Opšte je poznata zakonitost da bez prijema novih članova nema ni razvoja naše partije. Unazad više godina ova aktivnost je stagnirala u Subotici, zbog jačanja desnice i neistinitog (ne)pisanja u medijima.

U septembru 2018. godine, nakon istrajne višemesečne aktivnosti prekinut je “post” kad se radi o prijemu novih članova u KS. Važno je napomenuti da prilikom svakonedeljne aktivnosti rukovodstva komunista u Subotici prva tačka dnevnog reda na sastancima je prijem novih članova. Predugo smo prilikom ovih dogovora zaključivali da nema novih kandidata.

Od osam novo-primljenih članova Komunista Srbije, šest je drugova i dve drugarice, petoro je zaposleno a troje nezaposleno. Jedna od drugarica ima dvadeset godina, što nas posebno raduje. Ona je zaposlena i radi kao tekstilni tehničar. Od primljenih novih članova svi su radnici, od onih koji su zaposleni svi su u proizvodnji. Novi članovi dobili su članske knjižice i sa njima su dogovoreni prvi zadaci.

Na sastanku sa novim članovima izabran je sekretar novo-osnovanog aktiva KS jer su većina iz jednog naselja u blizini Subotice i granice sa Mađarskom (EU).

Prijem novih članova u redove naše partije je dokaz i poruka svima da istrajnim radom možemo preokrenuti za nas nepovoljne procese, da moramo govoriti istinu o dostignućima SKJ i KS kao i o pravom stanju u našoj partiji sa kojim ne možemo biti zadovoljni. Sa prijemom novih članova mi poručujemo da to stanje možemo promeniti i da je pravoj radničkoj levici mesto na političkoj sceni. I tu nećemo stati: do kraja 2018. godine želimo i radimo na tome da primimo u članstvo KS još dvadeset novih članova. Jer, komunisti dolaze – mislimo o tome.

 

Olajoš Nađ Mikloš

 

Дана 15.09.2018. године скупише се поштоваоци, један мањи број преживелих бораца на брду „Пети пук“ на спомен обележју изгинулим Партизанима из 1941 – 1945. године. Као и сваке године венце су положили представници „Прве пролетерске бригаде“ и СУБНОР Савски венац, представници „Шесте Личке“ и „Тридесетпете ударне бригаде“ Никола Тесла из Београда, представници општине Ваљево, СУБНОР-а Ваљево, СУБНОР-а Косјерић и СУБНОР-а Уб. Овом скупу присуствовали су „Комунисти Србије“ из Љига, Лајковца и Удружење Југословена из Лајковца.

Скупу се први обратио председник СУБНОР-а друг Милић Петровић из Ваљева који је био учесник у ослобођењу Ваљева и поздравио све присутне госте. После њега скупу се обратио председник СУБНОР- а Савски венац друг Зденко Дупланчић, Председник скупштине града Ваљева Милорад Илић и преживели борац Милан Шашић из „Шесте личке бригаде“ која је учествовала у ослобођењу Ваљева.

Милорад Илић је имао веома запажено излагање у коме се није устручавао да више пута помене име Јосипа Броза Тита, Врховног команданта Партизанских јединица.

Ове године на спомен обележје по први пут су положили венце и представници Војске Србије у чијем саставу је био један вод војника са својим старешином из гарнизона Ваљево.

Читаво време на скупу су се поносно лепршале две заставе у рукама Петровић Миливоја застава СФРЈ и застава „Комунисти Србије у рукама Влајка Јевтића из Лајковца.

Не може се разумети зашто велики број Ваљеваца није присуствовао овој манифестацији иако се ради о ослобођењу њиховог града.

На крају ове манифестације гости су посетили споменик Стевану Филиповићу на брду “Бајир“ и положили венце.

Извештава Влајко Јевтић, члан ЦК КС.

Na današnji dan 24.septembra 1941.godine Užički partizanski odred je u Drugom svetskom ratu oslobodio Užice, koje je potom više od dva meseca bilo sedište Užičke republike (jedine slobodne teritorije u porobljenoj Evropi) i Vrhovnog štaba Narodnooslobodilačkog pokreta Jugoslavije – do 30. novembra 1941, kad je palo u nemačkoj ofanzivi.

Klub je izabrao crvenu, žutu i ljubičastvu, boje Republikanske armije iz Španskog građanskog rata

Klepton, klub iz istočnog Londona, izazvao je senzaciju izborom dresova. Potražnja je tolika da je rukovodstvo kluba obustavilo prodaju dok ne nabavi dovoljnu zalihu.

Klepton je osnovan 1877, a od leta prošle godine je u vlasništvu navijača. Upravo je ta promena odredila izbor dresova. Klub je izabrao crvenu, žutu i ljubičastvu, boje Republikanske armije iz Španskog građanskog rata. Rukovodstvo je očekivalo da će prodati 250 majica najvećim simpatizerima kluba, a za samo nekoliko dana pristiglo je više od 5.000 porudžbenica.

– Nikako nismo očekivali toliko interesovanje – rekao je menadžer Džof Okran.

Zastava Republikanske armije bila je trobojna – crvena, žuta i ljubičasta – sa žutom zvezdom. Na mnogima je bio ispisan slogan „no pasaran”, u prevodu “neće proći”.

Izbor kluba je objašnjen snažnom antifašističkom tradicijom koju neguju navijači. Zaturen u amaterskom rangu nikada nije privlačio pažnju, sve do izbora novih dresova. Podsećanje na borbu protiv fašizma u prvoj polovini 20. stoleća podstakla je veće interesovanje za Klepton, ali i za istoriju.

– Da biste znali šta dresovi znače morali biste sa ponosom da ih obučete – rekao je kapiten Endrju Lastik.

Španski građanski rat trajao je od 1936. do 1939.

Sukobile su se republikanske i levičarske snage protiv desničarskih fašista i nacionalista generalimusa Fransiska Franka.

Na strani Republikanaca bile su i Internacionalne brigade, sastavljene od dobrovoljaca iz celog sveta. Oko 2.000 su bili Britanci.

РЕВОЛУЦИЈА НИЈЕ НИ ГОЗБА, НИ КЊИЖЕВНО СТВАРАЛАШТВО, НИ СЛИКАЊЕ , НИ ВЕЖЕЊЕ. ОНА СЕ НЕ МОЖЕ ИЗВОДИТИ ТАКО ЕЛЕГАНТНО, ТАКО ПОЛАГАНО И КУЛУТУРНО, ТАКО УМЕРЕНО, ДОБРОДУШНО, УЧТИВО, УЗДРЖЉИВО И ПОПУСТЉИВО. РЕВОЛУЦИЈА-ТО ЈЕ ПОБУНА, ТО ЈЕ НАСИЛНИ АКТ КОЈИМ ЈЕДНА КЛАСА СВРГАВА ДРУГУ.

МАО ЦЕ ТУНГ

Дана 10.09.2018.године активисти Партије „Комунисти Србије“ заједно са „Народним фронтом“, НКПЈ, СКС и КП одржали су протест испред зграде Владе Републике Србије поводом приватизације ПКБ-а. Том приликом уручено је протестно писмо председници владе Ани Бранбић.

ПКБ послује рентабилно и не постоје никакви економски разлози за приватизацију. Уместо да држава остварује профит из свог предузећа, она се тог дела одриче у корист неког крупног капиталисте. ПКБ у свом власништву има преко 300 хектара најскупљег грађевинског земљишта, које преласком у приватне руке, постаје 100 пута скупље.

Ово је први пут да су све активне комунистичке и радничке партије заједно учествовале у једном оваквом протесту. Жалосно је што на протесту није било радника ПКБ-а што због страха или ситних личних интереса.

Позивамо све чланове и симпатизере да дана 10.09.2018. године (понедељак) у 11h учествују на протесту против незаконитог отуђења и продаје ПКБ-а (односно неколико стотина квадратних километара најбољег пољопривредног и градског земљишта) које показује размере масовног и флагрантног кршења уставног поретка од стране Владе и актуелне власти и незаинтересованости ограна због тог континуираног државног удара. Протест ће се одржати испред Владе Републике Србије у Немањиној улици.

Протест организују и на њему учествују удружења и Комунистичке и Радничке партије.

Маријан Бенеш, један од најбољих европских боксера свих времена, умро је у Бањалуци у 67. години. Био је понос Југославије, а бокс је био његов живот. У каријери је имао 299 мечева, 272 завршио је победом, изгубио 16, а 11 је завршено без одлуке.

Подсетимо се шта је Маријан Бенеш рекао о другу Титу (Политика, 20.07.2009)

„У колима ми је стално Титова слика. Он је за мене бесмртан, али је и мој бол. Имао сам срећу да се неколико пута сретнемо. У његово време нико није био гладан, нису се могли видети пензионери како преврћу по контејнерима. Погледајте колико сада има свакојаких болести, а у Титово време тога није било. Јасно је да Срби не могу сами, као ни Хрваати. С десет прстију на рукама може нешто да се уради, а само са једним тешко. После његове смрти политичари су почели да се уплићу у спорт све више. Више није био важан квалитет, него да ли је неко Србин или Хрват. То је било погубно“, каже Маријан Бенеш.

Ево како је огорчено реаговао на националистичке притиске са свих страна:

“У Србији сам био усташа, у Хрватској четник, а ја сам партизан, маму вам је***”

Сведоци смо да је обележена 60.годишњица Радио Телевизије Србије. У тој емисији афирмативно је приказано социјалистичко друштво и улога телевизије у њему. Телевизија није имала само информативни и политички карактер, већ је имала културну и образовну функцију. Новинари који су радили на телевизији су били образовани и стручни за свој посао и самим тим су имали кредибилитет у друштву. Било је уживање слушати правилан изговор, дикцију и богатство језика новинара на телевизији, за разлику од данашњих полуписмених и идеолошки обликованих послушника. У то време Тито је био главни јунак телевизије иако се једном месечно обраћао народу, за разлику од данашњих лидера који се свакодневно појављују и користе телевизију за своју личну и промоцију своје странке.

Телевизија се у то време бавила свакодневним проблемима обичног човека и увек су у првом плану биле универзалне вредности као што су рад, образовање, култура, другарство и заједништво.

Иако је тада постојала само једна телевизија она је била довољна да изврши своју основну информативну, образовну, културну, спортску и моралну улогу у друштву. Данас смо сведоци великог броја телевизијских станица које служе за интерес владајуће класе и крупног капитала, заглупљујући народ својим јефтиним садржајима у облику ријалити програма, навијачким информативним емисијама, без осврта на катастрофално стање у друштву и беди у којој живе обични људи.

За време СФРЈ телевизија је ширила идеје братсва и јединства, док је после разбијања заједничке државе имала улогу пропгандне националне машинерије, ширећи мржњу међу људима која траје и дан данас.