Већ дуже времена министар просвете Бранко Ружић је кандидат да се придружи “црној двојци” (Горан Весић и Ана Брнабић), који се на најгрубљи и најбесрамнији начин односе према здрављу грађана, везано за епидемију корона вируса. Ради се о индивидуама (био би злочин против човечности назвати их људима) које се у
дужем временском периоду противе увођењу било каквих оштријих мера у сузбијању инфекције наведеним вирусом, а све у циљу заштите интереса крупног капитала. За њих није важно мишљење стручњака и што се грађани, а у последње време је све више младих и деце, разбољевају и умиру. Важно је само да њихове
газде и њихови финансијери којим случајем не остану без профита, што о њима говори да су индивидуе без имало морала и без иједне позитивне карактерне особине, недостојне функција које обављају. Вероватно је и задња мера, о увођењу ковид пропусница, усвојена по директиви великог вође, јер је он проценио да би то у овом тренутку одговарало његовом рејтингу. Да није тако, вероватно би се благовремено послушало мишљење стручњака и ковид
пропуснице увеле пре него што смо дошли у овако тешку, а може се слободно рећи и катастрофалну ситуацију.Али, вратимо се Бранку Ружићу. Он се јуче дефинитивно прикључио напред поменутој “црној двојци”. Својом изјавом, везаном за прелазак на онлајн наставу за ученике виших разреда основних школа и за ученике средњих школа, Ружић је показао да је раме уз раме са Весићем и Брнабићком. Министар просвете је изјавио, парафразираћемо, да ситуација није тако забрињавајућа (имамо “само” 59 мртвих у једном дану, око 7.500 заражених на дневном нивоу, преко 280 на респиратору, међу којима и беба и деца школског узраста) и да он не види разлог за прелазак на онлајн наставу. Питмо се, колико би то требало да буде мртвих, односно заражених на дневном нивоу да би Ружић схватио да је ситуација забрињавајућа? Да ли је професионално и људски да се један министар просвете тако односи према здрављу ученика и наставног особља. Колико је цинизма у његовом поступању,
говори то да је школама и локалнимсамоуправама наложено да се у случају разбољевања наставног особља, ангажују лица са бироа да их замене, само никако не сме да се предложи прелазак на онлајн наставу, и тако све док има расположивог кадра. Све је ово у циљу личне промоције Бранка Ружића, како би показао јавности да је он као министар и у тешким условима обезбедио
непрекидност непосредног наставног процеса. Какве ће бити последице, колико
оболелих и умрлих, то за њега није важно.
На крају, да одговоримо на питање из наслова овог текста. Наравно да је за Бранка Ружића важнија министарска фотеља, а за осталу банду функције које обављају, од здравља грађана Србије.
ГРАЂАНИ СРБИЈЕ, ДА ЛИ ОВАКАВ ОЛОШ ТРЕБА ДА ОСТАНЕ НА ВЛАСТИ?