Комунисти Србије на Игманском маршу 2014. године

Група из Београда, чланова Удружења „ЈУ.Центар Тито“ Србије кренула је 26.01.2014.године за Сарајево како би присуствовала обележавању 72-годишњице  и полагању венаца борцима Игманског марша.

Игмански марш је једна од најтежих операција коју је извела I Пролетерска бригада непосредно након формирања. Тада је 27./28.01.1942.године 800 бораца са Романије требало је из окружења фашистичког непријатеља пребацити се на слободну територију у Фочу и поред сарајева, преко Игмана, за 17 сати су савладали тај пут, а притом неки су заувек остали на Игману и око 150 бораца је остало без делова тела због мраза.

igman21У овој групи која је из Београда кренула да се поклони сенима пострадалих у Игманском маршу био јеи наш члан Председништва ЦК Комуниста Србије Властимир Јевтић-Влајко, иначе у Лајковцу председник Удружења југословена, које има Секцију I Пролетерске бригаде и ево шта он каже, какви су његови утисци:

igman22

Властимир Влајко Јевтић, дели лист “Комунист” учесницима марша

„Могу рећи да је била велика маса света, више хиљада људи из Словеније, Хрватске, Србије,а не само из БиХ. Мене је одушевило што је био велики број младих. Пешачили смо до Брезоваче, где су полагани венци и било је хладно, али сигурно није као 1942.године.“

Домаћин Ибрахим Дурмо који је био председник организационог одбора манифестације, уз помоћ војске који су разапели шаторе, угостили су нас, горе у планини Игман са топлим војничким пасуљем. Тог 27.јануара у поподневним сатима дошли смо у „Хостел-Тито“, где смо иначе провели 2 ноћи и 3 дана и када смо се одморили,кренули смо у обилазак града Сарајева.

Мени је било тужно видети последице грађанског рата које су и у Сарајеву видљиве. Ја сам као дете у основној школи био у Сарајеву, а и задњи пут 1990.године, док је још Југославија била цела, и 3 дана провели у хотелу „Србија“ на Илиџи, Сарајево је било лепо без рушевина које су ту и тамо сада видне.

Увече смо, на чувеној Баш-чаршији, у ресторану „Вишеград“ имали вечеру код Шета Неџада, заједно са Ибрахимом Дурмом и Николом Бабићем, као домаћинима. Ту је било и песме и пића тако да ме је оно тужно расположење прошло због оних разбијених зграда у Сарајеву.

Сутрадан је, 28.јануара изашла група у 10:00 часова на „Вечну ватру“ и положила венце на то спомен обележје у улици Маршала Тита где је присуствовао председник Савеза антифашиста и бораца НОР-а у Кантону Сарајево, Ибро Чомић и његов секретар Мирсад који су нам показали своју просторију на Баш-чаршији у којој је било неколико Титових слика и још нека места која су подсећала на грађански рат који су доживели Југословенски народи у задњој деценици 20.века.

У поподневним сатима кренули смо назад и сретно стигли у Београд.

Властимир Јевтић Влајко