Prenosimo tekst “Vesti online” o članu CK Komunista Srbije Vlajku Jevtiću.

Iako je prošlo gotovo četiri decenije od smrti Josipa Broza Tita u kući Vlajka Jevtića iz sela Rubibreza koje se nalazi na magistralnom putu Lajkovac-Valjevo i danas se na poseban način slavi Dan Republike bivše SFRJ koji je već davno u narodu dobio ime Titovdan.

Krsna slava Jevtića jeste Vrbica, ali Vlajko već pola veka slavi Dan Republike kao svoju slavu koju je nasledio od oca, onako kako se slava nasleđuje i slaviće je dok god bude mogao. Vlajko je, kaže za sebe, drug do kraja i jedini preostali komunista od 1.100, koliko ih je u Lajkovcu bilo. Jedini je ateista u Lajkovcu koji ni posle turbulentnih istorijskih promena i raspada Jugoslavije ne menja svoje uverenje i mišljenje zbog čega je poštovan među meštanima ove varoši.

– Ovu partijsku slavu nisam prekidao nikada, pa ni onda, posebno posle 5. oktobra, kada su ljudi sa svojim mišljenjem i stavom sličnog mom bili anatemisani i doživljavali sve i svašta, posebno od nekadašnjih partijskih drugova. No, eto, protutnjaše i ta vremena u kojima sam imao nekoliko verbalnih sukoba sa kolegama, ali Titovdana se nisam odrekao i neću dok sam živ – objašnjava Vlajko, koji jedini, bar zvanično, u Lajkovcu i okolini obeležava 29. novembar.

Više od pola veka u kući Vlajka Jevtića slavi se Titovdan i to bogato, onako kako se, kaže domaćin, u nekadašnjoj Jugoslaviji i živelo. Slavi se i to uz brojne goste.

– Ja kod komšija i prijatelja idem kada oni slave krsnu slavu, a oni kod mene dolaze na Titovdan. Svi oni u moju kuću dolaze iz poštovanja i prijateljstva i takvih je iz godine u godinu sve više. Tog dana ispred moje kuće se vijori zastava sa petokrakom, a slavi se pod slikom Tita i uz nekadašnje partijske i državne zastave. Slava počinje minutom ćutanja i intoniranjem nekadašnje himne „Hej Sloveni“. U vreme slavlja pevaju se poznate revolucionarne pesme i mogu reći da ih niko od mojih gostiju nije zaboravio. Na osnovu toga zaključujem da vreme Titove Jugoslavije još živi u narodu – priča Vlajko.

On dodaje da se na njegovoj slavi nikada nije desio ni najmanji incident jer gosti poštuju njegovo političko uverenje podjednako kao što on poštuje njihovo.

– Proslava Titovdana se završava u rujnu zoru uz pesmu i evociranje uspomena iz, po meni, dobrih vremena – navodi Vlajko uz napomenu da su njegovi gosti, hteli to da priznaju, ili ne, i malo više nego jugonostalgičari.

Meštani Lajkovca, u kom svako poznaje svakoga, uglavnom poštuju proslavu Titovdana u kući Vlajka Jevtića, pre svega zbog njegovog uverenja i ideje da će jednom doći vreme besklasnog društva kojem smo u Titovoj Jugoslaviji, ubeđen je Vlajko, bili na korak.

Sinovi slave Vrbicu

Titovdan kao porodičnu slavu u Vlajkovoj kući neće imati ko da nasledi jer su njegovi sinovi odlučili da slave Vrbicu, krsnu slavu Jevtića.

– Oni nisu komunističkog duha. Ali dok sam živ i mogu u mojoj kući će se slaviti Titovo ime i vreme kada se živelo mnogo bolje i slobodnije.

Pop može bez mantije

– Za Titovdan je u moju kuću dobrodošao i pop, ali ne kao svešteno lice i u mantiji, već kao gost i prijatelj – navodi Vlajko.

Princip, a ne inat

Osim u okolini Lajkovca, Titovdan se i ove godine slavio u domaćinstvu ugledne porodice Kamaljević u rudničkom selu Dragolj. Krsna slava ove porodice je Sveti Nikola kada Kamaljevići u krugu porodice lome slavski kolač, ali slave i Titovdan kada im u goste dolazi veliki broj prijatelja i komšija iako su mnogi od njih sasvim drugačijih političkih uverenja.

– Obeležavanje Dana Republike je pre mnogo godina započeo moj otac Radisav, a posle njegove smrti ja sam nastavio da slavim Titovdan. To što mi obeležavamo 29. novembar nije nikakvo teranje inata. U pitanju je poštovanje principa i vremena u kojem se mnogo bolje, bar po nama, živelo. Otac je kao vojnik dao zakletvu svom vrhovnom komandantu Titu da će braniti zemlju i ja nastavljam tu njegovu zakletvu. Istina, otac zemlju nije odbranio i raspala se, ali čoveka veže reč te je i to razlog što mislim kao i moj otac i što poštujem vreme u kojem je bilo mnogo više ravnopravnosti i poštenja – kaže za „Vesti “ Dragan Kamaljević ističući da će se Titovdan u Kamaljevićima slaviti i posle njega.

 

Dana 04.12.2019.godine u prostorijama udruženja Coordinamenta Nazionale per la Jugoslavia ONLUS sa sedištem u Bolonji,održan je sastanak predstavnika partije Komunisti Srbije sa članovima pomenutog udruženja i sa regionalnim sekretarom Komunističke partije Italije.Sastanku su prisustvovali drug Andrea Martokia predsednik udruženja Coordinamento Nazionale per la Jugoslavia,drugarica Marcela Masperi i drug Gianmarko Chileli regionalni sekretar KP Italije a ispred Komunista Srbije drug Dragan Ivić.Izraženo je zadovoljstvo zbog dosadašnje uspešne saradnje a razgovaralo se o zajedničkom delovanju u budućnosti.Drugovi, italijanski komunisti su izrazili veliko zadovoljstvo zbog ujedinjenja Komunista Srbije i Saveza Komunista Srbije i najavili su svoje prisustvo na sledećem kongresu Komunista Srbije.

Delegacija Komunista Srbije položila je venac na spomenik palim borcima radničkog bataljona na partizanskom Termopilu na Kadinjači.Za vreme prve neprijateljske ofanzive dve čete Užičkog i dve čete Posavskog NOP odreda,ukupno oko 320 partizana i jedan top 75mm,imali su zadatak da na Kadinjači brane pravac od Ljubovije prema Užicu,štiteći tako izvlačenje Vrhovnog štaba i jedinica NOVJ iz Užica.28.11.1941. nemačka 342.divizija ojačana 699.pukom,uz podršku avijacije i u sadejstvu sa jednim ustaškim pukom i kvislinškim snagama odanim krallju: četnicima,ljotićevcima i nedićevcima izvršila je napad na položaje partizana na Kadinjači.Iako višestruko slabiji borci radničkog bataljona izdržali su do 29.11.1941. kada su svi izginuli na čelu sa komandantom Užičkog NOP odreda Dušanom Jerkovićem,političkim komesarom Posavskog NOP odreda Borom Markovićem i komandantom Radničkog bataljona Andrijom Đurovićem.Radnički bataljon izvršio je postavljeni zadatak i omogućio potrebno vreme za evakuaciju Užica.
Delegacija Komunista Srbije je zajedno sa Jugoslovenskim centrom Tito položila venac i na spomeniku poginulim herojima za oslobođenje Sarajeva.

Svim komunistima i svim progresivnim građanima sa prostora SFRJ koji baštine tekovine NOB-a i socijalističke revolucije čestitamo Dan Republike.Pre 76 godina 29.11.1943. sve današnje državice eks SFRJ postale su republike prešavši iz polufeudalnog u najhumanije socijalističko društvo.Nijedna od sadašnjih podaničkih državica ne obeležava Dan Republike iako je tada srušena monarhija i ukinuta klasa eksploatatora.Komunisti Srbije će uvek ostati verni odlukama i principima koje su donete na Drugom zasedanju AVNOJ-a.

Smrt fašizmu-sloboda narodu

 

Dana 27.11.2019.godine aktivisti partije “Komunisti Srbije” opštinski komitet Ljig i Mionica položili su venac na spomen kompleksu streljanim partizanima i komunistima u Valjevu.Pored nas vence su položili i predstavnici SUBNOR-a i Vojske Srbije.27.11.1941.godine na brdu Krušik nemački okupator je streljao 263 partizana koje su četnici Draže Mihailovića na prevaru zarobili i predali Nemcima.Partizane su četnici vezali žicom te su ih predali Nemcima po naređenju Mihailovića a zadatak je izvršio Jovan Škavović Škava.Četnički komandant je sa Nemcima ugovorio predaju partizana u Divcima a za uzvrat dobio oružje i municiju.Nacisti su kamionima prebacili partizane u Valjevo gde su ih streljali.Njima su kasnije pridodani i drugi pali rodoljubi na području Valjeva tako da je na spomen kompleksu sahranjeno 313 pripadnika NOP-a.
Istina o izdaji i zločinima koje su izvršili četnici Draže Mihailovića nikada neće izbledeti uprkos pokušajima onih koji baštine dela poraženih sluga okupatora u Drugom svetskom ratu.

Danas se navršava 76 godina od pogibije Ive Lole Ribara narodnog heroja,člana Vrhovnog štaba NOPOJ i prvog predsednika USAOJ-a.Dana 27.11.1943.godine poginuo je pri napadu nemačkog aviona,u trenutku kada se spremao da sa Glamočkog pola poleti za Kairo na čelu vojne misije VŠ NOV i POJ pri savezničkoj komandi za Srednji istok.
Od 1936.godine počinje i njegova veoma živa aktivnost u međunarodnom omladinskom pokretu.Te godine je izabran u Međunarodni odbor Svetskog omladinskog kongresa u Ženevi na kojem je podneo jedan od glavnih referata.Posle dolaska Josipa Broza Tita na čelo KPJ,neposredno rukovodi SKOJ i radi na stvaranju masovnog omladinskog pokreta u Jugoslaviji.
Na V zemaljskoj konferenciji SKOJ 1939.godine izabran je za sekretara Centralnog komiteta SKOJ.
Zbog revolucionarnog rada uhapšen je decembra 1939.godine i odveden u logor u Bileći gde je ostao do aprila 1940.godine.Posle okupacije Jugoslavije 1941, radi na pripremama za oružanu borbu,učestvuje na Majskom savetovanju CK KPJ 1941,i na sednici Politbiroa CK KPJ 4.VII.1941.,na kojoj je doneta odluka o početku borbe.Radio je pod vrlo teškim uslovima nekoliko meseci kao delegat VŠ i Politbiroa CK KPJ u okupiranom Zagrebu.Na I kongresu Ujedinjenog saveza antifašističke omladine Jugoslavije krajem 1942 u Bihaću,Lola je izabran za prvog predsednika USAOJ i ostao na tom položaju do kraja života.

 

Pre 50 godina na Dan Republike,koja se tada zvala SFRJ,29.XI.1969.godine u Sarajevu je upriličena premijera najskupljeg i na izvestan način najznačajnijeg filma tog vremena i te zemlje.Pored maršala Tita i vrha države premijeri filma “Bitka na Neretvi” prisustvovali su pored domaćih filmskih zvezda i svetski bardovi koji su glumili u filmu: Orson Vels,Jul Brinerr,Franko Nero,Hardi Kriger,Sergej Bondarčuk,Silva Košćina,Kurt Jirgens,Oleg Vidov i Entoni Doson a kao gosti koji nisu glumili u filmu još i Sofija Loren i Omar Šarif.Plakat za film dizajnirao je čuveni slikar Pablo Pikaso i nije ga naplatio tj. zatražio je samo par flaša jugoslovenskog vina.Legenda kaže da Boris Dvornik,Petar Kralj i Kole Angelovski nisu dobili ni dinar jer su tog trenutka bili na odsluženju vojnog roka u JNA,pa im je glumljenje u filmu bila vojna obaveza.
Na kraju,samo za one koji se groze i Tita i SFRJ,te smatraju da je Bitka na Neretvi samo još jedna priča o diktaturi s kultom ličnosti.Te godine snimljen je 31 film a neki od njih bili su i te kako korozivni po kult ličnosti i aktuelnu vlast: Zaseda Živojina Pavlovića,Rani radovi Želimira Žilnika,Horoskop Bore Draškovića,Vrane Ljubiše Kozomore itd.

Aktivisti partije “Komunisti Srbije” učestvovali su dana 23.11.2019. godine na skupu podrške narodu Bolivije i legitimnom predsedniku Evu Moralesu.Skup podrške organizovan je u Knez Mihajlovoj ulici u Beogradu u organizaciji NKPJ.
Predsednik Bolivije Morales otrgnut je od svog naroda zbog pohlepe.Morales je prvi bolivijski predsednik iz redova starosedelačkih naroda.Bolivija je pala u ruke neo-fašista koji sprovode totalitarizam a na njenom čelu je sada Henin Anjes koja je nezakonito,bez izbora a po nalogu imperijalista iz SAD otela vlast.Ona sprovodi krvavi teror nad bolivijskim narodom koji je velikom većinom za Eva Moralesa.Dosada su fašisti ubili preko 30 demonstranata a povređene su 122 osobe.
Izražavamo nadu da će Moralesov egzil biti kratak jer je mnoge spasio siromaštva i usadio svom narodu osećaj dostojanstva.Komunisti Srbije će uvek pružati podršku svim potlačenim narodima u njihovoj pravednoj borbi za slobodu i suverenitet.

Када млади урлају на стадионима и дивљају на концертима – онда је то „у реду“. Када бесомучно пију Kока-Kолу и ждеру Мекдоналдс сурогате – онда је то „у реду“. Када дано-ноћно буље у мобилне телефоне и ТВ и компјутерске екране – то је „у реду“. Када се напијају и дрогирају – и то је „у реду“… Али када се појаве на улицама и захтевају од капиталистичких монструма да престану да уништавају живот на Земљи – изложени су најгорим погрдама. Грета Тунберг је „ментално поремећена“, „лажљива“, „параноична“, „размажена“… Грета Тунберг доживљава судбину Асанжа и Сноудена…

Наравно, не ради се о Грети Тунберг. Ради се о томе да је све већи број младих спреман да изађе на улице и бори се за опстанак живота на Земљи. Капиталисти су свесни да су млади гневни људи потенцијална политичка снага која може да уништи капитализам и створи нови свет. Оно што плаши капиталисте није Грета Тунберг, већ опасност да ће све већи број младих одбацити „потрошачко друштво“ и на тај начин довести у питање опстанак капитализма.

Окосницу Гретиних наступа чини став, да живот не сме да буде подређен стицању профита, већ да економски развој мора да буде подређен опстанку живота на планети и добробити човечанства. Ради се о идеји која је одавно присутна у радикалној левичарској мисли која капитализму, који се заснива на потрошачком стандарду, супродставља идеју друштва које се заснива на животном стандарду.

Фанатици капитализма покушавају да створе илузију да развојем технике, на темељу развоја капитализма, може да се санира све драматичнија еколошка криза. Техника постаје „чаробни штапић“ који ће, у рукама капиталиста, решити све наше невоље. Уистину, еколошка криза само је саставни део опште егзистенцијалне и друштвене кризе коју ствара капитализам. Капитализам је, у виду „потрошачког друштва“, постао глобални и тоталитарни поредак деструкције. Све што постоји на Земљи, укључујући човека, постало је средство за капиталистичку репродукцију и на тај начин средство за уништавање живота.

Покрет Fridаys For Future заснива се на новом начину мишљења и на новом односу према свету и будућности. На тој основи развија се нова – животворна и слободарска самосвест младих. Оно што је највећи квалитет покрета младих је то, што је усмерен ка будућности. Он је супротност капиталистичком деструктивном безумљу и тоталитарној позитивистичкој мисли која прикива младе за постојећи свет. Млади широм света показали су да су у стању да препознају праве животне проблеме и да су спремни да преузму одговорност за опстанак човечанства. Очигледно је да капитализам, упркос његовој тоталитарној природи, није успео да од младих створи лојалне идиоте које ће моћи вечно да држи у концентрационом логору „потрошачког друштва“.

Оно што даје историјску посебност покрету Fridаys For Future је то, што се заснива на све драматичнијој егзистенцијалној кризи која погађа све већи број људи. То је оно што политизује све већи број младих које капиталисти по сваку цену настоје да деполитизују и маргинализују. Владајућим капиталистичким клановима стало је да млади остану приковани за ТВ и комјутерске екране и да се хране духовним ђубретом које им они сервирају у виду show-businessa. Уколико се буду борили, млади су на путу да се ослободе духовног ропства – што је основна претпоставка да се ослободе робовања капитализму и створе хумани свет.

Излазак на улице указује на то да су млади у стању да изађу из својих усамљеничких јазбина, да се уједине и постану ангажована друштвена бића. Показало се да је борбена друштвеност једини начин на који човек у данашњем свету, који је на ивици провалије, може да се реализује као истинско људско биће.

Постоји реална опасност да Грета Тунберг и други млади људи који симболизују покрет Fridаys For Future буду усисани у владајући поредак – имајући у виду једну од најпогубнијих особености капитализма, да негацију претвара у своју афирмацију. То је прави разлог што Грети нуде Нобелову награду и друга „признања“ која су, у коначном, симболи вредносног свода на коме се заснива капитализам.

Оно што пружа могућност опстанку и развоју покрета младих је њихово непосредно ангажовање и то ван институција владајућег поретка. Грета Тунберг има значај само као припадник покрета младих који се боре за нови свет. Уколико се буде, због личних интереса, одвојила од покрета и постала „звезда“ – неминовно ће завршити у смрдљивој мочвари „светске политике“.

Жалосна је истина да у нашој земљи далеко већи значај има неки тениски меч, фудбалска или кошаркашка утакмица, отрцана задњица пијане певаљке или ужегли тестиси неког јадника из „ријалитија“ – него опстанак живота на Земљи.

Да ли тако мора да буде? Наш народ је у најдраматичнијим историјским тренуцима био на страни оних који су се борили за слободу и опстанак човечанства. А данас? Да ли ћемо дозволити капиталистичким монструмима да нас претворе у пацове, а нашу земљу у европско ђубриште?

 

 

05.11.2019. godine navršilo se 30 godina od pada Berlinskog zida i nestanka DDR.Često se može naići na tezu da se u gradovima nekadašnjih socijalističkih država danas mogu videti bleštavi tržni centri i molovi,u izlozima francuski parfemi i najskuplja garderoba,da mladi nose ajfone ali da je to fasada neuspele tranzicije koja je dovela do odliva mlade snage,penzionera koji jedva sastavljaju kraj sa krajem,do siromaštva koje rađa nostalgiju za stabilnošću koju je nosio socijalizam.
DDR je država koja nikada nije učestvovala u ratu,u kojoj nije bilo nezaposlenosti,u kojoj nije bilo beskućnika i gde je porodica bila na prvom mestu.
Pad Berlinskog zida pogodio je i državice sa prostora SFRJ a pogotovu Srbiju koja spada među pet država koje su najgore prošle.Srbija je doživela ekonomsku katastofu,veliki broj ljudi je stradao nasilnom smrću,masovna emigracija,siromaštvo,organizovani kriminal,rastuća nejednakost a ekonomski pad Srbije u periodu od 1990 do 2018.godine iznosi minus 11 odsto.
Pad Berlinskog zida je bio dobar za neke ,a loš za mnoge.