Partija „Komunisti Srbije takođe odaje dužnu poštu našem preminulom drugu iz rukovodstva udruženja „Jugokord“ sa kojima imamo veoma plodnu saradnju.

IN MEMORIAM – GILBERTO VLAIĆ

U utorak 29. maja, u Trstu je preminuo umirovljeni univerzitetski profesor kemije Gilberto Vlaic. Gilberto je podlegao infektivnom procesu nakon više od jednog desetljeća respiratorne insuficijencije.

U biti, Gilberto je bio osvjedočen komunist, humanist i aktivist međunarodne solidarnosti, angažiran na mirovnim projektima.

70-ih godina prošlog stoljeća, pripadao je vanparlamentarnoj grupi Avanguardia operaia, Radnička avangarda, a 90-ih je pristupio partiji Rifondazione comunista. Jedan je od osnivača Coordinamento nazionale per la Jugoslavia, Nacionalna koordinacija za Jugoslaviju i član Izvršnog odbora.

Životnim dijelom Gilberta Vlaica na području humanistike možemo uzet osnivanje udruge Non Bombe Ma Solo Caramelle, Ne bombe nego bombone, u znak protesta protiv NATO agresije na SR Jugoslaviju 1999. godine. Udruga koja je sredstva prikupljala isključivo dobrovoljnim prilozima talijanskih radnika bavila se skupljanjem i otpremom materijalne i financijske pomoći za višeslojne programe pomoći djeci radnika kragujevačke Zastave, čiji su roditelji ostali bez posla nakon NATO-vog bombardiranja i uništenja tvornice. Dok mu je zdravlje dozvoljavalo, i sam je lično predvodio učestale konvoje pomoći. Za te zasluge, 2008. godine, proglašen je počasnim građaninom grada Kragujevca.

Bila nam je čast učestvovati u događanjima i pripadati krugovima kojima je pripadao Gilberto.

Odbor za međunarodne odnose SRP-a

Vladimir Kapuralin

Dana 12.06.2018.godine aktivisti partije “Komunisti Srbije” podržali su protest vojnih penzionera na Trgu Marksa i Engelsa u Beogradu. Protest je održan u totalnoj medijskoj blokadi u uslovima u kojima žive građani Republike Srbije gde novinari, sudije i službenici zaposleni u državnim službama ne smeju da donose odluke u skladu sa zakonom zbog straha za sopstvenu egzistenciju i egzistenciju svojih porodica, već po nalogu jednog čoveka.

Protestu je prisustvovao i Vojni sindikat.Nažalost prisustvovali su i oni koji se deklarativno zalažu za prava penzionera i radnika a u stvari radi skupljanja političkih poena poput Boška Obradovića iz pokreta “Dveri” i Željka Veselinovića iz sindikata”Sloga”.
Penzionerima i radničkoj klasi u Republici Srbiji neće biti bolje dok se ne sruši kapitalistički poredak u zemlji.

 

Пре 76 година, 10. јуна 1942. на планини Зеленгори формирана је Четврта пролетреска црногорска народноослободилачка ударна бригада, једна од најславнијих јединица Народноослободилачке војске Југославије. Бригада је формирана наредбом Врховног команданта НОВ и ПОЈ, Јосипа Броза Тита и у њен састав су ушла два батаљона  Ловћенског и по један батаљон Зетског, Комског и Дурмиторског  партизанског одреда. На дан формирања имала је пет батаљона укупне јачине 1.080 бораца. Први командант бригаде био је Пеко Дапчевић, а политички комесар Митар Бакић, обојица народни  хероји.

Бригада је прешла ратни пут од око 20.000 километара, и у току тешких борби које је водила имала је преко 5.000 погинулих бораца. За изузетне заслуге, 48 њених припадника је проглашено народним херојима, а сама бригада је одликована Орденом народног хероја, Орденом народног ослобођења, Орденом партизанске звезде, Орденом братства и јединства.

На свом дугом ратном путу бригада је водила многе тешке борбе, али ће у памћењу посебно остати легендарне борбе на Вилића гумну и Љубином гробу.

Одсудне борбе прса у прса на Вилића гумну вођене су у току 4. непријатељске офанзиве, када је бригада у једном дану одбила 13 немачких напада и извршила исто толико противнапада, али је положаје задржала у својим рукама и тиме створила неопходне услове да Централна болница стигне до Неретве. У току битке на Сутјесци, 10. јуна 1943. године, бранећи на Зеленгори коридор за пробој из окружења, 2. чета 3. батаљона 4. пролетерска црногорске НОУ бригаде је водила огорчене борбе на Љубином гробу против вишеструко јачих немачких снага. У незаборав је ушла порука бораца упућена свом Врховном команданту: Догод будете чули на Љубином  гробу пуцње наших пушака, Нијемци неће проћи.  А кад тога не буде, знајте да на  њему нема више живих пролетера. Немци нису прошли, бригада је часно извршила свој патриотски задатак и при томе претрпела значајне губитке.

После рата, бригада је 1948. године преформирана у 100. стрељачки пролетерски пук, али је већ на прелазу 1949. у 1950. годину назив промењен у 4. пролетерски пешадијски пук. Након више гарнизона, од 1968. године пук је размештен у Пироту. Пук је 1982. године прерастао у бригаду, која је понела назив 4. пролетерска моторизована бригада (4.пмтбр). Након разбијања СФРЈ и стварања Савезне републике Југославије, из назива бригаде је избрисана одредница “пролетерска”. Део јединица бригаде је учествовао у ратним дејствима 1991-1992. године, а комплетна бригада у одбрани земље од НАТО агресије 1999. године.

Након осамостаљења Републике Србије, извршене су криминалне тзв. “реформе” војске, којима је Војсци Србије нанета велика штета. У оквиру тих “реформи” угашене су све дотадашње јединице, па и 4.мтбр. Формиране су нове јединице, са другим бројним ознакама, јер је циљ био да се на сваки начин из сећања припадника Војске Србије и грађана Србије избришу светле традиције Народноослободилачке борбе, а у оквиру тога да се избрише и сећање на храбре борце Четврте пролетреске црногорске народноослободилачке ударне бригаде и на њихове јуначке подвиге.

 

НЕКА ЈЕ ВЕЧНА СЛАВА БОРЦИМА НАРОДНООСЛОБОДИЛАЧКОГ РАТА!

СМРТ ФАШИЗМУ – СЛОБОДА НАРОДУ!

Piše prof.Vinčenco Brandi (Vincenzo Brandi), član Jugokorda

Pri stvaranju ove Vlade, u okviru “historijske levice” i grupa koje se još uvek autodefinišu “levičarskim” postoji neka vrsta proširenog straha (istinitog ili instrumentalnog) u jačanju desnice i fašizma. Apsolutno izveštačene i nekorisne,  pojavljuju se manifestacije u korist ustava Demokratske stranke, upravo one DS, Matea Rencia, (Matteo Renzi) koji je još pre nekoliko meseci  hteo promeniti taj isti Ustav, pokušaj koji je potpuno bio odbačen  od Italijana referendumom  4. decembra 2016.

U stvari sastav nove Vlade odražava, mada dvosmisleno, volju za promene velikog broja Italijana (radnika, nezaposlenih, male srednje buržoazije (građanstva?) osiromašenih krizom. Volju koju bivša levica, postavši konzervativna, evropski orijentisana i NATO vezana, nije znala protumačiti, dok su grupice “ekstremne levice” ponavljale povike bez ikakve jasne (lucidne?) analize.

Značajne su bile izjave evropskih birokrata kao što je Oettinger i Juncker; (“Tržišta će uputiti Italijane kako da glasaju” i “Italijani, radite umesto da se žalite”). Daljnje kritike upućene su novoj ministarki Unutrašnjh poslova Elizabeti (Elisabetta) Trenta, zbog, (zamislite kakav skandal!) zbog prisustvovanja  jednom masteru u Moskvi, gde su bili prisutni “ruski predstavnici naklonjeni Putinu”  i što su u vezi Libije branili “laičke” pozicije  predstavnika Tobruškog  parlamenta i generala Haftara.

Pored pozicija prema vanjskoj politici, interesantni su neki ekonomski predlozi nove vlade: ukidanje zakona “Fornero”, (koji je smanjio penzije) i “Džobs akta” (Jobs Act) koji je prekrajao rad na određeno vreme; čisto desničarski je predlog “flat tax” koji osporava princip progresivne stope.

Potrebno je međutim videti kako će sve to biti konkretno primenjeno.

Velika greška medjutim, “levice”  je  pitanje  “emigranata” , kojem  bi bila potrebna velika i otvorena bezpredrasudna debata. Ako u “levici” je problem  viđenja  jednostavno “humanitaran” ili “antirasistički”,  na osnoviu opsesivne  propagande  u tom smislu dobro finansiranih Nevladinih “soroških” organizacija, koje se posvećuju spasavanju “migranata”. Sa druge tačke gledišta  ta pojava (fenomen) može da se smatra kao nova gigantska, tendenciozna “trgovina robova” snabdevanja  svežeg mesa zapadnom kapitalizmu i snižavanje prava i plata radnicima metropola. Sa tim i drugim problemima snage koje se definišu “levičarske” trebale bi trezvenije da rezonuju, kako bi izbegle  da rešenja budu ukazivana od populističkih partija sa relativnim i posledičnim izbornim uspesima.

Ako  postoji opasnost u delovanju nove vlade, ta opasnost nije tolika u njenoj nameri autoritarnog tipa, rasističkog i nacističkog,  koliko  – nakon bučnih izjava o “promenama” –  u oportunističkoj odbrani  fotelja i moćnih položaja, do kompromisa u vezi Eura, EU, SAD-a, NATO-a, na primerima pređašnjih vlada, od D’ Aleme * do Montia, od Berluskonia do Rencia i Đentilonia.

I na kraju, saznavši upravo u času kada se spremam slati u štampu ovaj članak,  znani finasijer, intrigant i cionista Džordž Soroš, veliki finansijer “ obojenih revolucija”  te nameštač lažno-humanitarnih NO, napao je verbalno Salvinia (novi potpresednik vlade), optužujući ga da prima finansijsku pomoć Putina. Ta neverovatna  gruba intervencija finansijskog golpiste, lažnog “liberal” humaniste, potvrđuje da su igre u Italiji i svetu mnogo kompleksnije od onoga kako bi “naivna levica” htela da nam ih predoči.

* Massimo D’ Alema, bivši komunista, premijer koji je zdušno podržao NATO bombardiranje Federativne Jugoslavije i dao vojnu bazu u Avianu odakle su poletali američki avioni.

 

Partija “Komunisti Srbije” daje punu podršku i izražava solidarnost svim nezavisnim kandidatima koji učestvuju na predsotjećim izborima 24.juna pod parolom “Ovaj drušveni poredak mora da se promeni”, koja je preuzela odgovornost  da služi kao izvor nade i glas radničke klase Turske. Iako ovi izbori koji su pod kontrolom totalitarnog režima i diktature jednog čoveka, nisu jedini put za borbu TKP, ovo će biti prilika da se promovišu ideje komunizma sve u cilju zaštite najugroženijih slojeva stanovništva. Partija Komunisti Srbije podržava odluke TKP da na predsedničkim izborima koji se održavaju istog dana, ne podrže nijednog kandidata.

 

Dragi drugovi, Partija “Komunisti Srbije”  osudjuje politiku američke administracije i njenih izraelskih saveznika koja je u suprotnosti sa Poveljom UN. Naša partija je takođe zabrinuta zbog mogućnosti eskalacije događaja koji bi doveli do katastrofalnog rata sa nesagledivim posledicama za mir i stabilnost u tom regionu. Protivimo se uvođenju sankcija protiv Iranskog naroda koje bi dovele do teškog ekonomskog stanja, a što bi najviše pogodilo najsiromašnije delove stanovništva. Neće biti trajnog mira ne samo na Bliskom Istoku, već i u celom svetu, sve dok ne bude srušen kapitalizam. Drugarski pozdrav,
Partija „Komunisti Srbije“

APEL KOMUNISTIČKE PARTIJE IRANA ZA PODRŠKU NA SOLIDNETU-U

Mi, dole potpisane komunističke i radničke partije osudjujemo odluku Trumpove administracije – koja je u potpunoj suprotnosti sa svetskim javnim mnjenjem – u prihvatanju SAD-a iz sporazuma o zajedničkom sveobuhvatnom planu akcije (JCPoA) za 2015. godinu, i opasnim posledicama koje iz toga proizilaze.

Sjedinjene Države? povlačenje 8. maja 2018. godine iz sporazuma JCPoA – potpisano između pet Stalnih članova Saveta bezbednosti plus Nemačka (P5 + 1) i Iran – značajno je povećao napetost u regionu i povećao opasnost od novog razarajućeg rata na Bliskom istoku.    Osuđujemo i ponovno uvodjenje ekonomskih i bankarskih / monetarnih sankcija za Iran, što bi predstavljalo nezakonito kršenje međunarodnog sporazuma koji je ratifikovao Savet bezbednosti UN-a. I UN i IAEA su kritikovali povlačenje SAD i potvrdili da je Iranska strana ispunila sve svoje obaveze prema JCPoA.  Akcije i politika američke administracije u vezi sa Iranom bile su – i dalje su usklađene sa onima iz vlada Izraela i Saudijske Arabije. Nedavna vojna agresija protiv Sirije, uključujući vazdušne napade koje su izvršile izraelske snage, pojačala je mogućnost sveobuhvatnog rata.  Mi, dole potpisane partije, zabrinuti smo da ako se trenutni tok eskalacije agresije SAD i njenih saveznika na Bliskom istoku ne smanji i odmah ne zaustavi, onda postoji mogucnost za novi katastrofalni rat, sa nepredvidivim posledicama za mir i stabilnost u regionu.   Naše partije oštro osuđuju bilo kakav vojni napad na Iran i / ili upotrebu ekonomskih sankcija koje bi dovele do gladovanja naroda u toj zemlji. Nadalje verujemo da će ove akcije imati katastrofalni uticaj na kontinuiranu borbu Iranskog naroda za mir, suverenitet, socijalnu pravdu, kao i ljudska i demokratska prava.  Budućnost Irana i njegovog političkog sistema je unutrašnje pitanje iranskog naroda i samo njih – i odbijaju strane intervenciji na svoju zemlju pod bilo kojim izgovorom.  Partije potpisnice ove izjave pozivaju sve snage da se na globalnom nivou angažuju na miru i razoružanju kako bi osudile politiku konfrontacije američke administracije i njenih izraelskih saveznika koji su u suprotnosti sa Poveljom UN. Trebali bi da se trude da osiguraju da nijedna vlada u svetu ne podržava sankcije protiv Irana i ne podleže pritisku Sjedinjenih Država.

Све наше чланове и симпатизере обеваштавамо да на овој страници нашег сајта могу прочитати 13-ти број часописа “Комунист”. Сви заинтересовани могу преузети бесплатан штампнани примерак часописа у седишту наше партије,понедељком, средом и петком у термину од 10.00-13.00h.

Кликом на доњи линк отвориће вам се часопис у PDF формату.

Komunist 13-2018 Konacno

Делегација Партије „Комунисти Србије“ 25.маја 2018.године, поводом Дана Младости и годишњице рођења Маршала Јосипа Броза Тита положила је венац  у „Кући Цвећа“. И ове године „Кућу Цвећа“ посетило је неколико хиљада грађана из  свих република СФРЈ. Нажалост, више је било посетилаца из бивших YU република, него из Србије. Поред наше делегације били су присутни и чланови делегације Југословенске Комунистичке Партије Црне Горе, СКС, борачких и других прогресивних организација, као и грађана који поштују лик и дело Друга Тита. Овом приликом акитвисти Партије „Комунисти Србије“ подели су преко хиљаду бројева часописа „Комунист“. Приоритет је био да часопис буде подељен грађанима из других република. Ово је још увек једини комунистички часопис који се штампа на просотрима бивше ЈУГЕ.

Некада је Дан Младости био свечано обележаван слетом на стадиону ЈНА. Не само као обична манифестација, већ је то био израз гаранта свакоме омладинцу сигурне и просеперитетне будућности у сопственој домовини.

Данас омладина Србије и Југославије не види будућност у сопственим државама због чега је прунуђена да своју „срећу“ потражи у иностранству. Толико је добро у Србији да 80% анкетиране омладине жели да напусти своју земљу, а актуелна власт поред ових чињеница жели да покаже да је Србије Елдорадо за све грађане.

Безобразно, примитивно и равногорски оријентисано осбоље музеја Историје Југославије захтевало је да партијски штанд буде два пута померен са места где је годинама стајао.

И овај Дан Младости као и сви други датуми везани за историју СРФЈ, све власти од разбијања заједничке нам домовине  с намером умањују историјски значај овог Величанственог Празника, који сведочи о хуманом друштву које није забележено у светској историји!

ЖИВЕО ДАН МЛАДОСТИ!

ЖИВЕЛИ НАРОДИ И НАРОДНОСТИ СФРЈ!

Поводом Дана Младости 25.маја 2018.године овим путем позивамо све чланове и симпатизере да се у 10.00h окупимо испред „Куће Цвећа“. Том приликом биће бесплатно подељен нови број нашег часописа.

   COORDINAMENTO NAZIONALE PER LA JUGOSLAVIA

– ITALIJANSKA KOORDINACIJA ZA JUGOSLAVIJU

(skraćeno „JUGOCOORD“ ili „CNJ“)

 

 

KO SMO

Jugocoord je društveno korisno neprofitno udruženje, zvanično registrovano 2007. godine, ali “naslednik” je i grupa i inicijativa iz devedesetih godina prošlog veka. Prema Statutu, udruženje

formiraju italijanski i strani državljani koji se na različite načine i po različitim osnovama bave jugoslovenskim problematikama, vezanim to jest za geografski, kulturni i politički prostor rasparčane Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije. Jugocoord se zasniva upravo na vrednostima na kojima je bilo zasnovano pola veka mirnog života i razvoja Jugoslavije, protiv svake secesije i protiv bilo kakvog nacionalističkog ili etnicističkog kontrasta, počev od Narodnooslobodilačke borbe, u kojoj je zajedno sa ostalima učestvovalo i na hiljade Italijana. Nastojimo da našim aktivnostima damo učinak u popravljanju duboke istorijske i kulturne nepravde i ogromne dezinformacije o jugoslovenskim zbivanjima, kao i o događajima sa naše istočne granice: takvo dugogodišnje nasledstvo je u Italiji posledica nacionalizma koji je sledio ujedinjenje zemlje, kolonijalnih aneksija i fašizma, hladnog rata, rasparčavanja SFRJ. U tom kontekstu osećamo da delujemo u duhu zajedničke borbe jugoslovenskih i italijanskih partizana protiv nacifašizma.

Osnovano u toku talasa protesta protiv rata koji se vodio protiv Jugoslavije, Udruženje se u okviru antimilitarističkog pokreta i italijanske antikapitalističke levice uvek zalagalo za održavanje pažnje na ove tematike. U tom cilju Jugocoord podržava sve važnija događanja i kampanje protiv rata, imperijalizma, rasizma i neofašizma, učestvujući na demonstracijama, mitinzima, festivalima. Antifašistički stav Jugocoord-a ne odnosi se samo na prošlost, već i na aktuelno oživljavanje fašizma u Evropi, pa čak i u okviru levice – odatle i stvaranje dosijea i konferencije “Lažni prijatelji” (2013), gde se razmatra problem infiltracije nacionalističke desnice i fašista u antiimperijalističke borbe. U vreme kada se nekim problemima niko nije bavio, često je usamljeni glas udruženja skretao pažnju na pitanja koja su tek kasnije ulazila u javne rasprave, ili su bar postajala teme najobaveštenijih komentatora. Neka od njih su: mehanizmi strateškog dezinformisanja (“fake news”); odgovornosti Zapada u eskalaciji radikalnog islamizma (i sumnje u dinamike 11. septembra); distorzije i zloupotrebe “međunarodnog legaliteta”; italijanska propaganda o “fojbama” (jame) i “egzodusu” (iseljavanje Italijana sa jugoslovenskih teritorija posle II svetskog rata); instrumentalizovanje nacionalnih pitanja i mikro-nacionalizmi; nemačka dominacija i protivnarodno i revanšističko osnivanje Evropske unije; neokolonijalni karatker novih malih “republika” nastalih nakon kolapsa socijalističkih država; antislavističke predrasude, dominantne na svim nivoima naše kulturne i političke stvarnosti, uključujući i akademske krugove.

 

ŠTA SMO URADILI

Koordinacija je uvek posvećivala mnogo pažnje i energije kontra-informacijama o svim pomenutim pitanjima. Osnovala je radio programe (emisija “Jugoslavenski glas” na radio-stanici Radio Città aperta postoji već 25 godina), newsletter (“Jugoinfo”) i internet sajt (http://www.cnj.it/), već veoma bogat dokumentacijom, sa stranicama posvećenim NATO bombardovanju 1999. godine, međunarodnom i internacionalističkom karakteru Pokreta otpora, jugoslovenskim partizanima u italijanskom Pokretu otpora, slučaju Milošević i “ad hoc” sudu u Hagu… Jugocoord-a se osim Balkanom bavi i drugim, širim međunarodnim i nacionalnim scenarijima, kao i socijalnim pitanjima uopšte: na primer, nakon izbijanja krize u Ukrajini/Donbasu, udruženje učestvuje u sakupljanju i objavljivanju informacija, promoviše javne inicijative i učestvuje u njima; tokom godina odazvalo se apelima i mobilisalo se u aktivnostima vezanim za palestinsko pitanje; učestvovalo je u demonstracijama i izrazilo pozicije, putem javnih saopštenja i interpelacija institucija, u vezi sa situacijom romskih izbeglica u Italiji.

Teško je ukratko nabrojati sve inicijative i dostignute rezultate Jugocoord-a. Prva značajna javna inicijativa naše Koordinacije održana je u Torinu 4. maja 2002: premijerna italijanska prezentacija dokumentarnog filma BBC-a “Fašistički legat”, o zločinima kolonijalizma i italijanskog fašizma, originalno titlovanog za tu priliku. Da bi se ​​suprotstavila eskalaciji istorijskog revizionizma na temu italijanske odgovornosti u Drugom svetskom ratu, a naročito po pitanjima koja se odnose na tzv. Istočnu italijansku granicu, Koordinacija je takođe promovisala ili ko-promovisala više debata i konferencija (npr. u gradu Sesto San Đovani [Sesto S. Giovanni], kraj Milana, 2008. godine i, nedavno, “Dan sećanja, bilans” u Torinu, 2018); doprinela je objavljivanju raznih akata i drugih tekstova, konstituisanju komiteta i inicijativa u cilju kontra-informisanja – značajan je sajt www.diecifebbraio.info (10. februara obeležava se „Dan sećanja”), kao i postavljanju izložbe “Glava za zub. Fašistički zločini u Jugoslaviji 1941-1945”. Kao posledica bavljenja ovim temama, udruženje Jugocoord često se nalazilo u centru polemika, sporova i pravnih postupaka.

Interesovanje za istorijska pitanja i borbu protiv fašizma ogleda se i u događanjima prevashodno kulturnog, filmskog i pozorišnog karaktera u sopstvenoj proizvodnji, kao što su: dokumentarni film o liku Radeta Končara; pozorišni komad “Drug Gojko” (napisao i glumi Pietro Benedeti [Benedetti]), fokusiran na figuru Nela Marinjolija (Nello Marignoli), italijanskog partizana učesnika u jugoslovenskom Pokretu otpora; predstava “Jasenovac, beseda tišine” (autora i glumca Dina Parote); susreti i prikazivanje filmova poznatih reditelja (npr. Lordan Zafranović). Sa istarsko-srpskim rediteljem Nikolom Lorencinom bavili smo se italijanskim dobrovoljcima – garibaldincima – u Srbiji i, generalno, o bratskoj vezi renesansnih pokreta u Srbiji/Jugoslaviji i Italiji: prošle godine promovisali smo četiri javne inicijative na ovu temu u različitim gradovima, a u pripremi su i nove slične incijative.

Što se tiče kontra-informisanja o jugoslovenskim ratovima, koje je u temeljima našeg postojanja, organizovali smo više konferencija, od kojih su najvažnije “Prolazeći i dalje kroz Jugoslaviju…” (Trst 2002) i Međunarodni susret “TARGET” u Vićenci 2009, na desetogodišnjicu NATO bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije. Učestvovali smo i u prevođenju, uređivanju i objavljivanju knjiga kao što su: “Ratne laži ” (J. Elzeser), “Koridor. Putovanje kroz Jugoslaviju u ratu” (J.T.M. Viskonti), “U odbranu Jugoslavije” (S. Milošević), “Ljudi i neljudi” (G. Jelisić). Pored kontra-informativnih kampanja, podržali smo u više navrata i konkretnu materijalnu solidarnost sa žrtvama imperijalističkog i bratoubilačkog rata i, s obzirom na to da u Italiji postoji mnoštvo udruženja posvećenih ovom cilju, Jugocoord je često popularisao i promovisao njihove inicijative, a u više slučajeva je izdvojio i sopstvena sredstva za neke od projekata, kao na primer: međunarodno „usvajanje na daljinu” dece radnika – žrtava bombardovanja, stvaranje arteških bunara za snabdevanje vodom na Kosmetu, funkcionalna podrška udruženju “Međunarodna radnička solidarnost” (UMRS) iz Kragujevca, sakupljanje pomoći za poplavljeno stanovništvo. Već pre nekoliko godina Jugocoord je preuzeo na sebe inicijative gostoprimstva i kulturno-obrazovne razmene sa decom, mladima i školama sa Kosova i sa područja Kraljeva, “Most za … Sutra!” i “Na more con Amore” („Na more s ljubavlju”).

U cilju odbrane istorijskog sećanja i vrednosti partizanskog internacionalizma, već 7-8. maja 2005. godine Jugocoord je u Rimu organizovao međunarodni skup “Partizani!”, na 60-godišnjicu Oslobođenja od nacifašizma. Članovi našeg udruženja su među protagonistima projekta ponovnog otkrivanja sudbina jugoslovenskih partizana u Apeninima, na osnovu koga je zatim objavljena i knjiga “Jugoslovenski partizani u italijanskom Pokretu otpora” (Odradek, Rim, 2011), u čijoj je promociji Jugocoord imao ključnu ulogu. Ova tema se sve više produbljuje i razvija, što pokazuje i organizacija – 2017. godine u Bolonji – konferencije o prisustvu jugoslovenskih i sovjetskih partizana u našem Pokretu otpora, kao i nabavljanje retkih materijala o ovim pitanjima za naš Dokumentacioni centar.

 

ŠTA RADIMO

Postojanje ovog centra moguće je zahvaljujući značajnom nasledstvu koje nam je testamentom ostavio drug Đuzepe Tore (Giuseppe Torre), preminuo 2014. godine. Kupili smo i opremili sedište udruženja u Bolonji, pod nazivom Dokumentacioni centar „Đuzepe Tore”, u kome su opremljeni Biblioteka i Arhiv i gde organizujemo kulturne i obrazovne aktivnosti za članove. U specijalističkoj biblioteci mesto su našle mnoge knjige koje više nisu u katalozima izdavača ili su iz drugih razloga nedostupne u Italiji: dela o odnosima između zemalja sa dve obale Jadranskog mora, o partizanskom internacionalizmu, kulturi i istoriji naroda Balkana, o socijalističkim zemljama, a posebno o SFR Jugoslaviji. U Arhivu se čuvaju i lični dokumentarni fond našeg prijatelja, druga Dragutina “Draga” Ivanovića, crnogorskog partizana interniranog u mestu Kolfiorito (Colfiorito) i borca u italijanskom Pokretu otpora, materijali književnika Marka Aurelija Rivelija, poznate umetnice Milene Čubraković i naših članova.

Arhiv je na raspolaganju za smeštaj dokumentarnih fondova nekadašnjih boraca, naučnika, istraživača i aktivista koji žele da ih ustupe nama, kako bi se sprečilo, kao što se prečesto događa, da se zagube ili “sahrane” u ustanovama koje nisu stvarno zainteresovane za to da priče i sećanja militantnog internacionalizma budu adekvatno vrednovane.

Zahvaljujući legatu „Tore” započeli smo i druge važne kampanje.

• Jedna od njih zove se “Mreža sećanja i prijateljstva Centralnih Apenina” i ima za cilj obnavljanje kulturne i/ili istorijske baštine nekih od opština centralne Italije pogođenih nedavnim zemljotresima. Posebno bismo želeli da zaštitimo sećanja na prisustvo jugoslovenskih antifašista iz godina 1941-44. Projekat trenutno pokriva sledeće četiri opštine:

– Vale Kastelana (Valle Castellana), u pokrajini Abruco (Abruzzo), u kojoj se sakrivao i borio već pomenuti drug Drago Ivanović;

– Akuasanta Terme (Acquasanta Terme), u pokrajini Marke (Marche), gde se nalazi Međunarodno partizansko groblje naselja Poca (Pozza), Umito i Pito, gde su sahranjene žrtve masakra od 11. marta 1944. godine, uključujući i 15 jugoslovenskih antifašista;

– Monte Kavalo (Cavallo), Marke, gde smo “otkrili” Isposnicu Romita (Eremo della Romita) i želeli bismo da doprinesemo njenom obnavljanju i valorizaciji. Na ovom mestu se 20-21. maja 1944. odigrao nacifašistički napad na tamo okupiljene partizane (četvorica ubijenih, od kojih jedan Jugosloven);

– Folinjo (Foligno), u Umbriji, gde smo Opštini predložili postavljanje spomen ploče na mestu nekadašnjeg koncentracionog logora “Kazermete” (Casermette) u Kolfioritu (Colfiorito), odakle je izbegla većina antifašista koji su zatim postali protagonisti Pokreta otpora u pokrajinama Marke i Abruco. U cilju promocije ovog predloga planirali smo jednu konferenciju sa pozorišnom predstavom na samom mestu bivšeg koncentracionog logora, koja će biti održana tačno na 75-godišnjicu bekstva iz logora, tj. 22. septembra 2018. godine.

Kampanja „Mreža sećanja i prijateljstva Centralnih Apenina” bi potencijalno mogla da uključi i mnogo veći broj lokaliteta na ovom širokom području pogođenom zemljotresima 2016-2017. godine, imajući u vidu ogromnu geografsku površinu na kojoj su se odigrali ponovno otkriveni događaji opisani u knjizi “Jugoslovenski partizani u italijanskom Pokretu otpora”.

• Već u prošlosti Jugocoord se trudio da olakša objavljivanje dragocenih bisera jugoslovenske književnosti u Italiji, kao što je delo “Tebi, moja Dolores” Saše Božović (prevod Đakoma Skotija [Giacomo Scotti], Odradek, Rim 2008). Trenutno, jedna od naših kampanja ima za cilj pokretanje biblioteke pod naslovom „OrientaMenti” (“Smernice”, ili “Orijentisanje umova”, igra reči, prim. prev.) u okviru kataloga jednog italijansko-nemačkog izdavačkog preduzeća. Prva publikacija (već u štampi) ima za temu kulturno – istorijsko i umetničko – blago srednjovekovne Srbije: radi se o divulgativnom tekstu stručnjaka Roze D’Amiko (Rosa D’Amico), istoričara umetnosti i člana našeg Naučno-umetničkog komiteta. U planu je da koristimo ovu biblioteku za objavljivanje tekstova raznih vrsta i na različite teme, koje ćemo pisati, uređivati ili jednostavno “sponzorisati”.
• Naša Koordinacija je tokom godina razvila radikalnu kritiku “ad hoc tribunala” u Hagu, a testament Tore izričito zahteva da se ova tendencija nastavi. Zbog toga smo u saradnji sa udruženjem Sloboda iz Beograda pokrenuli konkurs za dve nagrade koje će se dodeljivati neobjavljenim esejima/stručnim radovima koji kritički analiziraju aktivnost ovog suda.
• Jugocoord je zauzeo stav i na temu lingvističkog pitanja o srpskohrvatskom jeziku dokumentima, konferencijama i zauzimanjem javnih stavova, koristeći savete stručnjaka, kao što je slavista Ljiljana Banjanin. Udruženje je nedavno započelo kurseve srpskohrvatskog jezika u Torinu, što nameravamo da ponovimo i u drugim gradovima.
• Najzad, uspeli smo da nastavimo i sa donacijama u cilju podrške jugoslavističkih organizacija i radnika u bivšim federativnim republikama, uključujući tu i “Komuniste Srbije”: čast nam je što smo započeli jednu ovako važnu saradnju.

 

NAČIN PRISTUPANJA UDRUŽENJU

Kao zvanično priznato neprofitno društveno korisno udruženje, svake godine dobijamo od države jedan mali iznos koji se računa na osnovu procenta broja građana koji odluče da nas izaberu za korisnike “5 promila” (obavezni godišnji doprinos u društveno korisne svrhe) u svojim poreskim prijavama prihoda. Međutim, sigurno je da su nam za realizaciju mnogih projekata potrebni i drugi resursi, jer nasledstvo koje nam je ostavio Đuzepe Tore pre ili kasnije neće biti dovoljno. Zato je sa ekonomskog stanovišta i dalje od osnovne važnosti doprinos građana koji se lično pridružuju našem udruženju.

Članstvo u Udruženju je individualno. Mogu da mu pristupe svi koji dele ciljeve Udruženja i daju svoj doprinos za postizanje istih putem svoje lične i dobrovoljne aktivnosti.

Da bi se postalo punopravni član neprofitnog udruženja Jugocoord, neophodno je da se:

– bude predstavljen od strane drugog člana;

– slaže sa sadržajem njegovog Statuta;

– doprinosi uplatom godišnje članarine u iznosu od najmanje 15 evra;

– popuni, potpiše i preda Obrazac za primanje u članstvo.

Postoji takođe i članstvo kao simpatizer. Za razliku od punopravnog člana, simpatizera ne mora da predstavi drugi član, ali on nema pravo glasa niti može da bude izabran na funkcije udruženja. Može da učestvuje na Skupštinama članova udruženja samo kao posmatrač.