Као и претходних година и ове године су ”Комунисти Србије” учествовали, заједно са НКПЈ, у обележавању међународног празника рада и пролетерске солидарности. Овом приликом су положили цвеће на споменик првоборцу радничког социјалистичког покрета Србије, Димитрију Туцовићу. Присутнима су се обратили први секретар СКОЈ-а друг Александар Ђенић и организациони секретар НКПЈ друг Бањанац. Они су у својим краћим излагањима говорили о историјском аспекту 1 .Маја као празнику борбе радничке класе и класне солидарности, о стању у светским односима, у нашем региону и посебно у Србији, истичући главне негативне карактеристике дивљег либералног капитализма који данас влада у Србији. Говорили су о бројним негативним карактеристикама у економској, политичкој и социјалној сфери, посебно наглашавајући велику угроженост радничких права. Нису пропустили прилику да прозову издајничка синдикална руководства која уместо да организују првомајске радничке протесте, као што то раде сви синдикати света, они су од тога одустали збога Ускршњих празника-СРАМОТА!

На крају протеста присутни СКОЈ, НКПЈ и КС симболично су направили перформанс тако што су окружили споменик Димитрија Туцовића држећи се за руке и узвикујући паролу : ”ТУЦО МИ ТЕ НЕ ДАМО”!

ЖИВЕЛА ПРОЛЕТЕРСКА РАДНИЧКА СОЛИДАРНОСТ СВЕТА!

Комунисти Србије.

У суботу 26. 3. 2016. године одржан је састанак координационог одбора комунистичких и радничких партија са простора Југославије. Састанку су присуствовали Комунисти Србије, Социјалистичка Радничка Партија Хрватске, Културно Политично Друштво Комунист из Словеније, Савез Комуниста Босне и Херцеговине, Југословенска Комунистичка Партија Црне Горе и Комунистичка Партија Македоније. Председавала је СРП Хрватске.

 

   На овом заседању, координациони одбор се дотакао неколико важних тема, међу којима су процена стања на југословенском простору и реалне могућности комуниста да утичу на политичке прилике. Једногласно је усвојена констатација да је утицај комуниста на друштвене токове у Југославији мали.

   Извршен је помак по питању израде програма координационог одбора, као и критеријума за пријем нових партија чланица, са чим у вези је прихваћено неколико конструктивних предлога Комуниста Србије. Такође, председавајућа СРПХ поднела је писмени извештај о раду Координационог одбора за време свог мандата и у последњој тачки дневног реда, предала улогу председавајућег Комунистичкој партији Македоније.

   Процена Комуниста Србије је да је ова седница била продуктивна, у мери у којој то данашње политичке прилике дозвољавају, у нади  да ће у блиској будућности Комунистичке и Радничке партије ојачати и имати већи утицај на стање у региону.

Комунисти Србије.

   У највећој мери сопственом кривицом већ годинама, углавном, нема комунистичких и раничких партија и удружења на изборним листама за Републички парламент. На изборима учествују само политичке странке и партије грађанске и националистичке деснице или псеудолевице, које представљају само модалитете једне те исте капиталистичке алтернативе. Другим речима, на листи за Републички парламент, грађани наклоњени комунистима немају за кога да гласају, осим ако неки од њих не заузму погрешан став да треба од више лоших решења изабрати оно за које им се чини да је најмање лоше. Овакав став је неприхватљив из принципијелних разлога, зато, што комунистичко-радничка левица мора увек имати јасну линију разграничења са свим модалитетима деснице и социјалдемократске псеудолевице и јасно се декларисати за социјализам ослобођен грешака из прошлости.

   Могућност да комунисти и грађани који су им наклоњени, ипак, гласају на републичким изборима и да јавно саопште своју изборну вољу, а да при том остану верни својим политичким уверењима, јесте да допишу и заокруже „КОМУНИСТИ“ иако ће овакви гласачки листићи бити проглашени неважећим.

   Када је реч о локалним изборима, Комунисти републике Србије треба, свуда тамо где за то постоје услови, да учествују на изборима за одборнике општинских скупштина. У том циљу су већ мобилисане Општинска организација којима ће бити пружена потребна помоћ са нивоа републике.

   Препоручено је да, свуда тамо где за то постоје повољни услови, општинске огранизације комуниста Србије у Војводини истакну своје кандидате, по већинском систему, за покрајински парламент.    

   И овом приликом истичемо да је за комунисте и даље кључно питање: Зашто комунистичке и радничке партије, удружења и покрети у Србији већ годинама не успевају да консолидују своје редове, да успоставе плодоносну сарадњу, ослободе се сујетних фолираната и штеточина у својим редовима, пробију медијску блокаду и отворе пут ка уједињењу на ЈЕДИНСТВЕНОЈ ИДЕЈНОЈ ПЛАТФОРМИ ?

   Одговор на постављено питање коначно треба да дају сами комунисти и грађани који су им наклоњени.

 

Београд, 9.Март.2016 год.                                         Комунисти Србије

Комунисти Србије заједно са НКПЈ и СКОЈ-ем дана 22.02.2016.године учествовали су на протесном митингу испред хотела ”Метпрол”. Протесни скуп одржан је поводом конференције” Србија и Русија – руски утицај на стабилизацију, демократизацију и европске интеграције Србије” у организацији Центра за евроатланске студије. Основни разлог протеста Комуниста био је супродстављање политици Кијевске фашистичке хунте, која делује под покровитељством САД и НАТО пакта, а која је забранила рад Комунистичке партије Украјине и која представља главну опозицију фашистичкој марионетској власти Украјине.

На протесном митингу извикиване су пароле: ”НАТО фашисти”, ”НАТО убице напоље из Србије”, итд. Поред тога учесници протеста су саслушали излагање председника СКОЈ-а, друга Александра Ђенића посвећеног овом догађају. Друг Ђенић је дао интервју телевизији Н1 и руској телевизији ”РУПТЛИ”. Руској телевизији и телевизији Н1 интервју је дао и Председник КС друг Светозар Маркановић.

На трибини коју је организовао познати ”демократа” господин Вук Јеремић у хотелу Метропол 11.02.2016.године у име Центра за одрживи развој (ЦИРСД) са темом спољна политика САД у савременим међународним односима пред око 1200 званица међу којима је било око двадесет амбасадора, група СКОЈ-еваца из састава НКПЈ дала је главни печат овом догађају. Наиме, у самом уводу овог скупа појавила се група СКОЈ-еваца у белим мајицама са обележијма СКОЈ-а и слоганом USA OUT (САД напоље). Поред тога СКОЈ-евици су узвикивали пароле: ”Нато фашисти овде вам није место, ”Нато убице напоље из Србије” и друге пароле које сведоче о истинском расположењу већине грађана Србије који нису заборавили НАТО бомбе које су бацане на Србију.

Комунисти Србије изражавају дивљење и дају пуну подршку величанственој акцији СОКЈ-еваца. Таквих и сличних акција убудуће треба да буде што више како би се грађанима и држави Србији вратило самопоштовање и достојанство.

СМРТ ФАШИЗМУ СЛОБОДА НАРОДУ !

КОМУНИСТИ СРБИЈЕ.

 

ДРЖАВА СРБИЈА СЕ ЈОШ ЈЕДНОМ ОБРУКАЛА

Комунисти Србије заједно са НКПЈ, КП, СУБНОР Београда и Савезом Антифашиста Србије снажно су изразили протест против рехабилитације познатог квислинка Милана Недића 08.02.2016. године испред Вишег суда у Београду .

Не би нас чудило ако би сутра неки ”родољуби” поднели захтев за рехабилитацију једног од најватренијих поборника реализације идеје о великој фашистичкој Европи по моделу Адолофа Хитлера, Љотића. Сама чињеница да је покренут поступак рехабилитације Милана Недића довољно је компромитујућа за све антифашисте у Србији и све поштене грађане којима је истина важан чинилац у животу.

Без обзира на то како ће се овај срамни процес завршити остаје горка истина да је у држави Србији данас све могуће, па и рехабилитација сарадника окупатора. Још нисмо заборавили срамну рехабилитацију познатог сарадника окупатора и ратног злочинца ђенерала Драже Михиловића, а већ смо суочени са новим срамним процесима рехабилитације. Има ли краја срамоћења државе Србије која је у Народно ослободилачкој борби и социјалистичкој револуцији дала огроман допирнос победи над фашистичкој немани и стварању једне од најлепших држава света Социјалистичке Федеративне Републике Југославије?

Без обзира на ружну стварност у којој данас живимо, антифашисти слободољубиве Србије неће никад дозволити да фашизам прође!

СМРТ ФАШИЗМУ, СЛОБОДА НАРОДУ!!!

КОМУНИСТИ СРБИЈЕ.

Поштовани грађани,

У Србији нема праве организоване радничке левице. Радници у нашој земљи су без икаквих права, сведени на позицију роба и надничара, уклоњени са политичке сцене. Синдикати у већини фабрика више не постоје или су сведени на продају разне робе. Дали су нам ХЛЕБА И ИГАРА и мисле да је то довољно.

Још давне 1889. године радници су се изборили за:

-8 сати рада

-8 сати разоноде

-8 сати одмора

Данас се о томе не прича! Радници данас нису довољно информисани о томе која су њихова права и колико вреди њихов рад. Плата није довољна ни за голи живот! Прековремени рад се подразумева и без икакве надокнаде је. Фабрике које су радници правили прелазе у руке привилеговане мањине која је глува и слепа за радничке потребе.

Сит гладном не верује!

   Да би Комунисти Србије наставили борбу за радничка права потребни сте нам ви! Ми, Комунисти Србије, боримо се за то да поново постанемо људи и да нам се врати све оно што су нам отели и распродали! Боримо се заједно против пљачкашке приватизације, против експлоатације радника сељака, за редовне плате, за откуп пољопривредних производа, за синдикате и задруге, за колективне уговоре, заштиту на раду итд. Желимо да млади имају посла, да наше фабрике раде и да се граде друге. Боримо се за бесплатно школовање и здравство, да млади добијају станове од својих предузећа, да се после 40 година рада не иде у гроб, већ у заслужену пензију од које се може достојанствено живети.

Грађани симпатизери, придружите нам се у тој борби, јер заједно смо јачи! Унапред хвала свим грађанима.

Комунисти Србије, комитет Љиг

Преседник М. Спасојевић

1. Organizovanje prikupljanja pomoći za izbegla lica obuhvaćena ratom sa bliskog istoka – Sirija.
2. Organizovanje pomoći oštećenima u privatizaciji-sprečavanje plenidbe kod radnika Severa.
3. Promovisanje knjige na temu Restauracija kapitalizma u Srbiji.
4. I dalja saradnja sa UG Solidarnost.
5. Organizovanje tribina na temu:Zakona o radnim odnosima i ponašanje poslodavaca prema zaposlenima ŽENSKA PRAVA.
6. Održavanje Levog Samita sa UG Ravnopravnost iz Zrenjanina.
7. Poseta (“Die Linke”) iz Nemačke, parlamenta Bundestaga.
8. Organizovanje proslave 1. maja Međunarodnog praznika rada .
9. Organizovanje Svečane akademije povodom 29.11.2015. god -70 godina od proglašenja Republike.
10. Održavanje komemorativnog skupa povodom oslobođenja Subotice 10.10.2015. i poseta spomeniku Trg Žrtava Fašizma.
11. Organizovanje konferencije za štampu oštećenih u privatizaciji.
12. Održavanje komemorativnog skupa na spomeniku Balada vešanih kod Suda koja se održava svake godine 18.11. jer su na taj dan obešeni antifašisti i komunisti.
13. Poseta kući cveća 25.05.2015. obeležavanje godišnjica Titove smrti i odnošenje štafete mladosti u muzej istorije Jugoslavije.
14. Promocija knjige Batinska bitka –70 godina posle.
15. Predavanja u srednjim školama.
16. Tribina na temu: “Da li se sudi u ime naroda?”.
17. maj pokret za Mini Jugoslaviju.
18. Komemoracija 4. i 7. jula.
19. Borba za opstanak Radija Subotice (pisanje peticije).
20. Rehabilitacija ratnih zločinaca Dragoljuba-Draže Mihajlovića. I Milana Nedića organizovanje protestnog mitinga ispred zgrade suda u Beogradu.
21. Izrada letka za omasovljavanje u Senti i Subotici.
22. Saradnja sa MIJ – poklon bunjevačke ženske nošnje za postavku.
23. Borba za socijalna prava stanara u zgradi Aleja Maršala Tita 33(socijalno ugroženi građani).
24. Raskrinkavanje privatizacije u ZZ “Čantavir”.
25. Obezbeđivanje geronto-kolica za drugaricu Sabo Idu preko ministarstva za boračka i socijalna pitanja.

Све су јача исконска схватања и на овим нашим просторима да без поштовања прошлости нема ни сигурне будућности. Правило живота је у задњих петнаестак лета поништавано захваљујући идеолошким реваншистима и заговорницима историјског прекрајања.
Тако су у заборав утерана и многа слободарска дела по којима смо  препознавани и уважавани у планетарној антифашистичкој коалицији којој је, народноослободилачка партизанска борба чију седамдесетопетогодишњицу управо ове 2016. прослављавамо, Србија приложила немерљив допринос.
У поплави рехабилитовања колабораната из Другог светског рата мало је сада или готово нема места за истинске победнике, па због тога радује кад се појави на медијској сцени, посебно београдској, макар у писмима читалаца истина о времену херојства. Због тога и преносимо писмо Драгана Угарчина из Чачка.
”Ових дана, тачније у недељу 17. јануара, навршава се 20 година од када нас је напустила др Саша Божовић. Преминула је 1996. године у Београду, а сахрањена у селу Лисовић код Барајева. Рођена је 4.августа 1912. године у свештеничко-официрској породици Магазиновића из Београда. Завршилаје медицински факултет и удала се за колегу др Борислава Божовића.
После бомбардовања Београда 6.априла 1941. са супругом бежи у Подгорицу, где супруг ступа у НОР, а Сашу хапси италијанска војска и одводи у логор у Албанију, где рађа девојчицу којој је дала име Долорес по познатој шпанској револуционарки Долорес Ибарури.
Каснија мајка и дете бивају размењене са италијанским официрима и стижу у Црну Гору где их дочекује супруг, али и Блажо Јовановић, организатор устанка. Саша се са маленом Долорес прикључује НОР-у као ратни лекар.
Све што је преживела у ратним годинама описала је у књизи ”Теби, моја Долорес”. Посвећену кћерки која је настрадала крај Неретве од мраза док је млада лекарка помагала рањеним борцима.
Док је обављала дужност ратног лекара напали су је четници. Том приликом је убијен Бошко Буха и возач камионета Радан, док је Саша била рањена.
У ослобођеном Београду, од јесени 1944, прихватила се нових обавеза, збрињавала ратну сирочад, организовала рад народних кухиња. Касније  ради на ВМА на месту начелника грудног оделења и заменика управника. По одласку у пензију посећује многе градове по Југославији, често у друштву са Јаром Рибникар и глумицом Ружицом Сокић која је говорила делове из књиге ”Теби, моја Долорес”.
Саша Божовић је објавила још шест књига са темом ратних година. Друштво ”Др Саша Божовић” обележиће годишњицу њене смрти. У припреми је четврти зборник песама и кратких прича ”Стазама љубави”, а покренута је и иницијатива преко општине Врачар да се на кући у Београду (на углу Лењинградске и Тополске – прим.уред.) где је Саша живела постави пригодна спомен плоча.
Саша Божовић је Милунка Савић Другог светског рата. Милунка се борила с пушком у руци, а Саша је спасавала рањене борце од смрти”.

Аутор текста Димитар Влахов.

Удружење Комунисти Републике Србије даје пуну подршку активностима општинског комитета Комуниста Србије у Љигу и посебно ставовима изложеним у приложена два летка. Позивамо грађане Љига да пажљиво прочитају текст летака датих у прилогу, који су посвећени предстојећим локалним изборима.

 

КОМУНИСТИ СРБИЈЕ.