ПОСЛЕДЊИ ПОЗДРАВ ВЕЛИКОМ БОРЦУ ЗА СОЦИЈАЛИЗАМ

Са великом тугом примили смо вест да је Марија Престес преминула 4. фебруара, у 92. години, због компликација изазваних KОВИД-ом. Револуционарни борац од младости, Марија Престес је била удовица комунистичког лидера Луиза Карлоса Престеса, легендарног „витеза наде“, са којим је живела око четири деценије. Њен плодан живот био је посвећен социјализму, очувању и ширењу Престесовог наслеђа и бризи, са добротом и ревношћу, о својој породици. Марија Престес оставља деветоро деце, 25 унучади и 25 праунучади, међу којима је и њена унука, другарица Ана Марија Престес, национални кадар наше братске Комунистичке партије Бразила. КП Бразила подиже своје црвене заставе у знак почасти овој изузетној жени комунисти, жени и борцу каква је била Марија Престес, којој ће највећи омаж бити континуитет борбе за суверен, демократски и социјалистички Бразил.
Слава другарици Марији Престес!

ЛЕЊИН: ИСЕЉЕЊЕ РАДНИКА

„Капиталистичка држава је деложирала радничку породицу која је, изгубивши средства, престала да плаћа кирију. Појављује се полицајац, полицајац или стражар, или цео вод. У радничко насеље, да изврши исељење, мора доћи одред козака.
Зашто? Јер судски извршитељ и стражар одбијају да иду без заштите велике војне пратње. Они знају да понижавајућа исељења обично изазива у читавом околном становништву, у хиљадама и хиљадама људи доведених готово до очаја, такав бесни гнев, тако велику мржњу према капиталистима и према капиталистичкој држави, да судски извршитељ и цео вод стражара може бити растргнут у сваком тренутку.
Потребне су значајне оружане снаге, потребно је пребацити неколико пукова у велики град, обавезно из неког удаљеног краја, да војници не буду свесни живота градске сиротиње, да се не би заразили социјализмом.
(В.И. Лењин, Хоће ли се бољшевици задржати на власти?)

DOBROVOLJAČKA VOJSKA U NOR-u

Dobrovoljačka vojska, bio je naziv za posebne jedinice formiranje od mesnih ustaničkih formacija u Istočnoj Bosni. Josip Broz Tito je 25. januara 1942. godine naredio Štabu Romanijskog NOP odreda da zaštiti stanovništvo od okupatorsko- ustaškog terora i da otpočne sa formiranjem dobrovoljačkih odreda. Odluka je donesena zbog sve većeg širenja i učvršćenja Narodnooslobodilačke borbe u svim oblastima Jugoslavije, u situaciji kada su propali pokušaji saradnje sa četničkim pokretom, radi postizanja najšireg jedinstva naroda u borbi protiv okupatora i kvislinga. Radi toga je Vrhovni štab izdao naređenje da se na teritoriji Bosne i Hercegovine, a po mogućnosti i u ostalim krajevima Jugoslavije, pristupi odmah stvaranju narodnooslobodilačkih dobrovoljačkih odreda od onih boraca koji su spremni da se bore protiv okupatora i njegovih slugu, a ne žele da uđu u sastav ni partizanskih ni četničkih jedinica.
Tada je Vrhovni štab promenio svoj raniji naziv u Vrhovni štab NOP i DVJ, odredio formaciju jedinica Dobrovoljačke vojske, sistem komandovanja i propisao amblem ( nacionalnu trobojku ) na kapi.
Do formiranja dobrovoljačkih jedinica došlo je jedino u Istočnoj Bosni. Na sektoru Jahorine formiran je prvi Jahorinski dobrovoljački odred. Posle razbijanja četnika u gornjem toku Drine i dolaska Vrhovnog štaba u Foču, produženo je stvaranje dobrovoljačkih bataljona i odreda. U februaru 1942. formirani su Fočanski i Drinski narodnooslobodilački odred, pretežno od ljudstva koje je napustilo razbijene četničke jedinice. U martu, kad su Prva i Druga proleterska brigada razbile glavne četničke snage u Istočnoj Bosni, obrazovana su četiri nova dobrovoljačka odreda; Rogatički, Krajiški, Vlasenički i Srebrnički. Uporedo s tim izvršeno je uključivanje i pojedinih dobrovoljačkih bataljona u sastav partizanskih odreda. Tako su u martu 1942. Birčanski i Romanijski NOP odred imali pored partizanskih bataljona još po četiri dobrovoljačka, dok je u NOP odredu Zvijezda bio jedan dobrovoljački bataljon.
Pred treću neprijateljsku ofanzivu počelo je osipanje dobrovoljačkih odreda.
Ovaj pokušaj sa dobrovoljačkim odredima propao je zbog toga što su to, pre stupanja u dobrovoljačke odrede uglavnom bili četnici koje su razoružali partizani i koji su na ustaški teror i klanja odgovarali istom merom te su klali i nevin narod. Politički rad i objašnjavanja da svi Hrvati i Muslimani nisu kao ustaše nisu vredeli, tako da su se prvo raspali Vlasenički i Srebrnički dobrovoljački odred, a za vreme ofanzive (april, maj) raspali su se i svi ostali dobrovoljački odredi, a veći deo ljudstva prešao je četnicima.
Ipak, bilo je i pozitivnih primera poput Gojka Krezovića komandanta Drinskog dobrovoljačkog odreda (u kome je politički komesar bio Vlado Dapčević) koji se vrlo dobro držao. On i njegova dva brata poginuli su u borbi protiv četnika.

СТАЉИНГРАД: ЕПОХАЛНА ПОБЕДА ЦРВЕНЕ АРМИЈЕ

Другог фебруара 1943. завршена је Стаљинградска битка. Други светски рат је био једна од најмрачнијих епизода у историји човечанства и завршетак рата одредио је ток историје. Нацисте и њихове империјалистичке претензије да потчине свет сломљени су од стране храбрих војника Црвене армије који се никада нису предали фашистичком варварству и на крају сломили фашизам. Хитлер је, уверен у своју војну супериорност, замислио да покори совјетски народ за мање од недељу дана и послао је Вермахт да освоји СССР. Нацисти су веровали да ће њихов упад у совјетске земље натерати грађане да устану против Стаљина и поразе комунисте на сопственој територији, међутим, нацисти нису могли ни претпоставити да Совјети нису као западњаци и да никада неће дозволити фашизам који је усађен у западну “демократију”, због чега су се грађани СССР-а одазвали позиву совјета да бране отаџбину. Тако је, после 200 дана „Ратенкриг“ или рата са пацовима, Црвена армија успела да потпуно уништи немачку 6. армију и делимично немачку 4. армију као и снаге из земаља сателита фашистичке Немачке ( Италије, Румуније, НДХ, Мађарске)и пређе у контранапад за ослобођење совјетских земаља које су претходно заузели нацисти. Иако историчари ревизионисти покушавају да нас увере да су Американци спасили свет од фашиста, непобитна је чињеница да су Совјети и славна Црвена армија спасили човечанство од нацистичког ужаса. Совјети су добили најкрвавију битку у историји, у којој је око 1.429 619 совјетских грађана и војника изгубило животе у одбрани Стаљинграда за будућност без фашизма.

KOMUNISTI SRBIJE NA OBELEŽAVANJU 80 GODINA OD IGMANSKOG MARŠA

Delegacija Komunista Srbije prisustvovala je obeležavanju 80. godišnjice “Igmanskog marša”, legendarnog proboja Prve proleterske brigade od Romanije do slobodne teritorije u Foči.Tradicionalnim maršem i polaganjem venaca i cveća delegacija na Spomen-obeležje pripadnicima Prve proleterske brigade na Velikom polju na Igmanu obeležili smo jednu od najznačajnijih operacija tokom narodnooslobodilačke borbe (NOB) u Drugom svetskom ratu.
Tokom marša susreli smo se i sa drugovima iz našeg bratskog SK BiH, predsedavajućim Koordinacionog odbora komunističkih i radničkih partija sa prostora SFRJ.

СТО ГОДИНА ОД ОСНИВАЊА АРМИЈЕ РАДНИКА И СЕЉАКА

28 јануара 1922. совјетска држава је основала Црвену армију. Октобарска револуција позната и као руска бољшевичка револуција променила је ток историје дајући међународној радничкој класи неопходан пример да покрене социјалистичку револуцију у свим земљама света. Међутим, свака социјалистичка револуција која је покушала да еманципује радничку класу имала је капиталистичку реакцију коју су подржавале САД и европске силе империјализма, како би се угушио социјалистички напредак широм света. Буржоаска класа, власници средстава за производњу, никада неће дозволити радничкој класи да постигне свој циљ, да се успостави као владајућа класа и из тог разлога су охрабривали и увек ће охрабривати најреакционарније елементе друштва да туку и држе пролетаријат потчињеним. Како би се одбранила социјалистичка револуција, добре намере нису довољне, нити лепе идеје за стварање праведнијег света и друштва једнаких, али моћ се рађа из оружја и из тог разлога Совјети су формирали пролетерску војску да брани напредовање социјалиста. Руски грађански рат је био први сукоб у којем је учествовала клица Црвене армије и од тада се Црвена армија суочила са безбројним непријатељима радничке класе: буржоазијом, нацистима и империјалистима, који нису били дорасли славној Црвеној армији која је уништила све контрареволуционарне реакције које су покушавале да зауставе напредак крајњег циља радничке класе: изградње социјалистичког модела у целом свету.

80 GODINA OD IGMANSKOG MARŠA

Igmanski marš bio je jedan od najtežih marševa u NOR i naziv za pokret glavnine Prve proleterske brigade u januaru 1942. godine sa planine Jahorine, preko zaleđene Igman-planine, do Foče, po veoma niskoj temperaturi.
Tokom Druge neprijateljske ofanzive u Istočnoj Bosni, Vrhovni štab je bio prinuđen da naredi Štabu Prve proleterske brigade prebacivanje u rejon Foče. Brigada je, sa Glavnim štabom NOP i DV i PK KPJ za Bosnu i Hercegovinu, krenula na marš 25. januara stigavši u rejon sela Grabljive Njive 26. januara. Potom je 27. januara u 16h produžila pokret spuštajući se ka komunikacijama Sarajevo-Semizovac. U dugoj koloni, koju su predvodili borci Semizovačke čete Crnovrškog bataljona NOP odreda Zvijezda, bilo je 720-730 ljudi, među kojima i 50 ranjenika i bolesnika. Pošto je prešla železničku prugu, drum i most na reci Bosni kod sela Reljeva, Brigada se kretala zapadnom ivicom Sarajevskog polja, izbivši na komunikaciju Sarajevo-Mostar.
Nastupio je najteži deo marša koji je trajao 18 časova bez prestanka. Kolona se sa velikim naporom penjala strmom stazom uz Igman, probijajući se kroz snežne smetove i mećavu pri temperaturi od-32°C, sa oskudnom odećom i obućom. Mestimično su borci bili prinuđeni da pužu uz zaleđene obronke, da rastovaruju konje i nose na rukama ranjenike, bolesnike, oruđa i materijal. Brigada je 28. januara predveče stigla u selo Presjenicu, na teritoriju Kalinovačkog NOP odreda, a odavde preko sela Trnova u Foču.
Zbog smrzavanja veliki broj boraca bio je izbačen iz stroja. Kroz partizansku bolnicu prošla su 172 promrzla borca, dok ih je još oko 100 imalo lakše ozlede. U Fočanskoj bolnici izvršene su operacije nad izvesnim brojem boraca, bez anestezije, i amputirani su im pojedini delovi tela.
Igmanski marš sastavni je deo slavne, pobedonosne epopeje Prve proleterske brigade i NOV i POJ kao jedinih istinskih boraca protiv fašizma na prostoru Jugoslavije.
Slava Prvoj proleterskoj udarnoj brigadi!
Slava NOV i POJ!
Smrt fašizmu- sloboda narodu!

ЛЕЊИН О СОЦИЈАЛ-ШОВИНИЗМУ

„Социјал-шовинизам је одбрана идеје „одбране отаџбине“ у садашњем рату. Штавише, ова идеја логично води ка напуштању класне борбе током рата, гласању за ратне кредите итд.
У стварности, социјал-шовинисти воде антипролетерску и буржоаску политику; јер, у стварности, они не бране одбрану отаџбине у смислу борбе против страног угњетавања, већ право једне или друге велике силе да пљачка колоније и тлачи друге народе.
Социјалшовинисти понављају буржоаску обману народа да се рат води да би се заштитила слобода и постојање нација и да се тако сврставају на страну буржоазије против пролетаријата.
У категорију социјал-шовиниста су они који оправдавају и улепшавају владе и буржоазију једне од група које, попут Кауцког, сматрају да социјалисти свих зараћених сила имају једнако право да бране отаџбину.
Социјалшовинизам, будући да је у ствари одбрана привилегија, предности, пљачке и насиља сопствене (или целе) империјалистичке буржоазије, потпуна је издаја свих социјалистичких убеђења и одлуке Међународног социјалистичког конгреса у Базелу. ”
(В.И. Лењин, Социјализам и рат, 1915)

98 ГОДИНА ОД СМРТИ ВЕЛИКОГ ЛЕЊИНА

21. јануара 1924. године преминуо је Владимир Иљич Лењин, комуниста, вођа Октобарске револуције и први председник Савеза Совјетских Социјалистичких Република. Владимир Иљич Уљанов, познатији као Лењин, био је један од главних теоретичара комунистичке мисли коју су претходно развили Карл Маркс и Фридрих Енгелс и главни настављач идеја очева комунизма. Лењин је био јасан пример комунистичког револуционара који је променио ток историје подржавајући једину друштвену класу која има дужност да изврши задатак укидања експлоатације човека од стране човека: радничку класу. Отац бољшевичке револуције 1917. наставио је марксистичку теорију прилагођену контексту материјалним и објективним условима историјске ере коју је Лењин проживео, односно доба највише фазе капитализма: империјализма. Лењина памти и за њим чезне цела међународна радничка класа која је обдарена неопходним идеолошким и филозофским алатима да материјализује еманципацију радничке класе и покуша да испуни мото свих комуниста: Пролетери свих земаља, уједините се!

KAPITALIZAM JE UNIŠTIO ELEKTROPRIVREDU SRBIJE

Katastrofalnoj situaciji u Elektroprivredi Srbije, pored nestručnog kadra koji rukovodi ovom važnom granom privrede doprineo je i bahat odnos kapitalističkih vlasti od razbijanja socijalističke Jugoslavije i kontrarevolucije do danas.
EPS trideset godina, dakle, od raspada SFRJ nije izgradio nijedan novi elektroenergetski objekat, nije obnovio mehanizaciju a bageri su iz vremena 1968 godine. Kako je pljačkaškom privatizacijom uništena i industrija za proizvodnju mašina i rezervnih delova, bageri su uglavnom u neispravnom stanju. Porazno zvuči i podatak da od 1990. godine nije otvoreno nijedno novo polje uglja.
Sve što je izgrađeno u EPS-u izgrađeno je u socijalizmu. Samo u društvu koje je posvećeno narodu mogući su bili i kapitalni projekti poput HE Đerdap I i Đerdap II.
Danas, u liberalnom kapitalizmu, moguće je da za direktora EPS bude postavljen nestručan kadar u liku Milorada Grčića ( vlasnik pečenjara) čiji je jedini kredibilitet poslušnost i sponzorstvo vladajućoj stranci. U vreme socijalizma, takvi polupismeni kadrovi ne bi mogli da obavljaju ni posao kafe kuvara u opštini.
U potpunosti je jasno, da samo promena antinarodnog sistema u Srbiji, može omogućiti boljitak, kako u celokupnom društvu, tako i u elektroprivredi.