Centar – Tito – Központ                                                                     Komunisti Srbije

Gradski odbor                                                                                     Gradski komitet

Subotica                                                                                              Subotica

 

Svim sredstvima javnog informisanja

Poštovana –i,

 

Ovim Vas obaveštavamo da će dana 25. maja 2015. godine u Kući cveća u Beogradu u 11.30 sati devetočlana delegacija Centra – Tito – Központ, Komunista Subotice i Pokreta IV Mini Jugoslavije, na grob Josipa Broza Tita položiti štafetu Subotičana koja se naziva “Drvo Jugoslavika III”.

Ova štafeta se polaže sa uverenjem da je u Subotici i Srbiji danas i sutra moguće primenjivati i razvijati civilizacijske tekovine socijalističke, samoupravne, Titove Jugoslavije, a naročito pravo na rad od koga se može pristojno živeti, komplementarnost ekonomskih resursa različitih delova Jugoslavije, skladne međunarodne odnose, solidarnost i nesvrstanu spoljnu politiku. Radujemo se što ćemo toga dana susresti mnogo prijatelja i vernih drugova –ca sa jugoslovenskih prostora i dogovarati zajedničke akcije u narednom periodu.

Istog dana predstavnici Muzeja istorije Jugoslavije u Beogradu uručiće našoj sugrađanki Bačić Katici zahvalnicu za plemeniti gest poklona muzeju svoje svečane bunjevačke narodne nošnje.

U prilogu Vam šaljemo dokument “Opis i podaci o štafeti iz Subotice 2015.”, kao i fotografiju štafete “Drvo Jugoslavika III”.

 

S poštovanjem,

Subotica, 24. maj 2015. godine                                      Centar – Tito – Központ

predsednik:

Posavčić Đuro

 

Komunisti Subotice

 

predsednik:

Jo Ištvan

OPIS I PODACI O ŠTAFETI IZ SUBOTICE 2015.

Naziv:     “Drvo Jugoslavika III”

 Organizatori: UG Centar – Tito – Központ i UG “Komunisti Srbije” iz Subotice, Trg cara Jovana Nenada 15/II, tel. 024 555-695, e-mail: ok@komunistisubotice.org.rs

Ideja:      Povodom 70 godina pobede nad fašizmom truba je u stalnoj pripravnosti da pozove na borbu protiv novih oblika neofašizma, naročito onog u obliku nacional-šovinizma svih boja. Na jugoslovenskim prostorima trajno su ukorenjene civilizacijske vrednosti Titove samoupravne socijalističke Jugoslavije i one mogu obezbediti građanima ovih prostora dugoročni prosperitet. Imajući u vidu i poslednjih 25 godina poruka je: “Za to što truba predugo svira ‘falš’, ne krivite trubu nego trubača!”

Autor:     Bela Jenovai, amaterski umetnik iz Subotice.

Materijal: Štafeta “Drvo Jugoslavika III” izrađena je od gvožđa, varenjem i obojena bronzanim lakom.

Cilj:         Štafeta se nosi i polaže na grob Josipa Broza Tita u Kući cveća U Beogradu dana 25. maja 2015. godine u 11.30 sati. Odlukom organizatora i uz odobrenje autora, štafeta se ostavlja u tajno vlasništvo Muzeja istorije Jugoslavije u Beogradu.

S poštovanjem,

Subotica, 22. maj 2015. godine                                      Za organizatore štafete iz Subotice

5. godine:

Jo Ištvan

Posavčić Đuro

Иако је Дан младости пао у радни дан, а биле су и лоше временске прилике, значајан број грађана са целе територије бивше СФРЈ, а нарочито из Београда посетили су Титов гроб и Музеј 25.мај. Поред Комуниста Србије учесници ове значајне манифестације били су и представници Комуминстичке Партије, НКПЈ и СКОЈ-а и СУБНОР-а.

 

Поред онога што је било афирмативно у обележањању дана младости-рођендана Друга Тита, доживели смо и неке зачуђујуће непријатности. Наиме, по налогу директрорке музеја 25.мај обезбеђење је забранило да се иде са заставама које симболизују СФРЈ и Комумистички покрет на Титов гроб?! Ко је налогодавац?

Комунисти Србије су на овој свечаности наступили организовано са преко четрдесет својих чланова. Имали су свој штанд са обележијима Партије и СФРЈ, поделили су преко 1000 примерака јубиларног десетога броја часописа Комунист, календара са слакама теоретичара Марксизма и Лењинизма: Маркса, Енгелса, Лењина, Стаљина и Тита. Испред Титовог гроба, пре полагања венца са петокраком који је положен на Титоб гроб и Сузе на гроб другарице Јованке Броз, прочитан је пригодан текст који гласи:

 

ПОЗДРАВ ВОЉЕНОМ ДРУГУ ТИТУ 2015

 Драги друже Тито,

   Поводом 70 годишњице победе над фашизмом желимо да ти одамо највећу захвалност и почаст као Врховном команданту НОВ и ПОЈ, вођи социјалистичке револуције и доживотном Председнику СФРЈ !

   Од како си нас напустио 1980 године па до данас, већина грађана некадашње СФРЈ, све јасније види колико је била велика и плодоносна улога твоје личности у изградњи некада једне од најлепших и најпросперитетнијих држава света.

   Поред огромних тешкоћа у којима већ три деценије живе сви наши народи и народности, има једна слабост за коју су крива садашња руководства бројних разједињених комунистичких и радничких партија на југословенском простору. Наиме, присутне су фракционашке борбе и узајамно оптуживање за грешке из прошлости. Последице су потпуно исчезавање утицаја комуниста на друштвене токове у свим новоствореним марионетским државицама без суверенитета.

   Сећамо се твог доласка на чело КПЈ 1937. године, када си упорношћу и снагом своје личности очистио КПЈ од фракционаша и штеточина, створио јединствену и монолитну Партију оспособљену да извршава велике историјске задатке.

Вољени друже Тито, нека ти је вечна слава и хвала !

Београд, 25.Маја.2015 године.     Комунисти Србије.                                                                                                                 

 

РЕЧ УРЕДНИКА СВЕТОЗАРА МАРКАНОВИЋА ПРЕДСЕДНИКА КОМУНИСТА СРБИЈЕ ПОВОДОМ ИЗЛАСКА ДЕСЕТОГ ЈУБИЛАРНОГ БРОЈА ЛИСТА КОМУНИСТ

Непосредно после формирања Партије Комунисти Србије 2008.године објављен је први број листа Комунист. У првом броју смо објавили усвојена програмска документа Конгреса уједињења када су се ујединиле следеће партије: Југословенски Комунисти (ЈК), Савез Комуниста Југославије у Србији, Савез Комуниста Југославије, Савез Комуниста Југославије-Комунистичка Партија Србије и две групе младих комуниста из Крагујевца и Крушевца. Тада смо веровали да ће Конгрес уједињења отворити процес уједињења свих Комуниста у Србији.

Први број листа Комунист и наредних објављених осам бројева сведоче о шестогодишњим напорима Комуниста Србије о успонима, застојима и падовима у класној борби. Објављени текстови су пуни идејних и политичких ставова КС који имају карактер политичких инструкција, али и критичких анализа које указују на кључне слабости у деловању организација са комунистичким и радничким предзнаком у Србији, међу којима је најзначајнија негативна карактеристика стање односа међу комунистичким и радничким партијама у Србији, односно тотална разједињеност. Та слабост по својим негативним последицама далеко надилази све друге слабости у нашем раду.

Када је реч о најважнијим задацима комуниста у Србији и даље у првом плану наше борбе морају бити енергична и аргументована критика садашњег стања у Србији које карактеришу:

• Привредни суноврат, социјална беда, финансијски колапс, незапосленост, класно раслојавање на мали број пребогатих и све већи број оних који једва састављају крај са крајем. Поред тога Србија је у тоталној политичкој зависности од САД и водећих земаља ЕУ, са статусом марионете без суверенитета.
• Ако комунистичке и радничке партије у Србији, а слично се може рећи и за комунисте на читавом простору Југославије, не превазиђу своју главну слабост да се престану бавити узајамним оптуживањем за грешке из прошлости, ако не направе јасну линију разграничења са свим модалитетима деснице и социјалдемократске псеудо левице и тако постану препознатљиви пред грађанима који су наклоњени Комунистима и не пробијемо медијску блокаду којој смо деценијама изложени бићемо осуђени на даљу стагнацију и назадовање. Лист Комунист у наредном периоду треба да постане све јаче и све оштрије оружје наше партије.

Срамна судска одлука о рехабилитацији не може поништити историјску истину да је на простору Југославије за време Другог Светског Рата постојао само један антифашистички нараодно-ослободилачки покрет који је предводила Комунистичка Партија Југославије са другом Титом на челу. Судски процес рехабилитације почео је пре неколико година. Прилоком сваког рочишта Комунистичке партије у Србији и друге антифашистичке организације, организовле су протесне скупове тим поводом и увек аргументовано истицале неморал и фарсу тог судског процеса.

Ако је нова антикомунистичка власт у Србији хтела да заиста преиспита исправност одлуке Суда донете 1946.године којом је ђенарал Дража Михаиловић осуђен на смрт стрељањем онда је требало да утврди који докази о његовим злочинима као команданта Југословенске војске у отџбини нису тачни а који јесу, а не да тежиште судског процеса о рехабилитацији буде на формално-правним пропустима судског процеса из 1946.године којих је можда и било.

Комунисти Србије су у више наврата писали у чему је суштинска разлика између политичког става руководства НОБ и Социјалистичке револуције и четничког равногорског покрета. Док је руководство КПЈ у свим својим политичким прогласима, почев од позива народима и народностима Југославије да се иде у оружану борбу против фашистичких окупатора и њихових квислинга, руководство четничког равногорског покрета је увек истицало да је њихов главни задатак борба против Комуниста и Народноослободилачке војске. Управо такав политички став четничког руководства већ крајем 1941.године одвео их је у отворену или прикривену сарадњу са фашистичким окупаторима и у злочине најчешће против сопственог народа. Ако се овај срамни догађај о рехабилитацији Драже Михаиловића стави и у контекст времена садашњег и актуелних економских и социјалних проблема у којима се држава Србија налази онда читава фарса о рехабилитацији симболички подсећа на познату серију господина Радоша Бајића “ Село гори а баба се чешља”, при чему село које гори представља државу Србију која је у општем економском и социјалном безнађу, а баба која се чешља представља владу Србије и њене тренутно најистакнутије руководиоце који замајавају осиромашене грађане који се боре за голо преживљавање са питањима која их уопште не занимају.

Комунисти на простору Југославије који су припремили, организовали и предводили антифашистички НОП никада нису крили да је једновремено уз НОБ спроведена и социјалистичка револуција чији резултат је било стварање једне од најпорсперитетнијих и најлепших држава света – СФРЈ. Зато ми остајемо верни слободарској Југословенској идеји која једина може вратити суверенитет, углед , просперитет, слободу и равноправност свих народа и народности на простору Југославије. Другим речима, Комунисти Србије не признају резултате разбијања Југославије и залажу се за њену реинтеграцију, ма колико да то у овом тренутку, обзиром на садашње неприлике у односима међу нашим народима и народностима делује нереално.

КОМУНИСТИ СРБИЈЕ.

Циљ посете је био узајамно информисање о стању у Србији и Бразилу и деловању наших Комунистичких партија. У свом излагању друг Маркановић је поздравио друга Раула и замолио га да пренесе другарске комунистичке поздраве руководству и чланству КП Бразила, радничкој класи и свим прогресивним снагама, а затим је информисао уваженог госта о историјату формирања и деловања КПЈ/СКЈ/КС. Посебно је истакао значај активности КПЈ у синдикалној класној борби од оснивања 1919.године до почетка Другог светског рата, нарочито истичући значај припреме за предстојећу НОБ и Социјалистичку револуцију. Успешно руковођење победоносном НОБ и Социјалистичком револуцијом, чији резултат је био стварање СФРЈ као заједнице равноправних народа и народности. Афирмативно је говорио о 45.годишњој социјалистичкој изградњи, али и о слабостима које су се временом појавиле у том периоду. Почетком осамдесетих година прошлога века, а нарочито после смрти друга Тита снажније су се испољиле слабости у облику сепаратизма, национализма и других облика анти-комунистичког деловања. Након промене глобалних односа у Европи на штету социјализма (разбијање СССР-а и контрареволуција у другим источно-европским земљама) негативни процеси у Југославији су такође добили на интезитету, тако да је на 14.Конгресу СКЈ одржаном 1990.године отпочела контрареволуција на нашем простору чији резултат је био разбијање СКЈ, СФРЈ и грађански рат са великим људским жртвама и огромним материјалним губицима. Уместо јединствене СФРЈ која је имала велики углед у свету, солидну економску, војну снагу и политички престиж, данас имамо шест марионетских државица без суверенитета, економске снаге и политичког утицаја на односе у свету.

Што се тиче деловања партија, са комунистичким и радничким предзнаком, данас имамо тоталну разједињеност, медијску блокаду и отсуство било каквог утицаја на друштвене токове у Србији. Нажалост, Комунистичке и радничке партије се данас баве поделама на Титоисте, Стаљинисте и Троцкисте, односно баве се саме собом. Ми Комунисти Србије већ годинама указујемо на забрињавајућу разједињеност Комуниста, која ако не буде превазиђена, прети нам даља стагнација, назадовање па чак и отварање пута ка дефинитивном историјском поразу. То би био извод из излагања друга Маркановића у коме су истакнути само неки можда најзначајнији елементи стања у Србији и деловања Комуниста.

Осврт на излагање друга Раула Кариона:

Друг Раул је пренео другарске поздраве руководства КП Бразила Комунистима Србије, а затим је говорио о историјату формирања и рада КП Бразила која је формирана 1922.године, три пута забрањивана, мењала назив и састав руководства. Данас делује под називом КП Бразила. Комунистичка партија Бразила делује у саставу револуцинарног комунистичког и радничког покрета Латинске Америке, која је под снажним политичким, економским и војним притиском САД. У тако отежаним условима свака од Латино-америчких земаља полазећи од својих специфичних геостратешких, историјских, економских и политичких прилика све снажније испољава своју авангардну улогу као бастион слободарских тежњи, не само Латино-америчких нараода, већ и свих експлоатисаних и поробљених народа света.

Друг Раул Карион је направио и критички однос према стању у Комунистичком и радничком покрету и његовим најважнијим задацима данас. Наиме, по његовом уверењу, било би неопходно организовати серију научних скупова на којима би се потражили одговори на отворена питања везана за недовољну делотворност класне борбе против светског империјалистичког поретка и тражења конкретних одговора на питања везана за животне интересе радничке класе и свих експлоатисаних и обесправљених слојева. Другим речима, мора се потражити и наћи одговор на питање како да социјализам чија је основа доминација друштвене и државне својине у пракси буде просперитетнији и успешнији од капитализма у привреди, социјалној политици и другим областима живота.

ЗАКЉУЧЦИ:

Закључено је да обе стране дају сажет писани приказ обављених разговора. На крају је друг Маркановић захвалио другу Раулу Кариону на посети и пожелео му пријатан даљи боравак у Београду. Друг Раул је захвалио на гостопримству и упутио позив представницима наше Партије да идуће године присуствују Конгресу КП Бразила.

Као и претходних година Комунисти Србије заједно са Новом Комунистичком партијом Југославије одржали су протесни митинг на Тргу Димитрија Туцовића у Београду, положили венце на споменик Димитрију Туцовићу једном од најистакнутијих бораца социјалистичког и радничког покрета Србије. На протесном митингу су говорили друг Александар Бањанац секретар НКПЈ и друг Ђенић секретар СКОЈ-а. У свом говору су истакли катастрофално стање у Србији у области привреде, социјалне политике и све веће угрожености радничких права и општег безнађа у земљи у свим областима живота. Истакли су неопходност класне солидарности са комунистичким и радничким партијама света посебно истичући кризна жаришта у свету као што су: Украјина, Блиски Исток и Латинска Америка у којима профашистичке снаге светског империјалистичког поретка угрожавају слободу и људска права малих народа.

 Протесном митингу је присуствовало око 150 људи, након кога су и неке партије псеудо-левице и корумпирани синдикати одглумили приврженост радничком покрету.

Поред тога Комунисти Србије су као и претходних година положили цвеће на спомен плочу оснивачима социјалистичке радничке партије Југослвавије (Комуниста) која је формирана крајем априла 1919.године.

КОМУНИСТИ СРБИЈЕ.

КОМУНИСТИ СРБИЈЕ УЧЕСТВОВАЛИ У ОБЕЛЕЖАВАЊУ СЕДАМДЕСЕТОГОДИШЊИЦЕ ПРОБОЈА СРЕМСКОГ ФРОНТА

Као и претходних година и ове године је величанствено обележена седамдесета годишњица пробоја Сремског фронта као једне од највећих победоносних битака НОР-а. Битка је трајала 172 дана, а почела је одмах након особођења Београда, 21.октобра 1944.године. У битци је погинуло преко 13000 бораца НОР из свих крајева Југославије, 1100 Црвеноармејаца, неколико стотина Бугара и Италијана. На страни окупатора било је преко 30 000 жртава и много заробљених непријатељских војника.

Величанственом скупу присуствовало је око 5000 преживелих бораца и њихових потомака из свих крајева Југославије. Посебан значај овом скупу дали су припадници неколико Комунистичких и радничких паратија из Србије и Југославије, међу којима и представници партије Комунисти Србије, КП, НКПЈ и СКОЈ-а. Положени су венци на спомен обележја и одана пошта палим борцима. Министар рада и социјалне политке господин Александар Вулин одржао је пригодан говор на чији садржај, када је реч о славној прошлости везаној за НОБ, ми Комунисти Србије немамо посебан приговор, али и у том делу имамо значајну примедбу што није истакао чињеницу да је заједно са НОБ изведена и социјалистичка револуција. Такође, господин Вулин је пропустио прилику (можда намерно да каже нешто о времену садашњем и непосредним задацима оних друштвених снага које следе идеје НОБ и социјалистичке револуције).

Свечаном скупу обратили су се: Амбасадор Руске Федерације Александар Чепурин и друг Зденко Дупланчић као преживели учесник пробоја Сремског фронта који је говорио у име СУБНОР-а Републике Србије.

На крају истичемо два изузетно важна приговора властима Републике Србије:

1. Што је под притиском СПЦ због Православног Ускрса померила датум обележавања пробоја Сремског фронта са 12.04. на 18.04. 2015. године,
2. Што је невиђена медијска блокада која је онемогућила да грађани Србије и шира јавност на простору Југославије и у свету види тај величанствени скуп уз присуство Комуниста са црвеним и југословенским заставама са звездом петокраком.

КОМУНИСТИ СРБИЈЕ

RAFAEL CORREA, EKVADOR

Prenosimo tekst iz slovenačkog komunističkog časopisa “RDEČI VETER”

 

“Najvažniji je život ,a tek onda otplata dugova”! To su reči ekvadorskog predsednika Rafaela Corree. Ali ne radi se samo o rečima, već o zvaničnoj politici države. Rafael Correa, 51-godišnji doktor ekonomije, koji se školovao u Ekvadoru, Belgiji i SAD, je odmah nakon preuzimanja vlasti, januara 2007.,je proglasio ekvadorski nacionalni dug za nezakonit. U medjunarodnom pravu postoji doktrina “nezakonitog duga” (odious debt, rec odious znaci gnusan, omrazen, dosadan, odvratan),što znači, da državni dug, koji je od strane vlasti upotrebljen za namene koje ne služe interesima gradjana, gradjani nisu dužni da otplačuju. Radi se o sličnom pravnom konceptu, kao što je ništavnost ugovora što znači, da ugovor nije važeći , ako ga bar jedna od strana nije dobrovoljno potpisala. Doktrinu nezakonitog duga je već godine 1927. osnovao pravni teoretičar, ruski emigrant Alexander Nahum Sack. Kao osnova su mu služili konkretni primeri iz 19. veka: Meksiko je odbio da plaća dugove, koji su nastali za vreme cara Maksimilijana, a SAD su zahtevali od Kubanaca da vraćaju dugove još iz vremena španskog kolonijalnog režima. Predsednik Correa je odmah po preuzimanju svog mandata, prekinuo svaku saradnju sa Svetskom bankom i Medjunarodnim monetarnim fondom, finansijskim organizacijama, koje su samo orudja globalnih finansijskih tržišta i koji pod izgovorom pomoći, države guraju u dužničko ropstvo. Ekvador je na lukav način otplatio sve svoje medjunarodne dugove, tako da ih je tajno otkupio, kada je njihova vrednost pala na samo 20 % nominalne vrednosti. Umesto otplate dugova medjunarodnim finansijskim organizacijama, koje se suštinski nikada ne završavaju, Ekvador sada ulaže u obrazovanje, zdravstvo i socijalnu zaštitu. Nezaposlenost je niža nego ikada ranije. Država cveta. Uzgred da pomenemo, da je Slovenija medjunarodnim finansijskim organizacijama u toku 2014. otplatila oko milijardu evra kamate i 3,5 milijarde glavnice. Kako ? Večinom sa novim zaduživanjem, privatizacijom i osiguranjem, odnosno kresanjem javnog sektora. I ove godine situacija će biti slična takodje i sledeće kao i kroz sto godina. Radi se o začaranom dužničkom krugu, koji uništava društvo i stvara trajnu robovsku zavisnost stanovništva i omogučava prodaju preduzeća po niskim cenama i isto tako iskorišćavanja prirodnih resursa. Naravno, problem je moguće rešiti, ali potrebna je velika hrabrost kakvu poseduje ekvadorski predsednik Rafael Carrea.(Da li bi neko od naših političara to uopšte mogao).

Протесном митингу поред организатора НКПЈ су присуствовали и Комунисти Србије

Дана 03.04.2015 године, одржано је још једно у низу рочишта на којима је на основу лажираних докумената које су поднели заступници равногорског издајничког четничког покрета покушавајући да докажу да је издајничка и злочиначка делатност Драгољуба-Драже Михајловића била антифашистичка. Заступници ове лажне тезе полазе од неких наводно формално-правних пропуста у процесу против Драже Михајловића одржаног 1946.године. Чак и ако би прихватили приговор супротне стране да је у огромној документацији која је била на располагању суду, било и таквих докумената који у правно-формалном смислу су имали неке грешке или недоречености убедљива већина поднетих докумената су били необориви докази да је четнички равногорски покрет у време читавог другог светског рата имао пред собом као главног и јединог противника, а то је била НОВ и ПОЈ под руководством друга Тита.

Још увек имамо десетине хиљада живих људи који могу сведочити о злочинима и издајничкој делатности четничког покрета. Судски процес на коме је генерал Драгољуб-Дража Михајловић осуђен на смрт одржан је у прусуству светске јавности и представља прави доказ легитимности и процеса и одлука које су на њему донете. Сви они који данас покушавају да кривотворе историјске чињнице, историја ће препознати и осудити.

03.04.2015.

КОМУНИСТИ СРБИЈЕ

Драго ми је што сам припадао тинејџерима тог херојског доба и могао да будем ратник за слободу. То је био мој добровољни избор, а показаће се касније, и моја професија. Нисмо тада још читали ни „Капитал“ ни „Манифест“ – наша књига је била „Како се калио челик“ од Островског. Кад се рат завршио већина се прихватила књиге, пијука и лопате и почела да обнавља и гради порушену и спаљену земљу. То радимо целог живота.

Ми се нисмо бавили заробљеним квислинзима и колаборационистима. То је био посао УДБ и народних судова. Ми смо журили на Сремски фронт и пробивши га дали се у потеру за Немцима, да завршимо рат који су првоборци започели 1941. Остаци некада моћне немачке Групе армија Е (450.000) и 230.000 квислинга, највише усташко- домобранских снага ( 150.000) опкољени су у Словенији маја 1945. Немци, са својим командантом генералом Лером, предали су се 9. маја. Најокорелији квислиншки злочинци су безуспешно покушавали да се борбом на живот и смрт пробију до Енглеза у Аустрију и Италију и избегну народни суд. Тамо треба тражити њихове гробнице.

Лер је због разбојничког бомбардовања Београда априла 1941. осуђен на смрт и стрељан у Београду 1946. Ето, такви су некада били тинејџери! Може ли данашња власт и војска ухапсити америчког генерала Кларка и судити му за злочиначко бомбардовање Србије 1999?

Партизани се, као ослободиоци, нису светили. У Југославији је, због ратних злочина, после рата осуђено на смрт и стрељано око 2.000 ратних злочинаца. Партизани су, дакле, судили и стрељали убице, не невине. И пружили руку помирницу сваком патриоти. НОВ И ПОЈ је, на пример, у Србији примила у своје редове септембра 1944. све припаднике ЈВуО ( четнике) који су хтели да се туку против Немаца. То је било помирење. Зато данас у Србији нема куће из које се није бар један војник тукао против тог светског зла. То је наш српски бренд који, нажалост, не користимо. АВНОЈ је новембра 1944. амнестирао све четнике и домобране, сем убица, силоватеља, паликућа и пљачкаша, после чега је дошло до новог вала ступања у НОВ И ПОЈ.

Са Дражом смо раскрстили 15. јула 1946. када је од Војног суда у Београду осуђен на смрт и касније стрељан. Његови посмртни остаци су кремирани, а пепео расут. То је био обавезујући поступак Југославије као чланице ОУН одређен резолуцијом 32. пленарног заседања Генералне скупштине ОУН ( 13. 2. 1946). Тако је поступљено и са остацима 11 највећих немачких ратних злочинаца после њиховог вешања у Нирнбергу исте године. Дража одавно није проблем ове земље већ његови идеолошки следбеници који се окупљају на Равној гори и стално замахују крвавим камама на невернике!