Комунисти Србије заједно са НКПЈ и СКОЈ-ем дана 22.02.2016.године учествовали су на протесном митингу испред хотела ”Метпрол”. Протесни скуп одржан је поводом конференције” Србија и Русија – руски утицај на стабилизацију, демократизацију и европске интеграције Србије” у организацији Центра за евроатланске студије. Основни разлог протеста Комуниста био је супродстављање политици Кијевске фашистичке хунте, која делује под покровитељством САД и НАТО пакта, а која је забранила рад Комунистичке партије Украјине и која представља главну опозицију фашистичкој марионетској власти Украјине.

На протесном митингу извикиване су пароле: ”НАТО фашисти”, ”НАТО убице напоље из Србије”, итд. Поред тога учесници протеста су саслушали излагање председника СКОЈ-а, друга Александра Ђенића посвећеног овом догађају. Друг Ђенић је дао интервју телевизији Н1 и руској телевизији ”РУПТЛИ”. Руској телевизији и телевизији Н1 интервју је дао и Председник КС друг Светозар Маркановић.

На трибини коју је организовао познати ”демократа” господин Вук Јеремић у хотелу Метропол 11.02.2016.године у име Центра за одрживи развој (ЦИРСД) са темом спољна политика САД у савременим међународним односима пред око 1200 званица међу којима је било око двадесет амбасадора, група СКОЈ-еваца из састава НКПЈ дала је главни печат овом догађају. Наиме, у самом уводу овог скупа појавила се група СКОЈ-еваца у белим мајицама са обележијма СКОЈ-а и слоганом USA OUT (САД напоље). Поред тога СКОЈ-евици су узвикивали пароле: ”Нато фашисти овде вам није место, ”Нато убице напоље из Србије” и друге пароле које сведоче о истинском расположењу већине грађана Србије који нису заборавили НАТО бомбе које су бацане на Србију.

Комунисти Србије изражавају дивљење и дају пуну подршку величанственој акцији СОКЈ-еваца. Таквих и сличних акција убудуће треба да буде што више како би се грађанима и држави Србији вратило самопоштовање и достојанство.

СМРТ ФАШИЗМУ СЛОБОДА НАРОДУ !

КОМУНИСТИ СРБИЈЕ.

 

ДРЖАВА СРБИЈА СЕ ЈОШ ЈЕДНОМ ОБРУКАЛА

Комунисти Србије заједно са НКПЈ, КП, СУБНОР Београда и Савезом Антифашиста Србије снажно су изразили протест против рехабилитације познатог квислинка Милана Недића 08.02.2016. године испред Вишег суда у Београду .

Не би нас чудило ако би сутра неки ”родољуби” поднели захтев за рехабилитацију једног од најватренијих поборника реализације идеје о великој фашистичкој Европи по моделу Адолофа Хитлера, Љотића. Сама чињеница да је покренут поступак рехабилитације Милана Недића довољно је компромитујућа за све антифашисте у Србији и све поштене грађане којима је истина важан чинилац у животу.

Без обзира на то како ће се овај срамни процес завршити остаје горка истина да је у држави Србији данас све могуће, па и рехабилитација сарадника окупатора. Још нисмо заборавили срамну рехабилитацију познатог сарадника окупатора и ратног злочинца ђенерала Драже Михиловића, а већ смо суочени са новим срамним процесима рехабилитације. Има ли краја срамоћења државе Србије која је у Народно ослободилачкој борби и социјалистичкој револуцији дала огроман допирнос победи над фашистичкој немани и стварању једне од најлепших држава света Социјалистичке Федеративне Републике Југославије?

Без обзира на ружну стварност у којој данас живимо, антифашисти слободољубиве Србије неће никад дозволити да фашизам прође!

СМРТ ФАШИЗМУ, СЛОБОДА НАРОДУ!!!

КОМУНИСТИ СРБИЈЕ.

Поштовани грађани,

У Србији нема праве организоване радничке левице. Радници у нашој земљи су без икаквих права, сведени на позицију роба и надничара, уклоњени са политичке сцене. Синдикати у већини фабрика више не постоје или су сведени на продају разне робе. Дали су нам ХЛЕБА И ИГАРА и мисле да је то довољно.

Још давне 1889. године радници су се изборили за:

-8 сати рада

-8 сати разоноде

-8 сати одмора

Данас се о томе не прича! Радници данас нису довољно информисани о томе која су њихова права и колико вреди њихов рад. Плата није довољна ни за голи живот! Прековремени рад се подразумева и без икакве надокнаде је. Фабрике које су радници правили прелазе у руке привилеговане мањине која је глува и слепа за радничке потребе.

Сит гладном не верује!

   Да би Комунисти Србије наставили борбу за радничка права потребни сте нам ви! Ми, Комунисти Србије, боримо се за то да поново постанемо људи и да нам се врати све оно што су нам отели и распродали! Боримо се заједно против пљачкашке приватизације, против експлоатације радника сељака, за редовне плате, за откуп пољопривредних производа, за синдикате и задруге, за колективне уговоре, заштиту на раду итд. Желимо да млади имају посла, да наше фабрике раде и да се граде друге. Боримо се за бесплатно школовање и здравство, да млади добијају станове од својих предузећа, да се после 40 година рада не иде у гроб, већ у заслужену пензију од које се може достојанствено живети.

Грађани симпатизери, придружите нам се у тој борби, јер заједно смо јачи! Унапред хвала свим грађанима.

Комунисти Србије, комитет Љиг

Преседник М. Спасојевић

1. Organizovanje prikupljanja pomoći za izbegla lica obuhvaćena ratom sa bliskog istoka – Sirija.
2. Organizovanje pomoći oštećenima u privatizaciji-sprečavanje plenidbe kod radnika Severa.
3. Promovisanje knjige na temu Restauracija kapitalizma u Srbiji.
4. I dalja saradnja sa UG Solidarnost.
5. Organizovanje tribina na temu:Zakona o radnim odnosima i ponašanje poslodavaca prema zaposlenima ŽENSKA PRAVA.
6. Održavanje Levog Samita sa UG Ravnopravnost iz Zrenjanina.
7. Poseta (“Die Linke”) iz Nemačke, parlamenta Bundestaga.
8. Organizovanje proslave 1. maja Međunarodnog praznika rada .
9. Organizovanje Svečane akademije povodom 29.11.2015. god -70 godina od proglašenja Republike.
10. Održavanje komemorativnog skupa povodom oslobođenja Subotice 10.10.2015. i poseta spomeniku Trg Žrtava Fašizma.
11. Organizovanje konferencije za štampu oštećenih u privatizaciji.
12. Održavanje komemorativnog skupa na spomeniku Balada vešanih kod Suda koja se održava svake godine 18.11. jer su na taj dan obešeni antifašisti i komunisti.
13. Poseta kući cveća 25.05.2015. obeležavanje godišnjica Titove smrti i odnošenje štafete mladosti u muzej istorije Jugoslavije.
14. Promocija knjige Batinska bitka –70 godina posle.
15. Predavanja u srednjim školama.
16. Tribina na temu: “Da li se sudi u ime naroda?”.
17. maj pokret za Mini Jugoslaviju.
18. Komemoracija 4. i 7. jula.
19. Borba za opstanak Radija Subotice (pisanje peticije).
20. Rehabilitacija ratnih zločinaca Dragoljuba-Draže Mihajlovića. I Milana Nedića organizovanje protestnog mitinga ispred zgrade suda u Beogradu.
21. Izrada letka za omasovljavanje u Senti i Subotici.
22. Saradnja sa MIJ – poklon bunjevačke ženske nošnje za postavku.
23. Borba za socijalna prava stanara u zgradi Aleja Maršala Tita 33(socijalno ugroženi građani).
24. Raskrinkavanje privatizacije u ZZ “Čantavir”.
25. Obezbeđivanje geronto-kolica za drugaricu Sabo Idu preko ministarstva za boračka i socijalna pitanja.

Све су јача исконска схватања и на овим нашим просторима да без поштовања прошлости нема ни сигурне будућности. Правило живота је у задњих петнаестак лета поништавано захваљујући идеолошким реваншистима и заговорницима историјског прекрајања.
Тако су у заборав утерана и многа слободарска дела по којима смо  препознавани и уважавани у планетарној антифашистичкој коалицији којој је, народноослободилачка партизанска борба чију седамдесетопетогодишњицу управо ове 2016. прослављавамо, Србија приложила немерљив допринос.
У поплави рехабилитовања колабораната из Другог светског рата мало је сада или готово нема места за истинске победнике, па због тога радује кад се појави на медијској сцени, посебно београдској, макар у писмима читалаца истина о времену херојства. Због тога и преносимо писмо Драгана Угарчина из Чачка.
”Ових дана, тачније у недељу 17. јануара, навршава се 20 година од када нас је напустила др Саша Божовић. Преминула је 1996. године у Београду, а сахрањена у селу Лисовић код Барајева. Рођена је 4.августа 1912. године у свештеничко-официрској породици Магазиновића из Београда. Завршилаје медицински факултет и удала се за колегу др Борислава Божовића.
После бомбардовања Београда 6.априла 1941. са супругом бежи у Подгорицу, где супруг ступа у НОР, а Сашу хапси италијанска војска и одводи у логор у Албанију, где рађа девојчицу којој је дала име Долорес по познатој шпанској револуционарки Долорес Ибарури.
Каснија мајка и дете бивају размењене са италијанским официрима и стижу у Црну Гору где их дочекује супруг, али и Блажо Јовановић, организатор устанка. Саша се са маленом Долорес прикључује НОР-у као ратни лекар.
Све што је преживела у ратним годинама описала је у књизи ”Теби, моја Долорес”. Посвећену кћерки која је настрадала крај Неретве од мраза док је млада лекарка помагала рањеним борцима.
Док је обављала дужност ратног лекара напали су је четници. Том приликом је убијен Бошко Буха и возач камионета Радан, док је Саша била рањена.
У ослобођеном Београду, од јесени 1944, прихватила се нових обавеза, збрињавала ратну сирочад, организовала рад народних кухиња. Касније  ради на ВМА на месту начелника грудног оделења и заменика управника. По одласку у пензију посећује многе градове по Југославији, често у друштву са Јаром Рибникар и глумицом Ружицом Сокић која је говорила делове из књиге ”Теби, моја Долорес”.
Саша Божовић је објавила још шест књига са темом ратних година. Друштво ”Др Саша Божовић” обележиће годишњицу њене смрти. У припреми је четврти зборник песама и кратких прича ”Стазама љубави”, а покренута је и иницијатива преко општине Врачар да се на кући у Београду (на углу Лењинградске и Тополске – прим.уред.) где је Саша живела постави пригодна спомен плоча.
Саша Божовић је Милунка Савић Другог светског рата. Милунка се борила с пушком у руци, а Саша је спасавала рањене борце од смрти”.

Аутор текста Димитар Влахов.

Удружење Комунисти Републике Србије даје пуну подршку активностима општинског комитета Комуниста Србије у Љигу и посебно ставовима изложеним у приложена два летка. Позивамо грађане Љига да пажљиво прочитају текст летака датих у прилогу, који су посвећени предстојећим локалним изборима.

 

КОМУНИСТИ СРБИЈЕ.

Свим Комунистичким и радничким партијама у Србији, као и свим грађанима Републике Србије желимо Срећну и плодоносну наступајућу 2016.годину!

Комунисти Републике Србије

Председник, Светозар Маркановић

Поводом годишњице формирања Прве Пролетерске Ударене Бригаде , члан Председништва ЦК КС друг Властимир Јевтић 20.12.2015. године положио је венац ЦК КС са црвеном петокраком на главном тргу места Рудо у Босни и Херцеговини. Поред делегације Комуниста Србије венце су положили као први делегати секције Прве Пролетерске Бригаде из Београда, затим Антифашисти Сарајева, делегације СУБНОР-а из свих Југословенских република итд. Најбројније су биле делегације из БиХ, а само из Сарајева је стигло пет аутобуса.

Окупљенима на тргу први се обратио својим рефератом Зденко Дупланчић, Председник Секције Прве Пролетерске Бригаде из Београда и подсетио на историјски пут и борбе кроз које је прошла Прва Пролетерска. Други говорник је био друг Властимир Јевтић који је поред подсећања на славне дане Прве Пролетерске изнео политичке ставове КС који упорно подсећају јавност да се на овим просторима у Другом Светском рату поред антифашистичке борбе у исто време водила и социјалистичка револуција коју су престале да спомињу чак и борачке организације. Друг Влајко је окупљенима говорио о актуелној политици КС која наставља класну борбу данас борећи се за исте оне идеале за које су дали своје животе хиљаде бораца Прве Пролетерске. Присутнима је подељен и последњи број часописа Комунист.

Комунисти Србије су позвани да посете Сарајево 30.јануара 2016. Године поводом годишњице Игманског марша.

Члан Председништва ЦК КС

Властимир Јевтић

Основни печат овом скупу који је одржан 15.12.2015.године дала је другарица Весна Милуновић која је у свом уводном излагњу подсетила на историјску улогу Танјуга као симбола информативне делатности везане за НОБ, Социјалистичку револуцију и 45.годишњу изградњу у Југославији.

Подсетила је на време садашње у коме актуелна власт слично осталим акцијама помоћу којих су уништаване вредности социјализма дошао на ред и Танјуг који је још један од последњих, бар у називу, задржао атрибуте који подсећају на славну СФРЈ.

У сличном тону, али са знатно више аргумената говорио је и први секретар СКОЈ-а, друг Александар Ђенић, при чему је нарочито подсетио на негативан контекст гашења познате информативне телеграфске агенције, која је била једна од најпознатијих у свету. Такође је истакао да је гашење Танјуга само један у низу негативних процеса који већ деценијама праве хаос у сфери информисања управо због приватизације и довођења на чело истих разних тајкуна који читав проблем своде на профит и обману грађана. Друг Ђенић је информисао да су се протесном скупу у организацији НКПЈ придружили и Комунисти Србије.

Нажалост, овом протесту нису присуствовали представници ни једног од средстава информисања, па чак ни новинари Танјуга.

Комунисти Србије.