80 GODINA OD HAPŠENJA KOLABORACIONISTE DRAŽE MIHAILOVIĆA

13. marta navršava se 80 godina od hapšenja jednog od najvećih izdajnika srpskog naroda Dragoljuba Draže Mihailovića. Operaciju hapšenja su organizovali i izveli pripadnici Odeljenja za zaštitu naroda ( OZNA ) u selu Dobrunska Rijeka u okolini Višegrada gde se krio zločinac Draža.
Ovo hapšenje osporava i tvrdnje revizionista da je pukovnik Mihailović bio odličan oficir obaveštajac jer je vrlo lako upao u zamku koju mu je pripremila OZNA koja je tada bila još mlada bezbednosna služba. Bilo je dovoljno da samo jedan Dražin čovek od ,,poverenja”, Nikola Kalabić pristane na saradnju i da se cela Srbija očisti od četničkih bandi.
I sam Draža je priznao svojim braniocima Dragiću Joksimoviću i Nikoli Đonoviću
– ” Ja sam stari obaveštajac, ali su to izveli majstorski…Zaista majstorski. Prvo su se uvukli kod Kalabića, a onda su nas poveli u Srbiju i mene uhvatili.”
Organizacijom hapšenja izdajnika Draže Mihailovića rukovodio je lično Aleksandar Leka Ranković, ministar unutrašnjih poslova FNRJ, dok je neposrednom realizacijom rukovodio Slobodan Penezić Krcun, načelnik OZNE za Srbiju, koji je i sam učestvovao u prve dve potraga za zločincem. Neposredni učesnici akcije hapšenja krvnika Draže bili su :
1. Dragoljub Vasović, major
2. Janko Dimić, poručnik
3. Slobodan Krstić Uča, major
4. Svetolik Lazarević, potpukovnik
5. Radenko Mandić, major
6. Đorđe Nešić, major
7. Raša Nešovanović, zastavnik
8. Milovan Pejanović Bata, major
9. Zvonko Sitarić, vodnik
10. Mane Trkulja, stariji vodnik
11. Živa Čiklovan, major
Tokom akcije hapšenja Radenko Mandić je oborio Dražu na zemlju a lisice na ruke mu je stavio Svetolik Lazarević šef Četvrtog odseka OZNE.
Pored planiranih,organizovanih i odobrenih zločina protiv srpskog naroda, jugoslovenskih partizana i drugih naroda Jugoslavije, Draža Mihailović je odbio da se stavi pod komandu Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije iako mu je to naredila izbeglička vlada kojoj je služio tokom rata. On je suprotno tom naređenju vršio prisilnu mobilizaciju golobradih srpskih mladića i gurao ih u borbu protiv svojih sunarodnika, prekaljenih boraca iz redova NOV i POJ. To je radio u dogovoru sa okupatorskim fašističkim snagama kako bi obezbedio povlačenje nemačke grupe armije E iz Grčke preko teritorije Srbije.
U službi okupatora izdajnik Mihailović ostao je do kraja rata, nekad prikriveno uglavnom otvoreno.
Sporne su i vojničke sposobnosti pukovnika Dragoljuba Mihailovića pošto nije zabeležena ni jedna borba u Drugom svetskom ratu u kojoj je učestvovao.
Revizionistička istorija je čista laž a između ostalog i zabluda da je Draža Mihailović ,,prvi” gerilac u Evropi. Da li revizionisti smatraju gerilom njegovo skrivanje na Ravnoj Gori pre nego što će se u septembru staviti otvoreno na stranu Nemaca? Tvrdnju o Draži “prvom” gerilcu Evrope može da obori i osnovac obzirom da je Drugi svetski rat počeo 1939 godine a ne 06.04.1941. godine. Nakon nemačke okupacije Čehoslovačke koja se dogodila pre zvaničnog početka Drugog svetskog rata delovala su u ovoj državi dva pokreta otpora: Pokret Komunističke partije i Pokret demokratske struje. U Poljskoj je 27. septembra 1939 osnovan Savez za oružanu borbu. Pokret otpora u Albaniji nastaje još sredinom 1939 godine nakon okupacije fašističke Italije. Tokom 1940 godine pokreti otpora nastaju u Norveškoj, Francuskoj, Holandiji. Sve to pre 1941 i početka rata u Jugoslaviji.
Jedini istinski borci protiv fašizma u Srbiji i Jugoslaviji bili su pripadnici Narodnooslobodilačke vojske i Partizanskih odreda Jugoslavije predvođeni slavnom KPJ i Maršalom Titom. Sve ostalo su teške laži, kafanska naklapanja i revizija istorije bez relevantnih argumenata.
Slava svim učesnicima hapšenja zločinca i izdajnika Dragoljuba Draže Mihailovića.

 

Filed Under: Актуелно

JA SAM JUGOSLOVEN

Naši radnic su odlazili planski u Nemačku, u inostranstvo, to je bio neki trend, ne samo zbog viška radne snage ,već ajde vi koji želite neki drugi bolji život, idite tamo pa vidite kako to izgleda.
Ja sam svedočio svemu tome kada sam išao svirati po nekim mestima gde je bilo jugoslovenskih radnika. Bio je to tuga i jad. Družio sam se sa ljudima koji su živeli u pogonu fabrike kamiona Mercedes. Grejali su se na neki modifikovani auspuh od kamiona, tu su sipali neko staro ulje, i normalno trovali se od toga dima. Spavali su na krevetima sa ogromnim značkama Mercedesa i tu su provodili svoje gastarbajterske dane. Pricali su mi kojekakve priče i ja sam to složio u neku priču na albumu Neosedlani, u pesmi ,,Konji neosedlani” koja ima jednu uzlaznu liniju, jedno veselje što čovek odlazi, osvaja zapad, biće ovako, biće onako, međutim, život sasvim drukčije piše priču i završava se jednom lepom pesmom, vratite se kući, vratite se u Jugoslaviju.
Sadašnje generacije nemaju ono što smo mi imali u Jugoslaviji. Jugoslavija je bila interesantna po profilu odnosa države i građanina. U Jugoslaviji ste mogli da se školujete besplatno od osnovne škole do magistra nauka, imali ste zdravstveno osiguranje, imali ste radno mesto zagarantovano do penzije i niko vam ga nije mogao oduzeti, imali ste pravo da dobijete stan od firme. To je bilo čudesno ali istinito, naši radnici su gradili vikendice na moru. Imali su mogućnosti za ugodan život. Imali smo profil koji se razvijao godinama da smo svi braća, bratstvo i jedinstvo. Bilo je lepo biti Jugosloven, odete negde van, ljudi su nas poštovali.
Dado Topić, Mik Džeger sa Balkana.

Filed Under: Актуелно

20 GODINA OD SMRTI NOSIOCA KONTRAREVOLUCIJE U SRBIJI

Prošlo je 20 godina od smrt Slobodana Miloševića, jednog od glavnih aktera rušenja SFRJ (uz predsednike ostalih republika).
Izdao je komunističku ideju, uništio Savez komunista Srbije, formirao sopstvenu partiju a srp i čekić zamenio ružom. Rehabilitovao je domaće izdajnike i za njegovo vreme promenjeni su nazivi ulica i trgova koji su nosili imena pripadnika revolucionarnog pokreta i učesnika NOB-a. Započeo je pljačkaške privatizacije i uveo ,,višestranačje”.
Tokom agresije NATO pakta, u saradnji sa radikalima, povukao je vojsku sa Kosova i omogućio okupaciju južne pokrajine.
Ostaće upamćen i kao neposredni nalogodavac za ubistva Ivana Stambolića i Slavka Ćuruvije.
I danas je situacija identična, isti političari i dalje su na vlasti, samo su se uloge promenile. Naslednik Slobodana Miloševića, Ivica Dačić, danas je potrčko Aleksandra Vučića koji rukovodi Socijalističkom partijom Srbije.

 

Filed Under: Актуелно

Milovan Đilas o četnicima – iz teksta “Plemenita mržnja”

Đilas je još 1942 zapisao: Četnici su na mostovima na Drini klali jednog po jednog, po stotine i hiljade žicom povezanih Muslimana – ljudi, žena i djece. Pod vođstvom londonske izbjegličke vlade i Draže Mihailovića u zemlji, oni su se u zločinima takmičili sa ustašama, a u izdaji su ih prevazišli. Oni su u Srbiji pošli na partizane kao u lov na divljač, oni su klali, ubijali najmilije sinove srpskog naroda i predavali ih u ruke Nijemaca. Oni su Bati Jankoviću u Čačku kidali živo meso i trpali mu u usta. Oni su u Crnoj Gori i Hercegovini pobili stotine, hiljade boraca za slobodu. Oni su prešli na posao da unište čitave mlade borbene generacije srpskog naroda i najbolje narodne borce, srčiku narodne borbe.
Djecu boraca za slobodu iz Crne Gore predavali su u ruke italijanskim fašistima da skrnave i unakazuju njihove mlade duše. Oni po Hercegovini siluju partizanke, lome staračke kosti partizanskih očeva i majki, sravnjuju sa zemljom čitava sela koja su se digla u borbu za slobodu. Nema izdaje, nema podlosti, nema zločina pred kojim bi prezao četnik, nema izdaje i zločina koje četnička izbjeglička “vlada” ne bi nagradila i okovala u zvijezde. U njoj se probudila velikosrpska zvijer koja nema mjere ni kraja u izdaji i zločinu, koja u moru krvi guši – iz klasnih pobuda – borbu vlastitog naroda ne bi li obezbijedila za budućnost svoju krvavu hegemonističku vladavinu.
Četnik – to je najpodmukliji, najprljaviji izdajnik i zločinac, to je grobar srpskog naroda i svih naroda Jugoslavije. Četnici i ustaše, to nijesu ni Srbi, ni Hrvati, ni ljudi.
Borba, 8.10.1942
Filed Under: Актуелно

ПРЕМИНУО ЈЕ ДРУГ РЕНАТО РАБЕЛ

Са жаљењем смо примили вест да je преминуо Ренато Рабел jедан од најважнијих лидера Комунистичке партије Бразила (PCdoB), један од најважнијих лидера у њеној стогодишњој историји, чији је председник био од 2001. до 2015. године. У последње три године, Ренато се посветио бризи о свом здрављу, не престајући да доприноси PCdoB-у. У последњем периоду, упорно се борио против прогресије рака. Његово срце је престало да куца у недељу ујутру, 15. фебруара 2026. године.
Истовремено, изражавамо саучешће PCdoB и породици друга Рената.
Био је више од шездесет година револуционарно активан. Ренато је био потпредседник Националне уније студената (UNE), суочавајући се са жестоком репресијом у раним годинама војне диктатуре 1964. године. Био jе активиста Народне акције (AP) и био је део руководства које је предводило интеграцију те организације у PCdoB 1973. године.
Од тада је акумулирао више од пола века као истакнути вођа националног лидерског језгра PCdoB-а, поштована личност на демократском, патриотском и народном политичком пољу и целе левице. На овом дугом путовању, имао је водећу улогу у борбама и сукобима које су водили нација и радничка класа.
Прогнан у Француској, у контексту масакра у Лапи, 1976. године, када су лидери PCdoB-а убијени, ухапшени и мучени, вратио се у Бразил након амнестије 1979. године. Током овог периода, радио је са Жоаом Амазонасом, историјским идеологом и градитељем PCdoB-а, и другим комунистичким лидерима. Затим је започео свој пут као теоријски формулатор, организатор и вођа Партије.
Његов углед је учвршћен и на међународној сцени. Активно је учествовао у дебатама и разматрањима, посећивао комунистичке, револуционарне и патриотске организације у разним земљама и примао је у Бразилу разне лидере, јачајући везе пријатељства и сарадње, са антиимперијалистичком борбом као водиљом. Посебно се посветио јачању односа PCdoB са социјалистичким земљама, посебно Кином, Вијетнамом и Кубом.
Његово највеће дело је допринос идеја и формулација теоријском, политичком и идеолошком наслеђу партије, важни теоријски и политички доприноси који су обогатили њено тактичко, стратешко и програмско размишљање, као и праксу њене изградње и деловања у арени класне борбе. Овоме се додаје списак комунистичких кадрова у односу на које је Ренатова улога била истакнута у њиховој обуци, било у Националној школи Жоао Амазонас, у структури партије или на фронтовима акције, посебно у студентском покрету.
Ренато се истакао у политичкој борби – био је један од артикулатора, од стране PCdoB-а, заједно са Жоаом Амазонасом, Народног бразилског фронта (PT, PSB, PCdoB) који је 1989. године покренуо прву и прекретничку кандидатуру Луиза Инасија Луле да Силве за председника Републике, пут који ће се завршити победом Лулиним избором 2002. године.
Већ на челу PCdoB-а, наследивши Жоаа Амазонаса, Ренато је разрадио смернице за комунистичко учешће у коалиционим владама у капитализму, с обзиром на позив да први пут учествује у Министарству владе Републике.
Тај почетни сценарио представљао је огроман изазов, задатак који је он преузео са својом уобичајеном посвећеношћу, са политичком мудрошћу, способношћу за дијалог и окупљање, демократским и прогресивним уверењем. Био је један од архитеката политичке тактике влада Луле и Дилме Русеф, квалитет који су препознали лидери политичких снага које су чиниле широке савезе тог периода.
На крају свог последњег мандата као председник партије, када је 2013. године предложио име Лусијане Сантос за своју наследницу, суочен са ескалацијом пучева неолибералне деснице, изашао је на терен да изгради широки демократски фронт.
Ренато је 1. априла 2016. године преузео председништво Фондације Маурисио Грабоа, у којој је водио и учествовао у важним иницијативама у проучавању и суочавању са феноменима који су се појавили у том турбулентном периоду земље. Увек са праксом ширине и окупљања широких снага око демократског отпора, оставио је и драгоцене теоријске и програмске доприносе Фондацији. Године 2025. одликован је као почасни председник Фондације, као признање за његова достигнућа.
Председник Лула је, представљајући Ренатову биографију „Живот, идеје и правци“, написао да је он био изузетан човек, „једна од најрелевантнијих личности у политичкој историји Бразила“. „Човек који је посветио свој живот борби за социјалну правду, једнакост и национални суверенитет, принципе који су драги свима нама који верујемо у инклузивнију и демократскију земљу“.
Бивша председница Дилма Русеф је такође изјавила, у истој књизи, да је Ренато био „слатки Баијанац са револуционарном душом, који следи најбоље од комунистичке традиције, комбинујући акцију и мисао, теорију и борбу, посвећен националном развоју, еманципацији бразилског народа и изградњи социјализма“.
Ренато оставља богато политичко, теоријско и идеолошко наслеђе, величанствен пример живота и политичког активизма, наслеђе заслужно за унапређење PCdoB-а, за његов углед и за његову снагу као организације-протагонисте у националној и међународној политичкој борби.
Ренатово наслеђе јача суштину Комунистичког програма, борбе за суверени, демократски и социјалистички Бразил, којој је он дао огроман допринос.
Колико је само достигнућа Ренатовог плодног живота, који ће наставити да покреће револуционарни пут и инспирише нове генерације комуниста!
Нека je вечна слава другу Ренату Рабелу!
Filed Under: Актуелно

RADNI SASTANAK SA NOVIM AMBASADOROM KUBE

Dana 09.02.2026.godine, u zgradi ambasade Republike Kube u Beogradu, održan je radni sastanak sa ambasadorom Republike Kube drugom Pavelom Orensio Dias Hernandesom.
Na sastanku su razmatrane dve teme:
– Informacija o trenutnoj društveno političkoj situaciji na Kubi uzrokovanoj brutalnim pritiscima i pretnjama imperijalističke vlade SAD-a i
– Dogovor o zajedničkim aktivnostima i izražavanju solidarnosti i podrške narodu i državnom rukovodstvu prijateljske Kube u borbi za očuvanje nacionalnog suvereniteta i tekovina socijalističke revolucije.
Bez sumnje, Kuba je sledeća suverena država koja će se naći na udaru imperijalističke vlade Donalda Trampa, mada kubanski narod je navikao na pritiske i pretnje severnog suseda još od 1961. godine. Takođe i Trampu je jasno da su Kubanci snažan i jedinstven narod koji je spreman za odbranu svoje domovine.
Ovo je bio naš prvi sastanak sa novoimenovanim ambasadorom Kube u Srbiji. Pored Komunista Srbije sastanku su prisustvovali i predstavnici 11 organizacija prijatelja Kuba
!Un abrazo revolucionario!
!Živelo srpsko-kubansko prijateljstvo!
Filed Under: Актуелно

SPS POD VOĐSTVOM VUČIĆA

SPS se toliko udaljila od svake socijalističke misli i politike da se komotno može reći da se radi o ostatku buržoaske partije pod vođstvom hedoniste. Bedno je završila jedna partija koja se kitila socijalističkim idejama takvih velikana kao što su Svetozar Marković i Dimitrije Tucović i najboljim tradicijama levice između dva svetska rata, u ratu i posleratnoj izgradnji. Njihov lider i ekipa oko njega prikačili su se za brod koji tone i kojem nema spasa, pretvarajući se u tešku desnicu, štiteći svoje interese. SPS nema ni ideologiju ni program zašta je odgovoran Ivica Dačić. Sve što je bilo od socijalističkih ideala je pokopao. Rehabilitovao je četnike i ostale domaće izdajnike, a prijatelje je nagradio bogatim privatizacijama. Pokazao je vrhunac političkog nemorala i licemerja i sada traži mesto na političkom groblju teške ekstremne desnice. Stvatni vođa socijalista danas je Aleksandar Vučić.

Filed Under: Актуелно

NO PASARAN!

Dana 04.02.2026. antifašisti nisu dozvolili neonacistima da zapale sveće ispred nekadašnjeg zgrade OZNE u centru Beograda, gde je izdajnik srpskog naroda i predsednik kolaboracionističke vlade Milan Nedić izvršio samoubistvo.
Vlast Republike Srbije, ostaje nema povodom skupa koji zagovara fašističke ideje i ne samo da ne reaguje na ovaj skup, već koristi pristalice ovakvih ideja kao sopstvene batinaške grupe.
U kontra skupu i otporu fašistima učestvovali su pored Komunista Srbije i nekoliko levičarskih organizacija i Zborovi Stari grad, Zvezdara i Slavujev potok, kao i studenata sa Filološkog ,Hemijskog i Fakulteta za fizičku hemiju i Studentskog kulturnog centra.
Svake godine, 4. februara, neonacisti organizuju skup povodom godišnjice smrti kolaboracioniste Milana Nedića, na mestu na kome je sam sebi kukavički oduzeo život, kako bi izbegao pravdu.
Nedićev kvislinški režim sprovodioje rasnu politiku okupatora i saučestvovao u jezivim zločinima nad Jevrejima, Romima, Srbima, antifašistima, komunistima i svima koji su odstupali od nacističke ideologije, a Beograd je postao jedan od prvih “Judenfrei” gradova u Evropi.
Večeras nacisti nisu prošli.
Smrt fašizmu-sloboda narodu!
Filed Under: Актуелно

JOŠ JEDAN ZLOČIN AMERIČKIH FAŠISTA

Neofašistička Američka vojska i policija u vojnoj operaciji kidnapovanja predsednika Nikolasa Madura na teritoriji Venecuele, izvršili su ratni zločin po međunarodnom pravu pod komandom fašističkog firera SAD Donalda Trampa i njegovog prvog pomoćnika Marka Rubia . Ubijeno je više desetina ljudi, načinjena velika materijalna šteta i pogaženi članovi 1. i 2. Povelje Organizacije Ujedinjenih nacija. Još jedan u nizu američkih ratnih zločina koji će ostati nekažnjen. Nakon agresija na Koreju, Zaliv svinja, Grenadu,Vijetnam, Panamu, Irak, SR Jugoslaviju, Somaliju,Avganistan, Libiju, Siriju..američki imperijalistu spustili su svoje kandže i na Venecuelu.,Povodom ovog događaja međunarodna zajednica osim jalove deklarativno osude ništa neće učiniti tako da SAD neće osetiti nikakve posledice. Velike države Kina, Rusija, Indija, Iran na ovom primeru pokazale su da niti žele niti mogu da zaštite bilo koji malu državu od američkog imperijalizma. Istorija je pokazala da su američki imperijalisti bitke gubili samo protiv dobro organizovanih komunista. Svi ostali nisu bili kadri da se odupru američkom neofašizmu. SSSR je bio kao prva vojna i druga ekonomska sila zaštitnik država u svojoj interesnoj sveri. To je bila i SFRJ koja je vojno pomagala mnoge male države da se oslobode kolonijalnog ropstva. Danas jedini pravi slobodni suverenitet imaju socijalističke države, dok su sve ostale samo sluge krupnog kapitala u prvom redu američkog.

Partija Komunisti Srbije, najoštrije osuđuje ovaj kriminalni i varvarski čin, pre svega zbog toga što je njime narušeno međunarodno pravo, i što ono predstavlja akt državnog terorizma. Time se u međunarodne odnose uvodi zakon džungle, tj. da jači može da sprovodi nasilje nad slabijim bez straha od sankcija. Neprihvatljivo je da se u 21 veku odnosi među ljudima, narodima i državama zasnivaju na svim principima. Sramotno je mlako i skoro nikakvo reagovanje međunarodne zajednice na jedan ovakav teroristički akt. Samo jedinstveno delovanje progresivnog dela čovečanstva može dovesti do pobede nad američkim i bilo kojim drugim fašizmom.

 

Smrt fašizmu!

Živela slobodna Venecuela!

Filed Under: Актуелно

82 GODINE OD POKOLJA U VRANIĆU

Dana 20.12.2025. godine, u Vraniću održan je komemorativni skup povodom 82 godine od zločina četničkog odreda Avalskog korpusa, kada je za jednu noć, na najsvirepiji način, uz sadizam karakterističan za četnike Draže Mihailovića ubijeno 68 osoba, mahom žena i dece a među ubijenima bile su trudnica i petomesečna beba.
Te noći u crno je zavijeno 14 porodica: Mitrović, Pantić, dve kuće Đorića, Ilić, Radosavljević, Matić, Popović, Savić, dve kuće Đoinčevića, Stepanovići i dve kuće Todorovića.
Od broja ubijenih gotovo polovina su bile žene, stradalo je i 11 dece starosti do 15 godina- jedno od dece imalo je godinu dana, a drugo pet meseci.
Četnički Prvi bataljon Posavske brigade Avalskog korpusa pod komandom ozloglašenog zlikovca Spasoja Drenjanina Zeke počinio je ovaj zločin u noći između 20 i 21. decembra 1943. oko mesec i po dana posle naređenja Draže Mihailovića da se deo od Kosmaja do Beograda ,,očisti ” od komunista. Ostrašćena rulja i krvavi dželati su upadali u kuće podeljeni u tri grupe po već utvrđenom planu, ubijali, klali i silovali žene i devojke. U tom masakru ubili su Ljubomira Pantića od godinu dana i petomesečnu Katarinu Ilić koja je bila u kolevci. Najstariji meštanin bio je Joksim Pantić, koji je imao 87 godina, a ubijena je i trudnica Milojka Pantić.
Nažalost, danas su u Srbiji, pripadnici četničkih bandi izjednačeni kao antifašisti sa jedinim borcima protiv fašizma, Narodnooslobodilačkom vojskom Jugoslavije. Tendencija među pojedinim nepoštenim istoričarima je pravdanje ovog zločina na različite načine.
Pored potomaka žrtava ovog zločina i brojnih delegacija na spomen dom u Vraniću, cveće je položila i delegacija Komunista Srbije.
“Svaka vojska ratuje na bojnome polju
A oni su došli narod svoj da kolju.
Uzalud su bili svi naši krici
Oni su klali po navici.”
Filed Under: Актуелно