JEDAN JE BRANKO PEŠIĆ, SAMO U SOCIJALIZMU PRAVI LJUDI SU NA PRAVOM MESTU

Na kormilu grada Beograda bilo je 77 gradonačelnika a najdublji trag ostavio je Branko Pešić. Nije sadašnja radikalska vlast udarila temelje,,Beograda na vodi”, već je to uradio Branko Pešić, samo se to u vreme socijalizma nazivalo Beograd na Savi. Novobeogradski blokovi nanizani obalom i danas deluju veličanstvo. Beograd na Savi za razliku od Beograda na mutnoj vodi bio je izgrađen parama iz Fonda solidarnosti.
Za vreme gradonačelnikovanja Branka Pešića u Beogradu svake godine je građeno više stanova nego što danas niče u celoj Srbiji! Zvanični podaci pokazuju da je od 1965 do 1973. godine izgrađeno 81.387 stanova.
U vreme socijalizma i Branka Pešića izniklo je 66 osnovnih škola i devet srednjih škola, Gazela, Terazijski tunel, Narodna biblioteka, hale”Pinki” i “Pionir”, “Skadarlija”, “Beograđanka”, pet sportskih centara s bazenima, uređena je Ada Ciganlija…
Za mandata Branka Pešića ustanovljeni su festivali: Bitef, Bemus i Fest.
Ono što se ne spominje danas, u vreme vlasti buržoazije je da je Branko Pešić obezbedio stan za Milunku Savić, zaboravljenu junakinju Velikog rata koja je u kraljevini čistila toalete.
Branko Pešić nikada sebi nije dodelio stan, živeo je u dedinoj kući u Zemunu.
Branko Pešić kao predratni gimnazijalac bio je skojevac u grupi sa Markom Nikezićem i Mirkom Tepavcem. Tokom aprilskog rata i napada fašističke Nemačke bio je starešina divizije i iz tog perioda nosio je uspomenu (lutajući snajperski metak u telu i nekoliko gelera). Posle okupacije postaje predsednik zemunskog SKOJ-a.
Na poziciji gradonačelnika Beograda bio je u periodu od 1964 do 1974. godine i taj period smatra se zlatnim periodom prestonice.
Branko Pešić je zbog eksproprijacije nekih parcela, pred početak gradnje “Gazele”, otišao kod Koče Popovića, jer je neka zemlja na tom potezu bila u Kočinom vlasništvu. Legendarni komandant Koča im je sa zadovoljstvom poklonio te placeve što je nezamislivo kod današnjih političara koji su navikli da samo otimaju.
Velika glumica Milena Dravić na slici koju je poklonila Branku Pešiću je ispisala: “Dragi Branko, nas je mnogo, a Vi ste samo jedan.”
Samo kada se upravlja razumom i srcem,a ne licnim I stranackim interesima, moguć je prosperitet.

VEČNA SLAVA RADNIČKOM BATALJONU- PARTIZANSKI TERMOPIL

Pre 80 godina, 29. novembra 1941. godine tokom Prve neprijateljske ofanzive u borbama na Kadinjači izginuo je čitav Radnički bataljon štiteći odstupnicu Vrhovnom štabu, partizanskoj bolnici i zbegu.
Formiran je krajem oktobra 1941. u Užicu od radnika koji su radili po raznim radionicama i fabrikama. U njegovom sastavu bile su: Železnička četa, Krojačko- obućarska četa, Tkačka četa i Pekarska četa. Bataljon je po četama i vodovima vršio svoje svakodnevne poslove, povremeno vežbao i pripremao se za odbranu grada. Borci Radničkog bataljona su se na ugovoreni znak okupljali s oružjem za vrlo kratko vreme prilikom ma kakve opasnosti i ugrožavanja slobodnog Užica od neprijatelja.
Naročito se istakao pri odbrani Užica na položajima Mendinom brdu i Karađorđevom šancu 2. novembra kada su razbijeni četnici. Njegova Železnička četa razbila je četnike kod sela Karana 5 i 8 novembra.
Po naređenju Vrhovnog štaba NOPOJ od 28. novembra Radnički bataljon, ojačan sa dve čete Užičkog i dve čete Posavskog NOP odreda, ukupne jačine 450 boraca i jednim topom 75mm, poseo je položaj na Kadinjači da bi usporio nadiranje desne kolone (grupe West) nemačke 342. pešadijske divizije pravcem Bajina Bašta- Užice i time stvorio dodatno vreme za izvlačenje glavnine partizanskih jedinica iz Užica na Zlatibor. U herojskoj borbi sa nadmoćnijim neprijateljem od 8 do 14 časova i 30 minuta branioci Kadinjače nisu dozvolili Nemcima da prodru u Užice. Tek kada su Nemci uništili top, i kada je izginuo sav Radnički bataljon na čelu sa komandantom bataljona Andrijom Đurovićem i komandantom odreda Dušanom Jerkovićem, Nemci su zauzeli Kadinjaču. Bataljon je odlikovan Ordenom zasluga za narod sa zlatnom zvezdom.
Slavne borce Radničkog bataljona pamtićemo zauvek, i jedinu istinu da su samo pripadnici Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije vodili borbe protiv fašističkog okupatora i domaćih izdajnika.
SLAVA RADNIČKOM BATALJONU!
SLAVA BORCIMA NOV i POJ!

TRIBINA POVODOM DANA REPUBLIKE

Dana 27.11.2021. godine u organizaciji partije Komunisti Srbije i Partije Radikalne Levice održana je Antifašistička tribina povodom Dana Republike. I pored situacija izazvane Korona virusom svečano je obeležen 29. Novembar koji simbolizuje duh slobodarstva, pobede nad fašizmom i rušenje monarhije. Ovaj veliki datum iz istorije jugoslovenskih naroda, nažalost, nijedna državica sa prostora SFRJ više ne obeležava.
Pored KS i PRL skupu su se obratili i drugovi iz Jugokoorda ( Italija ) i Socijalističke Radničke Partije Hrvatske.
Istorijske činjenice vezane za odluke AVNOJ-a, revizionisti iz redova nepoštene inteligencije, kvazi istoričara i režimskih medija nikada neće moći da umanje. Slavna KPJ i odluke koje su doneli većnici AVNOJ-a ostaće putokaz za sve komunističke organizacije i progresivne građane kako se bori protiv kapitalizma i savremenog neofašizma.
Smrt fašizmu- sloboda narodu!

ČESTITKA POVODOM DANA REPUBLIKE

Svim komunistima i svim progresivnim građanima sa prostora SFRJ koji baštine tekovine NOB-a i socijalističke revolucije

čestitamo Dan Republike.
Pre 78 godina 29.11.1943. sve današnje državice eks SFRJ postale su republike prešavši iz polufeudalnog u najhumanije socijalističko društvo. Nijedna od sadašnjih podaničkih državica ne obeležava Dan Republike iako je tada srušena monarhija i ukinuta klasa eksploatatora.
Komunisti Srbije će uvek ostati verni odlukama i principima koje su donete na Drugom zasedanju AVNOJ-a.
Smrt fašizmu-sloboda narodu!

ANTIFAŠISTIČKA TRIBINA

Povodom Dana Republike, 27.11.2021. godine sa početkom u 14h, organizujemo Antifašističku tribinu u prostorijama Ustanove studentskog centra Beograd. Tribinu organizujemo zajedno sa Partijom radikalne levice. Zbog trenutne situacije izazvane pandemijom Korona virusa, ograničen je broj prisutnih na tribini. Tribinu možete pratiti uživo na našoj Facebook stranici. Komunisti Srbije zvanična stranica uživo će prenositi tribinu.

ЛЕЊИН О ТЕРМИНУ РАДНИЧКЕ АРИСТОКРАТИЈЕ

Међу комунистима је уобичајено да капиталистичко друштво (и већину друштава у историји) деле на две класе: буржоазију и пролетаријат. То није нимало неразумно, напротив, сасвим је тачно, међутим, Лењин је већ упозоравао да унутар истих класа постоје различити друштвени слојеви о којима се мора водити рачуна. На пример, унутар буржоазије је средња и ситна буржоазија, посебно ова последња је та која највише оклева и граничи се са буржоазијом и пролетаријатом, играјући антимарксистичку улогу понекад опортунистички и други ултралевичари.
На исти начин, унутар радничке класе постоје два друштвена слоја који су историјски играли контрареволуционарну и антимарксистичку улогу. С једне стране, лумпенпролетаријат сачињен од најзаосталијих и најсиромашнијих слојева пролетаријата и, с друге стране, радничка аристократија састављена од најнапреднијих и најплеменитијих слојева радничке класе. И једно и друго је штетно за револуционарне раднике, али је Лењин истицао радничку аристократију у својим књигама Империјализам, горња фаза капитализма и Инфантилна болест левичарства. Данас је изузетно важно да се сетимо шта је Лењин писао о радничкој аристократији да бисмо данас могли да се упозоримо на ове контрареволуционарне елементе унутар радничке класе.

PRIJEM NOVIH ČLANOVA

Partija Komunisti Srbije danas je ojačala svoje radove sa novim članovima. Kao marksističko- lenjinistička partija nastavljamo borbu za rušenje kapitalizma i pobedu radničke klase.
Pozivamo sve one koji se ne slažu sa kriminalnim uslovima života koje nam je nametnula buržoazija, da nam se priključe u borbi za humanije društvo dostojno čoveka kakvo je moguće samo u socijalizmu.

 

ЗАЈЕДНИЧКА ИЗЈАВА КОМУНИСТИЧКИХ И РАДНИЧКИХ ПАРТИЈА ЧЛАНИЦА СОЛИДНЕТА ПОВОДОМ СИТУАЦИЈЕ НА КУБИ

Кубанска револуција, чија се 62. годишњица приближава, представља прекретницу у историји класних борби. Кубански народ који се бори за независност, једнакост, слободу и правду постигао је све наведено под заставом социјализма и револуције.

Упркос тешким последицама вишегодишње империјалистичке блокаде, револуција је омогућила младим генерацијама Кубанаца да у потпуности уживају право на образовање, здравство, науку, културу, уметност и спорт и да живе достојанствен и частан живот у свим његовим димензијама. Хиљаде Кубанаца, делујући под вођством интернационализма, хитајући у помоћ сиромашнима и покушавајући да лече болесне, постали су понос човечанства. Управо из тог разлога капиталистичко варварство и његово тренутно упориште, САД, не могу толерисати постојање такве земље неколико миља од ње. Због тога деценијама не престаје да напада Кубу. Уз помоћ реакционарних сарадника у САД покренуте су све врсте директних и индиректних напада у покушају да се Револуција баци на колена. Упркос чињеници да је поражена и да су њене завере откривене, америчка влада је наставила са нападима без имало стида. Земља као што је САД, која не може да залечи ране свог народа, где хиљаде бескућника не могу да нађу склониште, где људи данима нестају  и где људи због боје коже и даље добијају претње смрћу, не треба да покушава да подучава свет „лекцијама демократије“.

Субверзивне акције контрареволуционара, унутрашњих непријатеља револуције и њихових страних присталица, сада се настављају у другом облику. После такозваних протестних демонстрација од 11. јула, за које се показало да су завера против државе и њеног руководства, ови елементи су најавили да се спремају за нове демонстрације. Знамо какве су праве намере такозваних протестних демонстрација, које су планиране за 15. новембар. Овим акцијама у потпуности под покровитељством САД, они настоје да дестабилизују Кубу и тако утру пут за интервенцију против ове независне државе. Ни кубански народ ни револуционари света неће толерисати ову заверу.

Као комунистичке и радничке партије које чине Радну групу Међународног састанка комунистичких и радничких партија (IМCVP), захтевамо хитан прекид америчке блокаде против Кубе и изражавамо нашу интернационалистичку солидарност са КП Кубе и кубанским народом.

Изјављујемо да смо против било какве интервенције, покушаја пуча и саботаже, или „меког удара“ против Кубе. Сви они који следе ове циљеве треба да знају да ће пре или касније пропасти. Кубански народ се никада неће предати, никада неће дозволити да Револуција и Социјалистичка Република коју су створили својим знојем и крвљу падну у руке реакционара. Уз часне људе овог острва стајаће комунисти и пријатељи Кубе из целог света. С тим у вези, позивамо све комунистичке и радничке партије да прихвате позив Комунистичке партије Кубе за акције солидарности 12-15. новембра.

ЕНГЕЛС: КОМУНИЗАМ НИЈЕ ДОКТРИНА

„Комунизам није доктрина, већ покрет; Не полази се од принципа, већ од чињеница. Комунисти немају ову или ону филозофију као претпоставку, већ сву досадашњу историју и посебно њене стварне ефективне резултате у свим цивилизованим земљама.
Комунизам је настао из велике индустрије и њених ефеката, из стварања светског тржишта, из необуздане конкуренције која из тога произилази, из комерцијалних криза, све насилнијих и општијих, из формирања пролетаријата и из концентрације капитала, консеквентне класне борбе између пролетаријата и буржоазије.
Комунизам је, у мери у којој је, теоријски израз позиције пролетаријата у овој борби и теоријска синтеза услова за еманципацију пролетаријата.
(Ф. Енгелс, Принципи комунизма, 1847)

104 ГОДИНЕ ВЕЛИКЕ ОКТОБАРСКЕ РЕВОЛУЦИЈЕ

Седмог новембра 1917. године почела је Октобарска револуција, према грегоријанском календару који су усвојили Совјети након преузимања власти у Русији. Октобарска револуција позната и као Бољшевичка револуција или Руска социјалистичка револуција била је један од најважнијих догађаја у историји човечанства.
Након што су Маркс и Енгелс
формулисали теорију научног социјализма, Савез Совјетских Социјалистичких Република била је прва држава која је показала да су радне масе способне да контролишу производне снаге и да могу да организују нову државу у којој су радници као владајућа класа земље искористили своју диктатуру да сломе буржоаску класу. Док је Француска револуција служила подизању буржоазије као нове владајуће класе, бољшевичка револуција је служила да се радничким масама и Совјетима преда сва моћ контроле државног апарата и свргавања буржоазије.
Данас, 104 године након славне Октобарске револуције, она је светли пример за целу међународну радничку класу која намерава да се бори и ослободи до свог аутентичног ослобођења заснованог на марксистичко-лењинистичком учењу, као што су то учинили и Совјети. пре једног века.