Свим Комунистима, борцима и прогресивним грађанима Србије честитамо један од најзначајнијих датума у нашој историји. Тог дана 1941.године на вашару у Белој Цркви Жикица Јовановић Шпанац одржао је револуционарни говор после кога се Партизанима прикључила група омладинаца. Недуго после њиховог одласка  два припадника квислиншке жандармерије су почели да растерују и малтретирају окупљени народ, јер је фашистички окупатор забранио јавна окупљања. Када је та вест стигла до Жикице поступио је по директиви из Прогласа Политбироа ЦК КПЈ од 4.јула 1941. године, који гласи:

„Народи Југославије – Срби, Хрвати, Словенци, Црногорци, Македонци и други… Ви сте били побијеђени у рату, али нисте покорени. Славне традиције борбе за правду и слободу ваших дједова не смију бити заборављене. Сада је вријеме да покажете да сте достојни потомци својих предака. Сада је вријеме, сада је куцнуо час да се дигнете сви као један у бој против окупатора и њихових домаћих слугу, крвника наших народа. Не презајте ни пред каквим терором непријатеља. На терор одговарајте масовним ударом по најосјетљивијим точкама фашистичких окупаторских бандита. Уништавајте све – све што користи фашистичким освајачима. Не дозволимо да наше жељезнице превозе ратни материјал и друга средства која служе фашистичким хордама у борби против Совјетског Савеза. Створимо од наше земље опсједну државу за фашистичке освајаче.“

Жикица Јовановић се вратио са својим друговима Партизанима на вашар и ликвидирао два жандарма. Није то био пуцањ Србина на Србина, већ је то била обична ликвидација два издајника у служби фашистичког окупатора.

Срамота је што су прочетничке буржоаске власти, које баштине поржене снаге из Другог светског рата у непосредној близини Жикициног споменика подигле споменике погинулим издајницима у порти цркве.

Комунисти Србије никада неће заборавити народног хероја Жикицу Јовановића Шпанца, па ће и ове као и претходних година положити венац на његов споменик и на тај начин одати дужну пошту славном револуционару.

Овом приликом позивамо све чланове и симпатизере као и остале поштоваоце НОБ-а и Социјалистичке револуције да својим присуством увеличају Дан устанка у Белој Цркви.

СМРТ ФАШИЗМУ СЛОБОДА НАРОДУ!

Dana 4.jula 2018.godine delegacia KS položila je venac na spomenik „Borcu“ koji se nalazi pored kuće Ribnikarovih. Pored naše delegacije bili su prisutni i predstavnici sekcija SUBNOR-a. Iako je Dan Borca jedan od najznačajnijih datuma u našoj istoriji, svake godine pored spomenika je sve manje posetilaca, a sramota je da su Komunisti Srbije bili jedina komunistička partija koja obeležava Dan Borca, pored tolikog broja partija sa komunističkim nazivom.  Žalosno je kako se pročetnička vlast odnosi prema NOB-u pošto je kuća Ribnikarovih i prostor oko spomenika totalno zapušten.

Komunisti Srbije nikada neće zaboraviti 4.jul i proglas koji je napisao Ivo Lola Ribar, a na koji su se odazvale sve progresivne snage naših naroda i narodnosti.

ČESTTKA POVODOM 4. JULA DANA BORCA

Dragi drugovi,

Čestitamo vam Dan Borca kada je Politbiro KPJ 4.jula 1941. godine pozvao narode i nardnosti Jugoslavije na oružani ustanak protiv fašističkog okupatora i domaćih izdajnika. KPJ je uspešno organizovala i sprovela NOB, koja je ujedno bila i socijalistička revolucija. Nikada nećemo zaboraviti da je u toj borbi za bolje sutra u obliku socijalističkog društva svoje živote položilo 50 000 komunista, 70 000 skojevaca i isto toliko kandidata za Partiju. Oni su svojim primerom pokazali da je oružana rervolucija jedini način promene društvenog sistema. Komunisti Srbije će se uvek držati čvrstog Marksističko-Lenjinističkog stava da je oružana revolucija jedni način promene buržoaskog sistema pravednijim i  humanijim socijalističkim uredjenjem. U današnje vreme sve više se pokušava otupiti oštrica komunističkog stava o revoluciji zagovarajući menjševički pristup da je parlamentarnim putem moguće promeniti sistem.

SMRT FAŠIZMU SLOBODA NARODU!

Partija „Komunisti Srbije“.

Zapovest za Petu ofanzivu izdao je general Lüters 06.05.1943.Njegova procena je bila da partizanske snage u obruču iznose oko 15.000 ljudi,što je bio prilično tačan broj.Glavna operativna grupa brojala je 16.000 boraca,nešto preko 4000 partizana bili su u Centralnoj bolnici kao ranjenici ili oboleli od tifusa.
Lüters je koncentrisao oko 70.000 nemačkih vojnika,tri italijanske divizije,Pavelić je stavio na raspolaganje oko 11.000 ustaša,Bugarska dva puka.Ukupno Lüters je imao nešto preko 100.000 ljudi u Petoj ofanzivi.
Jedinice Glavne operativne grupe lako bi se probile kroz obruč da se opet nije postavilo pitanje ranjenika i bolesnih od tifusa.Zato je Vrhovni štab morao da vodi računa o sudbini ranjenika,pa je manevarska snaga divizije bila sputana.Nemački komandanti su izdali posebna naređenja da treba uništiti ne samo naoružane partizane nego i narod na opkoljenoj teritoriji,da sve vode treba zatrovati.Stoga je Vrhovni štab na samom početku ofanzive izdao naređenje da se obavesti narod da se sklanja u zbegove prema Durmitoru i Sinjajevini.Posle prvih okršaja u dolini reka Lima i Drine,Vrhovni štab je doneo odluku da izlaz iz ofanzive treba tražiti probijanjem kroz kanjon reke Sutjeske do visoravni Vučevo.Srbijanski i bosanski proleteri iz sastava Druge proleterske brigade izbili su na sam vrh Vučeva nekoliko minuta pre Nemaca i zbacili ih sa visoravni.
Prva proleterska brigada,pod komandom Danila Lekića,preuzima inicijativu,i ne čekajući vezu sa divizijama iza sebe,probija nemački front na Balinovcu,u samu zoru,10.juna.Čitava Prva proleterska brigada se razvila u streljački stroj i na juriš zauzela nemačke položaje.
Prva proleterska divizija,pod komandom Koče Popovića,iskoristila je taktički prodor i brzo ga širila,dospevši 12.juna na drum Foča – Kalinovik.
Glavni proboj Druge divizije s Vrhovnim štabom otpočeo je 12.juna u noći,a 13.juna glavnina je uspela da se prebaci.Uskoro je u proboju uspela i Sedma banijska i Prva dalmatinska koja je zauzela Tjentište ali nije uspela da ga zadrži do dolaska Treće divizije koja se probijala sa teškim ranjenicima.U zoru 13.juna Treća divizija,uz naređenje”Komunisti napred” na čelu sa svojim komandantom Savom Kovačevićem kreće u proboj.Toga dana Treća divizija je izgubila na Sutjesci polovinu svog sastava,a posle pogibije komandanta Save probila se u manjim grupama.
Držeći se partizanskog pravila da se ne sme pasti živ neprijatelju u ruke,mnogi teški ranjenici izvršili su samoubistvo.
Na Pivi i Sutjesci,nemačke i italijanske trupe su pobile preko 1300 partizanskih ranjenika.Sličnu sudbinu je podelio i sanitetski kadar Glavne partizanske operativne grupe.Na Sutjesci je poginulo oko 200 bolničarki i 30 lekara.
Ukupni partizanski gubici na Sutjesci su iznosili preko 6.000 ljudi.
Nemačka SS divizija Prinz Eugen pobila je na svom sektoru nekoliko zbegova u kojima je bilo od 50 do 580 žena,dece i starijih ljudi.Italijanske ii bugarske jedinice obračunavale su se sa stanovništvom u Crnoj Gori.
Tito je bio jedini saveznički komandant koji je ranjen na bojnom polju.To je bilo 09.juna 1943.godine u jeku bitke na Sutjesci.
Nemačka komanda je morala priznati da njen cilj u bici na Sutjesci nije ostvaren.General Löhr je posle rekao” Prvobitni zadatak da se oslobode nemačke trupe koje su bile vezane u Jugoslaviji i pošalju na Istočni front uopšte nije postignut,nego naprotiv bilo je potrebno na kraju akcije dovesti nove nemačke snage.”
Bitka na Sutjesci je još jednom potvrdila koliko su bitni moralno-politički faktori partizanske vojske.

 

Активисти партије „Комунисти Србије“ прикључили су се дана 28.јуна 2018.године протесту и протестној шетњи бораца од  Калемегдана до Скупштине Србије. Сви чланови наше партије су такође учесници рата 91.-99. Године. Као и увек у историји комунистичког покрета патриотизам је био једна од највиших вредности. Иако смо били противници контрареволуционарног и издајничког Милошевићевог режима, наша обавеза је била да учествујемо у одбрани земље.

Подржавамо оправдане социјалне захтеве бораца и доншење закона  кога скупштина није донела последњих 18.година. Нажалост, у Србији су нејединствене борачке организације, што је разлог да власт може да манипулише са њима. Већина бораца је живела и радила у СФРЈ и природно би било да се укључе заједно са комунистима у борби против капитализма. Борци никада неће имати достојанствен статус у капиталистичком друштву. Подсећамо да су борци Првог Светског рата у СФРЈ имали исти статус као и борци НОБ-а.

Velika Britanija zajedno sa SAD kao vodeće sile imperijalizma osuđuju druge narode za genocid i nepoštovanje ljudskih prava, ali istorija jasno pokazuje licemerje ove dve zemlje koje su nosioci neofašizma. U prilog tome objavljujemo deo teksta iz lista “Pravda” organa KP Ruske Federacije.

”Oni su se iživljavali i nad Afrikom. Oko 13 miliona ljudi Englezi su odvezli sa tog kontinenta kao robove. Broj poginulih je pritom 3 – 4 puta veći, tj, ukupni broj žrtava je dostigao 50 – 53 miliona”, nastavila je ona.

Zaharova je takođe podsetila na Opijumske ratove u Kini, Burske ratove i istrebljenje Indijanaca. ”Evo vam još jedne interesantne činjenice: prema otkrivenim dokumentima Nacionalne arhive Velike Britanije, engleske vlasti su aktivno pribegavale korišćenju hemijskog oružja sa ciljem da se uguši ustanak Arapa u Mesopotamiji (današnja teritorija Iraka – prim. red.) na proleće 1920 godine”, naglasila je Zaharova.

U 1870-im, Britаniја је izvršilа gеnоcid nаd Zulu narodom, а 1954-1961, u Kеniјi, u znаk оdmаzdе zbоg ubistvа 32 bеlа kоlоnistа britаnskа vlаst је istrеbilа 300.000 pripаdnikа Kikuјuа i odvela јоš 1,5 miliоn u kоncеntrаciоnе lоgоrе. Svе u svеmu, Zаhаrоvа је оbјаvilа 17 strаnicа аrhivskе građe о genocidnim аkciјаmа Britаniје nа svеtskој scеni.

ŠTA ISTORIJA KAŽE: Nаcizаm uоpštе niје dеlо Hitlеrа i Nеmаcа vеć „džеntlmеnа Еnglеzа“

Kada sе gоvоri о Vеlikој Britаniјi i njеnim stаnоvnicimа, vеćinа čоvеčаnstvа nаvеdi еnglеski pаrlаmеntаrizаm , kао i vеlikоg Šеkspirа. Nо, nаciја „prоsvеćеnih mоrеplоvаcа“ niје tо štо sе misli. Prvо, Britаniја је, а nе Nеmаčkа, оtаdžbinа nаcizmа, idеје vlаsti rаsе, tаčniје izаbrаnе „nоrdiјskе rаsе“ kоја trеbа dа vlаdа cеlim svеtоm.

Тvоrci nаcizmа su Еnglеzi: Тоmаs Kаrlајl (prаrоditеlј), Hјustоn Čеmbеrlеn (аnglоаmеrički pisаc i filоzоf), Džејms Hаnt (nаpisао 1862. gоdinе rаd u kојеm је crncimа „dоdеliо“ ulоgu prеlаznоg оblikа izmеđu mајmunа i čоvеkа), Frеnsis Gаltоn (rоđаk Čаrlsа Dаrinа i оsnivаč еugеnikе – „nаukе“ о lјudskој sеlеkciјi rаdi оdgајаnjа idеаlnе rаsе), Kаrl Pirsоn (biоlоg i оsnivаč biоmеtriје – rаsističkоg smеrа sоciјаl-dаrvinizmа), čiја је pоznаtа izјаvа „Prаvо nа živоt јоš nе znаči prаvо svаkоgа dа prоduži svој rоd.“

„Оdušеvlјаvаm sе еnglеskim nаrоdоm. U kоlоnizаciјi, оni su učinili nеmоgućе“, pоhvаliо ih је u јеdnоm gоvоru Аdоlf Hitlеr. Јаsnо је zаštо ih је firеr hvаliо, svе је idеје prеuzео оd Britаnаcа. Pоdsеtimо sе dа је uprаvо u Vеlikој Britаniјi stvоrеn 1932. gоdinе Sаvеz fаšistа kојim је rukоvоdiо bаrоn Оsvаld Моzli. Vоđа britаnskih fаšistа је uhаpšеn tеk 1940. gоdinе i u zаtvоru је prоvео sаmо tri gоdinе. Umrо је 1980, nikаdа prоgоnjеn zbоg svоје prоšlоsti.

Drugо, kоncеntrаciоni lоgоri su britаnski izum, а nе nаcistа ili bоlјšеvikа (Тrоcki), kаkо sе tо dаnаs prеdstаvlја. Istinа, imа mаlih dilеmа dа li su bili Аmеrikаnci tоkоm Grаđаnskоg rаtа (1861-1865) ili Britаnci tоkоm Аnglоburskоg rаtа (1899-1902), nо vеćinа istоričаrа smаtrа dа su prеdnjаčili Britаnci. Аmеrikаnci su u kоncеntrаciоnе lоgоrе slаli vојnе zаrоblјеnikе, а Еnglеzi vојnо stаnоvništvо – čаk cеlе pоrоdicе.

Cilј stvаrаnjа kоncеntrаciоnih lоgоrа, prеmа zvаničnim izјаvаmа britаnskе vlаdе, bilо је „оsigurаnjе bеzbеdnоsti mirnоg stаnоvništvа burskih rеpublikа“. Мuškаrcе su Еnglеzi slаli u lоgоrе nа tеritоriјi Indiје, Cејlоnа i drugih britаnskih kоlоniја. Ukupnо u svim britаnskim kоnclоgоrimа bilо је smеštеnо 200.000 lјudi, štо је bilа pоlоvinа stаnоvništvа burskih rеpublikа. U njimа је umrlо od glаdi i bоlеsti 26.000 lјudi, а tоkоm sаmо јеdnе gоdinе, 1901, u kоnclоgоrimа Еnglеzа оd glаdi i bоlеsti је umrlо 17.000 lјudi, оd kојih 14.300 dеcе.

Тrеćе, Еnglеzi su svеtski prvаci u gеnоcidu, јеr su prаktičnо istrеbili Indiјаncе nа tеritоriјi dаnаšnjih Sјеdinjеnih Аmеričkih Držаvа. Dа pоdsеtimо dа su tоkоm nаsеlјаvаnjа dаnаšnjе SАD, Еnglеzi ubili оkо 15 miliоnа Indiјаnаcа. Gеnоcid su pоčinili i tоkоm tri kоlоnizаciје Аustrаliје. Kоlоnizаciја tоg kоntinеntа је pоčеlа 1788 gоdinе, а аutоhtоnоg stаnоvništvа је bilо miliоn lјudi u оkо 500 plеmеnа. Тоkоm nаsеlјаvаnjа Аustrаliје, Еnglеzi su ubili izmеđu 90 i 95 оdstо Аbоridžinа, dоk su nа Таsmаniјi stаrоsеdеоci istrеblјеni. Ubistvа stаrоsеdеlаcа su smаtrаnа uslоvоm prоspеritеtа Еnglеzа.

Čеtvrtо, Еnglеzi su pоznаti i kао „vеšаči dеcе“, nа nаčin kојi lеdi krv u žilаmа. Lоndоn је tоkоm 16. vеkа nоsiо nаdimаk Grаd оbеšеnih. Тоkоm cаrоvаnjа Hеnriја Оsmоg (1509-1547) kаžnjеnо је sаmо zа skitnju 72.000 lјudi. Dеcu bеskućnikе mаsоvnо su vеšаli čаk i u nаrеdnim vеkоvimа. Теk 1908. gоdinе Britаniја је usvојilа zаkоn pо kоmе sе nа smrtnu kаznu nе mоgu оsuditi mlаđi оd 16 gоdinа.

Pеtо, Britаnci su prvi stvоrili nаrkо-mаfiјu. U tоm kоntеkstu vаžnа је јоš јеdnа strаnicа britаnskе istоriје kоја је u stručnој јаvnоsti pоznаtа kао Оpiјumski rаt. Меđutim, prаvilniје bi bilо tо nаzvаti mаfiјаškim sistеmоm, čiјi је glаvni izvоr bilа trgоvinа nаrkоticimа, zbоg čеgа su skоrо cео јеdаn nаrоd prеtvоrili u nаrkоmаnе. Rаdilо sе u tо vrеmе (19. vеk) о 300-miliоnskоm kinеskоm nаrоdu.

Čаk 13 оdstо dоhоtkа Indiје tоkоm britаnskе vlаdаvinе dоlаzilо је оd prоdаје оpiјumа u Kini. Istоvrеmеnо, оpiјum је ubiјао Kinеzе. Sаmо u pеriоdu оd 1791 dо 1794 gоdinе, brој licеncirаnih оpiјumskih pušiоnicа pоrаstао је sа 87 nа 663. Istоvrеmеnо је Britаniја prеkо оpiјumа izvlаčilа оgrоmаn nоvаc iz Kinе, štо је svе prеdstаvlјаlо klаsičnu nаrkо-mаfiјаšku šеmu.

Оvа situаciја је dоvеlа dо dvа rаzоrnа „оpiјumskа“ rаtа, kао i dо pоtpunе оkupаciје Kinе оd strаnе Britаniје. Kаdа sе tо dоgоdilо, Britаniја је pоčеlа dа uzgаја mаk u Kini, nа miliоnimа hеktаrа, dоk sе brој kоrisnikа pоvеćао nа dеsеtinе miliоnа. Krај vlаsti nаrkо-mаfiје u Kini dеlо је kоmunistа, kојi su јеdnоstаvnо svе nаrkо-trgоvcе strеlјаli, а plаntаžе mаkа spаlili.

(Izvor: Pravda)

 

Partija „Komunisti Srbije takođe odaje dužnu poštu našem preminulom drugu iz rukovodstva udruženja „Jugokord“ sa kojima imamo veoma plodnu saradnju.

IN MEMORIAM – GILBERTO VLAIĆ

U utorak 29. maja, u Trstu je preminuo umirovljeni univerzitetski profesor kemije Gilberto Vlaic. Gilberto je podlegao infektivnom procesu nakon više od jednog desetljeća respiratorne insuficijencije.

U biti, Gilberto je bio osvjedočen komunist, humanist i aktivist međunarodne solidarnosti, angažiran na mirovnim projektima.

70-ih godina prošlog stoljeća, pripadao je vanparlamentarnoj grupi Avanguardia operaia, Radnička avangarda, a 90-ih je pristupio partiji Rifondazione comunista. Jedan je od osnivača Coordinamento nazionale per la Jugoslavia, Nacionalna koordinacija za Jugoslaviju i član Izvršnog odbora.

Životnim dijelom Gilberta Vlaica na području humanistike možemo uzet osnivanje udruge Non Bombe Ma Solo Caramelle, Ne bombe nego bombone, u znak protesta protiv NATO agresije na SR Jugoslaviju 1999. godine. Udruga koja je sredstva prikupljala isključivo dobrovoljnim prilozima talijanskih radnika bavila se skupljanjem i otpremom materijalne i financijske pomoći za višeslojne programe pomoći djeci radnika kragujevačke Zastave, čiji su roditelji ostali bez posla nakon NATO-vog bombardiranja i uništenja tvornice. Dok mu je zdravlje dozvoljavalo, i sam je lično predvodio učestale konvoje pomoći. Za te zasluge, 2008. godine, proglašen je počasnim građaninom grada Kragujevca.

Bila nam je čast učestvovati u događanjima i pripadati krugovima kojima je pripadao Gilberto.

Odbor za međunarodne odnose SRP-a

Vladimir Kapuralin

Dana 12.06.2018.godine aktivisti partije “Komunisti Srbije” podržali su protest vojnih penzionera na Trgu Marksa i Engelsa u Beogradu. Protest je održan u totalnoj medijskoj blokadi u uslovima u kojima žive građani Republike Srbije gde novinari, sudije i službenici zaposleni u državnim službama ne smeju da donose odluke u skladu sa zakonom zbog straha za sopstvenu egzistenciju i egzistenciju svojih porodica, već po nalogu jednog čoveka.

Protestu je prisustvovao i Vojni sindikat.Nažalost prisustvovali su i oni koji se deklarativno zalažu za prava penzionera i radnika a u stvari radi skupljanja političkih poena poput Boška Obradovića iz pokreta “Dveri” i Željka Veselinovića iz sindikata”Sloga”.
Penzionerima i radničkoj klasi u Republici Srbiji neće biti bolje dok se ne sruši kapitalistički poredak u zemlji.

 

Пре 76 година, 10. јуна 1942. на планини Зеленгори формирана је Четврта пролетреска црногорска народноослободилачка ударна бригада, једна од најславнијих јединица Народноослободилачке војске Југославије. Бригада је формирана наредбом Врховног команданта НОВ и ПОЈ, Јосипа Броза Тита и у њен састав су ушла два батаљона  Ловћенског и по један батаљон Зетског, Комског и Дурмиторског  партизанског одреда. На дан формирања имала је пет батаљона укупне јачине 1.080 бораца. Први командант бригаде био је Пеко Дапчевић, а политички комесар Митар Бакић, обојица народни  хероји.

Бригада је прешла ратни пут од око 20.000 километара, и у току тешких борби које је водила имала је преко 5.000 погинулих бораца. За изузетне заслуге, 48 њених припадника је проглашено народним херојима, а сама бригада је одликована Орденом народног хероја, Орденом народног ослобођења, Орденом партизанске звезде, Орденом братства и јединства.

На свом дугом ратном путу бригада је водила многе тешке борбе, али ће у памћењу посебно остати легендарне борбе на Вилића гумну и Љубином гробу.

Одсудне борбе прса у прса на Вилића гумну вођене су у току 4. непријатељске офанзиве, када је бригада у једном дану одбила 13 немачких напада и извршила исто толико противнапада, али је положаје задржала у својим рукама и тиме створила неопходне услове да Централна болница стигне до Неретве. У току битке на Сутјесци, 10. јуна 1943. године, бранећи на Зеленгори коридор за пробој из окружења, 2. чета 3. батаљона 4. пролетерска црногорске НОУ бригаде је водила огорчене борбе на Љубином гробу против вишеструко јачих немачких снага. У незаборав је ушла порука бораца упућена свом Врховном команданту: Догод будете чули на Љубином  гробу пуцње наших пушака, Нијемци неће проћи.  А кад тога не буде, знајте да на  њему нема више живих пролетера. Немци нису прошли, бригада је часно извршила свој патриотски задатак и при томе претрпела значајне губитке.

После рата, бригада је 1948. године преформирана у 100. стрељачки пролетерски пук, али је већ на прелазу 1949. у 1950. годину назив промењен у 4. пролетерски пешадијски пук. Након више гарнизона, од 1968. године пук је размештен у Пироту. Пук је 1982. године прерастао у бригаду, која је понела назив 4. пролетерска моторизована бригада (4.пмтбр). Након разбијања СФРЈ и стварања Савезне републике Југославије, из назива бригаде је избрисана одредница “пролетерска”. Део јединица бригаде је учествовао у ратним дејствима 1991-1992. године, а комплетна бригада у одбрани земље од НАТО агресије 1999. године.

Након осамостаљења Републике Србије, извршене су криминалне тзв. “реформе” војске, којима је Војсци Србије нанета велика штета. У оквиру тих “реформи” угашене су све дотадашње јединице, па и 4.мтбр. Формиране су нове јединице, са другим бројним ознакама, јер је циљ био да се на сваки начин из сећања припадника Војске Србије и грађана Србије избришу светле традиције Народноослободилачке борбе, а у оквиру тога да се избрише и сећање на храбре борце Четврте пролетреске црногорске народноослободилачке ударне бригаде и на њихове јуначке подвиге.

 

НЕКА ЈЕ ВЕЧНА СЛАВА БОРЦИМА НАРОДНООСЛОБОДИЛАЧКОГ РАТА!

СМРТ ФАШИЗМУ – СЛОБОДА НАРОДУ!

Piše prof.Vinčenco Brandi (Vincenzo Brandi), član Jugokorda

Pri stvaranju ove Vlade, u okviru “historijske levice” i grupa koje se još uvek autodefinišu “levičarskim” postoji neka vrsta proširenog straha (istinitog ili instrumentalnog) u jačanju desnice i fašizma. Apsolutno izveštačene i nekorisne,  pojavljuju se manifestacije u korist ustava Demokratske stranke, upravo one DS, Matea Rencia, (Matteo Renzi) koji je još pre nekoliko meseci  hteo promeniti taj isti Ustav, pokušaj koji je potpuno bio odbačen  od Italijana referendumom  4. decembra 2016.

U stvari sastav nove Vlade odražava, mada dvosmisleno, volju za promene velikog broja Italijana (radnika, nezaposlenih, male srednje buržoazije (građanstva?) osiromašenih krizom. Volju koju bivša levica, postavši konzervativna, evropski orijentisana i NATO vezana, nije znala protumačiti, dok su grupice “ekstremne levice” ponavljale povike bez ikakve jasne (lucidne?) analize.

Značajne su bile izjave evropskih birokrata kao što je Oettinger i Juncker; (“Tržišta će uputiti Italijane kako da glasaju” i “Italijani, radite umesto da se žalite”). Daljnje kritike upućene su novoj ministarki Unutrašnjh poslova Elizabeti (Elisabetta) Trenta, zbog, (zamislite kakav skandal!) zbog prisustvovanja  jednom masteru u Moskvi, gde su bili prisutni “ruski predstavnici naklonjeni Putinu”  i što su u vezi Libije branili “laičke” pozicije  predstavnika Tobruškog  parlamenta i generala Haftara.

Pored pozicija prema vanjskoj politici, interesantni su neki ekonomski predlozi nove vlade: ukidanje zakona “Fornero”, (koji je smanjio penzije) i “Džobs akta” (Jobs Act) koji je prekrajao rad na određeno vreme; čisto desničarski je predlog “flat tax” koji osporava princip progresivne stope.

Potrebno je međutim videti kako će sve to biti konkretno primenjeno.

Velika greška medjutim, “levice”  je  pitanje  “emigranata” , kojem  bi bila potrebna velika i otvorena bezpredrasudna debata. Ako u “levici” je problem  viđenja  jednostavno “humanitaran” ili “antirasistički”,  na osnoviu opsesivne  propagande  u tom smislu dobro finansiranih Nevladinih “soroških” organizacija, koje se posvećuju spasavanju “migranata”. Sa druge tačke gledišta  ta pojava (fenomen) može da se smatra kao nova gigantska, tendenciozna “trgovina robova” snabdevanja  svežeg mesa zapadnom kapitalizmu i snižavanje prava i plata radnicima metropola. Sa tim i drugim problemima snage koje se definišu “levičarske” trebale bi trezvenije da rezonuju, kako bi izbegle  da rešenja budu ukazivana od populističkih partija sa relativnim i posledičnim izbornim uspesima.

Ako  postoji opasnost u delovanju nove vlade, ta opasnost nije tolika u njenoj nameri autoritarnog tipa, rasističkog i nacističkog,  koliko  – nakon bučnih izjava o “promenama” –  u oportunističkoj odbrani  fotelja i moćnih položaja, do kompromisa u vezi Eura, EU, SAD-a, NATO-a, na primerima pređašnjih vlada, od D’ Aleme * do Montia, od Berluskonia do Rencia i Đentilonia.

I na kraju, saznavši upravo u času kada se spremam slati u štampu ovaj članak,  znani finasijer, intrigant i cionista Džordž Soroš, veliki finansijer “ obojenih revolucija”  te nameštač lažno-humanitarnih NO, napao je verbalno Salvinia (novi potpresednik vlade), optužujući ga da prima finansijsku pomoć Putina. Ta neverovatna  gruba intervencija finansijskog golpiste, lažnog “liberal” humaniste, potvrđuje da su igre u Italiji i svetu mnogo kompleksnije od onoga kako bi “naivna levica” htela da nam ih predoči.

* Massimo D’ Alema, bivši komunista, premijer koji je zdušno podržao NATO bombardiranje Federativne Jugoslavije i dao vojnu bazu u Avianu odakle su poletali američki avioni.