba zajedno sa drugim hanibalističkim reformama koje je tvrdoglavo sprovodila vlada, izazvala je veliko nepoverenje u aktuelnu vlast i što je rezultiralo padom podrške stranci Jedinstvena Rusija. Zapravo rezultati ove kampanje živo su pokazali nove političke trendove nastale izborima 2018.  u Haksiji, oblasti Vladimira, teritoriji Habrovska I Primorju sa šokantnim rezultatima za lokalne vlasti.

Kako bi se sprečilo ponavljanje prošlogodišnje protestne situacije glasanja ( gde su građani u nekoliko regiona glasali protiv zvaničnih kandidata vlade, pa nisu mogli falsifikovati glasanje ), ovog puta potencijalni konkurenti ( naročito KPRF ) bili su sprečeni da se pridruže izbornoj trci i nije im dozvoljeno da se registruju kao kandidati pod birokratskim izgovorima.

Umesto da se vrše promene u svakodnevnoj politici prednost su imale zlonamerne tehnologije poput “ opštinskih filtera “, “ spoiler partija “, “ imenjaka kandidata “, “ elektronskog glasanja “ itd.

Nakon izbora, JR je požurila da se trijumfalno proglasi pobednikom u izbornoj kampanji, ali uprkos velikoj retorici koju je vodio njihov izborni štab, mi to ocenjujemo samo kao pokušaj izobličenja stvarnosti.

Naši kandidati bili su drugi u 10 od 12 regiona sa poboljšanim rezultatom u odnosu na prethodne izbore. Povećali smo ukupan broj mesta u opštinskim parlamentima trinaest regiona, ostavljajući iz sebe Liberalne demokrate I strnku Pravedna Rusija. Dakle ukupno nakon izbora 2019. godine KPRF je značajno povećala svoje prisustvo u parlamentima svih nivoa.

Ovog puta, svi naši kandidati iz Moskve su morali biti nezavisni u očiglednom nastojanju da se formalno distanciraju od svoje stranke, čija popularnost raste poslednjih decenija. To je rezultiralo da smo dobili 13 ( bilo je 5 ) mesta od 45, i ovo je naš najbolji rezultat poslednjih godina.

Možemo zaključiti da su izbori 2019. godine, ponovo pokazali opadanje popularnosti stranke Jedinstvena Rusija, kao i socijalno-ekonomske politike koju vodi vlada. Naprotiv, u Rusiji je u porastu nacionalna podrška KPRF i levim snagama.

CK KPRF Međunarodno odeljenje

 

 

Удружење Савез Комуниста Србије и партија Комунисти Србије су одлучили да се уједине у јединствену политичку организацију под именом партија Комунисти Србије. Овај чин сматрамо веома значајним за јачање комунстичке идеје на територији Републике Србије и уверени смо да је то само први корак на путу ка потпуном обједињавању свих комунистичких партија и организација у земљи и заједничкој политичкој борби за стварање бољег и праведнијег друштва у чијем центру интересовања би био човек и његове потребе, а не профит заснован на експлоатацији радника, што је сада случај.

Уједињење Савеза Комуниста Србије и партије Комунисти Србије су подржали YU Centar Tito, Друштво за истину о НОБ и Југославији, Авнојевски форум, Секција бораца Прве пролетерске НОУ бригаде и Секција бораца и потомака шесте личке пролетерске дивизије “Никола Тесла”.

Још једном желимо да укажемо на нашу спремност за пуну сарадњу са свим комунистима у земљи и позивамо на акционо јединство у борби против капитализма.

 

Живело јединство комуниста у Републици Србији!

Заједно до победе!

Udruženje građana za borbu protiv raka u Pančevu ima 2500 članova, najveće je u Srbiji i u njemu su aktivni članovi Komunista Srbije. U Južnom Banatu, Pančevu i okolini i dan danas, dvadeset godina posle Nato bombardovanja osećamo njihovo zdravstveno razaranje. Nije samo osiromašeni uranijum, nisu samo kasetne bombe štetne po zdravlje. Pančevo je za vreme SFRJ imalo veliku industrijsku zonu i jaku hemijsku industriju. Nemoguće je nabrojati koliko su puta avioni Nato alijanse gađali Petro-hemijski kompleks i koliko štetnih materija je otišlo u vazduh zemljište i vodu.

Broj obolelih od kancera u Pančevu i okolini se drastično povećao posle bombardovanja a tendecija rasta je prisutna i danas. To je razlog da u Pančevu postoji udruženje građana za borbu protiv raka, koje ima veliki broj mesnih odbora. Pančevačko udruženje za borbu protiv raka je najveće u Srbiji ima 2500 članova i to su uglavnom pacijenti, među kojima su i članovi Komunista Srbije, koji su lečeni na razne načine protiv kancera ( operacije, hemoterapija, zračenja… ). Članovi su takođe i ljudi dobre volje koji nas pomažu na razne načine a najčešće novčano. Naše aktivnosti su organizovanje tribina, predavanja o prevenciji o načinu lečenja kancera i u tome nam pomažu doktori raznih profila ( onkolozi, urolozi, hirurzi itd ).

Tačan broj naših članova na našem prostoru ne možemo da znamo pošto nam se učlani 200-300 novih članova ali i premine od kancera približan broj članova godišnje.

Zlatoje Krčadinac

 

Španija ove godine obeležava 80. godišnjicu kraja građanskog rata (1936-1939) i egzila republikanaca koji je usledio nakon toga.Tada je oko pola miliona Španaca pobeglo od odmazde,zatvora i strahota fašističke diktature i spas pokušalo da pronađe u Francuskoj,Latinskoj Americi ili Severnoj Africi.U odbranu Španske
Republike stale su i takve veličine poput Federika Garsija Lorke,Rafaela Albertija,Migela Ernandeza i drugih.Poznato je da je preko 1800 jugoslovenskih dobrovoljaca(komunista) učestvovalo u Španskom građanskom ratu na strani Španske Republike,od čega je polovina poginula.Veliki broj bivših jugoslovenskih dobrovoljaca u Španskom građanskom ratu se još za vreme Drugog svetskog rata tokom NOB-a istakao ratnim iskustvom stečenim u Španiji poput Veljka Vlahovića,Koče Popovića,Koste Nađa,Danila Lekića,Ivana Gošnjaka,Lazara Udovičkog,Aleša Beblera i dr.Uspomenu na njih u Beogradu čuva skroman,neupadljiv spomenik Internacionalnim brigadama koji se nalazi pored Karađorđevog parka dok i jedna ulica na Novom Beogradu još uvek nosi njihovo ime. Jugoslavija je bila jedina socijalistička zemlja koja je raširenih ruku primila svoje interbrigadiste ne optužujući ih za “sumnjive kontakte” uspostavljene u Španiji sa levičarskim sektorima iz zapadnih zemalja a mnogi od njih su dospeli na značajne funkcije.Nakon Drugog svetskog rata sa Frankovom Španijom kao Hitlerovom saradnicom jedino su Jugoslavija i Meksiko trajno raskinuli diplomatske odnose,nastavljajući da je održavaju sa Španskom Republikom u egzilu koja je u Beogradu imala i svog opunomoćenog diplomatskog predstavnika Federika Minjana.Pomoć španskim antifašistima SFRJ je pružala ne samo davanjem azila nego i u teorijskoj obuci o funkcionisanju jugoslovenskog samoupravnog sistema i marksizma uopšte,vojnoj obuci,štampanju ideološko propagandnog materijala,stipendijama,smeštajem i radnim mestima.U Jugoslaviju su tada došli i ugledni španski pisci komunisti Eduardo Pons Prades,Huan Kastelja i španski nobelovac Kamilo Hose Sela.

 

Dana 10.09.2019. godine Opštinski komitet Komunista Srbije u Ljigu obeležio je 75. godišnjicu oslobođenja Ljiga u Drugom svetskom ratu.Dan oslobođenja Ljiga u Drugom svetskom ratu je najznačajniji datum u istoriji ovog kraja,dan kada je 13. Proleterska brigada razbila nemačke okupacione i četničke kolaboracionističke snage u Ljigu i nastavila svoj slavni revolucionarni borbeni put ka konačnom oslobođenju zemlje.Obeležavanje dana oslobođenja Ljiga je važno zbog falsifikovanja istorije od strane vlasti koje se intezivno sprovodi od rušenja SFRJ i kontrarevolucije.Pored Komunista Srbije obeležavanju su prisustvovali i delegacija SUBNOR-a Valjevo i SKS.

Dvadeset drugog aprila godina sedamdeseta

to bejaše devetnaestog veka, ruska majka rodi

velikog čoveka.

Kad odraste i um njegov stasa, on će postat

vođa potlačenih masa.

Ruski narod podari nam velikoga diva, svoga

umnog sina na planeti poznatog pod imenom

Lenjina.

Sve velike misli tvoje i rezultati tvoga rada

bili su nam vodilja ka socijalnoj pravdi i

slobodi potlačenih naroda.

Tvoja dela veličanstveno su osmišljena

Mnogima su radnicima i mnogima narodima

na Zemlji planeti socijalnu pravdu i slobodu

donela.

Za života tvoga veličanstvenoga, mnoga dela behu

ostvarena, mnogi tvoji časni sledbenici, tvoje

delo časno nastaviše ali izdajnici i zlotvori

iz redova naših podlo izdadoše.

Ideali tvoji komunistički visoko su bili,

mnogi lažni komunisti nisu ih dostigli.

I najveće delo tvoje, Vladimire Iljiču,

Sovjetski Savez ostao je.

To veličanstvemo delo Vladimire Iljiču, što

ti stvori, nije moglo da razori ni dvesta pedeset

fašističkih divizija, a to je uradila iz redova

naših, podla izdaja.

Imperijalističke i fašističke ratne trube

ponovo se čuju kolonijalni i fašistički

marševi, planetom odjekuju.

Sa mislima tvojim pretočenim u pisana štiva,

sva tvoja veličanstvena dela

Vladimire Iljiču postaju neuništiva.

U naletu svome imperijalističkome, narodima

ne daju da dišu, sve ih više i više

nemilosrdno terorišu.

Vladimire Iljiču šta da rade komunisti,

sve moraju dobro osmisliti i sagledati svu

dubinu tvojih dela da nam bukne iskra iz pepela.

Snaga volje tvoje prisutna je, a i snaga uma

tvoga, što nas vodi dovešće nas do našega

cilja socijalnoj pravdi i slobodi.

Među nama komunistima, među poniženim

radnicima a i među mnogim narodima,

snažna nada mora postojati da će tvoje

delo, delo Lenjinovo sva nedela pobediti.

Lenjin će večno živeti!

Nikola Đukić  

 

Prelepa Han Sung Ok (42) pobegla je iz rodne Severne Koreje u Južnu Koreju i skrasila se u Seulu jednom od najbogatijih gradova u Aziji. Tragajući za boljim životom, zaslepljena svetlostima velegrada i zapadnom propagandom Han je na svojoj koži najdrastičnije osetila nehumanost kapitalističkog društva. Pošto ju je muž napustio ona i njen sin sa posebnim potrebama bili su prinuđeni da se presele u subvencionisan stan. Primala je socijalnu pomoć od 94 dolara mesečno tako da nije bila u stanju da plaća stanarinu i režije. Poslednja ih je videla prodavačica povrća na pijaci gde je Han kupila salatu, a i policija je utvrdila da je tog dana podigla poslednja 3 dolara sa računa. Posle nekoliko nedelja Han i njezin sin pronađeni su mrtvi u stanu. U stanu nije bilo nikakve hrane osim nekoliko grama tucane paprike. Umrli su od gladi.Han i njezin sin bili su nevidljivi za kapitalističku birokratiju, bili su nevidljivi i za komšije i okolinu gde su boravili. Njihova smrt uzburkala je javnost u bogatom i skupom Seulu, ostavlja se cveće u svetilištima za njih, u medijima se komentariše da je trebala da se  i formalno razvede pa bi imala veću pomoć, prodavci bi joj dali salatu da je samo rekla za svoju situaciju itd. Međutim Han je bila ponosna, nije molila za pomoć i nikom se nije žalila na svoju tešku situaciju. Činjenica je da je Južna Koreja ( kao i Srbija danas ) jedna nehumana država, koja je ravnodušna za bilo kakav problem i muku običnog čoveka a služi interesima isključivo bogatih pojedinaca.

Dana 31.08.2019. godine aktivisti partije Komunisti Srbije učestvovali su, zajedno sa ostalim komunističkim partijama i progresivnim pojedincima na protestu ispred ambasade SAD u Beogradu.Povod ovog protesta je podrška narodu Venecuele i njihovom predsedniku Nikolasu Maduru koji već više godina trpe sankcije i pritiske od strane imperijalističkih i neofašističkih SAD i njenih satelite.Protest je organizovan u okviru globalne kampanje koju je pokrenuo predsednik Nikolas Maduro.Nijedan medij u Srbiji nije objavio vest o ovom protestu što potvrđuje činjenicu da su i režimski i opozicioni mediji antikomunistički i reakcionarni.Komunist Srbije će uvek podržavati pravedne borbe naroda protiv imperijalističkih sila širom sveta.

Dana 31. 08. 1967. godine u Boliviji u zasedi na reci Rio Grande poginula je La Geriljera Tanja revolucionarka, komunista i velika ljubav Če Gevare. Hajdi Tamara Bunke Binder je rođena 1937.godine u Argentini u komunističkoj porodici. Studirala je političke nauke u Istočnom Berlinu, gde je sa 18. godina primljena u komunističku partiju NDR. Upoznala je Če Gevaru 1960. godine kada je bio u poseti NDR i bila mu je vodič i prevodilac. Već sledeće godime otišla je na Kubu gde se bavila društveno- političkim radom. Kada je zbog svoje hrabrosti i ineligencije odabrana da učestvuje u gerilskoj ekspediciji u Boliviji dobila je konspirativni nadimak ” Tanja “. U novembru 1964. godine Tanja ” la Geriljera ” kako su je njeni saborci zvali otišla je u Boliviju da pripremi teren za revolucionarnu borbu. Bila je jedina žena među gerilcima kojima je komandovao Če u Boliviji. Zbog vojničke discipline njihov odnos je bio čisto platonski. Gerilci koji su preživeli ratišta u Boliviji govorili su da nikada kao do tada nisu videli ozarenog i srećnog svog komandanta. Bolivijski seljaci za šačicu dolara izdali su položaj kubanskih gerilaca, pa je bolivijska podanička vojska potpomognuta agentima američke CIA, 31. avgusta. 1967. godine postavila zasedu na reci Rio Grande gde je poginula Tanja sa još osam gerilaca. Posle 40 dana ubijen je i njen voljeni Če Gevara.

Tanjini posmrtni ostaci su 13. oktobra 1998. godine prebačeni na Kubu gde je upriličena veličanstvena sahrana dostojna velike heroine u gradu Santa Klara gde počiva pored svojih ratnih drugova.