NE DOZVOLITI NOVI MAJDAN

U Republici Belorusiji održani su predsednički izbori. Prema zvaničnim podacima, većina glasača ( 80 % ) podržala je Lukašenka.
Ne možemo prosuditi u kojoj meri ti podaci odgovaraju stvarnosti i u kojoj meri taj rezultat podržava administrativni resurs koji, bez sumnje, poseduje predsednik koji se dugo nalazi na toj funkciji, ali primećujemo jednu vrlo značajnu stvar: opozicija nije prepoznala ove rezultate ni pre nego što su objavljeni, čak i mnogo pre samih izbora.
U ovom slučaju, zapravo nije važno da li je ta desničarska opozicija prozapadna ili proruska, u svakom slučaju je proimperijalistička. Međutim, činjenica je da je očigledno nacionalističke prirode, u mnogo čemu slična kijevskom Majdanu, sve do kolaboracionističkih simbola iz 1941. godine.
Te snage ne mogu oprostiti Lukašenku što nije sledio Gaidarov put metodom ,, šok terapije “- nije dozvolio da se sprovode predatorska privatizacija, nije dozvolio sprovođenje antidržavnih finansijskih reformi, koje su preko noći bacile srpsko i rusko stanovništvo u siromaštvo.
Naprotiv, Lukašenko je osigurao očuvanje velike državne proizvodnje u industriji i poljprivredi, socijalne garancije, stabilnost države itd. U isto vreme, mi ne gajimo iluzije i shvatamo da je model koji je Lukašenko izgradio još uvek model kapitalizma.
A buržoaski sistem stvara svoje okruženje i odgovarajuću ideologiju. Mali graničari žele da postanu veliki i imaju više slobode da iskorištavaju i trguju. Stoga se uvek oslanjaju na sile stranih imperijalista da njihove težnje pretoče u stvarnost. U ovom slučaju, oni su više voleli podršku SAD i EU kao većih grabljivaca, ali sa svojim dugogodišnjim ciljem podmetanja klina između naroda Belorusije i Rusije. I vidimo rukopis bolno sličan sa događajima u Ukrajini, Venecueli i drugim regionima sveta- nepriznavanje rezultata izbora, proglašenje predstavnika opozicije kao pobednika, apel svetskoj zajednici, poziv ljudima da izađu na ulice i izazivanje nasilnih sukoba i nereda.
Lukašenko je podvrgnut ozbiljnim kritikama zbog činjenice da je on uglavnom kriv za trenutnu akutnu situaciju zbog kursa ka kapitalizmu i tržištu. Pokušao je da sačuva socijalne garancije za ljude, ali nije želeo da se oslanja na radne ljude. Nije nagomilao sopstveni kapital i nije se okružio prijateljima oligarsima, pokušao je da očuva suverenitet Belorusije i razvije ekonomiju, pokušao je da primora zvaničnike da rade na ovoj ideji u tržišnim uslovima, ali nije mogao da to sprovede u okviru kapitalizma. Kao što znamo, nema dobrog tržišta za radnike. Pre ili kasnije, to uvek vodi ka Majdanu kao obliku oduzimanja moći od strane velikog finansijskog kapitala. Moć buržoazije uvek je u suštini diktatura buržoaske klase. Ova diktatura može imati različite oblike, ali suština je ista – diktatura eksploatatora protiv eksploatisanih.
Na ovim izborima nije bilo partija koje se bore za radnike. Radnička klasa i njene organizacije nisu uspele da nominuju svog kandidata. Možemo da konstatujemo da je slabost radničkog pokreta u Belorusiji delom jedan od rezultata Lukašenkove politike – politike suzbijanja bilo kakvih pokušaja klasne borbe. Baš kao i u Srbiji. Radnici su lišeni prava na štrajk, prebačeni su na ugovore na određeno vreme a da ne spominjemo političku aktivnost. Vlast našim drugovima u Belorusiji ne dozvoljava registraciju u Komunističku partiju radnih ljudi Belorusije (KPRB). Dakle, ne možemo zatvoriti oči pred činjenicom da Lukašenko govori samo o kapitalističkom putu za Belorusiju ( kao i kod nas i celom svetu ), a u unutrašnjoj politici sledi liniju jačanja apsolutizma predsedničke vlasti i inteziviranje eksploatacije radnika. Ova politika dovela je do porasta malo buržoaskih osećanja u društvu i do rasta nezadovoljstva među radnicima. Sve je ovo poslužilo kao osnova za organizovanje protesta opozicije.
Radni ljudi Belorusije moraju sami da odrede i naprave sopstveni izbor. Radnička klasa ne sme da ide pod lažnu zastavu, treba da se bori za sopstvene interese, a ne za interese kapitalista.
Nadamo se da radni ljudi Belorusije neće dopustiti pokretanje i razvoj beloruskog Majdana po kijevskom modelu, ali istovremeno da iskoriste situaciju nezadovoljstva dela društva izbornim rezultatima da ojačaju sopstvene redove. Vreme je da radnici izađu sa odlučnim zahtevom da promene radno zakonodavstvo u interesu svih radnika i da pod ideološkim vođstvom avangarde formirane u Komunističkoj radničkoj partiji sprovedu radničku politiku protiv kapitalističkog varvarizma, za socijalizam, za komunizam.
Filed Under: Актуелно

KORPUS NARODNE ODBRANE JUGOSLAVIJE ( KNOJ )

Na današnji dan 15. avgusta 1944. Godine formiran je Korpus narodne odbrane Jugoslavije kao posebna jedinica Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije koja se bavila bezbednošću i zaštitom naroda na oslobođenoj teritoriji. KNOJ je bio podčinjen povereniku za narodnu odbranu NKOJ-a maršalu Josipu Brozu Titu koji je njime rukovodio preko načelnika Odeljenja za zaštitu naroda ( OZNA ) Aleksandra Rankovića Marka. Prvi komandant KNOJ-a bio je Jovan Vukotić a politički komesar Vlado Janić Capo, narodni heroji. Na kraju rata maja 1945. Godine, KNOJ je u svom sastavu imao osam divizija. Osnovni zadatak KNOJ-a je bio čišćenje oslobođene teritorije od četnika, ustaša belogardejaca, ballista i svih vrsta neprijatelja koji je uspešno i efikasno izvršen.

KNOJ je rasformiran januara 1953. godine a njegove nadležnosti su preuzele Granične jedinice JNA i Narodna milicija. Upravo zato je 15. avgust Dan Graničnih jedinica JNA.

Filed Under: Актуелно

ПРЕ 94 ГОДИНЕ РОЂЕН ЈЕ ФИДЕЛ КАСТРО

На данашњи дан 13.08.1926. године рођен је Фидел Кастро легендарни револуционар, комуниста, командант, државник и хуманиста који је са својим друговима оружаном револуцијом срушио капитализам на Куби, и изградио социјализам по мери човека који се и данас успешно брани од.империјалистичких САД. Пошто о Фиделу Кастру знамо све, подсетићемо се неких његових чувених изрека:
Револуција није кревет од ружа. Револуција је борба између будућности и прошлости.
Ја сам Фидел Кастро, а ми смо дошли да ослободимо Кубу.
Ништа није тако горко за народ, него лећи слободан и пробудити се као роб.
Вишe од 820 милиона људи на свету пати од глади, од тога 790 милиона њих живи у земљама трећег света.
Зараде кубанских државних компанија се користе ексклузивно за добробит народа коме и припадају.
Револуција је диктатура угњетаваних над угњетавачима.
Почео сам револуцију са 82 човека. Када бих то морао опет урадити почео бих је са 10-15 људи и са потпуним уверењем. Није битно како сте мали уколико имате веру и план деловања.
Они говоре о неуспеху социјализма, али где је успех капитализма у Африци, Азији и Латинској Америци?
Данас је цела наша земља огроман универзитет.
Историја ће ме ослободити.
Нисам везан ни за шта, сем за оно што сматрам да ми је дужност. Мислим да ћу умрети са чизмама на ногама.
Ја сам марксиста-лењиниста и бићу до последњег дана свог живота.
Reach More People With This Post
Мо
Filed Under: Актуелно

НАЦИОНАЛНА НЕЗАВИСНОСТ И ПОНОВНО УЈЕДИЊЕЊЕ КОРЕЈЕ

Корејска нација је хомогена нација која је живела на истој територији, проливала исту крв и говорила истим језиком хиљадама година. Ова нација је патила од неописиве несреће и бола због националне поделе више од 70 година. Кореја је једина подељена земља на овој планети и природно је да међународна заједница обраћа пажњу на питање поновног уједињења корејске нације. Гледајући уназад, главни кривац за поделу земље су стране снаге. Кореја која је била под јапанском војном окупацијом (1905-1945) требала је постати независна, суверена држава након завршетка Другог светског рата и пораза Јапана. Али земља, ни ратна злочиначка држава, ни побеђена нација, подељена је на север и југ због неоправданих намера страних сила, и почела је историја подела корејске нације. Након тога, питање поновног уједињења прошло је кроз све тешкоће и потешкоће због опструктивних потеза страног фактора. Све чињенице говоре да су страни фактори раздвојили корејску нацију и опструирали њено поновно уједињење, а њихово истеривање са Корејског полуострва и постизање националног суверенитета широм земље има важан утицај на њено поновно уједињење.Од почетка националне поделе, корејски народ је водио националну борбу за одбацивање стране интервенције и уједињење земље сопственим напорима. Током тога, у Пјонгјангу је у априлу 1948. одржана заједничка конференција представника политичких партија и друштвених организација северне и јужне Кореје. Конференција је свечано прогласила у земљи и иностранству да ће корејски народ успоставити уједињену владу у Кореји на демократским принципима сопственим напорима. На основу њега је 9. септембра 1948. основана Демократска народна република Кореја, у складу са општом вољом свих људи на северу и југу. ДНРК је поставила заштиту националног суверенитета и постизање поновног уједињења земље као једног од својих главних циљева, и водила је снажну борбу у том циљу: у јулу 1972, објављена је Заједничка изјава 4. јула север-југ, чији су главни садржај принципи независност, мирно уједињење и велико национално јединство; у јуну 2000. године, у Пјонгјангу, први пут у 55-годишњој историји националне поделе, одржани су састанци на врху север-југ, а 15. јуна усвојена је Заједничка декларација север-југ, чији је главни принцип да о уједињењу одлучује само корејска нације; у октобру 2007. у Пјонгјангу је поново одржан други самит  север-југ и усвојена је Декларација од 4. октобра; посебно три круга састанка и разговора на самиту север-југ 2018. године и усвајање Панмуњомске декларације и септембарске Заједничке декларације у Пјонгјангу означили су епохалну прекретницу у побољшању међукорејских односа и убрзању мира, просперитета и поновног уједињења Корејског полуострва. Панмуњомска декларација потврдила је принцип националне независности, принцип да ће корејска нација одлучити о својој судбини сопственим напорима. То је потврђено у септембарској Заједничкој декларацији у Пјонгјангу. Ако се север и југ чврсто придржавају принципа националне независности и спроводе га темељно како су декларисали, поновно уједињење земље биће успешно остварено.

Filed Under: Актуелно

AKCIJA OLUJA-POBJEDA JEDNOETNIČKE HRVATSKE

Drugarice i drugovi,

sa velikim poštovanjem prema autorima, u celosti prenosimo tekst koji je povodom zločinačke akcije “Oluja” objavila naša bratska Socijalistička radnička partija Hrvatske.

 

Ovih dana, kao i svake godine početkom kolovoza, iritantno je pratiti hrvatske medije, koji pompozno i navijački slave praznik pretenciozno i patetično nazvan “Dan pobjede i domovinske zahvalnosti”. Za razliku od prethodnih godina, kad se u javnom prostoru nije mogla pronaći niti najblaža kritika akcije, u posljednje vrijeme stidljivo se pojavljuju određena kritička promišljanja, ali i dalje nitko ne spominje istinu o biti te akcije – činjenicu da je akcija Oluja planirana, organizirana i provedena kao zločinačka organizacija etničkog čišćenja kojom je velik broj hrvatskih građana protjeran s njihovih vjekovnih ognjišta, čime je akcija Oluja poprimila karakter protuhrvatske operacije budući da je (s)rušila vrijednosti proklamirane Ustavom RH: hrvatski građani su ubijani, protjerivani, uništavana im je imovina.

Stoga 5. 8. nije dan pobjede građanske, već jednoetničke Hrvatske. Dan zločina nad hrvatskim građanima, društvom i državom pa je apsurdno i morbidno da ga ta ista država obilježava kao praznik. Karakter akcije Oluja nije ni najmanje upitan jer ga precizno oslikavaju brojni povijesni dokazi: ne samo način na koji je akcija provedena, ne samo njene katastrofalne posljedice, nego i brijunski transkripti koji dokazuju da je etničko čišćenje bilo dogovoreno u najvišem državnom vrhu, na sastanku predsjednika Tuđmana s generalima HV-a.

Neki osporavaju autentičnost brijunskih transkripata, ali o njihovom postojanju ne svjedoče samo materijalni dokazi, već i indicije koje osnažuju vjeru u njihovo postojanje: u kontekst ponašanja hrvatskog državnog vrha (nacionalistički i šovinistički govori, nestajanja civila srpske nacionalnosti diljem zemlje, ratni zločini koji nisu procesuirani i na taj način neizravno poticani – općenito, sustavno širenje mržnje protiv dijela hrvatskih građana) u devedesetim godinama brijunski transkripti se odlično uklapaju.

U pitanje se ne može dovesti Tuđmanova izjava koji je nakon Oluje rekao da je iz Hrvatske nestao “remetilački faktor”. Već ovaj termin, u sklopu s ostalim indicijama, stavlja Tuđmana u kategoriju etničkog čistača s predumišljajem.

Kreatori te politike, od kojih danas neki nisu više među živima (pa su time izbjegli sud pravde), unesrećili su veliki broj građana i hrvatske i srpske i drugih narodnosti. S tim posljedicama moramo živjeti u traumatiziranom društvu koje tek čekaju golemi napori u normalizaciji odnosa među ljudima na prostoru zahvaćenom ratom 90-tih i političkim promjenama koje su usljedile. Ostajemo, kao politička partija, privrženi tom plemenitom cilju makar u tome bili još dugo usamljeni na političkoj sceni koja ne cijeni ni čovjeka ni istinu.

 

Filed Under: Актуелно

ПУТИНОВИ НАПАДИ НА СОВЈЕТСКУ ВЛАСТ И БОЉШЕВИКЕ

Главни анти-совјетски елементи у Русији поново су напали Лењина и совјетски период. Већина тих напада није ништа ново, али њихово игнорисање и даље би било погрешно.Вероватно су стварни резултати гласања о амандманима ипак стигли до господина Путина, јер је он заправо почео да оправдава њихово усвајање, доказујући наводне предности ревидираног Устава над совјетским Уставом.Пре свега, поново је говорио о “временској бомби” уграђеној у совјетски Устав – па, на крају, не и о “атомској бомби”, како је рекао пре. Говоримо о праву на издвајање из СССР-а савезних република. Данашња Русија, у којој субјекти немају такво право, Путин поставља као пример Совјетском Савезу.Али, прво, у совјетско време, поданици РСФСР нису имали право да се одвоје од федерације, тако да се немају чиме хвалити. И не вреди упоређивати руске аутономије са савезним републикама СССР-а – оне имају различито историјско порекло и различит потенцијал.Поред тога, ако се нека територија заиста жели негде одвојити, законске забране то неће спречити – сетите се, на пример, америчког рата за независност. Истовремено, северноамеричке колоније по свом етничком саставу нису се разликовале ни од саме Велике Британије. Дакле, недељивост земље не зависи толико од постојања забрана сецесије, колико од стабилности и снаге државе. Нажалост, као резултат “перестројке”, совјетска држава је била катастрофално ослабљена, што је створило могућности за раздвајање Балтика и Кавказа. А “демократе” који су дошли на власт, на челу са Јелцином (сам Путин је био члан овог тима, мада не у првом ешалону), углавном су распустили Совјетски Савез, мада је одлука о томе правно неваљана.Истовремено, право република Савеза на излазак из Савеза није имало никакву практичну улогу. Ниједна република која је прогласила своју независност није искористила Закон о отцепљењу од СССР-а, који је прецизирао овај члан Устава. У различитим варијацијама, сви су изјављивали нешто у духу да уопште нису део Савеза, били су, кажу, окупирани, заробљени итд. Нема разлога да верујемо да би се у недостатку члана о праву на повлачење националисти понашали другачије. Али ако су неке од савезних република заиста искористиле члан о отцепљењу од СССР-а, онда о било каквим, по Путиновим речима, “поклонима у облику првобитно руских земаља”, које су, кажу, републике примиле приликом изласка из Савеза, не би могле да долазе у обзир. Заиста, према Закону о отцепљењу од СССР-а, „статус територија које у време њеног уласка у СССР нису припадале растављајућој републици“ подлегао је споразуму са властима Савеза, а територије са „компактно живим националним групама“, укључујући, наравно, и Русе, могао би остати унутар Савеза.Тачно, у стварности ниједна “од искона руска земља” (шта у ствари то г. Путину значи, није јасно, јер су у царској Русији само Пољска и Финска имале национално-територијалну аутономију, а све остале територије су се сматрале просто руским) другим републичким савезним републикама нису пренети. Територијално разграничење РСФСР-а од осталих савезних република извршено је “не на очи”, већ у складу с подацима пописа из 1897. године, према којима су, на пример, у Донбасу Украјинци (“мали Руси”) чинили око 70 процената становништва.Друга тема коју је Путин дотакнуо у вези са совјетском моћи била је да бољшевици наводно нису извршили своја обећања народу пре револуције. Изгледа да актуелни председник покушава да докаже да не само да крши своја обећања.Према Путиновим речима, принцип “Земља сељацима, фабрике радницима” наводно није примењен, пошто су земља и фабрике национализовани. У ствари, упркос национализацији земље (узгред, на захтев самих сељака, које је заступала Социјалистичка револуционарна странка), 1917. године, сељаци су ипак добили земљу. А слоган „фабрике – радницима“ од самог почетка је подразумевао широко учешће представника радничке класе у управљању производњом, а не поделу имовине фабрика, што су и сами радници добро знали.Али оно што је апсолутно задивљујуће јесте Путинова критика бољшевика због непостојеће пароле “нема рата, нема мира”. У ствари, овај слоган је звучао као “мир народима”, који је, заправо, реализован закључивањем мировног уговора с Немачком. Нажалост, свет се показао “опсценим” – према његовим условима, Русија је напустила балтичке државе (Немци су заузели Украјину и Белорусију без икаквог договора). Јао, ту није било друге могућности, јер се Русија у том тренутку није могла да се бори због колапса старе војске, која, супротно речима Путина, није била на линији бољшевика. Међутим, шест месеци касније, после револуције у Немачкој, на коју је рачунало совјетско руководство, Брест-Литовск споразум је поништен и немачке трупе су побегле у своју земљу.Такве изјаве господина Путина, које су у ствари погрешне, нису ефикасне у погледу тренутне политике. Када две трећине становништва преферира период Брежњева у односу на период Путина, покушај да подигне његов рејтинг критикујући наводне грешке комуниста пре сто година потпуно је безнадежан.

Текст написао Сергеј Скворцов, генерални секретар Комунистичке партије Совјетског Савеза.

Filed Under: Актуелно

CRVENA RADNIČKA LEVICA-PROGRAM PARTIJE KOMUNISTI SRBIJE ZA REŠAVANJE KRIZE U DRŽAVI

Partija Komunisti Srbije predstavlja program političkog delovanja u uslovima medijskog mraka i pritiska vladajuće interesne grupacije na radničku klasu. U daljem tekstu iznosimo naše zahteve i predlažemo mere za ostvarivanje zajedničkih ciljeva i pozivamo na organizovanje sve pripadnike radničke klase.
1. Hitna reformu pravosuđa, sa naglaskom na tužilaštvo i procesuiranje ljudi na ključnim pozicijama, koji su svojim štetnim delovanjima branili antinarodni režim i uz pomoć organa represije sproveli niz nelogičnih hapšenja za vreme protesta.
2. Procesuiranje svih pripadnika policije, žandarmerije, SAJ i ostalih službi koji su brutalno pretukli veliki broj građana koji su mirno protestovali.
3. Ostavke i procesuiranja pripadnika Kriznog štaba i ministra zdravlja zbog manipulacije i prikrivanja podataka u vezi epidemije, kojima su doveli u opasnost čitavo stanovništvo i direktno izazvali smrt mnogih sugrađana zarad održavanja nelegitimnih lokalnih i parlamentarnih izbora.
4. Poništavanje rezultata nelegitimnih izbora, ostavka premijerke i kompletne vlade i stvaranje prelazne vlade, sačinjene od nepartijskog stručnog kadra, sve do momenta dok se mediji ne oslobode i stvore uslovi za demokratičnost predizborne kampanje i izbornog procesa.
5. Ukidanje tzv. „reprezentativnih“ i obojenih sindikata, sa naglaskom na samoorganizovanje radnika u sindikate, prema njihovoj volji i potrebama, po principima direktne demokratije.
6. Hitno donošenje novog zakona o radu, koji će braniti prava radnika i istraživanje i poništavanje svih štetnih privatizacija i vraćanje kontrole nad sredstvima za proizvodnju u ruke radnika.
7. Progresivno oporezivanje krupnog kapitala i kapitalista i nacionalizacija imovine izgubljene štetnim privatizacijama ili akumulacijom krupnog kapitala.
8. Uvesti sistem od narodnih, umesto partijskih delegata na mestu poslanika u skupštini. Ograničiti primanja za poslanike i ostale zaposlene u državnim institucijama. Maksimalna zarada i dozvoljena samo jedna funkcija po osobi. Tako se izbegava bogaćenje i trgovina položajem i koncentriše se znanje i radna energija na jednom mestu. Dodatna angažovanja partijskih i javnih funkcionera po raznim odborima trebaju biti isključivo volonterska.
9. Ekološke takse i strožiji zakoni o zaštiti životne sredine. Potpuno ukidanje izgradnje MHE i vraćanje na stanje pre ekološke katastrofe koja je zadesila oblasti oko MHE, uz obavezno procesuiranje svih odgovornih. Otvaranje instituta i potrebnih službi za kontrolu kvaliteta vode i vazduha u svim regionima.
10. Ukidanje izvršnih odbora svih javnih preduzeća, kako bi se sprečilo manipulisanje cenama i rejtingom javnih dobara i preduzeća, te manipulacije podacima koje bi pogodovale nepovoljnim zaduživanjima i rezultovale privatizacijama.
11. Hitno stavljanje moratorijuma na zakon o izvršenju, praćeno ukidanjem institucije izvršitelja. Ovaj zakon se mora promeniti u što skorijem periodu, a svim pojedincima koji su ostali bez krova nad glavom pod prinudom toga zakona obezbediti povratak u otete domove, ili adekvatnu privremenu zamenu za otetu nekretninu.
12. Obezbeđivanje solidarne pomoći u hrani, odeći, lekovima i medicinskoj nezi, kao i u vidu krova nad glavom najugroženijima, siromašnima i invalidima, kao i osobama sa specijalnim potrebama. Ova tačka mora da bude uvod u jedan ozbiljan socijalni program, koji će za cilj imati postepeno ukidanje siromaštva uz uključivanje najugroženijih kategorija u političke i društvene tokove, kako bi ravnopravno odlučivali o svim bitnim društvenim pitanjima.
13. Hitno ukidanje finansiranja SPC iz budžeta i uvođenje kontrolisanih i transparentnih donacija od strane građana. U susret donošenju novog zakona o organizovanim religijama je potrebno naglasiti i činjenicu da svaka usluga, proizvod ili donacija u okviru religioznih preduzeća moraju biti uvedeni u legalne tokove, da moraju posedovati jedinstveni cenovnik usluga i robe, i da moraju biti progresivno oprezovani i bez beneficija. Potrebno je ispitati tokove i plansko, odnosno neplansko trošenje svih donacija, naročito iz budžetskih rezervi u toku prethodnih dvadeset godina i procesuirati sve nepravilnosti. SPC, kao predstavnik nečega što je opciona stvar u životu pojedinca ne sme biti obavezno finansirana iz budžeta u koji ulažu i građani koji ne vide nikakvu dobrobit od ove institucije. Sekularna država podrazumeva potpuno uklanjanje klera svih konfesija iz političkog života i političkog odlučivanja. Čvrsto verujemo da bi se tako i vernici našli u boljoj poziciji, s obzirom da bi se na taj način korupcija u crkvenim krugovima svela na minimum.
14. Ukidanje komunalne i celokupne državne policije i organizovanje narodne milicije, koja bi na sebe preuzela sve odgovornosti dosadašnje policije. Policija je instrument prisile u rukama države i samim tim nije narodna i ne radi za narod, već za državu. Bivša komunalna policija može biti samo komunalna služba za održavanje reda na otvorenim tržnicama i drugim javnim površinama, sa veoma ograničenim ovlašćenjima, inače prerasta u paravojnu formaciju.
15. Smanjivanje državnog aparata na optimalnu meru, tj. otpuštanje svih koji su nestručni za svoja radna mesta, ili zaposleni direktno po partijskoj liniji.
16. Ukidanje svih štetnih modela subvencionisanja stranih investitora, kojima se prazni državna kasa i poklanjaju javna dobra u bescenje. Bogaćenje tajkuna i partijskih kardova ovom merom mora biti potpuno ukinuto. Subvencije moraju biti dodeljivane isključivo u interesu naroda i treba da štite novootvorena radna mesta, a ne da služe za isisavanje novca iz budžeta i dalje porobljavanje radnika. U tom smislu, svaka privatizacija koju nije moguće ukinuti se treba preinačiti u program usvajanja i razmene nove, ili visoke tehnologije i tretirati u odnosu na rezultate u domenu usvajanja i primene stečenih znanja i veština.
Filed Under: Актуелно

DAN USTANKA NARODA HRVATSKE I BOSNE I HERCEGOVINE

Komunisti Srbije čestitaju drugovima iz Socijalističke Radničke Partije Hrvatske, drugovima iz Saveza Komunista BiH, kao i svim progresivnim građanima u Hrvatskoj i BiH Dan ustanka. Dana 27. Jula 1941. godine partizanski odredi, predvođeni članovima KPJ izveli su oružani napad na Srb I zauzeli ga. Već istog dana ustanak se proširio po selima Nateka, Suvaja, Dobroselu prema severu i Gornji Srb, Osredak Kunovac i Zavlaka prema jugu. Taj datum se obeležava kao Dan ustanka naroda Hrvatske.

Istog dana partizanski odredi pod vođstvom članova KPJ napali su i zauzeli Drvar i Bosansko Grahovo, uništili žandarmerijske stanice Oštrelj, Manastir Rmanj, Potoke, Grkovice i razbili odrede ustaša, žandarma i domobrana. Taj datum se obeležava kao Dan ustanka naroda BiH. Oružani ustanak protiv fašističkih okupatora i njihovih slugu proširio se i na ostale krajeve.

Komunisti Srbije uporno podsećaju javnost da je u isto vreme sa antifašističkom borbom vođena i oružana revolucija koja je na kraju dovela do rušenja kapitalizma i izgradnje socijalističke Jugoslavije. Nikada nećemo zaboraviti, heroizam, moral, hrabrost i žrtve komunista i partizana iz Hrvatske i BiH.

Smrt fašizmu – sloboda narodu!

Filed Under: Актуелно

SOCIJALISTI, NE BLATITE TITOVO IME

Prenosimo tekst Saveza antifašista Srbije.
Pokušaj Socijalističke partije Srbije i njenog lidera Ivice Dačića da u svoje politikanstvo i predizbornu kampanju uvuku ime Josipa Broza Tita i tako prevare birače, naročito mlade ljude koji ne pamte ni Tita ni Jugoslaviju, predstavlja primer političke krađe kojoj će se Savez antifašista Srbije odlučno suprostaviti.
Neverovatno je da partija koja je najzaslužnija što je Titovo ime izbrisano sa ulica, trgova, gradova, škola, koja ga je proterala iz celokupnog javnog prostora i kolektivnog sećanja i koja je, sve namigujući, omogućila rehabilitaciju četništva i njihove parole da je Tito ,, najveći neprijatelj srpskog naroda”, sada pokušava da se zakiti njegovim dostignućima.
To što ste vi, gospodo, uspeli da nekim koristima privučete Titovog potomka kafedžiju ne daje vam ni pravo ni mogućnost da jašete na njegovom imenu jer je ono suviše veliko za vas.
Vreme vladavine vašeg osnivača Slobodana Miloševića i njegovih radikalskih saradnika, čije ideje vi i vaši koalicioni partneri i danas ljubomorno čuvate i ostvarujete, ostaće upamćeno kao vreme razaranja svega onog što je stvoreno u Titovo doba.
Vaša politika uništila je jednu uglednu državu, unesrećila milione ljudi, nanela Srbiji i drugima nemerljive materijalne štete i postavila svetski rekord u inflaciji.
Za Tita je najveća vrednost bila bratstvo i jedinstvo naroda, a vaš aktuelni lider, takmičeći se sa ultranacionalistima iz drugih stranaka, koristi svaku priliku da kaže nešto ružno na račun susednih naroda i država. On će ostati zapamćen kao jedini ministar spoljnih poslova koji misli da je njegova dužnost svađanje sa drugima a ne izgradnja uzajamnog razumevanja i poštovanja.
Za Tita su nacionalne manjine bile most prijateljstva i saradnje sa drugim državama, a vi, vaš lider i stranke sa kojima sarađujete gledate na Srbe u susednim državama kao na Sudetske Nemce i kao sredstvo za teritorijalne aspiracije i agresiju.
U tom naopakom poslu vi ste se udružili sa klerofašističkim Demokratskim frontom u Crnoj Gori i njegovim duhovnim vođom Amfilohijem Radovićem, koji kaže da je ,,bolje podići spomenik Musoliniju nego Titu”.
Eto, to je pravo lice vaše , kako kažete, patriotske, nacional (ističke) socijalističke partije.
Zbog svega ovog, nastavite vi da veličate i slavite Slobodana Miloševića, a Tita ostavite na miru.
Filed Under: Актуелно

DESET MILIONA RAZLOGA PROTIV ANTINARODNE SPC

Odavno je postalo pravilo u praksi da se, u situacijama kada većinski deo stanovništva prolazi kroz krizu, buržujska manjina beskrupulozno bogati na njegov račun. Gotovo da nije bilo svetske, ili lokalne krize koja u sebi nije uključivala makar prećutnu saradnju državnih i verskih institucija. Ni kod nas nije drugačiji slučaj. Naime, pokazalo se da je jedan od najpodmuklijih subverzivnih elemenata, prerušen u humanizam i altruizam upravo najperfidniji od svih narodnih neprijatelja – predatorska institucija zvana SPC.
Da bi SPC funkcionisala neometano i lagano vampirisala budžet u koji svi mi ulažemo svakog meseca, jako je bitno da postoji prećutni konsenzus nemešanja u crkvene poslove. Još uvek nije viđen vernik koji će javno napasti beskrupuloznu krađu budžetskih sredstava i rezervi (sem sporadičnih slučajeva koji samo potvrđuju pravilo), a to naročito nije slučaj sa javnim ličnostima i organizacijama. Dakle, SPC je uspela da ubedi sve da je greh pričati o njenim prljavim malverzacijama i tako zauvek sebi izgradila odstupnicu za sva nepočinstva, kojima je itekako sklona, od ratnohuškačkih aktivnosti, pa sve do zavlačenja ruku u svačiji džep.
I ove godine bi to prošlo relativno neopaženo, da se nekoliko stvari nije poklopilo. Pandemija, osiromašivanje budžeta za vreme vanrednog stanja, kolaps zdravstvenog sistema na svim nivoima i namešteni izbori praćeni brutalno razbijenim narodnim protestom su svima dali do znanja u kakvom sistemu živimo. Država nema odgovor na epidemiju, ne ume da se snađe sa merama koje sama donese, šalje batinaše da biju nedužne građane, najavljuje otpuštanje preko 300 000 radnika na jesen, usled recesije u svetu koja će se tek osetiti.
U čitavom tom haosu, svi uobičajeni spinovi i teorije zavere postaju irelevantni kada u prvi plan izbije informacija da je SPC-u opredeljeno, u nekoliko donacija, nešto više od deset miliona evra za završne radove na hramu Svetog Save, u momentu kada se nema za plate, dodatke, dovoljnu solidarnu pomoć i kada izvršiteljska mafija intenzivnije nego ikada radi na otimanju nekretnina od građana. Loš tajming, zaista. Drugim rečim, SPC je opet uhvaćena sa prstima u medu, a država nema adekvatno objašnjenje za dodeljivanje ovih čudnih donacija.
Da stvar bude gora, ne postoji zvanični zapisnik, niti bilo kakav regulatorni dokument-uredba o tome kako treba trošiti opredeljena sredstva. Drugim rečima, ne zna se na šta će tačno otići novac, a po svemu sudeći neće se ni saznati.
Prema istraživanjima nekih potrala koji se bave istraživačkim novinarstvom, ovakav trend svakako nije akutna pojava i skoro svake se godine iz budžeta SPC-u jednoglasnim odlukama dodeli ogromna svota narodnog novca, po raznim osnovama. Što je najgore, ova sredstva se često dodeljuju iz tekućih budžetskih rezervi, iz kojih je donacije moguće pravdati skoro pa iskuljučivo ukoliko se radi o neplaniranim troškovima. Ne vidimo šta je toliko neplanirano u višedecenijskoj izgradnji jednog od objekata koji je posisao više novca poreskih obveznika od omanjeg oružanog sukoba.
Zli jezici bi rekli da se radi o mitu države, kako SPC ne bi reagovala na oštre odluke, mere i akcije koje su neustavno i antiustavno sprovedene protiv građana, te da se ne bi mešala u potencijalno jako štetne odluke vlade, čije se donošenje očekuje u narednom periodu. Sve i da je ovo tačno, ovakve donacije nisu viđene samo ove godine, već su postale pravilo, a ćutnja SPC se debelo plaća iz državnog budžeta već godinama i decenijama.
Partija Komunisti Srbije apeluje na vladu Srbije da transparentno objavi sve stavke štetnog ugovora o donaciji SPC-u i da smesta poništi odluku o doniranju, te da oteti novac vrati u budžet i preusmeri na zaštitu zdravlja stanovništva i unapređenje uslova rada radničke klase.
Ponovo pozivamo sve simpatizere da nam se pridruže u ovoj klasnoj borbi, da zajedno zbijemo redove i stvorimo jaku i stabilnu radničku partiju, koja će raditi u interesu naroda i društvene imovine, a protiv kapitalističke represije i buržoazije.
SF/SN!
Filed Under: Актуелно