Прва пролетерска народноослободилачка ударна бригада формирана је 21. децембра 1941. године у Рудом. Бригаду је формирао Врховни командант Народноослободилачке војске и партизанских одреда Југославије (НОВ и ПОЈ) Јосип Броз Тито, на основу одлуке Централног комитета Комунистичке партије Југославије. Била је то прва маневарска брзопокретна јединица НОВ и ПОЈ, намењена за извођење борбених дејстава на читавом ратишту.

 

Тито врши смотру Прве пролетерске народноослободилачке ударне бригаде

Приликом формирања, бригада је бројала 1.200 бораца и у свом саставу имала шест батаљона: Први и Други (црногорски – команданти народни хероји Перо Ћетковић и Радован Вукановић), Трећи (крагујевачки – командант народни херој Радисав Недељковић Раја), Четврти (краљевачки – командант народни херој Павле Јакшић), Пети (шумадисјки – командант народни херој Милан Илић – Чича шумадијски) и Шести (београдски – командант Миладин Ивановић).

Командант бригаде био је прослављени београдски комуниста и Шпански борац, народни херој Коча Поповић, а политички комесар, такође народни херој, Филип Кљајић Фића.

генерал Коча Поповић у Дрвару, 1944. године

Прва пролетерска бригада је на свом путу славе, који је био дуг преко 20.000 километара и трајао 1.240 ратних дана, храбро и часно носила црвену Пролетерску заставу. Борила се у 530 већих и мањих борби (скоро сваки други дан), којом приликом је имала око 7.500 погинулих, рањених и несталих бораца, од чега 625 бораца који су у њеном саставу били приликом формирања у Рудом. Бригада је из строја избацила више хиљада окупаторских војника и њихових домаћих помагача. У њеним редовима борило се више од 22.000 бораца из целе Југославије. Дала је 83 народна хероја и више од 3.000 војних и политичких руководилаца. Њен командант, Коча Поповић, после рата је обављао више одговорних дужности, међу којима и начелника Генералштаба ЈНА, савезног секретара за иностране послове и потпредседника СФРЈ.

Бригада је одликована: Орденом народног хероја, Орденом народног ослобођења, Орденом партизанске звезде, Орденом братства и јединства и Орденом заслуга за народ.

Застава и одликовања Прве пролетерске бригаде,
који се чувају у Војном музеју у Београду

Датум прве борбе, коју је бригада водила код села Гаочића и Миоча 22. децембар 1941. године, се у СФРЈ славио као Дан Југословенске народне армије. Данас овај дан славе сви они грађани са југословенског простора који поштују вредности и тековине наше народноослободилачке борбе.

Поводом Дана Југословенске народне армије, делегација Партије Комунисти Србије и Удружења Савез Комуниста Србије је данас, 22.12.2017. године положила цвеће на гроб Врховног команданта Оружаних снага СФРЈ, маршала Југославије Јосипа Броза Тита.

Нека је вечна слава и хвала свим борцима Народноослободилачке војске Југославије који су своје животе дали за слободу своје земље, и вечна захвалност свим оним борцима који су рат преживели!

 

Пратија Комунисти Србије

 

Покољ у Вранићу је био злогласни четнички покољ  становника београдског насеља Вранић, крајем децембра 1943. године.

Током ноћи 20/21 децембра 1943. Први батаљон Посавске бригаде Авалског корупуса ЈВуО извршио је масoвни покољ цивила (углавном стараца, жена и деце) села Вранић 30 километара од Београда. Подељени у три групе, четници су извршили покоље у 14 кућа у селу чији су поједини чланови били сумњичени за одржавање везе са партизанима. У свим кућама побијени су сви укућани, осим петоро који су случајно преживели.

Овај масакр био је најмасовнији у низу децембарских покоља на територији Авалског корпуса ЈВуО. Покољ у Вранићу је био ноћу 20 и 21, а покољ у Болечу наредног дана. На послертном суђењу у Београду, одговорност за злочине је стављена на терет Дражи Михаиловићу.

Прва на реду била је кућа Стевана Пантића, носиоца албанске споменице. У његовој кући масакрирано је свих 10 укућана, укључујући и једногодишњег Љубомира. Шеснаестогодишња Видосава – Вида, кћи Милијана Пантића, случајно се затекла у кући на конаку, јер је волела да се дружи са синовима стрица Јована који је био у заробљеништву. То ју је стајало живота, док је осталих шест чланова породице Пантић остало живо јер су ноћили у другој кући, неколико десетина метара удаљеној, за коју четници нису знали да служи за становање.

Учесници овог крвавог пира за „успешно извршење задатака“  под командом Спасоја Дрењанина-Зеке унапређени су и похваљени од четничке врховне команде.

Скупштина Републике Србије донела је Закон којим су изједанчени ови зликовци са борцима за слободу и тако смо постали једниа држава у свету која афирмише губитнике Другог Светског рата.

Комунистичке и радничке партије које потписју овај заједнички апел:

1.Чврсто осудити неприхватљиву позицију председника САД, Д.Трaмпа, преко које САД признају Јерусалим као главни град Израела. 2. Ова одлука снажно нарушава праведну борбу Палестинског народа против Израелске окупације, за стварање и признање Палестинске државе у границама од 1967.године, а источни Јерусалим као главни град. Штавише, ова одлука, која представља опасну провокацију против народа Блиског истока, креће се у правцу општег пожара у региону како би задовољила империјалистичке планове САД-а.

2. Ова одлука снажно нарушава праведну борбу Палестинског народа против Израелске окупације, за стварање и признање Палестинске државе у границама од 1967.године, а источни Јерусалим као главни град. Штавише, ова одлука, која представља опасну провокацију против народа Блиског истока, креће се у правцу општег пожара у региону како би задовољила империјалистичке планове САД-а.

3. ЕУ, као и руководства држава чланица, такође имају одговорност за овакав развој догађаја, јер су продубили своје односе са Израелском државом, истовремено када Израелска држава угњетава и убија Палестински народ. 4. Позивамо раднике и све народе да повећају своју солидарност са Палестинским народом да се ослободи хиљаде политичких затвореника из израелских затвора; да се сруши зид срама; да се присили повлачење Израелске војске са свих окупираних територија од 1967. године, укључујући Голанску Висораван (Сирија) и фарме Шеба (Либан); да се окончају све блокаде против Палестинског народа на Западној обали и Гази; да се ангажују на повратку Палестинских избеглица на њихова огњишта, у просторијама према резолуцији УН-а; да настави борбу за признање независне, суверене и одрживе Палестинске државе унутар граница од 1967. године, а источни Јерусалим као њен главни град.

4. Позивамо раднике и све народе да повећају своју солидарност са Палестинским народом да се ослободи хиљаде политичких затвореника из израелских затвора; да се сруши зид срама; да се присили повлачење Израелске војске са свих окупираних територија од 1967. године, укључујући Голанску Висораван (Сирија) и фарме Шеба (Либан); да се окончају све блокаде против Палестинског народа на Западној обали и Гази; да се ангажују на повратку Палестинских избеглица на њихова огњишта, у просторијама према резолуцији УН-а; да настави борбу за признање независне, суверене и одрживе Палестинске државе унутар граница од 1967. године, а источни Јерусалим као њен главни град.

BOB BRAJTON PREDSEDNIK CK KP AUSTRALIJE I DRUG DEJAN JOVANOVIĆ ČLAN CK KS

Dragi drugovi,

Partija Komunisti Srbije daje punu podršku Kongresu Komunističke partije Australije i želimo vam puno uspeha u radu. Nadamo se da ćete stvoriti uslove za rušenje kapitalističkog sistema i stvaranje socijilaističkog društva po meri čoveka. Želimo da našu saradnju u budućnosti podignemo na viši nivo. Smatramo da bi borbi radničkih i komunističkih partija protiv kapitalizma značajno doprinelo osnivanje Nove komunističke Internacionale i nadamo se da će vaša partija dati podršku za njeno osnivanje.

 

Drugarski pozdrav,

Partija Komunisti Srbije.

 

U ime Centralnog komiteta Komunističke partije Australija, molimo vas primate zahvalnost na pozdravu vaše partije 13. Kongresu naše partije, koji je održan u Sidneju od 1. do 3. decembra. Iskreno cenimo vašu solidarnost.

U socijalizam!

Bob Brajton, Predsednik CK KP

Australije.

U današnjoj euforilji nacionalizma imamo i progresivnih pogleda na istorijske događaje u SFRJ. Svi narodi SFRJ trebalo bi da prepoznaju i osude ratne zločince u svojim sredinama. Dobar primer nam daje bratska SRPH svojom usvojenom Izjavom poslatoj hrvatskoj javnosti koju u celosti predstavljamo.

IZJAVA SOCIJALISTIČKE RADNIČKE PARTIJE POVODOM DONOŠENJA  PRAVOMOĆNE PRESUDE BiH ŠESTORKI

 

Nije sporno da je Međunarodni sud za zločine počinjene na području bivše Jugoslavije tokom svog rada donosio i politički uvjetovane odluke. Nije sporno da je taj sud primjenjivao i nejednakomjerne kriterije u odnosu na učesnike triju strana u počinjenim zločinima. Nije sporno da je taj sud donio i neke vrlo povoljne odluke za hrvatsku kvotu u postupku, a najmanje je sporno da je ogromna količina počinjenih zločina ostala neprocesuirana, što znači da žrtve nisu formalno obeštećene, a počinioci kažnjeni, nakon suđenja koja su trajala skoro četvrt stoljeća.

U slučajevima poput ovoga, nema niti može biti zadovoljnih strana i njihovo lamentiranje je prirodno i razumljivo, ali erupcija bijesa koja je 29. novembra krenula u hrvatskim medijima i institucijama, nakon što je tokom čitanja presuda zadnjoj grupi haških optuženika, šestorici bosansko-hercegovačkih Hrvata, u javnom nastupu na teatralan način jedan od pravomoćno osuđenih sam sebi oduzeo život, izvan je uzanci normalnog i civiliziranog ponašanja.

Nemamo pravo ni kompetencije da propitujemo odluku suda, a još manje da sudu dociramo kao što to čini hrvatska predsjednica, ali imamo pravo i dužnost da ukažemo i osudimo nastale pojave, a to je skoro pa plebiscitarno jedinstvo hrvatske politike i najviših vlasti u pokušaju amnestiranja „šestorke“ pravomoćno osuđene za ratne zločine i uzdizanje njih i njihovih djela. Istovremeno, s istom retorikom krenuli su i gotovo svi mediji u Hrvatskoj, uz nekolicinu izuzetaka.

Takva klima bila je samo podsticaj naelektriziranoj ulici da pokrene atmosferu linča s eksplicitnim prijetnjama prema životu onih koji su imali potrebu da kritički sagledaju ukupnost stvari – na što je vlast ostala indiferentna i gluha.

Mi se ne želimo baviti pojedinim slučajevima, već nam je bitan meritum stvari, a to je da je sud u svojoj završnici, „tik pred ciljem“, potvrdio ono što smo znali od početka, ali i drugi slobodnomisleći pojedinci – da je sam tadašnji vrh hrvatske države, s HDZ-om na čelu, inicirao i bio duboko involviran u procese koji su se odvijali u Bosni i Hercegovini i ta politika traje i danas. Kolerično reagiranje hrvatskih vlasti, medija i ulice, koje se odnosi na predmet iz susjedne države, neće doprinijeti ugledu Hrvatske, nego naprotiv – podcrtava njen politički autizam.

To, uz sva ostala saznanja, potkrepljuje stav da u građanskim ratovima ima onoliko istina koliko je strana u njima.

 

U Zagrebu, 2. XII. 2017.

 

Predsjedništvo Socijalističke radničke partije Hrvatske

Партија Комунисти Србије обратила се надлежним органима града Београда, ради обнављања оштећене Спомен плоче

посвећене оснивачком Конгресу Социјалистичке Радничке Партије Југославије (Комуниста). Спомен плоча је оштећена

током извођења радова на реконструкцији “Трга Славија” (Трг Димитрија Туцовића).

Напомињемо да Спомен плоча стоји неоштећена још од 1952.године, када је постављена, па се надамо да ће се предузети

потребне мере за њено обнављање.

ГРАДСКОМ ЗАВОДУ ЗА ЗАШТИТУ СПОМЕНИКА КУЛТУРЕ –БЕОГРАД

Поштовани,

Приликом реконструкције улице Булевар Ослобођења и Трга Славија, дошло је до оштећења Спомен плоче поставњене испред Хотела Славија која је посвећена датуму оснивања СОЦИЈАЛИСТИЧКЕ РАНИЧКЕ ПАРТИЈЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ (комуниста).

Молимо вас да као надлежна институција предузмете мере како би се на истом месту поставила нова плоча са оригиналним текстом.

С поштовањем,

Удружење „Комунисти Републике Србије“.

 

Свим Комунистима, онима који се тако осећају и грађанима Југославије који и даље гаје Југословенско опредељење срдачно честитамо 29.Новембар, Дан Републике.

Тог дана 1943.године у Јајцу су постављени темељи заједничке државе равноправних народа и народности Југославије. Највише представничко тело НОП Југославије – АВНОЈ, које је изражавало тежњу свих прогресивних снага, а које је предводила Комунистичка Партија Југославије, донело је историјске одлуке које су 1945.године резултирале укидањем монархије и успостављaњем Републике, на новим социјалистичким основама.

Након разбијања наше заједничке Отаџбине, за које су поред западаних империјалистичких сила одговорна и домаћа националистичка руководства некадашњих република и покрајина, створене су марионетске државице чије поданичке владе раде у интересу крупног међународног капитала. Успеси које је на свим пољима постизала СФРЈ, руководства данашњих државица које су из ње проистекле  никада неће и не могу да постигну.

Са надом да ће наша заједничка држава Југославија бити обновљена на принципима Социјализма и Братства и Јединства, још једном вам честитамо ДАН РЕПУБЛИКЕ !!!

Партија Комунисти Србије.

 

Иво Лола Рибар  рођен је у  Загребу 23. априла 1916. године. Био је правник и студент филозофије, један од организатора и предводника омладинског и студентског револуционарног покрета у Југославији, секретар ЦК СКОЈ, председник УСАОЈ, један од организатора устанка у Југославији, члан Врховног штаба НОВ и ПОЈ и народни херој Југославије.

Син је познатог хрватског и југословенског политичара др Ивана Рибара.

Лола је 1935. године примљен у чланство Савеза комунистичке омладине Југославије и изабран за члана Акционог одбора стручних студентских удружења. Идуће 1936. године примљен је и у чланство Комунистичке партије Југославије. Као истакнути омладински руководилац присуствовао је на многим међународним омладинским конгресима.

Октобра 1943. године Иво Лола Рибар је одлуком Врховног штаба НОВ и ПОЈ одређен за шефа Прве војне мисије НОВ и ПОЈ, која је требало да отпутује у Каиро, у Штаб савезничке команде за Блиски исток,  као први опуномоћени представник Нове Југославије. Поред Лоле у овој војној мисији налазили су се Владимир Велебит и Милоје Милојевић. У тренутку када се спремао да полети авионом у Каиро, 27.новембра 1943. године, непосредно пре полетања, на аеродрому на Гламочком пољу погођен је бомбом из непријатељског авиона и на лицу места погинуо.

KOMUNISTI SUBOTICE I ORGANIZACIJA CENTAR TITO SU SA DELEGACIJOM SUBNOR-a SUBOTICA POLOŽILI CVEĆE NA SPOMENIK PALIM CRVENOARMEJCIMA  ZA OSLOBODJENJE SUBOTICE. POVODOM OBELEŽAVANJA 100-te GODIŠNJICE OKTOBARSKE REVOLUCIJE. MINUTOM ĆUTANJA JE ODATA POČAST, NAKON TOGA JE BIO KRATAK KULTURNO-UMETNIČKI PROGRAM – RECITOVALE SU: ARIJANA MIOLSKI PESMU “LIJEVI MARŠ ODA MORNARIMA” OD V. MAJAKOVSKOG I KATALIN POLJAKOVIĆ ODLOMAK IZ PESME “O LENJINU” S. JESENJINA. ZATIM JE SOCIOLOG I PUBLICISTA LJUBOMIR ĐORĐEVIĆ GOVORIO O ZNAČAJU OKTOBARSKE REVOLUCIJE ZA CEO SVET I JUGOSLAVIJU.